Srpska

ѕастирско писмо ћитрополита јмфилохиЉа организаторима параде бестидности у ѕодгорици

ѕишем ово отворено писмо како вама у ÷рноЉ √ори, тако и свима заговорницима вашег начина живЪеЬа у ≈вропи и свиЉету, са дубоком забринутошЮу али и одговорношЮу, пред Ѕогом и Ъудима. Ќа првом мЉесту, да бих образложио своЉ назив тзв. „параде поноса“, желим да истакнем да у свЉетлости ’ристове науке и еванРелског морала Ц свако створеЬе, а поготово човЉек, било коЉи човЉек, представЪа светиЬу над светиЬама. “о са разлога што Ље сваки човЉек, по своЉоЉ природи и по свом призваЬу Ц боголико биЮе, биЮе створено по ЅожЉем лику. «ато онаЉ коЉи би презрео човЉека, па и наЉвеЮег грЉешника и злочинца, презире Ѕога коЉи га Ље створио. ƒревни хришЮански пустиЬак изражава следеЮим риЉечима непролазну истину: „¬идио си брата свога (а сваки човЉек нам Ље брат и вЉечни сабрат) Ц видио си Ѕога свога“. ј —вети £ован Ѕогослов каже: „ о не Ъуби брата остаЉе у смрти.“ » Љош више: „јко ко рече: Кубим Ѕога, а мрзи брата своЉега, лажа Ље; Љер коЉи не Ъуби брата своЉега коЉега види, како може Ъубити Ѕога, коЉега не види.“

ћеРутим, Ъубити и истински поштовати човЉека, не значи Ъубити гриЉех, зло, злочинство, помраченост, нечовЉечност у човЉеку, бити незаинтересован за човЉека Ц коЉим путем човЉек ходи: путем живота или путем смрти (треЮи пут за човЉека не постоЉи). √риЉех значи злоупотребу Ъудске природе и природе уопште и Ьено лишаваЬе дара напредоваЬа ка боЪем и савршениЉем, ход ка смрти. –иЉеч ’ристова жени грЉешници коЉу су тражили да буде каменована због гриЉеха: „»ди и Ља те не осуРуЉем, али више не гриЉеши“, представЪа непролазно морално правило истинског човЉекоЪубЪа, коЉе разликуЉе грЉешника од гриЉеха: грЉешника, као божанску икону воЪети вЉечном ЪубавЪу, али се борити против гриЉеха, то Љест против свега онога, у себи и у другима, што расчовЉечуЉе човЉека и одводи га у земЪу недоРиЉу; што га отуРуЉе од Ьегове богодане човЉечности и вЉечне сврсисходности Ьеговог постоЉаЬа. ѕроглашаваЬе гриЉеха за врлину и право, нечовЉечности за човЉечност, зла за добро, човЉекомржЬе за човЉекоЪубЪе Ц то прати човЉека кроз сву Ьегову историЉу. “о подметаЬе рога за свиЉеЮу, проглашаваЬе гриЉеха за врлину, дубЪе човЉекомржЬе за човЉекоЪубЪе, господо и вЉечна сабраЮо, очевидно, своЉствено Ље и вама, нарочито вашим учитеЪима. £ер упорно проглашаваЬе сваког отпора против неприродног блуда, (а то Љесте) педерастиЉа, мужеложништво, геЉство), као и било ког другог гриЉеха, за хомофобиЉу, шта Ље друго до обмаЬиваЬе себе самих и других и продаваЬе рога за свиЉеЮу? √рЉехоЪубЪе, похотоЪубЪе, самоЪубЪе, среброЪубЪе, властоЪубЪе Ц одувиЉек су били и остали Ц уништаваЬе истинске човЉечности у човЉеку, мржЬа против човЉека. ѕроглашавати страх од гриЉеха, грЉехофобиЉу за хомофобиЉу, значи не знати шта Ље човЉек, поистовЉеЮивати моралну посуновраЮеност за врлину, човЉека грЉешника са гриЉехом. ѕлод тога? Ц —редЬовЉековна инквизициЉа, крваве револуциЉе, ствараЬе „нових поредака“ хитлеровских, боЪшевичких и иних („сексуална револуциЉа“ друге половине XX виЉека, гледана са тачке гледишта вЉечне човЉечности и непролазног смисла Ъудског живота Ц изданак Ље из тог истог античовЉечног кориЉена). Ѕогонадахнута пак риЉеч јпостола народâ ѕавла: „Ќе вараЉте се, ни блудници, ни идолопоклоници, ни преЪубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пиЉанице, ни опадачи, ни отимачи, неЮе наслиЉедити ÷арство ЅожиЉе“ (1 ор. 6, 9-10), Ц представЪа не хомофобиЉу него истинито човЉекоЪубЪе, указаЬе на све оно што обезображуЉе и разара човЉека.

„овЉек Ље биЮе коЉе раРа —лобода и коЉе раРа за слободу, а не за робоваЬе нагонима и пролазним стихиЉама овога свиЉета.  ао такав човЉек Ље биЮе не само раРано за слободу и за задобиЉаЬе слободе, него и биЮе призвано да управЪа и господари собом и свеукупном творевином, да себе и сву творевину „ослободи од робоваЬа пропадЪивости на слободу славе ЅожиЉе“ (–м. 8, 21). “ако схваЮен човЉек па чак и природа човЉекова и Ьени закони (а камоли Ьена злоупотреба)не представЪаЉу мЉеру и коначну сврху човЉековог постоЉаЬа. ќно што Ље уграРено у човЉекову природу, природу мушког и женског, ниЉе сврха само себи него представЪа квасац и могуЮност узаЉамног усавршаваЬа, раРаЬа, умножаваЬа и ка боЪем напредоваЬа рода Ъудског. ƒа би то остварила, свеукупна природа, па и Ъудска, очекуЉе да буде употребЪена на прави начин, а не злоупотребЪена. ќтуда сва Ъудска култура и цивилизациЉа, све што Ље човЉек истински добро створио и урадио, плод Ље не само очуваЬа природног поретка ствари, него представЪа укроЮиваЬе, усавршаваЬе, преобликоваЬе природе, Ьено ослобаРаЬе од нагона и нужности и тиме задобиЉаЬе слободе и оствариваЬе Ьених богоданих могуЮности.

£едан од основних нагона човЉекових Љесте полни нагон, боЪе и прикладниЉе речено, „дЉетородни нагон“. —веукупно религиЉско и дубЪе искуство човЉеково, нарочито искуство ÷ркве ЅожиЉе, као дубоког зналца Ъудске природе, захтиЉева не робоваЬе овом или било ком другом нагону, него укроЮиваЬе, преображаваЬе, васпитаваЬе, усмЉераваЬе ка ослобаРаЬу од нагоности (насиЪа), ради оствариваЬа Ьеног дубЪег смисла и циЪа, како би се човЉек ослободио од робоваЬа било каквоЉ принуди, а изнад свега од робоваЬа смрти и пролазности. “ако, укроЮиваЬе и господареЬе дЉетородним нагоном, Ьегова правовремена употреба, ослобаРа га од бесловесности и усмЉерава на плодност и родност, на богодану употребу, коЉом се задобиЉа и стиче Ъубав и плодотворно општеЬе са другим биЮем, као предукус вЉечне божанске Кубави и бесмртног човЉековог заЉедништва у Ьедрима живога Ѕога Кубави.

—ве што постоЉи, постоЉи да би постало савршениЉе и да би дониЉело плода. ƒрво коЉе не доноси плода, сиЉече се и у огаЬ баца. ”право ради задобиЉаЬа истинске Ъубави и слободе Ъудског биЮа (духовне и тЉелесне) и плодности и плодотворности човЉека, ÷рква ’ристова (а и свеукупно религиЉско и научно човЉеково искуство), непрекидно позива на укроЮеЬе и господареЬе човЉековим нагонима. «ато она постоЉано призива на привремено уздржаЬе од полних односа (Љабука и сваки плод се Љеде кад сазриЉе а никад незрео и зелен), на уздржаЬе, како приЉе брака, и мимо брака, тако и на чуваЬе светиЬе брака, раРаЬем дЉеце и цЉеломудреношЮу Ьеговом. ”толико приЉе, свеЪудски морални код, а посебно ÷рква ЅожЉа своЉим биЮем и свЉедочеЬем противи се противприродном, бесловесном и Љаловом распаЪиваЬу мушког на мушко, женског на женско. “о Ље уствари позив не на мржЬу човЉека, него на оствариваЬе истинске Ъубави, заЉедништва и човЉекоЪубЪа; позив на истинску слободу Ъудског биЮа (истинска Ље само ако Ље вЉечна и бесмртна) и на подвиг човЉековог ослобаРаЬа од свега онога што га чини робом нужности, смрти и ништавила.

»з одговорности за себе, за вас, за дЉецу свиЉета и будуЮност човЉекову осЉеЮам обавезу да поновим риЉечи знамените √абриЉеле  уби: савремена тзв. „сексуална револуциЉа“ (геЉ парадери представЪаЉу Ьену авангарду), представЪа „уништеЬе слободе у име слободе“. ƒанашЬа „сексуална слобода“ води уствари поробЪаваЬу човЉека нагонима. ћи живимо у времену афирмациЉе нагонског тоталитаризма, а ваше параде су Љавни манифест и пропаганда тог тоталитаризма. ќва „револуциЉа“ новог (прастарог) паганског тоталитаризма бесловесних нагона, обесмишЪуЉе светиЬу Ъубави и брака, разара и обесмишЪуЉе породицу, основну ЮелиЉу Ъудске заЉеднице. ” име задовоЪеЬа нагонске полне жеЪе она претвара брачну заЉедницу у хибрид, материну женину утробу из радионице живота у радионицу смрти, мушкарца створеног да буде сиЉач сЉемена за нова бесмртна биЮа и умножеЬе Ъудског рода Ц у просипатеЪа мртве сперме, коЉа се од клице живота претвара у клицу трулежи и смрти.  роз ову „револуциЉу“, нарочито кроз геЉство, све функционише „природно“ али Љалово. √еЉством не само што се онемогуЮуЉе оствариваЬе сврсисходности уткане у природу мушког и женског, него долази до посуновраЮеЬа саме Ъудске природе: женско ниЉе женско, мушко ниЉе мушко. ћужелоштво (геЉство) води самоуништеЬу, самоубиству, не само поЉединца него Ц човЉечанства. ќно Ље „поклоЬеЬе тиЉелу и крви“, обоготвореЬе „похоте плоти, похоте очиЉу и гордости живота“, заборав „да свиЉет пролази и похота Ьегова“.

јко Ље полна страст, нагонска похотЪивост, у овом случаЉу и посуновраЮена, „уроРено“ право Љедне врсте Ъуди, зашто би било забраЬено родоскврЬеЬе, инцест, а уз то и полно општеЬе оца са сином, маЉке са Юерком? «ашто би била забраЬена педофилиЉа? ”осталом, нису ли данас порнографиЉа и Ьене настраности, од хомосексуализма до педофилиЉе постали наЉуносниЉи бизнис коЉи се мЉери милиЉардама? Ќа основу чиЬеница се тврди да Ље тридесет пет посто свих преузимаЬа на »нтернету порнографиЉа и да наЉбрже расте тржиште са дЉечЉим порнографским филмовима. √овори се о наЉмаЬе око два милиона дЉеце коЉа се нуде на »нтернету или су приказана у сексуалном насиЪу. ќваЉ духовни отров ЬеговаЬа нагона, разврата и свих полних настраности од малих ногу, зар ниЉе неупоредиво заразниЉи и дугорочно опасниЉи за цЉелосно Ъудско здравЪе од било коЉе дроге и затроване хране?

ќва „глобална сексуална револуциЉа“ утолико Ље нечовЉечниЉа, да не кажемо, демонскиЉа и опасниЉа, уколико иза Ье стоЉе свЉетске организациЉе с огромним финансиЉским зарадама и средствима коЉима финансираЉу добро плаЮене активисте овог нагонског глобалног тоталитаризма моралне деструкциЉе и примитивизма наЉгоре врсте. “ако бива и са тзв. „парадом поноса“ код нас и у свиЉету. ƒа ниЉе добрих пара и финансиЉа од европских педерских друштава и поЉединаца, зар би било могуЮе Ьихово организоваЬе? —ваком иоле здравомислеЮем човЉеку данас, Љасно Ље да се задовоЪеЬем два нагона, моЮници труде да усреЮе и усмЉере Ъудско друштво: нагоном властоЪубЪа Ц саможивог и користоЪубивог господареЬа земаЪским добрима, Ъудима и народима и нагоном сластоЪубЪа Ц уздизаЬем хедонизма на пиЉедестал божанства. “о Ље уствари повампиреЬе оног древног римског начела живЪеЬа Ц „хЪеба и игара“, због кога Ље пропао не само —тари –им, него и све досадашЬе цивилизациЉе, коЉе су завршиле том и таквом моралном декаденциЉом и изгубЪеношЮу дубЪег смисла живота. » као што „човЉекоубица од искони“ узима на себе образину Ѕога („постаЮете као богови“), тако и дубински презир праве вЉечне човЉечности узима на себе образину борбе за Ъудска права, борбе против „хомофобиЉе“ и сл. Ќа помолу Ље и на дЉелу тоталитаризам бесловесног хедонизма, а тиме и негираЬе свеукупног Ъудског, првЉенствено сверелигиЉског, а изнад свега хришЮанског моралног кôда и опита. ƒарвинистичко-марксистичко схватаЬе човЉека, Ъудске природе и смисла, ниЉе се усуРивало да изведе коначне закЪучке своЉих основних ставова и премиса. „увало Ље, у битним стварима, моралне основе начина Ъудског живЪеЬа, без обзира на своЉ друштвено-социЉални тоталитаризам. ќваЉ нови хедонистички тоталитаризам, коЉи своди живот на овострано, на похот и памет, Ъудску похот и Ъудску памет, лишава човЉека и човЉечанство, што Ље од свега наЉстрашниЉе, осЉеЮаЬа гриЉеха и стида (а стид, по “арковском, спасава свиЉет), а тиме могуЮности и потребе покаЉаЬа; наступа са тачке гледишта аморалности, с оне стране добра и зла. „«акон му Ље што му срце жуди“ (Мегош), „што не жуди“ Ц у Ъудска правила живЪеЬа и права Ц „не пише“.

¬елика, многоЪудна, многонационална и многорелигиЉска –усиЉа, чуваЉуЮи своЉ изворни морални кôд, здравЪе своЉе дЉеце и своЉу будуЮност, управо због поштоваЬа Ъудских права и моралних права огромне веЮине становништва, забранила Ље (кажу на сто година) Љавну парадну пропаганду гриЉеха и бестидности. “о Ље учинила и —рбиЉа из боЉазни да не доРе (као што се то веЮ раниЉе догодило) до ерупциЉе десктрукциЉе и уличних сукоба коЉе овакве параде изазиваЉу. ¬ласт у ÷рноЉ √ори се очевидно налази под притиском европских педерских лобиЉа коЉи користе потребу ÷рне √оре за европским интеграциЉама, а с друге стране она познаЉе виолентност свога народа и Ьегову укориЉеЬеност у исконским моралним вриЉедностима, па ЉоЉ ниЉе нимало лако. «ато се и обраЮам овим писмом, са ЪубавЪу и бригом, као наследник —в. ѕетра ÷етиЬског, вама своЉоЉ дЉеци и браЮи по Ъудском зваЬу и вЉечном призваЬу. Ќадам се, прво, да ово што вам пишем, неЮете схватити као знак било какве мржЬе или презира према вама, као светим иконама ЅожЉим. ќвдЉе Ље само подсЉеЮаЬе и себе и вас и других, на вЉечно човЉеково достоЉанство и право на истинску човЉечност као и на начин како се она задобиЉа и остваруЉе. ¬ама и мени и свима Ъудима Ље „све слободно али ниЉе све на корист“. «адобиЉаЬе своЉих правих или лажних права, мора бити утемеЪено на поштоваЬу права других. ѕропагираЬе своЉих права на оваЉ начин, гажеЬем моралног осЉеЮаЬа огромне веЮине Ъуди, изазива ни од кога жеЪене последице, поразне како за вас, тако и за друштво, државу, увеЮава мржЬу, немире, несреЮу, насиЪе. ”вЉерен сам да сте и сами свЉесни да и само називаЬе ових парада Ц „парадама поноса“ скрива код оних коЉи су их тако назвали бЉекство од сопствене дубЪе личне трагике, бЉекство од своЉе унутарЬе расциЉепЪености и несигурности. Ѕило како било, ÷рна √ора има на претек своЉих диоба, свога сиромаштва, своЉих невоЪа. «ар Ље потребно да Ље и ви преоптереЮуЉете своЉом муком и несреЮом, за себе битно ништа не добиЉаЉуЮи, а газеЮи по савЉестима огромне веЮине своЉе браЮе? «ар Ље добро да вама манипулишу, ÷рном √ором и Ьеном слободом и достоЉанством, идеолошки интереси разних европских лобиЉа коЉи представЪаЉу све друго осим оне истинске и праве хришЮанске ≈вропе коЉу подржавамо и коЉоЉ стремимо? ÷рногорци су одувиЉек били против тоталитаризма сваке врсте, па и против пропаганде овог типа моралног тоталитаризма. «ато, Љош сте браЮо на вриЉеме, размислите, не ствараЉте парадама бестидности невоЪу и себи и другима. ќд свега би било наЉбоЪе: стати отвореном савЉешЮу пред —ветог ѕетра ÷етиЬскога и —ветог ¬асилиЉа ќстрошког. —амо оно што буде имало Ьихов благослов на себи било би и биЮе истинско добро, право и правда, за вас, за све нас, и за све Ъуде.

÷етиЬе, 16. октобар 2013.

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

18 / 10 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0