Srpska

—веправославни епископ

ѕохвална беседа светитеЪу £овану (ћаксимовичу)

»деал православног монаштва Ц с осамЪеном молитвом и тиховаЬем Ц западни свет слабо може да схвати. ѕрактична ≈вропа и рачунЯиЉска јмерика чак и светост желе да мере у категориЉама Ђдруштвене користиї...

ћеРутим, ’’ век Ље много тога променио Ц и на карти света и у Ъудским главама.  ад Ље преко граница некадашЬе –уске империЉе покуЪала буЉица емиграната коЉи су чували руске иконе и градили православне храмове, - свет се срео с ѕравославЪем лицем у лице. ѕраво откровеЬе о ѕравославЪу за свет Ље постао наш земЪак Ц светитеЪ £ован ЎангаЉски и —ан-‘ранциски. —воЉим задивЪуЉуЮим животом он Ље много рекао и ≈вропи, и јмерици, и  ини Ц о Ъубави, о милосрРу, о монашком подвигу. » о истинскоЉ ÷ркви коЉоЉ Ље припадао свом душом.

††††

Ћако Ље писати и говорити о грешницима, Љер Ђот нихже первиЉ Љесам азї. ƒелимично искуство, а делимично уобразиЪа могу да замисле сваку ситуациЉу из области живота у коЉоЉ царуЉу похот плоти, похот очиЉу и гордост овоземаЪска. ћного Ље теже говорити и писати о светима. Ќема адекватног искуства. „овек ризикуЉе да упадне у одушевЪеЬе као кученце и необуздане похвале, или да падне у сумЬу. ќбе ове краЉности се дотичу, а чак се и сливаЉу у духовном свету где земаЪско око ништа не може да види Љасно. ”право сумЬа воли да се криЉе иза раскошних похвалних фраза и управо ЪубитеЪима дитирамба наЉвише прети падаЬе у неверЉе.

ѕохвала свецу ниЉе сведочанство о лоЉалности попут стихова о воРи коЉе човек пише да га не би стреЪали. „ему наше речи самом свецу? јко се о светом човеку и говори то Ље само због тога како би се кроз Ьегово искуство за очи црквеног народа открила извесна важна страна духовног живота. ћожда Ц неколико страна, али обавезно актуелних, не ради лепе речи и не у касицу ерудите, веЮ ради живота.

***

≈во, намерио сам да говорим о £овану (ћаксимовичу) и као увек у сличним приликама извесно време седим ЮутеЮи и ослушкуЉем себе. ” глави ми Ље тишина Ц не зато што у ЬоЉ нема мисли, веЮ због дивЪеЬа величини личности. ” рукама ми Ље лака дрхтавица због величине задатка. —ве се не може реЮи, значи, треба говорити о главном. ќ чему?

ѕочеЮу од литургиЉе. Ђ¬ес от Ѕога освЉашчен свЉашченодЉеЉствиЉем ѕречистих “аЉнї (—ав од Ѕога освеЮен свештенодеЉствоваЬем ѕречистих “аЉни), - тако се о £овану каже у тропару. —лужио Ље често, скоро свакодневно, независно од тога да ли Ље у храму било много или мало Ъуди. ¬олео Ље да служи као обичан свештеник и да потреби —вете ƒарове после службе. “о Ље чинио дуго и за то време се молио над  рвЪу »сусовом. —амо Ѕог зна жар ових молитава. —еЮам се да се у кЬизи о ѕаЉсиЉу —ветогорцу каже да Ље неки свештеник потребЪуЉуЮи —вете ƒарове увек плакао и било му Ље нелагодно што Ђгаднеї сузе падаЉу у ѕутир. ќтац ѕаЉсиЉе му Ље рекао: Ђѕомоли се за мене, да ми √оспод да твоЉе Ђгаднеї сузе.ї ќчигледно, код владике £ована Ље било нешто слично, а било Ље и више од тога. ” сваком случаЉу, дуго ниЉе излазио из олтара. ћогао Ље Љош да чита £еванРеЪе, могао Ље да се моли по броЉаницама. ЌапуштаЉуЮи светилиште могао Ље реЮи са уздахом: Ђ ако ми се не иде из храма.ї

***

—вака литургиЉа се служи Ђо всЉех и за всЉаї. —вака литургиЉа Ље догаРаЉ од васеЪенске важности. Ќа служби се сажима сва историЉа света до размера геометриЉске тачке. » прошлост, и будуЮност света се савиЉаЉу унутра као свитак, као небо у јпокалипси, ка центру, и свештеник коЉи служи види и Љедно и друго заЉедно. ≈во Љедног од цитата благодареЬа: ЂѕоминаЉушче всЉа о нас бившиЉа:  рест, гроб, тридневноЉе ¬оскресениЉе, на небеса восшествиЉе, одеснуЉу сЉедениЉе, второЉе и славноЉе паки пришествиЉе.ї (—еЮаЉуЮи се свега што се с нама догодило:  рста, гроба, тридневног ¬аскрсеЬа, усхоРеЬа на небо, седеЬа с десне стране, и опет, другог и славног доласка.) ѕомиЬе се и други ƒолазак! —вештеник коЉи служи или епископ, превазилази границе временских условности и постаЉе активан учесник у целоЉ ЪудскоЉ историЉи.

Ќа ово су позвани сви служитеЪи олтара, иако не схватаЉу и не осеЮаЉу то сви. “ако се и у мору купаЉу многи, али роне у дубину и са дна благо ваде само поЉедини. £ован Ље ронио у дубину и вадио Ље отуда права блага.

***

ќн се смело може назвати свеправославним епископом. Мегово срце ниЉе живело само бригом и проблемима руске емигрантске заЉеднице и само мислима о судбини домовине коЉу Ље оставио, веЮ и бригом за ѕравославЪе као такво. ” свом стремЪеЬу ка дубоком Љединству хришЮана у молитви и вери архиепископ £ован Ље откопао и очистио кладенце засуте песком историЉског заборава. “о Ље сеЮаЬе на свете коЉи су заблистали на «ападу до велике схизме у XI веку. —вети ƒунстан, сети  олумба, јнсгариЉе Ѕременски, ѕатрик »рски и многи други древни свеци «апада су представници заиста васеЪенског ѕравославЪа, а Ьихово препуштаЬе забораву веома осиромашуЉе наш осеЮаЉ црквености. ¬ладика £ован Ље тражио и поново издавао Ьихова житиЉа, налазио Ље молитве коЉе су им биле упуЮене, посеЮивао Ље места Ьиховог труда и страдаЬа, проналазио Ље честице моштиЉу и остале реликвиЉе. ќваЉ труд треба наставити и Ьегови плодови Юе бити задивЪуЉуЮи. ћеРутим, увек Ље тешко почиЬати. ѕочиЬати значи усудити се. ѕочиЬати значи превладати инерциЉу столеЮа и растерати слатку мрену помесне затворености у себе. «а то су потребни апостолски дух и молитвено Љединство с √лавом ÷ркве Ц ’ристом.

***

ћало Ље Ъуди коЉи су у стаЬу да се моле као што се владика молио. ” свом монашком труду он се угледао на земЪака Ц ћелетиЉа ’арковског коЉи Ље ноЮи проводио стоЉеЮи на молитви, а спавао Ље само седеЮи на сточиЮу. ” нашем веку раслабЪености, у нашоЉ епохи заЪубЪености у телесни спокоЉ и удобност овакав труд изгледа просто немогуЮе. ћеРутим, постоЉао Ље. ћноги су сведоци тога. ћитрополит јнтониЉе (’раповицки) Ље био запаЬен подвижничким духом тада Љош Љеромонаха £ована и називао га Ље јнРелом у телу. “опло сунашце —рпске земЪе, велики паметан човек, и сам Ц подвижник, епископ ЌиколаЉ (¬елимировиЮ) указивао Ље на £ована (ћаксимовича) ако су га питали да ли данас има светаца попут древних.

ѕрва Ъубав будуЮег подвижника била су житиЉа светаца. „итао их Ље целог живота и знао толико добро као да Ље живео у Ьиховом друштву. ќсим тога, од момента монашког пострига ниЉе се растаЉао од ЅиблиЉе. «а пажЪивим читаЬем —ветог ѕисма светитеЪ се могао затеЮи увек, кад се налазио у келиЉи. “рудио се да прочита или да одслуша цео круг дневних служби. √де год да се налазио Ц у авиону или у аутомобилу Ц у три сата после подне Ље отварао путни „асослов и читао Ље 9. час. ќ Ьему се може реЮи оно што су у посмртним сеЮаЬима и похвалама многи говорили о оцу £овану  ронштатском: он Ље живео у ÷ркви. ќдносно, ниЉе свраЮао у цркву, ниЉе радио у ÷ркви, ниЉе живео за рачун ÷ркве, ниЉе поштовао ÷ркву из далека. ќн Ље управо тежио ка томе да живи ÷рквом у сваком трену и постао Ље неодвоЉив од Ье.

***

ѕо етносу Ц ”краЉинац, по животу Ц изгнаник и граРанин света, по духу Ље био руски православни светитеЪ, као и монах-подвижник, па чак и Љуродиви, спаЉаЉуЮи у свом малом животу скоро све наЉбоЪе што Ље везано за поЉам ѕравославЪа. ќво право богатство ѕравославЪа уопште и руског ѕравославЪа посебно владика £ован Ље по воЪи ЅожиЉоЉ откривао пред лицем западног света.

«ападна секуларизована свест од хришЮанства тражи практичну корист коЉу схвата као социЉално служеЬе. ќва секуларизована свест не веруЉе у потребу за подвигом и у силу молитве и сматра их сувишнима. ¬ладика £ован Ље у себи самом показао ѕравославЪе управо као подвиг. —аму црквену историЉу Ље оживео и учинио очигледном. ѕритом се кроз Ьега проЉавило и доброчинство, коЉе толико воле неверуЉуЮи човекоЪупци. јрхиепископ £ован Ље оснивао сиротишта, сваке недеЪе Ље посеЮивао болнице, организовао Ље трпезу за сиромашне, у шангаЉским брлозима Ље откупЪивао децу од пропалих родитеЪа како би затим организовао Ьихово васпитаЬе. —ве што Ље повезано с милосрРем текло Ље из Ьеговог труда као снажна и свежа буЉица из извора ћеРутим, то Ље било управо чудотворно милосрРе роРено подвигом и ноЮном молитвом, а не сентименталношЮу и жеЪом за похвалама.

***

“ешко Ље наброЉати случаЉеве исцелеЬа по молитвама владике £ована. ѕритом, као истински ’ристов ученик, владика ни припаднике туРих вера ниЉе оставЪао без молитве. ќбилазеЮи болнице, на молбу родбине или самог болесника могао Ље дуго времена да се задржи у молитви покраЉ постеЪе католика, протестанта или £евреЉина. „есто, врло често су болесници чиЉе стаЬе Ље до тада било безнадежно, пуштани из клинике следеЮег дана на неописиво свеопште чуРеЬе. ћеРутим, као што то увек бива код светаца, Ьегова Ъубав се ниЉе простирала до равнодушности у питаЬима вероисповести. £ован ЎангаЉски Ље био против мешовитих бракова и школоваЬа православне омладине у школским установама других вера, Љер Ље постоЉала опасност од губитка вере. ЌиЉе подносио наЉновиЉе обичаЉе попут прославе ’елоуина видеЮи у томе недопустиви степен посветовЬачеЬа. ” богословЪу ниЉе био ни конзервативац, ни либерал. Мегово богословЪе Ље било живот, пошто Ље било литургично. Ќа свакоЉ служби Ц проповед. ” посланицама пастви Ц ниЉедне сувишне речи, све Ље на свом месту, све Ље Љасно и строго, уравнотежено ЪубавЪу. ѕознат Ље Љедан случаЉ.  ад Ље био позван на Љезуитски колеЯ владика Ље застао код иконе јрхистратига ћихаила. Ђ“о Ље наш покровитеЪ,ї - рекао Ље локални патер. Ђ“о се вама тако чини да Ље он ваш покровитеЪ,ї - одговорио Ље владика. јко се зна £ованова блискост небеском животу ниЉе тешко схватити да то нису биле просто речи. ¬ера светих отаца, вера осрамоЮене домовине коЉа Ље остала далеко и ѕравославЪе били су за Ьега Љедина »стина. ѕосебно дирЪиво Ље то што Ље цео светитеЪев живот представЪао потврду тога.

***

“ешко Ље подражавати £овану. “о Ље наЉчешЮе скоро немогуЮе. „овек може да се прене, да почне, али се затим умори, успори кретаЬе и скотрЪа се испод тачке од коЉе Ље почео кретаЬе. Ўта да се ради? Ќе могу сви Ъуди не само да буду ћоцарт, веЮ не могу чак ни да свираЉу ћоцарта. ƒаЉ Ѕоже да макар слушаЉу ћоцарта, што Ље за многе веЮ недостижна висина. »сто тако Ље и у подвижништву.

—ам владика £ован Ље био свестан да не може сваки клирик или монах да се угледа на Ьега по свом начину живота. £едног младог свештеника коЉи Ље тежио ка наЉстрожем посту чак Ље лично натерао да Љеде кобасицу учеЮи га тако да пост ниЉе циЪ, веЮ средство. ћеРутим, са животом подвижника се не треба упознавати само ради подражаваЬа. »ма и других радосних плодова.

Ќа пример, мисао: ÷рква Ље жива! «апочевши треЮи милениЉум своЉе земаЪске историЉе, ÷рква коЉа раРа таква светила Ље жива! јко знамо за свете попут £ована ЎангаЉског, сумЬа у благодат —ветог ƒуха коЉом Ље напоЉено црквено “ело Ље смртни грех. »мамо одакле да црпимо мудрост, имамо изворе на коЉима можемо да се оперемо и очистимо. ћожемо бити светли и Љаки, трпеЪиви и радосни, сваки Ц по своЉоЉ мери. ћожемо да пиЉемо мудрост и да црпимо снагу из истих извора као и незаборавни владика: из —вете литургиЉе, из ѕисма и ѕредаЬа, из оданости ÷ркви Ц туРиноватеЪки и из општеЬа са ÷рквом победницом.

—а руског ћарина “одиЮ

01 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0