Srpska

Cвештеномученик ѕетар, митрополит ƒабробосански

ћитрополит дабро-босански ѕетар «имоЬиЮ Ље роРен 24. Љуна 1866. године у √рахову, у породици чувеног свештеника Ѕогдана «имоЬиЮа, Љунака херцеговачке буне из 1875. године, коЉа Ље у народу и историЉи забележена као "ЌевесиЬска пушка". ЅогословиЉу Ље завршио 1887. године у –еЪеву, а Ѕогословски факултет 1893. године у „ерновцима, после чега Ље именован за суплента, а наредне, 1895. године, за професора богословиЉе у –еЪеву. ћонашки и свештено-монашки чин Ље примио 8. септембра 1895. године. Ќа дужности професора богословиЉе остао Ље до 20. Љуна 1895. године када Ље прешао на дужност конзисториЉалног саветника у —араЉеву. —вети јрхиЉереЉски —абор —ѕ÷ га Ље 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког. Ќа трон захумско-херцеговачких епископа устоличен Ље 27. маЉа исте године. Ќа тоЉ дужности Ље остао све до 7. новембра 1920. године када Ље изабран за митрополита дабро-босанског.

ћитрополит ѕетар Ље као захумско-херцеговачки епископ унео у ’ерцеговину дух мира и утехе за србски православни народ на тим светосавским и световасилиЉевским просторима. ћитрополит се храбро борио за верску аутономиЉу —рба у јустро-”гарскоЉ, коЉа Ље била озбиЪно нарушена. Ѕио Ље велики патриота те Ље и на таЉ начин стекао велику подршку србског народа. Мегов долазак у —рбску Ѕосну означио Ље ЉачаЬе верске активности, што Ље нешто касниЉе резултирало и верском аутономиЉом србског православног народа. Ѕио Ље јрхиЉереЉ —рбске ÷ркве у времену када Ље римокатоличка црква поЉачала прозелитизам у тим краЉевима. Мегово држаЬе Ље у многоме представЪало утеху за србски народ у времену анексиЉе Ѕосне 1908. и ѕрвог светског рата 1914. године. ќдликован Ље ќрденом —ветог —аве » степена, Ѕелим орлом »» реда и  араРорРевом звездом.

ƒруги светски рат га Ље затекао на дужности дабро-босанског митрополита у —араЉеву. — обзиром да Ље —араЉево било бомбардовано у априлском рату, митрополит ѕетар се привремено склонио у манастир —вете “роЉице код ѕЪеваЪа, где Ље остао до другог дана ¬аскрса 1941. године, када се вратио у —араЉево. ћеРутим, тада су у —араЉеву и другим градовима увелико траЉала хапшеЬа и убиЉаЬа —рба. ћноги су му предлагали да привремено напусти ћитрополиЉу и преРе у —рбиЉу или ÷рну √ору. ќн Ље све предлоге такве врсте одбио речима: "£а сам народни пастир те ме веже дужност, где сам делио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и поделим, и према томе мора се са народом судбина делити и остати на своме месту".

Ќемачка патрола, коЉа Ље броЉала шест официра и воЉника, упала Ље у зграду ћитрополиЉе 27. априла 1941. године. »мали су задатак да претресу ћитрополиЉу. £едан немачки официр му Ље том приликом рекао: "£есте ли ¬и таЉ митрополит коЉи Ље захтевао рат са Ќемачком?" и нагласио Ље да би га због таквог става требало убити.

ћитрополит ѕетар му Ље на то одговорио: "√осподине, ¬и се Ъуто варате. ћи нисмо за рат криви. ћи никога нисмо напали, али се немоЉте варати, ми се не дамо поубиЉати. ћи нисмо кап воде коЉа се да прогутати него народ коЉи има право на живот!" ћитрополит Ље, с обзиром да Ље тумач лоше превео Ьегов одговор немачком официру, поновио одговор на чистом немачком Љезику што Ље Ќемце изненадило. ќни су после кратког времена напустили ћитрополиЉу не извршивши претрес. ћитрополита Ље почетком маЉа 1941. године телефоном позвао католички фратар Ѕожидар Ѕрале, коЉи Ље био наименован за усташког повереника за Ѕосну и ’ерцеговину, и саопштио му наредбу да у току истог дана нареди свим своЉим свештеницима и црквеним општинама да више не употребЪаваЉу Юирилично писмо и да промене печате на латиницу, а да Юе, уколико то не изврши у наведеном року, бити позван на одговорност. ћитрополит му Ље на то одговорио:

"Оирилово писмо се не може укинути за 24 часа, а осим тога, рат ниЉе завршен!"

ќвакав став митрополита ѕетра представЪао Ље повод за Ьегово хапшеЬе, коЉе се догодило 12. маЉа 1941. године. ћитрополит Ље, пре него што Ље ухапшен, позвао своЉе свештенике ради даваЬа упутстава о даЪем раду. Ќеки свештеници су га питали да се привремено склоне у —рбиЉу, али митрополит им Ље рекао: "ќстаните са своЉим парохиЉанима, па шта буде народу нека буде и вама". —ви свештеници су га послушали. ћноги од Ьих су касниЉе мученички пострадали, а неки су дочекали краЉ рата те су сведочили о држаЬу митрополита ѕетра у тим тешким данима.

ƒана 12. маЉа 1941. године у 16,30 часова у митрополиЉу су дошли усташки агенти и саопштили су да митрополит ѕетар мора одмах да крене са Ьима у "равнатеЪство" ради саслушаЬа. ” "равнатеЪству" Ље задржан три дана. ƒана 15. маЉа, ћитрополит Ље у пратЬи двоЉице усташких агената дошао у ћитрополиЉу, узео неке личне ствари и саопштио Ље да га воде у «агреб. ” «агреб Ље приведен 17. маЉа увече и затворен Ље у полициЉски затвор у ѕетриЬскоЉ улици, у ЮелиЉу броЉ 34 на треЮем спрату. —а Ьим су били затворени и прота ћилан ЅожиЮ, др ƒушан £ефтановиЮ и др ¬оЉа ЅесаревиЮ. —утрадан су га фотографисали и узели му отиске прстиЉу. ” усташкоЉ картотеци Ље заведен под броЉем 29781. ќдатле Ље после неколико дана спроведен у логор  ерестинац код —амобора. ”  ерестинцу су му обриЉали браду, скинули мантиЉу и страшно га мучили. ќдатле Ље спроведен у  опривницу, а потом у у √оспиЮ или £асеновац. ” подацима  омисиЉе за прикупЪаЬе података о страдаЬу —рба у ƒругом светском рату постоЉе сведочанства, коЉа су дали £ова ‘уртула и £ова Ћубура из сараЉевског среза. ѕрема тим сведочеЬима, митрополит ѕетар Ље после великог мучеЬа убиЉен у £асеновцу, а потом Ље бачен у ужарену пеЮ за печеЬе цигле. ћитрополит ѕетар Ље у тешким данима србске историЉе непрестано бдио над богоповереним му народом, а потом Ље поделио судбину свога народа, коме Ље у ’ристу служио. ≈пископ др јтанасиЉе £евтиЮ, наследник митрополита ѕетра ћученика на трону захумско-херцеговачких епископа, у своЉоЉ кЬизи "—рпска ÷рква у ƒругом светском рату" навео Ље да Ље —вети јрхиЉереЉски —инод —ѕ÷ своЉом представком броЉ 86 из 1941. године тражио од  омесариЉата ћинистарства правде, а потом и од ћинистра правде да се путем немачких воЉних власти ослободе затвора и интернациЉе Мегово ¬исокопреосвештенство ћитрополит дабро-босански √осподин ѕетар «имоЬиЮ и Мегово ѕреосвештенство ≈пископ горЬокарловачки √осподин —ава “рлаЉиЮ. ƒана 20. септембра 1941. године под броЉем 2015 упуЮена Ље представка ‘елдкомандантури бр. 599 у Ѕеограду коЉом Ље такоРе тражено да се ћитрополит ѕетар и ≈пископ —ава пусте из интернациЉе. ѕод броЉем 322 од 17. фебруара 1941. године доставЪена Ље путем ѕретседништва владе представка —ветог јрхиЉереЉског —инода заповеднику —рбиЉе ради обавештеЬа о судбини ¬исокопреосвеЮеног ћитрополита дабро-босанског ѕетра и ѕреосвеЮеног ≈пископа горЬокарловачког —аве и о Ьиховом ослобоРеЬу из интернациЉе уколико су Љош у животу. »стим актом умоЪени су √. √. ћинистар правде и ћинистар унутрашЬих послова да се заузму за што скориЉе избавЪеЬе представника —рпске ÷ркве. ѕретседништво ћинистарског савета ќбр. 828 од 24. априла 1942. године одговорило Ље да Ље штаб командуЉуЮег генерала и «аповедника у —рбиЉи саопштио да се на основу извештаЉа усташке надзорне службе ћитрополит ѕетар и ≈пископ —ава не налазе ни у Љедном од концентрационих и радних логора у ’рватскоЉ и да се други подаци о Ьиховом боравку нису могли утврдити. —вети јрхиЉереЉски —инод се и после тога у више махова интересовао за Ьихову судбину али без икаквог успеха (¬. Ѕр. 322 и ѕов. бр. 425 из 1942. године). ѕосле завршетка ƒругог светског рата, сазнала се права истина о страдаЬу и великом мучеништву митрополита ѕетра «имоЬиЮа.

18 / 09 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0