Srpska

ѕразноваЬе иконе Ѕогородице  азанске

ѕразноваЬе иконе познате под називом Ѕогородица  азанска (рус:  азанска€), успоставЪено Ље у знак захвалности за спасеЬе ћоскве у све –усиЉе од инвазиЉе ѕоЪака 1612. године. ”становЪено Ље 1649. године, и све до данас, та икона Ље у нарочитом поштоваЬу у цеколикоЉ ѕравославноЉ –усиЉи. —вети ƒимитриЉе –остовски, у своЉоЉ беседи познатоЉ под насловом „Ѕеседа на дан ЉавЪаЬа иконе ћаЉке ЅожиЉе  азанске“ каже да ћаЉка ЅожиЉа  азанска избавЪа од великих мука и зла, не само преведнике, него и грешнике.

ѕрво ЉавЪаЬе ѕресвете Ѕогородице у граду  азану

1 октобра 1552. године, на навечерЉе празника ѕокрова ѕресвете Ѕогородице, цар руски £ован IV, припремаЉуЮи руску воЉску за одлучуЉуЮи и свеопшти напад на татарски  азан, изненада Ље чуо благословену звоЬаву московских црквених звона. Ѕило му Ље Љасно да Ље то знак милости ЅожиЉе, коЉа Ље пристигла по Ьеговим молитвама, и да Ље √оспод одлучио да обрати ка себи народ казански. ѕокораваЬем  азана на ѕокров ѕресвете Ѕогородице, био Ље завршен план започет 1164. године под —ветим кнезом јндреЉем ЅогоЪубинским (Ж1174). ¬олга, главни водени пут државе, постала Ље у целости руска река. »з татарског ропства Ље ослобоРено 60,000 Ъуди, и почело Ље проповедаЬе —ветог £еванРеЪа татарима. Ќовооснована  азанска ≈пархиЉа ушла Ље у састав –уске ѕравославне цркве, и ускоро се прославила своЉим јрхиепископима: —ветим √уриЉем (Ж1563) и —ветим √ерманом (Ж1567).

ќно што Ље посебно допринело успеху покрштаваЬа народа у пределу ¬олге, било Ље ЉавЪаЬе чудотворне иконе у самом граду  азану 8. Љула 1579. године. ѕроповедаЬе £еванРеЪа меРу окорелим незнабошцима и мухамеданцима, ишло Ље тешко. ѕокровитеЪка проповедника –ечи ЅожиЉе, ѕресвета Ѕогородица, коЉа Ље Љош за свога земаЪског живота, крепила и благосиЪала напоре —ветих јпостола, побринула се и за руске мисионаре, пославши им небеску помоЮ, преко ЉавЪаЬа —воЉе чудотворне иконе.

28. Љуна 1579. године, велики пожар Ље избио око храма —ветог ЌиколаЉа “улског, сажевши део града и претворивши у пепео половину  азанског кремЪа. “ом злу су се радовали незнабошци, мислеЮи да се Ѕог разгневио на ’ришЮане. „¬ера ’ристова“, писао Ље летописац, „постала Ље предметом исмеваЬа и поруге“. ћеРутим, пожар у  азану Ље заправо био предзнак пада мухамеданства и утврРиваЬа ѕравославЪа у целом том округу, коЉи се протезао на истоку –усиЉе. √рад Ље убрзо почео поново да ниче из рушевина. «аЉедно са другим страдалницима, недалеко од места где Ље започео пожар, своЉ дом Ље саградио стрелац ƒанило ќнучин. МеговоЉ кЮери ћатрони, Љавила се у сну ћаЉка ЅожиЉа, откривши ЉоЉ место где Ље у земЪи закопана Мена икона, коЉу су на том месту сакрили потаЉни ’ришЮани Љош у време владавине мухамеданаца. ћеРутим, на девоЉчине речи нико ниЉе обратио пажЬу. “ри пута се ћаЉка ЅожиЉа ЉавЪала откриваЉуЮи место где Ље икона закопана. Ќа краЉу Ље ћатрона заЉедно са своЉом маЉком ископала икону управо на месту из сновиРеЬа. Ќа место пронаРене иконе, дошао Ље јрхиепископ £еремиЉа, и пренео свети лик у оближЬи храм, посвеЮен —ветом ЌиколаЉу. ѕосле молебана, пренешена Ље литиЉом у храм Ѕлаговести Ц први ѕравославни храм града  азана, коЉи Ље подигао »ван √розни. ”брзо су почела да се дешаваЉу многоброЉна чуда, меРу коЉима су била и чудесна исцелеЬа двоЉице слепих Ц £осифа и Ќиките. —писак чуда заЉедно са сведочанствима оних коЉи су учествовали у проналажеЬе иконе, послати су 1579. године у ћоскву, цару »вану √розном, коЉи Ље наредио да се на месту ЉавЪаЬа подигне храм у част иконе Ѕогордице  азанске. ѕо изградЬи храма, икона Ље пренешена у Ьега, и ту Ље основан и женски манастир. ћатрона и Ьена маЉка коЉе су наЉзаслужниЉе за проналажеЬе иконе, примиле су монашки постриг у тоЉ новооснованоЉ обитеЪи. ” храму —ветог ЌиколаЉа, у коме Ље обавЪен први молебан пред иконом Ѕогородице  азанске, у то време Ље службовао свештеник, а потоЬи ѕатриЉарх £ермоген, светитеЪ московски. Ќакон петнаест година, 1594. године, када Ље веЮ био ћитрополит  азански, сакупио Ље и записао чудеса иконе, коЉа су позната под називом: „ѕриче и чуда ѕречисте Ѕогородице, часног и славног Меног лика у  азану“. —а много детаЪа описани су многоброЉни случаЉеви исцелеЬа пред чудотворном иконом.

Ќевелика икона коЉу Ље пронашла девоЉка ћатрона у тек присаЉедиЬеноЉ покраЉини –уског царства, постала Ље свенародна светиЬа и знамеЬе небеске заштите ћаЉке ЅожиЉе, проЉавЪена целоЉ –ускоЉ цркви. ћного пута Ље „ћаЉка  азанска“ указивала на пут победе руске ѕравославне воЉске на испуЬеЬу светог послушаЬа пред Ѕогом и отаЯбином. ” години ЉавЪаЬа иконе у  азану, започео Ље и познати поход „за  азан“ блаженог √ермана и козачког атамана ≈рмака “имофаевича ѕовоског (Ж1584), окончавши се присаЉедиЬеЬем —ибира руском царству. Ѕлагодат коЉу Ље чудотворни лик ЅогомаЉке излио, била Ље толика да су за неколико децениЉа, руски мисионари стигли скроз на исток, до места изласка сунца, прешавши много хиЪада километара, и на празник ѕокрова 1639. године започели прву пловидбу по “ихом океану, носеЮи благовест спасеЬа тамошЬим народима.

ƒок су ѕравославни мисионари ишли на исток, издаЉници су стигли са запада. ѕочетком ’VII века, –усиЉу су покушали да преплаве Љезуити.  раЉ ’VI и почетак ’VII века су у историЉи –усиЉе познати под називом „смутна времена“. «емЪа Ље трпела од напада поЪске воЉске, коЉи су се нарочито окомили на ѕравославну веру: рушили су и спаЪивали храмове, градове и села. ѕутем преваре, успели су да овладаЉу чак и ћосквом. Ќа позив руског ѕатриЉарха £ермогена, руски народ Ље устао у заштиту отаЯбине. ѕо поруци коЉу Ље одаслао кнез ƒимитриЉ ћихаилович ѕожарски, из града  азана, донешена Ље чудотворна икона ѕресвете Ѕогородице. «наЉуЮи да Ље √оспод пустио зло на народ због греха Ьихових, одреРен Ље тродневни пост, током ког се цео народ молио √осподу и МеговоЉ ѕречистоЉ ћаЉци за помоЮ. » молитва им би услишена. —тигла Ље вест од —ветог јрсениЉа £еладског (касниЉе —уздаЪског, Ж1626), коЉи се налазио у поЪском заробЪеништву, да му Ље у виРеЬу откривено да Ље суд ЅожиЉи окренут на милост, по заступништву ѕресвете ƒЉеве. “е ноЮи се Ьегова затворска ЮелиЉа осветлила необичном светлошЮу, и он Ље видео —ветог —ергиЉа –адоЬешког, коЉи му Ље рекао: „јрсениЉе, услшене су ваше молитве. «аступништвом Ѕогородице, суд ЅожиЉи отаЯбини Ље претворен у милост. —утра Юе ћосква бити у рукама ослободилаца и –усиЉа Юе бити спасена.“  ао потврду истинитости пророчанства, јрхиепископ, коЉи Ље иначе био Љако болестан, био Ље у потпуности исцеЪен.

ќдушевЪена том вешЮу, руска воЉска Ље 22. октобра 1612. године однела велику победу, заузела град  итаЉ, а за два дана и  ремЪ, потпуно ослободивши ћоскву од поЪских окупатора. 25. октобра Ље одржана литиЉа на коЉоЉ Ље ношена икона, а коЉа Ље ишла ка  ремЪу. “оЉ литиЉи у сусрет Ље изашао јрхиепископ јрсениЉе, носеЮи икону Ѕогородице ¬ладимирске. ѕо ослобоРеЬу –усиЉе, кнез ƒимитриЉе ѕожарски Ље поставио  азанску икону у придворскоЉ цркви ¬аведеЬа у ћоскви. 1636. године Ље пренешена у новоизграРени  азански храм на ÷рвеном тргу. ƒанас се она налази у патриЉаршиЉском богоЉавЪенском храму и у ћоскви.

” спомен ослобоРеЬа ћоскве од поЪских окупатора, установЪен Ље празник иконе 22. октобра. »спочетка Ље то био празник само ћоскве, а од 1649. године, постао Ље сверуски празник. 1709. године се пред иконом молила сва руска воЉска на челу са ѕетром ¬еликим, пред познату ѕолтавску битку. 1721. године Ље ѕетар ¬елики однео копиЉу иконе у ѕетроград, где Ље била поставЪена у јлександро-ЌевскоЉ лаври, а 1737. године у храм –оРеЬа Ѕогородице. 1811. године, пред рат Ље пренешена у новоизграРени  азански храм. 1812. године Ље лик ћаЉке ЅожиЉе осенио руске воЉнике, коЉи су зауставили напредоваЬе Ќаполеонове воЉске. Ќа празник  азанске иконе, 22. октобра 1812. године, руска воЉска Ље нанела први велики пораз францускоЉ воЉсци. “о Ље био почетак пораза осваЉача целе ≈вропе.

£авЪаЬа иконе током II светског рата

” зиму 1941. године, ситуациЉа у –усиЉи Ље била безнадежна. Ќемци су се приближавали ћоскви, земЪа Ље била на ивици пропасти. ћеРутим, промислом ЅожиЉим, опет Ље спасеЬе –усиЉи стигло посредством молитава из братске цркве, оваЉ пут - ћитрополита Ћиванских гора »лиЉе, из јнтиохиЉске ѕатриЉаршиЉе. ћитрополит се спустио у камено подземЪе, где Ље владала потпуна тишина од ваЬског света, имавши пред собом само икону ћаЉке ЅожиЉе и кандило. ЌиЉе ни Љео ни пио, ни спавао, него се непрестано коленопореклоно молио пред иконом ћаЉке ЅожиЉе. —ваког Љутра су му доносили извештаЉ са фронтова о броЉу погинулих и о томе докле Ље напредовао неприЉатеЪ. Ќакон три дана молитве и бдениЉа, Љавила му се у огЬеном стубу ћаЉка ЅожиЉа, обЉавивши му заповест за целу –усиЉу.

—пасеЬе –усиЉе зависило Ље од испуЬеЬа те заповести. «аповест Ље гласила: "” целоЉ земЪи мораЉу бити отворене цркве, манастири, духовне академиЉе и богословиЉе. —вештеници мораЉу бити враЮени са фронтова и из затвора, треба да почну да служе. —ада се припремаЉу да предаЉу ЋеЬинград; он се не сме предати. Ќека изнесу чудотворну икону Ѕогородице  азанске и нека Ље пронесу у литиЉи око града, и тада неприЉатеЪ неЮе ступити на Ьегову свету земЪу. “о Ље изабрани град. »спред  азанске иконе треба отслужити молебан у ћоскви; затим она треба да буде у —таЪинграду, коЉи се не сме предати неприЉатеЪу.  азанска икона треба да иде са воЉском до граница –усиЉе.  ад се рат заврши, ћитрополит »лиЉа треба да доРе у –усиЉу и да исприча о томе како Ље она била спасена".

Ѕлагочестиви ћитрополит Ље пренео представницима –уске цркве и совЉетске владе заповест коЉу Ље добио од ЅогомаЉке. ѕисма и телеграми коЉе Ље ћитрополит слао и данас се налазе у архивама. —таЪин Ље позвао ћитрополита ЋеЬинграда јлексиЉа —иманског, чувара патриЉаршиЉског престола ћитрополита —ергиЉа —тарогородског, и обеЮао да Юе испунити све што Ље пренео ћитрополит »лиЉа. —ве се догодило онако како Ље било и проречено. »з ¬ладимирске саборне цркве изнели су  азанску икону ћаЉке ЅожиЉе и обишли са Ьом у литиЉи око ЋеЬинграда - град Ље био спасен. Ќеверницима Ље и до дан данас несхватЪиво како се одржао ЋеЬинград, Љер му земаЪске помоЮи ниЉе било. ќпсада ЋеЬинграда Ље престала на дан празноваЬа —вете равноапостолне Ќине, просветитеЪке √рузиЉе. ѕосле ЋеЬинграда  азанска икона Ље почела своЉ поход по –усиЉи. ѕораз Ќемаца код ћоскве, то истинско чудо, ЉавЪено Ље молитвама и заузимаЬем ћаЉке ЅожиЉе. Ќемци су панично бежали, гоЬени ужасом, путем су оставЪали технику и нико од немачких и руских генерала ниЉе могао да схвати зашто се то догодило. ¬олоколамски пут Ље био небраЬен и ништа видЪиво ниЉе спречавало Ќемце да уРу у ћоскву. «атим су  азанску икону превезли у —таЪинград. “амо су пред иконом држане непрестане службе - молебани и помени погинулим воЉницима. »кона Ље стаЉала усред руске воЉске, на десноЉ обали ¬олге, и Ќемци нису могли да преРу реку какве год напоре улагали. Ѕило Ље тренутака када су браниоци града остаЉали на само малом комаду земЪе уз ¬олгу, али Ќемци нису могли да их сатру, Љер се тамо налазила  азанска икона ћаЉке ЅожиЉе. —таЪинградска битка почела Ље молебаном испред иконе и тек после тога био Ље дат сигнал за напад. »кону су довозили на наЉтеже делове фронта, тамо где су биле критичне ситуациЉе, на места где су биле припремане офанзиве. —вештенство Ље служило молебане, воЉнике су шкропили светом водицом. » ћаЉка ЅожиЉа Ље Ьиховим молитвама терала неприЉатеЪе.

ѕриче о чудесним случаЉевима чуле су се и од многих бораца на фронту, чак и оних коЉи до тада нису веровали у Ѕога. £едан случаЉ се догодио за време напада на  алининград 1944. године: "Ќаша воЉска Ље веЮ била потпуно преморена, а Ќемци су Љош увек били Љаки, губици су били огромни и тасови на ваги су се колебали, могли смо тамо да доживимо страшан пораз. ЌаЉедном видимо: дошао Ље командант фронта, са Ьим много официра, а са Ьима свештеници са иконом. ћноги су почели да се шале: ≈во довезоше попове, сад Юе они да нам помогну. јли командант Ље брзо прекинуо све шале, наредио Ље свима да се построЉе и да скину капе. —вештеници су одслужили молебан и пошли са иконом на линиЉу фронта. ћи смо са недоумицом гледали: куда они иду овако? —ве Юе их побити! Ќемци су тако страшно пуцали да Ље то био прави ватрени зид! јли они су спокоЉно ишли у ватру. » наЉедном Ље пуцЬава са немачке стране у Љедном тренутку прекинута. “ада Ље био дат сигнал - и наша воЉска Ље почела општи напад са копна и са мора. ƒогодило се нешто невероватно: хиЪаде Ќемаца Ље гинуло, а хиЪаде Ьих се предавало!  ако су затим сви заробЪеници причали: пред сам руски напад - 'на небу се поЉавила ћадона' (Ѕогородица), коЉу Ље видела цела немачка армиЉа, и свима Ље оружЉе потпуно отказало послушност - нису могли да испале ниЉедан метак. ќнда Ље наша воЉска, пробивши жичане препреке, лако сломила отпор и заузела град коЉи Ље до тада био неприступачан, а ми трпели велике губитке. «а време овог ЉавЪаЬа, Ќемци су падали на колена Љер су многи схватили о чему се ради и ко помаже –усима".

 иЉев Ље ослобоРен 22. октобра, на дан празноваЬа  азанске иконе ћаЉке ЅожиЉе. ƒвадесет хиЪада храмова –уске ѕравославне цркве Ље било отворено у то време. “ада се за спас молила сва –усиЉа.

ќктобра месеца 1947. године, —таЪин Ље позвао ћитрополита »лиЉу да посети –усиЉу. ЅоЉао се да не испуни и последЬи део заповести Ѕогородице, Љер се све пре тога збило онако као што Ље ќна и прорекла. ѕо доласку у ћоскву, приреРен му Ље величанствен дочек. —а собом Ље донео новчани прилог за ратну сирочад –усиЉе, а одбио Ље да прими поклоне коЉи су му били припремЪени, рекавши да богатство не приличи монасима. ѕосле ћоскве, ћитрополит »лиЉа Ље посетио и ЋеЬинград. “амо Ље у ¬ладимирском саборном храму одржана величанствена служба на коЉоЉ су сви присутни плакали. ѕосле говора ћитрополита, сви су запевали тропар: "«аступнице усрдна.." ѕесма се пренела и на трг и околне улице. ƒесет хиЪада Ъуди Ље певало истинскоЉ —паситеЪки –усиЉе.

–адио —ветигора

04 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0