Srpska

¬ратити велику руску кЬижевност на место коЉе ЉоЉ припада

»злагаЬе на ѕредседничком —авету за културу и уметност

2. октобра 2013. године председник –усиЉе ¬.¬.ѕутин Ље одржао седницу —авета за културу и уметност посвеЮену улози културне политике државе у ЉачаЬу Љединства земЪе и значаЉу домаЮе културе у ЉачаЬу руског идентитета.

„ѕоштовани ¬ладимире ¬ладимировичу! ÷еЬени скупе!

” ¬ашем реферату, ¬ладимире ¬ладимировичу, данас Ље речено главно: у земЪи Юе бити створена концепциЉа државне политике у области културе и ова концепциЉа Юе бити органски повезана с образоваЬем и васпитаЬем. ќдлука коЉа Ље данас обЉавЪена представЪа прелазак на практично решаваЬе питаЬа о коЉима смо тако дуго говорили.

ќваква концепциЉа Ље позвана да реши мноштво задатака. ѕре свега, она Юе помоЮи да се напокон бар делимично изаРе из стаЬа идеолошке аморфности коЉе предуго траЉе, постаЮе платформа на основу коЉе Юе моЮи да се избегне бесконачно колебаЬе из Љедне стране у другу по питаЬу подршке ових или оних стваралачких проЉеката, омогуЮиЮе да се усредсреде средства и снаге на наЉважниЉим изабраним правцима.  онцепциЉа у том погледу ствара разумну одреРеност.

≈во, веЮ неколико година се ради на закону о култури. јли оно што видимо засад представЪа чисто технички документ.  онцепциЉа државне политике у области културе даЮе правац и смисао овом закону, постаЮе Ьегов идеолошки основни документ.

£едан од главних задатака приликом ствараЬа концепциЉе Љесте одреРиваЬе приоритета. ќво питаЬе Ље бременито бесконачним и непродуктивним споровима. ћеРутим, постоЉи пут коЉег можемо да се држимо и да се чврсто надамо да неЮемо погрешити. “о Ље приоритет за нас основне и неоспорне руске и светске класичне културе. ” историЉи наше земЪе Ље више пута бивало периода кад су се поЉавЪивали проблеми с наслеРем у култури и традиционалним духовно-моралним вредностима Ц у томе нема ничег новог. √лавно Ље да се на време примети болест и да Ље постанемо свесни, те да предузмемо исправне мере како бисмо поправили ситуациЉу.

” периоду после револуциЉе брз распад свих елемената опште културе спречен Ље препородом низа наЉважниЉих компоненти традиционалног руског система класичног образоваЬа, укЪучиваЬем огромних могуЮности државне машине за упознаваЬа народа с руском и светском класичном културом. –езултат овог у целини успешног решеЬа представЪао Ље, на пример, систем совЉетског образоваЬа у школама и на факултетима друштвеног усмереЬа. ”право оваЉ систем упознаваЬа с класичном домаЮом и светском кЬижевношЮу, као и систем васпитаЬа, коЉи се у многоме заснивао на историЉским руским духовно-моралним и националним идеалима, без обзира на сав притисак тоталитарне идеологиЉе, у многоме Ље формирао поглед на свет, вероватно свих оних коЉи седе у овоЉ сали.

»звесне реформе образоваЬа су нас понекад доводиле до духовне примитивизациЉе личности. “ако Ље средином XIX века управо у периоду одушевЪаваЬа разноразним реформама коренито промеЬен образовни систем. »змеРу осталог, као и сад, био Ље смаЬен броЉ часова кЬижевности и историЉе и уместо Ьих Ље прагматични акценат ставЪен на природне науке и познаваЬе закона.  ад су 10 година касниЉе у школске установе биле упуЮене комисиЉе испоставило се да свршени гимназиЉалци немаЉу скоро никакву представу о наЉлепшим делима домаЮе кЬижевности, а имена као што су ’омер, Ўекспир и √ете им ништа не говоре. –еформом министра народне просвете √оловина 1864. године ситуациЉа се поправила одлучно и благовремено.

ћислим да наЉважниЉи неодложан практичан корак данас треба да постане враЮаЬе на дужно место велике руске кЬижевности у школама, на факултетима и у целом духовном простору –усиЉе. ѕре свега, ради се о повеЮаЬу броЉа часова руске и светске кЬижевности у школама. ѕраву културу, укус за Ьу треба усаРивати у директном смислу речи, треба их стално култивисати и не треба да се боЉимо да то чинимо доследно и упорно, не обраЮаЉуЮи пажЬу на апеле за толерантан однос према духовном корову. “о Ље провокациЉа, на некултивисаном тлу коров Юе неизбежно прогутати пшеницу.

«а нашу земЪу упознаваЬе с великом руском културом и с културом у целини Ц ниЉе просто образовни задатак, веЮ изузетно важан фактор духовног привлачеЬа захваЪуЉуЮи коЉем се обЉедиЬуЉу различити народи, Ъуди различитих религиЉа, па чак и убеРеЬа. ќвде посебну пажЬу треба посветити програмима за домаЮу кЬижевност и културу у националним републикама заЉедно с изучаваЬем локалне националне културе.

» ова питаЬа, и наЉважниЉа питаЬа васпитаЬа, и разрада система по коЉем Юе деца у земЪи у току школоваЬа обиЮи главна спомен-места везана за историЉу културе –усиЉе и напокон, дуго очекивано стимулисаЬе медиЉа, телевизиЉе, интернета, филмкске индустриЉе за одговорно, граРанско и етичко служеЬе Ц све Юе то бити могуЮе уколико буде направЪена и одобрена концепциЉа државне политике у области културе, образоваЬа и васпитаЬа, коЉа одражава наше темеЪне духовне, моралне и културне вредности, историЉско наслеРе и социЉалне циЪеве.

» последЬе. ƒа би рад на ствараЬу овакве концепциЉе био продуктиван треба молити да на челу овог проЉекта буде чиновник чиЉи Ље статус, на пример, у наЉмаЬоЉ мери Љеднак као кад Ље реч о ствараЬу Љединственог уЯбеника за историЉу у руском историЉском друштву.

’вала.“

—а руског ћарина “одиЮ

04 / 10 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0