Srpska

 аснимо у заштити археолошке баштине на  осову

” „јрхеолошкоЉ карти  осова” и „јрхеолошком водичу  осова” нема података о постоЉаЬу српске средЬoвековне државе на  осмету, али, с друге стране, ми се нисмо потрудили да направимо археолошку мапу —рбиЉе, кажу наши стручЬаци

«вечанска тврРава «вечанска тврРава
јрхеолози из —рпског археолошког друштва упутили су у маЉу ове године Ќационалном савету за културу апел поводом чишЮеЬа података о постоЉаЬу српске средЬoвековне државе на  осмету, што Ље видЪиво у слици и речи у „јрхеолошкоЉ карти  осова I”, обимноЉ кЬизи из 2006 (издавачи: јкадемиЉа наука јлбаниЉе, јкадемиЉа наука и уметности  осова) и у публикациЉи „јрхеолошки водич  осова”, (издавач: локално ћинистарство за културу, омладину и спорт), коЉа се поЉавила 2012. и веЮ увелико кружи интернетом. —авет Ље потом ћинистарству културе и ¬лади —рбиЉе у Љулу предложио формираЬе комисиЉе за заштиту српске баштине на  осову и ћетохиЉи у оквиру договора о имплементациЉи Ѕриселског споразума. » на томе се стало.  омисиЉа Љош ниЉе формирана, а ни неко друго тело коЉе би се тиме бавило. «ашто, поготово ако се зна да Юе, према очекиваЬима јлександра ¬улина, министра без портфеЪа задуженог за  осово и ћетохиЉу, Љедан од будуЮих диЉалога у Ѕриселу бити посвеЮен баш теми културног наслеРа?

¬оЉислав ‘илиповиЮ, генерални секретар —рпског археолошког друштва, обЉашЬава за „ѕолитику” шта Ље спорно када Ље „јрхеолошки водич  осова” у питаЬу.

Ц ада Ље реч о историЉату истраживаЬа, приметни су крупни недостаци са навоРеЬем институциЉа коЉе су Ьима руководиле и именима истраживача и основном списку литературе из коЉе су преузимани подаци. ќчигледно Ље да су ови подаци намерно изоставЪени, с обзиром на то да су истраживаЬа вршиле институциЉе –епублике —рбиЉе, а истраживачи били —рби. —а друге стране, у описима поЉединих локалитета истраживаних након 1999. наводе се имена институциЉа, на пример, Ќемачки археолошки институт Ц каже ‘илиповиЮ и помиЬе неколико конкретних примера:

Ц ” делу коЉе се бави средЬим веком многоброЉни су свесно избегнути подаци и занемаривани наЉзначаЉниЉи археолошки локалитети. ƒва наЉеклатантниЉа примера Љесу некропола у ћатичанима,на коЉоЉ Ље, како пише, сахраЬивано „аутохтоно христиЉанизовано становништво”, иако се зна да Ље то била словенско-српска некропола 9Ц11. века, и Ќово Ѕрдо, познати руднички центар средЬовековне —рбиЉе и Љедно од места коваЬа српског средЬовековног новца. «а таЉ наш град из водича можемо сазнати да се „Novoberda”први пут помиЬе као „Nuovo Monte”и да се на Ьему налази велика средЬовековна црква „катедралног типа”. “о што Ље Ќово Ѕрдо било наЉвеЮи и наЉмногоЪудниЉи град средЬовековне —рбиЉе, што Ље у Ќовом Ѕрду деспот —тефан ЋазаревиЮ издао «акон о рудницима (познат и као Ќовобрдски законик) и што Ље главна црква на градском тргу управо била православна —аборна црква, за ауторе каталога ниЉе важно. £едно од наЉзначаЉниЉих средЬовековних утврРеЬа на простору  осова и ћетохиЉе Ц «вечан, уопште ниЉе ни поменуто у водичу. ѕод влашЮу средЬовековне —рбиЉе било Ље Љош од жупана ¬укана, о чему сведочи јна  омнина, Юерка византиЉског цара, у своме делу „јлексиЉада”. ” касниЉим историЉским изворима «вечан се експлицитно помиЬе заЉедно са —тефаном ЌемаЬом, —тефаном ƒечанским и „младим краЪем” ƒушаном.

¬уЉадин »ванишевиЮ из јрхеолошког института додатно истиче нешто запаЬуЉуЮе Ц чиЬеницу да до дана данашЬег не постоЉи археолошка мапа —рбиЉе, коЉа би могла да разЉасни многе недоумице лаицма коЉи би наишли на ове текстове.

Ц Ќа кЬигу „јрхеолошка карта  осова” указивао сам одмах кад Ље изашла. Мен Ље циЪ брисаЬе историЉског памЮеЬа тако што се наши топоними замеЬуЉу Ьиховим. “о Ље Љедан од модела успоставЪаЬа националног идентитета, у чиЉе се сврхе археологиЉа често злоупотребЪава, Љер се историЉски корени често црпу из периода гвозденог доба, из коЉег на постоЉе сачувани писани извори. јлбанци се позиваЉу на наслеРе »лира, као да у Ьиховом наслеРу ниЉе постоЉала ни римска, ни османска цивилизациЉа па ни —рпско краЪевство. £ош у време ≈нвера ’оЯе код Ьих се говорило о томе да су —ловени порушили илирску цивилизациЉу. „ак и наше цркве коЉе су срушили у кЬизи се приказуЉу као споменици културе.  ада Ље водич у питаЬу, изброЉао сам да се на 88 места спомиЬу –имЪани, на 44 места »лири а —ловени и —рби нигде. —рбиЉа се спомиЬе само на картама и то као простор коЉи Ље удаЪен.

»ванишевиЮ истиче да Ље кЪучни проблем то што су у ту фабрикациЉу укЪучени Ьихови стручЬаци, а не само политичари.

Ц ” одговору на све ово каснимо, као и увек. Ќе мислим да би наши научници требало да постану део дневне политике и да чине исто што и они. Ќаш проблем нису страни стручЬаци, коЉи знаЉу шта Ље истина, веЮ су проблем они коЉи о нашоЉ судбини одлучуЉу. «ато мислим да нам Ље коначно потребна Љасна културна политика, издаваЬе научних публикациЉа у приЉемчивиЉоЉ форми, са Љасним писаним историЉским изворима преведеним на енглески и агресивниЉе присуство тих публикациЉа на интернету. ћожда треба све систематизовати на Љедном саЉту, о коЉем би бринула Љедна од државе оформЪена група стручЬака, да то буде државни проЉекат. Ќисам против комисиЉе, али бих желео да она нешто заиста и уради.

ћилица ƒимитриЉевиЮ

ѕолитика

16 / 10 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0