Srpska

Ђ„овек треба да се осами како би се поново срео с Ѕогомї

Ѕеседа с протосинРелом ѕетрониЉем (“енасеом)

ѕротосинРел ѕетрониЉе (у свету ѕетар “енасе; 1916-2011) Љедан Ље од поштованих румунских стараца. ƒуги низ година био Ље старешина румунског општежитеЪног скита ѕродром (–оРеЬа £ована ѕретече) на —ветоЉ гори јтонскоЉ. —тарац Ље уживао велики углед, не само на јтону, веЮ и у целоЉ √рчкоЉ. » наравно, у своЉоЉ домовини Ц –умуниЉи. £ош у раноЉ младости Ље одлучио да своЉ живот посвети √осподу, а 1940. године Ље примио монашки постриг у манастиру —ихастриЉа. ”скоро Ље морао да стане у чврсту одбрану своЉе вере: у комунистичкоЉ –умуниЉи монаси су подвргавани прогонима, ни отац ѕетрониЉе ниЉе избегао невоЪе. Ќа јтон Ље дошао 1978. године. Ќа —ветоЉ гори Ље отац ѕетрониЉе постао опитни духовник и активни старешина коЉи се много потрудио на духовноЉ обнови скита и Ьеговом уреРеЬу и као библиотекар, и као аутор кЬига.  Ьига Ьегових размишЪаЬа Ђ¬рата покаЉаЬаї преведена Ље на неколико европских Љезика. „итаоцима саЉта ЂѕравославиЉе.руї нудимо Љедну од последЬих беседа са старцем.

* * *

Ц ќче настоЉатеЪу, реците нам шта Ље пост и какав уопште треба да буде хришЮански живот?

Ц ’ришЮански живот, духовни живот, значи очишЮеЬе унутрашЬег живота, душевног живота. „име се прЪа душевни живот? ќн се прЪа воЪно и невоЪно. ќн се прЪа невоЪно, зато што човек види и чуЉе рРаве и греховне ствари. »де путем, види нешто, чуЉе нешто, сретне некога и испрЪа се чак и против своЉе воЪе...

ј то значи да човек треба да буде пажЪив и кад су речи у питаЬу Ц и Ђнека буде реч ваша: да Ц да; не Ц не,ї[1] како каже —паситеЪ, - и треба чувати своЉа уста: треба чувати своЉе очи и уши, како каже свети £ован «латоуст: Ђ ад постиш, немоЉ постити само утробом,ї - Љер у супротном случаЉу не чиниш ништа. Ќека посте и твоЉе очи, да не би виделе прЪаве ствари, нека посте уши, да не слушаЉу мрске речи; нека посте руке, да не чине лоша дела; ноге, да не иду на грешна дела. ќдносно, нека пости цело твоЉе биЮе.

ƒоведи у ред све облике испоЪаваЬа човека Ц Љер сваки од Ьих оставЪа своЉе трагове, више или маЬе дубоке, на човекову душу, па чак и на Ьегово тело у складу с оним интензитетом с коЉим страсти и зло споЪа делуЉу на Ьу. „овек носи у себи терет, а да ни сам тога ниЉе свестан Ц или хришЮански, или греховни. ј да би човек био у равнотежи ниЉе могуЮе да живи у складу и с Љедним и с другим. “о Ље искЪучено! ќн не може бити и с добром и са злом. јко улази зло, добро више неЮе уЮи. ѕокаЉаЬе и исповест, и подвиг у хришЮанству постоЉе управо ради овог унутрашЬег очишЮеЬа и ослобаРаЬа себе.

«ле ствари стичу власт над човеком и поробЪаваЉу га. » човек више нема снаге да се усмери ка свом наЉважниЉем циЪу Ц тежЬи да достигне Ѕога. ќне скреЮу човека с пута, меЬаЉу га, одводе га на друге стране. » тада се човек душевно оптереЮуЉе, постаЉе сложениЉи, и зато треба да се ослободи ових унутрашЬих стаЬа.

ј подвигом, постом, молитвом и исповешЮу, човек се с годинама мало-помало чисти и ослобаРа.

Ц ј какво место у животу хришЮанина треба да заузимаЉу телевизиЉа и интернет?

Ц –умунски народ Ље био дубоко прожет православним хришЮанством, живео Ље у складу с Ьим, скромним, Љедноставним животом. ћеРутим све оно што Ље дошло са «апада, - све Ље то искЪучиво плотско, створено Ље за тело Ц не ради боЪег проучаваЬа тела, веЮ ради геховне и страсне плоти. ќдатле су овамо дошле све техничке новине. ќне нису створене и не ствараЉу се по Ѕожанском надахнуЮу, на корист човеку и за Ьегов хришЮански и духовни раст, не ствараЉу се за постизаЬе Ьеговог циЪа Ц да постане свет, како каже —паситеЪ: ЂЅудите свети, будите савршени као ќтац ваш Ќебескиї,[2] Ц стога све што човек чини треба да помаже постизаЬу овог Љединственог циЪа Ьеговог постоЉаЬа.

£ер, каква Ље корист човеку ако стекне цео свет, а погуби своЉу душу? “о каже —паситеЪ ’ристос,[3] а не неко други!

ƒакле, човек Ље позван да се припреми за то да уРе у вечно блаженство: да постане свет, да се просвети, како би могао да се приближи —ветиЬи над светиЬама, - само тако може уЮи у тамошЬе ÷арство. ћеРутим, сва ова техника ниЉе створена за то! ќна нигде не предвиРе постоЉаЬе Ѕога, нигде не предвиРа човеково духовно усавршаваЬе! ѕотражите то и погледаЉте да ли Юете нешто такво наЮи! “ога нигде нема! «ато што ниЉе створена с тим циЪем.

 акав Ље смисао телевизора у човековом животу? ѕретпоставимо да Ље телевизор створен за црквена богослужеЬа. јли, то Ље несумЬиво грех Ц и о томе Ље веЮ писано и у румунскоЉ штампи, - то Ље непоштоваЬе према светим службама. „овек не учествуЉе у богослужеЬима коЉа се преносе преко телевизиЉе, - он ради своЉе послове. ѕокушава да их гледа болесник, покушава радник, али они не учествуЉу у —ветоЉ литургиЉи. ќно што они виде Љесте Ц како да се изразим Ц привид, то Ље представа! —вета литургиЉа се одвиЉа у храму Ц на светом месту, где се налази свештеник, где се обавЪаЉу посебне таЉне. ј преко телевизора се ништа не остваруЉе. “о Ље представа, а не учествоваЬе. £една Ље ствар учествоваЬе, а друга Ље представа. √ледам Ц и без икакве сврхе! ћоЉ ум размишЪа о томе, али се Ља не налазим у контакту са стварношЮу коЉу тамо видим! “о Ље уобразиЪа. ћоЉ ум не живи оним што се тамо дешава...

Ц Куди данас своЉ ум пуне разноразним вестима, више или маЬе сензационалним, Љефтиним филмовима, ток-шоуима, на коЉима се позвани препиру...  ако по ¬ашем мишЪеЬу све то утиче на душу?

Ц “о Ље страшно разводЬаваЬе! ќни лоше утичу. «ато што Ъуди из онога што виде не извлаче знаЬа. ƒве ствари су, кажу оци, апсолутно неопходне за спасеЬе Ц знаЬе и делаЬе. јли, само Ље духовно знаЬе корисно! ј непотребно знаЬе не доноси никакву корист.  акву корист оно доноси нашем уму? ќно ме само расеЉава Ц Љер, видите то, све Ље то створено ради расеЉааЬа. »з тога Ље Љасно да су то РавоЪа посла...

—паситеЪ каже: Ђ£а сам јлфа и ќмега,ї [4] Ц £едини, £единствени Ѕог. ƒемона има много, има их на легионе, и они су расеЉани. ј тада, да би се срео с Ѕогом, човек треба да уРе у наЉскривениЉе место како би се на Ьему срео с Ѕогом. ћеРутим, Раво га расеЉава до бесконачности у споЪашЬим пословима и више му не преостаЉе времена. Ќема више времена ни за себе самог, Љер Ље распршен у споЪашЬим пословима. «ато су све ове ствари коЉе, као што видиш, воде напоЪе, створене с прецизним циЪем да расеЉу човека.

Ўтампа из дана у дан говори само о греховима, о Ъудским схватаЬима, о злу. ќна ниЉе хришЮанска, ниЉе корисна.  акву корист имам од тих инфорамциЉа? ƒа знам да се десило убиство, да Ље оваЉ и оваЉ политички преварант, да су се Ъуди негде потукли, о рату и о осталом? “о ме непотребно узнемирава, ствара у мени непотребна и бескорисна душевна стаЬа, коЉа ме одвлаче од мог главног циЪа и расеЉаваЉу ме, стално ме распршуЉу. »сто раде и телевизор, и радио! ј циЪ свега тога Љесте да ти расеЉу ум. “о Ље циЪ на коЉи Раво надахЬуЉе.

—вети оци кажу да човек, да би му било лакше да се приближи Ѕогу, треба да има и духовно знаЬе, треба да зна разумне основе ствари и да схвата зашто Ље Ѕог ствари створио овако, а не другачиЉе. » духовно знаЬе ми помаже да спознаЉуЮи разумне основе ствари, видим модификациЉе врлина; односно да гледаЉуЮи како се ствари дешаваЉу схватим како да их применим у свом личном животу.

Ц  ако се може препознати шта Ље за нас у духовном смислу корисно, а шта ниЉе?

Ц “о Ље врло Љедноставно: ако ми нешто помаже да постанем боЪи као хришЮанин, то Ље добро; а ако ми не помаже, ниЉе добро. “о Ље Љедноставно као два пута два! Ќека нам то буде лакмус-папир коЉи Юемо стално примеЬивати на све што треба да учинимо. √ледам телевизор? ј да ли постаЉем боЪи него што сам био? »нформациЉе, радио, ако их слушам Ц да ли ме чине боЪим, мроалниЉим, духовниЉим?...

–еЮи Юу ¬ам: има много непотребних, потпуно бескорисних ствари. —вет Ље постао сложениЉи због телесних потреба. ѕогледаЉ: у стара времена Ље све било много ЉедоставниЉе! ј даЪе, што Ље свет постаЉао сложениЉи, тим даЪе Ље одлазио од Ѕога. ќтуРивао се, а сад се одвиЉа последЬе распршаваЬе Ц зато Ље ствар дошла до тога да човек више нема времена за Ѕога. «а Ѕога нема више места, Ъуди су бачени у свет коЉи ниЉе ЅожиЉи, коЉи нема смисла, коЉи не схвата због чега Ље створен.

ќвакво друштвено стаЬе Ље ненормално и потпуно Ље неприродно! ј оно не може бити другачиЉе осим оног коЉе нам Ље дао Ѕог. јли ми не можемо да га улепшамо, не можемо да му дамо други кроЉ да изгледа добро. Ќе, то уопште ниЉе добро! јко можемо да побегнемо од Ьега, побегнимо.

Ќека ово за нас буде кЪучна реч: ако ми нешто помаже да постанем боЪи Ц то Ље добро; ако ми не помаже, ниЉе добро.

Ц £едном сте говорили да Ље данас наЉвеЮе зло то што човек више не може да се моли, што остаЉе отуРен од Ѕога.

Ц ƒа, то Ље наЉтеже дело од свих коЉе чинимо. „овек, коЉи Ље оптереЮен телевизором више не може да се моли; пошто Ље расеЉан, он више не може да се моли, он непрестано губи оно наЉсветиЉе. ј —паситеЪ каже: ЂЌепрестано се молите!ї [5] Ќепрестана молитва означава стално чуваЬе везе с Ѕогом. “ако треба да буде и тако и Љесте, зато што се стално налазим у Меговом присуству. Ќе могу да будем с Ѕогом и да гледам на другу страну; не гледати √а значи непоштоваЬе. Ѕог Ље увек овде присутан, зато се молите непрестано. Ѕудимо увек на вези с Ѕогом!  ао што човек не може да живи не дишуЮи, тако немоЉмо оставЪати ни молитву. £ер, не можеш да живиш, а да не дишеш, Ѕог нам Ље дао ову потребу. «ато свети оци кажу да учимо гледаЉуЮи ствари, видеЮи како се све дешава, гледаЉуЮи разумне основе ствари, учимо се различитим врлинама, учимо да будемо врли.

ѕогледаЉ, Ѕог Ље у нас уткао потребу за ваздухом. ј зашто Ље створио човека коЉи има потребу за ваздухом, за дисаЬем? £ер, анРелима дисаЬе ниЉе потребно. Мима ниЉе потребан ваздух, они не живе од ваздуха. Ѕог Ље дао човеку ову потребу Ц за делатношЮу без коЉе човек не може да живи, зато што Юе иначе истог часа умрети Ц да би схватио да постоЉи и нешто друго. Ќе само тело, веЮ и душа, ако ЉоЉ нешто недостаЉе, она умире, не може да живи. ѕотребна нам Ље ова веза с Ѕогом, зато што човек умире ако не одржава сталну везу с Ѕогом. «ато се молите непрестано и будите стално повезани с Ѕогом, како каже свети √ригориЉе Ѕогослов: Ђ”диши Ѕога, као што удишеш ваздух.ї «бог тога и свети £ован «латоуст каже: ЂЌе дугачке молитве, веЮ кратке и честе, како би све време ишао с молитвом, како би стално био повезан с Ѕогом.ї

Ц Ўта мислите о релативизациЉи религиЉа у наше време? £едни говоре о религиЉи у идолопоклоничком, па чак и атеистичком контексту: ЂрелигиЉа ЌЋќї, ЂрелигиЉа “¬ї итд. ƒа ли мислите да су у праву?

Ц Ќе може бити друге религиЉе осим Љедине, коЉа Ље повезана с Ѕогом. Ќе може бити религиЉе грехова, као што Ље сад створена ЂрелигиЉа блудаї. —ад влада Ђвелика блудницаї из јпокалипсе.[6] “о Ље управо она, то треба да знате! Ќе видимо другу! £ер Ље написано да Юе негде бити жена, блудница, и да Юе Ље видети цео свет. “о Ље онаЉ блуд коЉи се данас, посебно посредством телевизора, насилно усаРуЉе у целом свету и у менталитет Ъуди. ¬идите ли? ƒошло Ље до тога да су грехови за коЉе Ѕог кажЬава истребЪиваЬем, уништаваЬем, проглашени за Ъудска права. ” Љедном часопису коЉи ми Ље случаЉно доспео у руке видео сам нешто везано за делатност —авета ≈вропе. » на Љедном месту се каже: Ђ—авет Ље задовоЪан тиме што Ље успео да у –умуниЉи отклони препреке коЉе се супротставЪаЉу хомосексуализму.ї ќдносно, —авет ≈вропе, а не румунска влада! ј ови наши гутаЉу, гутаЉу гадост коЉом их чашЮаваЉу, преузимаЉу обавезе да Ље испуне и не размишЪаЉу о румунскоЉ традициЉи, не размишЪаЉу ни о чему; и долазе и гураЉу Ље, нуде Ље становништву и онаЉ ко хоЮе храни се Ьом.

—вети оци кажу: ниЉедан други грех не скрнави Ъудску душу тако Љако као блуд. „овек друге грехове чини ван себе, а оваЉ унутар самог себе. ЌиЉедан други грех не скрнави Ъудску душу као блуд. ≈то! ƒанас Ље то модерно, видите ли? »спрЪати човека до наЉвеЮих дубина душе Ц и не само одраслог, веЮ и малу децу...

Ц ” закЪучку даЉте савет свим хришЮанима у овим тешким данима.

Ц ћоЉ савет и позив Ље да човек с времена на време побегне, да се одвоЉи од онога што спада у телесне потребе, како би поново могао да стекне духовно стаЬе, да се сретне с Ѕогом  оЉи се налази у нашем срцу Ц да уРе споЪа у Мегову брачну ложницу. «ато и постоЉе вечерЬе, ноЮне молитве, коЉе човек твори у самоЮи; Љер не може да их чини насред улице, он их твори таЉно.

“реба бежати из света, односно свести на минимум своЉе физичке, природне потребе, коЉе су неопходне за постоЉаЬе Ц уздржаЬем, постом, а не задовоЪствима, не столовима, банкетима и другим, веЮ скромним и Љедноставним животом, са сиромаштвом, са смиреЬем. “ако их треба свести на неопходан ниво, само ради потреба. “рудимо се за потребе, за неопходно, а не за задовоЪство и разоноду. ≈во хране и одеЮе Ц облачим своЉе тело како бих се заштитио од невремена и покрио наготу, а не како бих носио раскошну свилу и скупе ствари коЉе радуЉу таштину и гордост; исто Ље и с храном, исто Ље и са свим овим питаЬима.  ористимо споЪашЬе ствари за потребу и на духовну корист...

ќци кажу да Ље ум створен како би се кретао тамо-овамо. £една од тешкоЮа ума се састоЉи у томе што се расеЉава кад нема шта да раде.  аже се: запосли ум; ако Ље ум запослен, радозналост га неЮе вуЮи, на пример, према телевизору. ј какав му заправо посао треба дати? »ли духовно размишЪаЬе или молитву Ц ако Љачаш непрестану молитву.

ћоли се Ѕогу онолико често колико дишеш. јко Ље ум обузет молитвом, више га не привлаче ни споЪашЬи утисци, он се више не зауставЪа. јко Ље Ьегова мисао узвишена, света и духовна, телесне лепоте не оставЪаЉу утисак на Ьега, веЮ духовне. “о Ље тако Љедноставно!

ќтац ѕаЉсиЉе из —ихле[7] се сеЮао Љедне врло Љедноставне ствари у вези с тим. √оворио Ље: Ђ£едном Ље код мене дошла нека побожна снаша и упитала Ље: ЂЎта да радим оче? Ќеписмена сам и не знам молитве. ’оЮу ли се спасити без молитве?ї –екао сам Ље: Ђƒа ли се уопште молиш?ї - Ђƒа, молим се!ї - Ђ ако се то молиш?ї ј она ми каже: Ђѕа ево како се молим: кад метем под, молим Ѕога: Ѕоже, очисти прЪавштину из моЉе душе као што Ља чистим ову прЪавштину из куЮе, и нека “и се моЉа душа свиди, као што се мени свиРа чиста куЮа. ј кад перем веш, опет кажем: √осподе, спери зло с моЉе душе, нека буде чиста као што Ље чиста ова кошуЪа. » тако говорим у свему, шта год да радим. ƒа ли Ље добро да то чиним?ї - Ђ∆иви тако целог свог живота!ї

“о Ље непрестана молитва ума. ќдносно, у свим околностима, кад човек нешто чини, треба да види ЅожиЉе присуство и да ради своЉ посао, Љер може да га ради. јли обавЪаш споЪашЬи потребан посао, твоЉ ум одржава везу с нечим другим Ц он Ље позван на присуство Ѕога  оЉи Ље свуда. “ада ум више ниЉе радознао, он више не жели да види нешто друго, зато што Ље све време заузет светим и узвишеним, духовним стварима, а све остало га чини равнодушним.

— протосинРелом ѕетрониЉем (“енасеом) разговарао Ље ¬иржилиу √еорге

Familia Ortodoxă. 2011. є 26

[1] ћт. 5, 37.
[2] ”п.: ћт. 5, 48; 1 ѕетр. 1, 16.
[3] ¬.: ћт. 16, 26.
[4] ”п.: ќткр. 1, 8.
[5] 1 —ол. 5, 17.
[6] ¬.: ќткр. 18, 2; 19, 2.
[7] £еросхимонах ѕаЉсиЉе (ќлару) био Ље наЉвеЮи румунски духовник, духовни отац потоЬег старца  леопе и мноштва других познатих румунских стараца, Љерарха и простог народа. ќ Ьему в.: http://www.pravoslavie.ru/put/39264.htm. —тарац ѕетрониЉе (“енасе) Ље био тесно повезан, како са старцем ѕаЉсиЉем, тако и с оцима  леопом (»лиЉеом) и јрсениЉем (ѕапачоком) подвизаваЉуЮи се заЉедно с Ьима у манастирима —латина и —ихастриЉа до свог одласка на јтон.

—а руског ћарина “одиЮ

28 / 12 / 2015

     оментари:

    2013-12-06
    23:53
    Milka Veselinovic :
    Blagodarim na ovako divnim i veoma poucnim poklonima

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0