Srpska

ѕолемика о Мегошу на ‘илозофском факултету у ЌикшиЮу

Мегош Ље Ључе на ‘илозофском факултету у ЌикшиЮу био повод полемике меРу универзитетским професорима коЉи су учествовали на научном скупу посвеЮеном овом пЉеснику, филозофу и државнику. ” различитом тумачеЬу пЉесника над пЉесницима укрстили су се ставови, па се могло чути да су Мегеви Љунаци познатиЉи по говору, него по чиЬеЬу. „уло се и да Ље „сваки покушаЉ критичког читаЬа Мегоша осуРиван као Љерес” у ÷рноЉ √ори, „чак и у вриЉеме комуниста”. «акЪучак скупа би, ипак могао бити да у дЉелима ѕетра ƒругог ѕетровиЮа не треба тражити оно чега нема.

- —ваки писац да Ље могуЮност злоупотребе, али Мегош никако ниЉе геноцидан. „ак Ље наш предсЉедник ¬ладе ћило АукановиЮ доша до спознаЉе да Мегош ниЉе геноцидан истакао Ље проф. др —аво ЋаушевиЮ, полемишуЮи са проф. др Ўербом –астодером, коЉи Ље говорио на тему „«а и против Мегоша, има ли разлога за ново читаЬе?”

Ќаиме, –астодер Ље у свом излагаЬу констатовао ,да никада ниЉе проблем представЪао Мегош пЉесник, веЮ Мегош коЉи се поЉавЪуЉе у облику парола и билборда и са чиЉом се сликом иде у ратничке походе последЬих 150 година”.

- ѕриказиван Ље као Ѕок а Ьегова дЉела као ЅиблиЉа за народ и сваки покушаЉ критичког читаЬа Мегоша осуРиван Ље као Љерес, скрнавЪеЬе и неспособност и неразумиЉеваЬе великог пЉесника изван времена у коме Ље живио и стварао. ќво Ље Љедини свештеник због кога су чак и комунисти знали казнити онога ко би се покушао критички осврнути на Ьегова схватаЬа. ѕостоЉи мишЪеЬе да онаЉ коЉи негодуЉе фикциЉе, жели да их реализуЉе у стварности, при чему дубоко заорава бразду злочина и скрнави пЉесништво као облик умЉетности. Ѕаш зато се уз име владика ЉавЪаЉу атрибути геноцид и пЉесник, подстрекач и генератор злочина што само провоцира потребу да се поведе озбиЪна расправа о етици порука црногорског владике. ƒа одмах релаксирамо „гусларски” дио Љавности. ќво ниЉе само захтЉев оних коЉи припадаЉу исламскоЉ култури и вЉери и коЉи у Ьеговим стиховима налазе елементе сагласне вриЉедностима цивилизованог и културног друштва веЮ, чини ми се, да се такав захтЉев препознаЉе и код диЉела либералне Љавности, рекао Ље –астодер.

–еаговао Ље и проф. др –адмило ћароЉевиЮ наводима да пЉеснички текст може имати значаЉ за историЉу, али он не може бити историЉеко штиво, Љер се историЉа не прати само на основу ишчитаваЬа докумената, веЮ на основу смисла.

- Ўто се тиче истраге потурица, то Ље неспорна историЉека чиЬеница и само онаЉ ко жели да себе искЪучи из науке, може реЮи да се она ниЉе десила. ќпшти смисао Мегошевог „√орског виЉенца” Ље борба за слободу, а не истрага Љедног народа. »змЉештамо Мегоша у наше савремене дилеме, а он Ље изван тога. » не заборавимо да се не зна да ли Ље Мегош Ъепше говори о исламу или православЪу казао Ље ћароЉевиЮ.

ѕроф. др —аво ЋаушевиЮ Ље нагласио да Ље свака употреба пЉесништва злоупотреба, а управо су наЉвише злоупотребЪавани наЉвеЮи пЉесници.

- Ќе смиЉемо заборавити да пЉесничка трансформациЉа ниЉе реалан живот, веЮ живот дЉела. ќно што –астодеру посебно замЉерам Ље конструкциЉа „гусларски дио Љавности”, коЉа Ље поменута у пеЉоративном смислу. ѕодсЉеЮам, гусларско значи епско. » Ўекспирова дЉела су гусларска, епска. —Љетимо се само да Ље посебно Ќиче злоупотрбЪаван у нацизму, а умро Ље 1900. године, дакле много раниЉе него што се нацизам поЉавиоЕрекао Ље ЋаушевиЮ.

Ќаучни скуп су обиЪежила и излагаЬа проф. др ЋидиЉе “омиЮ коЉа Ље говорила на тему „ѕЉесници модернизма о ѕетру ƒругом ѕетровиЮу Мегошу”.

- –иЉеч Ље о поетским и кЬижевнотеориЉеким промишЪаЬима пЉесника српског модернизма —таниславу ¬инаверу, –астку ѕетровиЮу и ћилошу ÷рЬанском о ѕетру ƒругом ѕетровиЮу Мегошу и начину на коЉи налазе лирске и поетске доминанте Мегошевог дЉела. “умачеЬе Мегоша показуЉе да Ље риЉеч о три начина критичке и поетске валоризациЉе Ьеговог дЉела. ѕовратак Мегошу, стога, значио Ље вредноваЬе Ьеговог дЉела у односу на критичку традициЉу и тражеЬе додира са великим пЉесником коЉи, као и они, пЉева о тЉескоби и егзистенциЉалноЉ самоЮи у свемиру рекла Ље, измеРу осталог, др “омиЮ.

ѕроф. др £елица —тоЉановиЮ Ље за тему одредила „£езичке типове у Мегошевом дЉелу функционалностилску раслоЉеност и употребу”. ќна Ље подсЉетила да Ље Мегош одавно тема наЉвеЮих филолога (србиста и слависта), кЬижевних критичара, историчара, филозофа, али ипак, Мегошевом Љезику Љош ниЉе ни издалека посвеЮено довоЪно пажЬе.

- Мегош Ље израстао из дубоке, оригиналне, неуништиве традициЉе, из богатства српског кЬижевног и Љезичког стваралаштва. —рпски Љезик Ље у дугоЉ историЉи траЉаЬа и развитка одликовала функционална раслоЉеност, што се у историЉеком развитку манифестовало начелно постоЉаЬем два функционално раслоЉена и у знатноЉ мЉери диференцирана Љезичка типа и израза у писмености: Љедан црквенословенски, приЉе свега црквени и кЬижевни тип и други, српски народни Љезик, коЉи Ље паралелно коришЮен и постоЉао и опстаЉао на циЉелом српском говорном подручЉу од наЉетариЉих писаних споменика па до ¬ука, а и послиЉе ¬ука, као кЬижевни стандардни Љезик. —рпски народни Љезик Ље имао своЉ постоЉан континуитет у писаноЉ граРи. Миме су писане различите повеЪе, писма, правна акта, законици, даровнице, разна обраЮаЬа црквених великодостоЉника народу, текстови са популарном и научно-популарном садржином, белетристика и сл, а уз то Ље живио, развиЉао се и чувао у народу као народно благо и богатство. Ќаравно, у многим текстовима карактеристично Ље преклапаЬе ова два Љезичка типа, казала Ље —тоЉановиЮ.

ƒоц. др ƒрага ЅоЉовиЮ говорила Ље „ќ Љедном типу казне и клетве, с компонентом камен, у Мегошевом Љезику”.

- Ќародна поезиЉа указуЉе да Ље наЉЪепше, наЉдубЪе, оно што Ље стваралачка таЉнаЉезика и израз Љезичке слике свиЉета Ље у наЉвеЮоЉ мЉери извориште Мегошеве фразеологиЉе. ” Ьеговом дЉелу добиЉа и нову, индивидуалну, творачку димензиЉу каже ЅоЉовиЮ.

ѕроф. др —аво ЋаушевиЮ Ље говорио о „“аЉни духовности и Ьеном поетско философском свЉедочеЬу”, наводеЮи да су —тари и Ќови завЉет пребогати различитим облицима свЉедочеЬа.

- Мегошева „Ћуча микрокозма” , али и Ьегово укупно поетско-филозофско дЉело у доброЉ мЉери се може подвести под форму свЉедочеЬа. “а Мегошева форма свЉедочеЬа у себи обЉедиЬава старогрчке и хришЮанске димензиЉе. —тарогрчке димензиЉе се односе на посвЉедочеЬе споЪашЬег свиЉета, кроз однос према Ьему. Ќа таЉ начин свиЉет Љесте, а то Ље Ьегово постоЉаЬе. ѕрисутност свиЉета и човЉеково мЉесто у Ьему изазива зачуРеност. »з тог чуРеЬа се раРаЉу мит и филозофиЉа као начини митотворног и мисаоног свЉедочеЬа из коЉих израстаЉу поетски и теориЉеки живот каже ЋаушевиЮ.

„√орскли виЉенац” и „Ћуча микрокозма” су два Мегошева дЉела коЉа посебно и стално изазиваЉу пажЬу научне Љавности.

- „Ћуча микрокозма” представЪа филозофски спЉев и по своЉим кЬижевним, и по структурним обиЪежЉима, а „√орски виЉенац” као да се не памти по догаРаЉима, него по изрекама. Мегов унутрашЬи развоЉ Ље прелаз из усправности у будуЮност, из стаЬа мироваЬа у стаЬе борбе, из стиЉешЬености у слободу. «биваЬа у „√орском виЉенцу” добиЉаЉу пуни смисао тек када се узме у обзир оно што Ље у Ьему наЉважниЉе, вертикална повезаност измеРу догаРаЉа и мисли, поетско-мисаона надградЬа спЉева, закЪучио Ље проф. др ЅлагоЉе ÷еровиЮ.

–еферате су приложили проф. др –адмило ћароЉевиЮ („ѕоетика тамних мЉеста у Мегошевом пЉесничком дЉелу”), проф. др ¬есна  илибарда („Мегош и –им“), проф. др Ќада “омовиЮ („÷рна √ора и велике силе у доба ѕетра ƒругог ѕетровиЮа Мегоша”), проф. др —иниша £елушиЮ („Мегошева епистоларна филозофиЉа“), проф. др –аде ƒелибашиЮ („Мегошева педагогиЉа витештва и слободе”), доц. др Ќенад ѕерошевиЮ („ ултурно-просвЉетни развоЉ ÷рне √оре у доба ѕетра ƒругог ѕетровиЮа Мегоша), доц. др —ветлана  алезиЮ –адоЬиЮ („Мегош и ƒанте визиЉа раЉа у контексту филозофско-теолошке мисли“).

” треЮоЉ сесиЉи учествовали су проф. др ∆ивко АурковиЮ („Мегош и “есла”), доц. др Ѕошко ћиловановиЮ („√орски виЉенац тумач духовног и душевног стаЬа народа”), доц. др ћарЉан ѕремовиЮ („Мегош и ¬асоЉевиЮи”), мр £елица ћаровиЮ („ѕриказ жене у Мегошевом дЉелу“) мр »ван “епавчевиЮ („ѕетар ƒруги ѕетровиЮ Мегош у историЉеким записима“) и мр —аит ЎаботиЮ („«дравствене прилике у доба ѕетра ƒругог ѕетровиЮа Мегоша“).

ќтвараЉуЮи скуп проф. др ЅлагоЉе ÷еровиЮ, декан ‘илозофског факултета и предсЉедник ќрганизационог одбора научног скупа, рекао Ље да ова високообразовна установа у континуитету исказуЉе поштоваЬе према Мегошевом укупном делу. ÷еровиЮ Ље подсЉетио на риЉечи пЉесника –адована «оговиЮа коЉе Ље изрекао давне 1947. године, када Ље обиЪежавано 100 година од штампаЬа „√орског виЉенца“.

„ћи данас, и ми из ÷рне √оре и наши другови из осталих република, морамо научити да говоримо о Мегошу. ћорамо уложити наЉозбиЪниЉе напоре, да поставимо питаЬа коЉа до сада ниЉесу рЉешавана, да исправимо оно што Ље погрешно риЉешено. “о Ље наш дуг, пред кЬижевности, Мегошу, и врмену у ком живимо“.

- ¬ЉеруЉем да ове изговорене риЉечи тада, Љесу важеЮе и разумЪиве ако имамо у виду грандиозност дЉела и лика Мегоша владара, владике и пЉесника и чиЬеницу да припада двЉема паралелним историЉама државничкоЉ и кЬижевноЉ. ќн Ље владар коЉи Ље писао поезиЉу, односно пЉесник коЉи Ље владао Љедном државом.  ао владар обЉедиЬава свЉетовну и духовну власт, био Ље државни и црквени поглаварЕказао Ље, измеРу осталог, ÷еровиЮ.

ЋидиЉа ЌикчевиЮ

–адио —ветигора

15 / 11 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0