Srpska

ћагиЉа и магизам: како се испоЪаваЉу у нашем животу

ћагиЉа и магизам ни из далека нису иста ствар. ћагиЉа Ље окултна пракса, а магизам Ље поглед на свет саграРен на принципима магиЉе. ƒешава се да се човек никад у животу ниЉе бавио магиЉом, али да у свом погледу на свет, поступцима и погледима на живот испоЪава очигледан магизм. ƒанас Ље важно да разЉаснимо ове поЉмове пошто неки саму религиЉу често схватаЉу као нешто магиЉско.

ѕре свега Юемо покушати да обЉаснимо шта Ље магиЉа.

ћагиЉа (лат. magia Ц чаробЬаштво, враЯбине) Љесте скуп обреда и деЉстава коЉи имаЉу за циЪ да утичу на стварност у околини уз помоЮ таЉанствених сила. “о су баЉалице, заклиЬаЬа, бацаЬе и скидаЬе чини и разноразни пратеЮи ритуали (на пример, везиваЬе чворова, писаЬе одреРених речи и шема), као и потребни инструменти: талисмани, ножеви, игле, кости, длаке,крв, смоле, траве и т.сл.

ќбично Ъуди магиЉи прибегаваЉу као згодном средству коЉе им Ље при руци, а не тражи озбиЪан душевни рад. £ер, врло Ље Љедноставно изговорити неку словесну формулу, дунути, пЪунути и веровати да Юе се сад све променити. »пак, иза саме магиЉе се криЉе озбиЪан поглед на свет (коЉи се заправо и може назвати магизмом). — Ьим се треба упознати као би се схватиле кЪучне разлике измеРу магизма и хришЮанске вере.

” хришЮанству се исповеда да Ље у свету све потчиЬено Ѕожанском ѕромислу. Ќема ничега што би било пропуштено у мудроЉ и танкоЮутноЉ бризи Ќебеског ќца. „ак и муке и невоЪе, чак и наше духовне падове Ѕог допушта ради нашег могуЮег уразумЪаваЬа. «ато се истинско добро може постиЮи само кроз лично обраЮаЬе Ѕогу. „овеку Ље дата слободна воЪа и зато он по своЉоЉ воЪи може да се обрати ’ристу без обзира на то шта се дешава око Ьега (рат, револуциЉа, економска криза и т.сл.). ј магиЉски поглед на свет сматра да нема ни ѕромисла ЅожиЉег, ни безусловне слободе, веЮ постоЉи таЉна, скривена воЪа, коЉа невидЪиво обухвата цео створени свет. Куди, невидЪиви духови, природне стихиЉе Ц све Ље потчиЬено окултним законима утицаЉа. —ветом влада онаЉ ко Ље пронашао кЪуч за ове законе. —ликовито говореЮи, у магиЉи се сматра да су све ствари нашег света споЉене невидЪивим нитима и да правилно изговорена баЉалица утиче на ове нити. ” магизму су сами Ъуди само живе лутке за коЉе су везане нити невидЪивог луткара. ”з помоЮ магиЉе може се повуЮи потребна нит и без обзира колико да се жива лутка противи, деловаЬе Юе бити несавладиво Ц болест, урок, подстицаЬе полне жеЪе итд. „удно Ље то што се велики броЉ баЉалица обавЪа управо везиваЬем нити и чвориЮа. ѕроцес везиваЬа се, измеРу осталог, тумачи као процес бацаЬа или скидаЬа урока: „Ќитима се везуЉе болестан човек, дакле, и болест се везуЉе; човек Ље везан Ц везана Ље и болест; нити се скидаЉу с човека, с Ьима се скида и болест; нит се баца, закопава у земЪу, ставЪа у отвор на дрвету коЉе се после сече, с нити се баца и закопава у земЪу везана болест“ (£елеонска £.Ќ. ЅаЉка, баЉалице и чаробЬаштво у –усиЉи. ћ., 1994., стр. 174).

ѕринципи магизма су очигледно приказани у познатоЉ легенди о хамелнском пацоловцу. —лучаЉ коЉи научници Љош увек не могу да одгонетну, забележен Ље у европским средЬовековним хроникама. 26. Љуна 1284. године (забележен Ље чак и датум) у немачком граду ’амелну пацоловац-музичар извео Ље за собом свираЉуЮи фрулу 130 деце, коЉа су нетрагом нестала. ѕре тога Ље град веома патио од пацова, чиЉа се наЉезда у средЬом веку понекад поредила с епидемиЉом. ћагистрат Ље обеЮао велику награду свакоме ко избави град од пацова. ”право тада се поЉавио флаутиста коЉи Ље затражио да му у случаЉу успеха даЉу онолико злата колико може да понесе. √радски оци су одмах пристали. ѕацоловац Ље извадио чаробну фрулу; на Ьене звуке су дотрчали сви градски пацови и пацоловац их Ље извео из града, Љер су зачарано пратили замамну мелодиЉу. ћагистрат Ље у меРувремену зажалио због обеЮаЬа коЉе Ље исхитрено дао и одбио Ље да исплати награду флаутисти. ƒошавши мало касниЉе хамелнски пацоловац Ље поново почео да свира чаробну флауту, само што су овог пута код Ьега дотрчала градска деца коЉу Ље пацоловац извео из града и одвео Ц или до реке, или у планински кланац, где су погинула. Ќаучници излажу различите верзиЉе покушаваЉуЮи да обЉасне оваЉ случаЉ; претпоставЪаЉу да ово казиваЬе може представЪати скривени одраз и дечЉег крсташког похода, и одвоРеЬе заробЪеника после неуспешне битке, или пак погибеЪ у планини на клизишту деце коЉу Ље музичар водио на празник кроз мочварну котлину... Ўто се тиче пацова, прича се да они реагуЉу на звук високе фреквенциЉе коЉи издаЉу калаЉне фрулице коЉе су у то време свуда користили пацоловци. ќваЉ догаРаЉ Ље забележен на витражу хамелнске цркве коЉи Ље израРен око 1300. године, а Ъуди из овог времена су догаРаЉ сматрали поЉавом магиЉске чаролиЉе. £ер, у окултизму управо обавЪаЬе одреРених радЬи, магиЉског ритуала (у овом случаЉу Ц извоРеЬе очараваЉуЮе мелодиЉе) неизбежно повлачи за собом одреРене последице у животу Ъуди (у хамелнскоЉ легенди Ц одлазак деце).

ƒок у хришЮанству духовни напредак зависи од тога колико Ље човеково срце отворено за ’риста, колико човек испуЬава ’ристове заповести и стреми ка Ѕогу, у магиЉи Ље присутна ретка равнодушност према Ѕогу. ЌиЉе да се у магиЉи исповеда атеизам Ц понекад се у баЉалицама помиЬе име ЅожиЉе, а човек коЉем се баЉе назива се слугом ЅожЉим, - меРутим, сви циЪеви магиЉе имаЉу искЪучиво земаЪски карактер. ќвде се све остваруЉе страственим напором у пориву ка духовном свету: треба остварити успех, новац, здравЪе, благонаклоност воЪене особе и т.сл.

ћагиЉа не исповеда живо обраЮаЬе Ѕогу, веЮ деЉство законитости, очекиваЬе ефекта од своЉих ритуала. » док у хришЮанству духовно савршенство зависи од личног сусрета и Љединства Ъудске душе с Ѕогом, у магиЉи су у првом плану присутни технологиЉа и таЉанствени ритуал.

ѕодиЮи Юемо краЉичак завесе. ” суштини, све таЉно знаЬе савремене магиЉе се своди на познаваЬе чаробне пирамиде. ј чаробна пирамида су четири Ђистинеї коЉе се узимаЉу у обзир у магиЉским ритуалима: уобразиЪа, напор воЪе, вера у магиЉу и чуваЬе таЉне. «а ефикасно чаробЬаштво маг пре свега треба да има Љаку уобразиЪу, фантазиЉу, да сликовито и емоционално замишЪа потребне предмете и лица; као друго, он сву своЉу пажЬу, сву своЉу воЪу усредсреРуЉе на магиЉско деЉство; као треЮе, обавезно веруЉе у Ьега (а не у Ѕога, чак и ако помиЬе име ЅожиЉе), веруЉе у то да Юе се Ьегова реч остварити, и као четврто, никоме не открива своЉе таЉне. » зато овде неЮемо срести ниЉедан зрак светлости коЉи силази с Ќеба, неЮемо срести ону Ѕожанску помоЮ и духовну утеху, коЉи се даЉу у одговор на чисту и мирну молитву хришЮанина.

»страживачи истичу да магиЉа у нашем створеном свету признаЉе неколико сфера. ” наЉвишоЉ сфери обитаваЉу добри духови, а у наЉнижоЉ Ц зли демони. ƒок хришЮанство сведочи да духови таме бораве у кардинално другоЉ области биЮа у односу на светле анРеле (први у поднебесноЉ сфери, а други Ц на небу) и да су за ступаЬе у додир с овим другима потребни чист живот и топла молитва, у магиЉи Ље ситуациЉа потпуно другачиЉа. ” магиЉи се сматра да се уз помоЮ таЉних церемониЉа може ступати у контакт с невидЪивим духовима, и то не само са злима, веЮ и с добрима, и да се наводно може добити помоЮ од Ьих. Ќе само то, с духовима се може склопити споразум и тада маг управЪа духовима у своЉим интересима Ц они припадаЉу чаробЬаку док Ље он жив, а после смрти маг веЮ заувек припада овим силама. ћеРутим, чаробЬак о томе не размишЪа много. ќн размишЪа о другом, тачниЉе: ако Ље свет под влашЮу духова, а духови су под влашЮу баЉалица, онаЉ ко овлада баЉалицама сам себи постаЉе цар и бог.

Ќаравно, велика Ље грешка сматрати да се ритуалима и баЉалицама наводно може стеЮи наклоност добрих духова. «ато што су за заЉедништво с анРелима потребни верност Ѕогу  оЉем служе анРели, искрена молитва и одсецаЬе телесних и душевних страсти, а нису потребни покрети руку мага, баЉалице и удисаЬе дима прекоморских трава. » они духови коЉи се маговима представЪаЉу као добри заправо нису толико добри као што изгледа.

ћагиЉа Ље по свом унутрашЬем биЮу саставни део древног паганства. ” паганству се исповедао политеизам Ц многобоштво. » док Ѕожанско ќткровеЬе сведочи о Ѕогу  оЉи Ље изнад нашег тварног света, у паганству су богови само делови материЉалног света, као што су Ьегови делови небеска светила и звезде. ќви богови су по паганском схватаЬу исто тако ограничени, зависе од судбине и разноразних преокрета, а то значи да се Ьима у одреРеном смислу може управЪати. ћагиЉа се обраЮа невидЪивим духовима, овим Ђмалим боговимаї блиским Ъудима, али се обраЮа с циЪем да их примора да служе човеку у оствариваЬу Ьегових земаЪских интереса.

ƒакле, у магиЉи Ље присутан покушаЉ да се управЪа своЉим животом и светом око себе без послушаЬа Ѕогу, а уместо личног Љединства с Мим човеку се предлаже да сам оствари савршенство. ѕошто су овакви циЪеви у стварности недостижни за палог човека, пали духови помажу у имитираЬу власти и савршенства. —етимо се како Ље сатана искушавао —амог »суса ’риста пред почетак ЉеванРеЪске проповеди: Ђ» рече ћу Раво: “еби Юу дати сву власт ову и славу Ьихову, Љер Ље мени предана, и коме хоЮу, даЮу Ље; “и, дакле, ако се поклониш преда мном, биЮе све “воЉеї (Ћк. 4, 6-7). ’ристос Ље одлучно одбио саблазЬивача, али кушач исту саблазан нуди Ъудима у виду таЉанствених знаЬа, биоенергетског саморазвоЉа и окултне Ђвластиї над светом.

„есто се поставЪа питаЬе: а да ли у магиЉи постоЉи ритуал посвеЮиваЬа душе Раволу? ќвакав ритуал заиста постоЉи, истина, без оних сликовитих митских детаЪа о доласку Равола на Љави и саставЪаЬа уговора Ђна обострану користї. ѕостоЉи просто ритуал без посебних радЬи из реда црне магиЉе коЉи неЮемо описивати и у коЉем несреЮни човек своЉу душу посвеЮуЉе Раволу. ѕретпоставЪа се да Ље привремена цена Ђуговораї - сила и моЮ над другим Ъудима и природом (ако хоЮеш Ц можеш да учиниш да се неко разболи, ако хоЮеш Ц можеш да исцелиш), а вечна цена су паклене муке душе.

£ош Љедном Юемо скренути пажЬу на кЪучну истину у магизму. ћагу нису важни моралне вредности и духовни садржаЉ невидЪивог света; он признаЉе деловаЬе законитости и да после одреРених магиЉских покрета неизбежно следе жеЪене последице. ƒакле, у магиЉи Ље главно да ритуал буде правилно обавЪен. ” томе Ље кардинална разлика измеРу магиЉе и црквених таЉни коЉе не могу да помогну човеку без Ьеговог живог односа с Ѕогом. ѕоред наизглед исправно обавЪене обредне стране, рецимо таЉне ѕричешЮа, човек може и да се не причести ’ристом, пошто се испоставЪа да ниЉе достоЉан причесник. ƒеловаЬе црквених таЉни на хришЮанина директно Ље повезано с Ьеговим личним унутрашЬим стаЬем, с Ьеговим личним односом према ’ристу. ” магиЉи ништа од тога ниЉе важно: обавио си ритуал, поверовао у Ьегову ефикасност и ништа друго се не тражи.

Ќажалост, однос неких хришЮана према црквеним таЉнама Ље такоРе магиЉски, кад се крштеЬе, ѕричешЮе, венчаЬе и остале таЉне схватаЉу као средства за земаЪску среЮу само због тога што Ље обавЪена радЬа. „овек се крстио Ц и заштиЮен Ље од свих искушеЬа, ако си се причестио Ц неЮеш боловати, вако си се венчао Ц избеЮи Юеш развод Ц сматра суЉеверан човек с магиЉском свешЮу. » он често не сумЬа да се (иако Ље можда активан борац против чаробЬака и магова) налази у власти окултног погледа на свет. ћагизам се, на пример, испоЪава у фразама као што су: Ђ рсти децу, ипак Юе маЬе боловатиї (а ако их Љош ниси крстио, никоме немоЉ дозволити да приРе детету Ц уреЮи Юе га), Ђ”пали свеЮу и положиЮеш испит,ї Ђќбавезно узми богоЉавЪенску водицу Ц помаже против урокаї. ќдносно, магизам се испоЪава онда кад човек заборавЪа на Ѕога и ослаЬа се само на видЪиви ритуал, као и кад се од духовног очигледно очекуЉе земаЪско и меркантилно.

ќво се дешава и онда кад се прочитано молитвено правило доживЪава као гаранциЉа за све могуЮе успехе, као известан залог, коЉи духовне силе обавезуЉе да испуне све твоЉе жеЪе. „ак и богослужеЬе у храму неки доживЪаваЉу као нешто магиЉско, као неко деЉство испуЬено старинском и мало схватЪивом естетиком, коЉе само по себи човеку даЉе невидЪиву снагу. ’ришЮанин треба да има на уму: у молитви Ље главно само општеЬе с Ѕогом  оЉи зна како да уреди човеков живот, - Мему поверавамо своЉ живот и успехе. ј у свештенодеЉствима у храму човек своЉу душу узноси Ѕогу, а Ѕог гледа на срце и зато даЉе благодат сразмерно са живим обраЮаЬем човекове душе Ѕогу.

ћагизам многих наших савременика се испоЪава у томе што, на пример, човек сматра да се наводно разболео само зато што му Ље неко пожелео нешто лоше или што Ље, не даЉ Ѕоже, бацио чини на Ьега. ƒакле, болестан човек заборавЪа на ѕромисао ЅожЉи, на то да се Ѕог брине о нама посредством наших невоЪа и болести. ѕажЬа се неоправдано обраЮа на магиЉску представу о узрочно-последичним везама баЉаЬа, проклетстава или ложих жеЪа с нашим несреЮама и болестима. “уРа реч или урокЪиво око изгледаЉу као први узрок патЬе, али су свети оци невоЪе називали ЅожиЉом посетом: управо у Ьима се васпитава дух хришЮанина, кад се човек одвлачи од земаЪских тежЬи и душом обраЮа ка вечном.

Куди с магиЉском свешЮу о Ѕогу размишЪаЉу некако апстрактно, безлично, често уопште ни не размишЪаЉу о Мему. ” наЉбоЪем случаЉу, они Ѕожанство замишЪаЉу као наЉвиши принцип по коЉем треба да се гради наш живот, као некакав космички принцип, чиЉе кршеЬе повлачи за собом патЬу, али не примеЮуЉу у Мему наЉвише начело личности. «ато не умеЉу да моле Ѕога за нешто и не знаЉу шта значи повереЬе у Мега у свом животу. ”спут Юемо приметити да они хришЮани коЉи у молитви немаЉу жив осеЮаЉ да стоЉе пред Ѕогом, коЉи се ослаЬаЉу на текст молитве коЉи као да делуЉе сам по себи, и речи молитве изговараЉу само по навици, ради обреда, - овакви хришЮани се срозаваЉу до магиЉског поимаЬа духовног света.

» ако човек сматра да Ље у стаЬу да достигне духовне висине само своЉим напорима, ако само савршенство сматра за известан резултат методике духовног саморазвоЉа, у овоме се такоРе запажа магизам. £ер, резултат се очекуЉе од Ъудских напора самих по себи, словесних формула и магиЉских покрета, док срце са своЉим осеЮаЬима, ум са своЉим мислима, воЪа с Ьеним жеЪама, остаЉу без живог обраЮаЬа Ѕогу.

»стински духовни живот се заснива на повереЬу у Ѕога (а то значи и на повераваЬу Ѕогу своЉе судбине), срдачном обраЮаЬу Мему и испуЬаваЬу Мегових заповести, а не на механичком обавЪаЬу ритуала и непромишЪеном изговараЬу, чак и ако су у питаЬу саме црквене молитве. —амо хришЮанско савршенство Ље деЉство Ѕога у души човека коЉу преображава, коЉем човек или помаже, или га спречава. ј сва пуноЮа црквеног живота с Ьеговим богослужеЬима и таЉнама, с Ьеговом традициЉом и обредима, с Ьеговим молитвама и духовном културом, Љесте она средина у коЉоЉ човекова душа треба да се отвори у свом слободном, топлом и искреном усхоРеЬу ка Ќебеском ќцу.

—а руског ћарина “одиЮ

12 / 11 / 2013

     оментари:

    2013-11-14
    01:17
    «дравкоB:
    јмин!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0