Srpska

—ветитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) о правом лицу протестантизма

—ветитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) —ветитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов)
 ад се неки црквени Ъуди одушевЪаваЉу либерализмом и реформаторством изражаваЉуЮи незадовоЪство традициЉом ÷ркве, ниЉе наодмет подсетити да Ље исто тако своЉевремено настао протестантизам. —вети оци нам наЉтачниЉе откриваЉу до чега доводи протестантизам и у чему Ље Ьегова дубока суштина. ћеРу оцима ÷ркве чиЉа Ље духовна интуициЉа увек Љасно сведочила о наЉтананиЉим варкама посебно Ље значаЉан светитеЪ »гЬатиЉе ЅрЉанчанинов.

∆ивеЮи у друштву коЉе Ље веЮ искусило утицаЉ протестантског «апада, светитеЪ »гЬатиЉе се више пута изЉашЬавао овим поводом. ƒанас, пошто имамо сабрана дела светитеЪа »гЬатиЉа, можемо да склопимо прилично Љасну слику о Ьеговом односу према протестантизму.

ќцеЬуЉуЮи карактер протестантизма коЉи Ље изнедрио мноштво професора-теолога, али ниЉе родио ниЉедног свеца, светитеЪ »гЬатиЉе Ље давао следеЮу оцену: Ђпротестант Ље хладно разуманї,[1] то Ље „земаЪски карактер“ коЉи нема никакве везе с Ќебом.[2] –ационализам протестантизма, коЉи ситничаво испитуЉе слово ѕисма и не примеЮуЉе Ьегову дубоку суштину, увек Ље представЪао препреку за озбиЪан духовни живот. –азмишЪаЉуЮи о  арелцима на Ћадошком Љезеру у чланку „ѕосета ¬алаамском манастиру“ светитеЪ на следеЮи начин говори о прозелитизму лутеранства меРу локалним становништвом, због чега Ље ѕравославЪе на финскоЉ обали било потиснуто: „ƒанас стоЉе лутеранске цркве у коЉима се чуЉе само слабашна проповед хладног пастора. ќн говореЮи народу у своЉоЉ проповеди само површне, научне податке о »скупитеЪу и Меговом моралном учеЬу, као да сваки пут држи надгробно слово о изгубЪеноЉ истинскоЉ живоЉ вери и ÷ркви код ових Ъуди и у овом краЉу.“ [3] ƒакле, у протестантизму нема истинског живота и вере, веЮ постоЉи само разумска ученост с површним наравоучениЉем. «бог тога у протестантизму нису могли да се поЉаве никаква озбиЪна аскеза и дубоки духовни опит.

Ќе само то, рационализам и недостатак дубине духовног живота довели су протестантизам до одбциваЬа аскетских принципа своЉствених традиционалном хришЮанству у току хиЪаду и по година. »змеРу осталог, протестанти, као и атеисти-безбожници, хуле монаштво, одбацуЉуЮи то да га Ље установио Ѕог.[4] ќвакво одбациваЬе нашло Ље директно оваплоЮеЬе у животу родоначелника протестанизма Ц ћартина Ћутера, а затим се одразило у томе да су протестанти одбацили одговараЉуЮе догматске тврдЬе ÷ркве у погледу свагдашЬе девствености ћаЉке ЅожиЉе: „ѕротестанти, заклети неприЉатеЪи Ќовозаветне девствености, тврде да Ље ЌаЉсветиЉи —асуд и ’рам ЅожиЉи, ЅогомаЉка, након што Ље родила Ѕогочовека, нарушила —воЉу девственост, да Ље постала сасуд Ъудске похоте, да Ље ступила с £осифом у односе као жена, да Ље имала другу децу. —трашна мисао! —котска и демонска мисао! Ѕогохулна мисао! ќна Ље могла да се роди само у недрима дубоког разврата! ћогао Ље да Ље изговори и може да Ље изговара само очаЉни и одбачени преЪубник! ћогу да Ље приме и усвоЉе само они коЉи су се срозали од образа и подобиЉа ЅожиЉег до сличности са животиЬама, коЉи имаЉу и могу имати поимаЬе о ЪудскоЉ природи Љедино у Ьеном пониженом, скотском стаЬу... Ћутер коЉи Ље обацио своЉе монаштво и коЉи Ље за наложницу узео монахиЬу коЉа Ље одбацила монаштво Ц савез измеРу Ћутера и  атарине де Ѕоре се другачиЉе не може назвати, Љер се не види да су враЮени завети девствености коЉе су дали Ѕогу, - вапиЉе против хришЮанске девствености. ѕротив Ьега заЉедно с Ћутером вапиЉу сви протестанти. ќни девственост називаЉу противприродном, противном воЪи, благослову и заповести Ѕога.“ [5]

—ветитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) ниЉе размишЪао о путу ка хришЮанском савршенству ван девствености, целомудрености и монаштва. “о Ље онаЉ пут коЉи Ље био показан у животу —амог ’риста и коЉи Ље налазио оваплоЮеЬе веЮ у првом нараштаЉу хришЮана. ѕротестантизам, одбацуЉуЮи ове основе православне аскетике, светитеЪ Ље природно доживЪавао као пад с духовно-моралне висине на ниво живота попут животиЬског. ЂЋутерова дела су неиздржива не само за побожног, веЮ чак и за пристоЉног читаоца. ќна одишу наЉгрубЪим развратом и суманутим богохуЪеЬем... Ћутеранство пружа веЮе повоЪности човеку коЉи жели да се што Ље могуЮе маЬе обраЮа Ѕогу и да се што Ље могуЮе маЬе ограничава у своЉим телесним жеЪама.ї[6]

” сабраним делима светитеЪа »гЬатиЉа обЉавЪен Ље маЬи рад „Ћутеранство“, коЉи Ље написан у виду питаЬа и одговора. «ачетак протестантизма у личности Ћутера светитеЪ сматра за поЉаву коЉа Ље апсолутно непотребна за спасеЬе Ъуди: „јко Ље ’ристово учеЬе било довоЪно за спасеЬе Ъуди 15 векова, чему лутеранство? ј ако се призна да Ље лутеранство потребно учеЬе, самим тим нужно треба признати да Ље првобитно учеЬе ’ристове ÷ркве било недовоЪно за спасеЬе, што Ље очигледан апсурд и богохулство.“[7]

»ако су Ћутерови напори били усмерени против низа заблуда –имске цркве, код самог Ћутера светитеЪ »гЬатиЉе налази три врсте заблуде.  ао прво, Ћутер Ље уместо римских заблуда донео своЉе сопствене заблуде; као друго, неке заблуде католицизма Ље сачувао, а као треЮе, поЉедине заблуде римокатолика Ље чак и продубио.

ћеРу сачуваним заблудама католицизма светитеЪ »гЬатиЉе издваЉа: учеЬе Ђфилиоквеї (што Ље по светитеЪевом мишЪеЬу био главни разлог отпадаЬа «апада од ’ристове ÷ркве) и обавЪаЬе таЉне  рштеЬа поливаЬем.

ћеРу продубЪеним заблудама латиЬана светитеЪ скреЮе пажЬу на однос према ≈вхаристиЉи: док су католици изгубили таЉну ≈вхаристиЉе укидаЬем призиваЬа ƒуха —ветог и молитве о пресуштаствЪеЬу, ЂЋутер Ље потпуно одбацио ЋитургиЉу, Љер каже: Ђ’леб се пресуштаствЪуЉе у устима оних коЉи се причешЮуЉу с вером!ї[8]

ћартин Ћутер ћартин Ћутер
«аблуде самог Ћутера светитеЪ види у следеЮем. ќдбацивши незакониту власт римских папа Ћутер Ље одбацио и закониту, епископско зваЬе и саму хиротониЉу, прекршивши самим тим установу апостола. ќдбацивши индулгенциЉу, он Ље одбацио и таЉну »сповести. —ветитеЪ указуЉе на Љедну од Ћутерових кЪучних заблуда: вери се даЉе предност уз одбациваЬе добрих дела, наводно, Ђза спасеЬе Ље довоЪна само вера, чак и ако ЉоЉ дела не одговараЉу.ї[9]

ЌабраЉаЉуЮи познате Ћутерове заблуде: одбациваЬе икона, светих моштиЉу, молитава упуЮених небожитеЪима, веЮине “аЉни и самог ѕредаЬа с лажним тумачеЬем —ветог ѕисма по сопственоЉ воЪи, - светитеЪ закЪучуЉе: „—ве ове заблуде заЉедно, не само да су противне истинскоЉ —ветоЉ ÷ркви, веЮ садрже многе тешке хуле против —ветог ƒуха.“[10] ќдносно, то нису просто лична мишЪеЬа коЉа се могу толерисати, веЮ тешка хула на —ветог ƒуха.

ƒакле, код светитеЪа »гЬатиЉа неЮемо срести чак ни извесне алузиЉе на делимичну благодат ван ѕравославЪа. —ветитеЪ не види могуЮност спасеЬа у лутеранству.[11] «а светог »гЬатиЉа (ЅрЉанчанинова) границе истинског учеЬа се у потпуности подудараЉу с границама православног исповедаЬа, а благодат —ветог ƒуха обитава само тамо где Ље истина Ц у ѕравославноЉ ÷ркви. ”пркос савременим екуменистичким идеЉама светитеЪ »гЬатиЉе се ниЉе плашио да протестантизам назове Љеретичким збором погубним по душу: „ћноги милиони протестаната само Ѕожанско £еванРеЪе су употребЪавали и Љош увек употребЪаваЉу на зло, на своЉу погибеЪ, тумачеЮи га неправилно и непобожно, клонеЮи се, наводно због Ьега, Љединства с ¬асеЪенском ÷рквом, чинеЮи издвоЉен по душу погубан Љеретички збор коЉи се усуРуЉу да називаЉу £еванРеЪском ÷рквом.“[12]

£ерес води само у погибеЪ. «ато светитеЪ протестантизам увек помиЬе у контексту општег пада и разврата, коЉи се пропагираЉу у –уском царству:

Ј†††††† „ЌепознаваЬе православне вере, гледаЬе на Ьу и на ÷ркву са становишта идеЉа коЉе доносе разврат, протестантизам и атеизам, били су разлог што су се поткрале и што су насилно уведене у ѕравославну ÷ркву, туРе, туРинске и духу ÷ркве неприЉатеЪске одлуке, супротне правилима и учеЬу ѕравославне ÷ркве.“[13]

Ј†††††† „ћанастири су покварени гордошЮу и неукошЮу разноразних умника, коЉи мудруЉу и делуЉу по стихиЉама западног протестантизма и атеизма.“[14]

Ј†††††† „ќчигледно Ље свеопште одступаЬе од православне вере у народу. Ќеки су отворени безбожници, неки су деисти, неки су протестанти, неки су индиферентни, а неки су расколници. «а ову рану нема ни лека, ни исцелеЬа. ќнаЉ коЉи спасава, нека спаси своЉу душу!“[15]

 арактеристично Ље то да светитеЪ »гЬатиЉе протестантизам наводи у непосредноЉ близини атеизма као своЉеврстан степеник на путу ка све веЮем одступаЬу од Ѕога.

ѕротестанти коЉи су се борили против –имске цркве, Ђзаменили су зло злом, заблуде заблудом, злоупотребу злоупотребомї, погазили су, одбацили и изврнули Ѕожанске установе.ї[16]

ƒакле, светитеЪ се питао у вези с уобичаЉеном праксом о чину примаЬа по коЉоЉ Ъуде коЉи су из протестантизма прелазили у ѕравославЪе ниЉе било потребно крстити. ” децембру 1838. године светитеЪ »гЬатиЉе Ље преподобном Ћеониду (Ќаголкину) оптинском старцу, написао писмо у коЉем се, измеРу осталог, каже: Ђѕокорно ¬ас молим за Љедну ствар: обавестите ме да ли у ћолдавиЉи и ¬алахиЉи крсте лутеранце и друге протестанте и због чега. ќвде о тим предметима Ъуди данас много расправЪаЉу; оберпрокурор посебно ревнуЉе за ѕравославЪе и сад издаЉе правила ¬асеЪенских и ѕомесних сабора, Љер наша  рмичиЉа углавном не садржи сама правила, веЮ тумачеЬа под називом правила и дужа тумачеЬа ових кратких. ƒаЉ, √осподе, да добиЉемо одговараЉуЮа правила у штампи и да бар мало покренемо раслабЪене руке на делаЬе.ї[17]

ћоже се претпоставити да Ље светитеЪ тражио преседане крштаваЬа бивших лутеранаца и да Ље полазио од своЉих размишЪаЬа о пракси коЉа Ље постоЉала у –ускоЉ ÷ркви да се лутеранци примаЉу само кроз ћиропомазаЬе. —ам светитеЪ, коЉи Ље сматрао да Ље у протестантским заЉедницама у потпуности изгубЪен ƒух —вети, вероватно Ље закЪучивао да ниЉе могуЮе да они имаЉу било какве таЉне, укЪучуЉуЮи и  рштеЬе (ипак, размишЪаЬа светитеЪа на ову тему се нису сачувала).

»мамо одговор преподобног Ћеонида ќптинског: ЂЌа ¬аше питаЬе о крштаваЬу лутеранаца и других протестаната у ћолдавиЉи и ¬алахиЉи, могу да кажем само оно што сам чуо од покоЉног старца оца “еодора коЉи Ље тамо прилично дуго живео Ц да крсте, а зашто тачно Ц не могу да ¬ам саопштим, пошто нисам имао прилике да о томе с Ьим детаЪниЉе говорим. ј пошто размишЪаЬа коЉа су се данас поЉавила у вези с овим предметом спадаЉу у догматска, ако постоЉе недоумице, можда се могу употребити средства из кЬижице о ÷арским и патриЉарашким повеЪама коЉа Ље издата ове године, а коЉа су наведена на 4. страници. »пак, ово треба препустити глави ÷ркве √осподу нашем »сусу ’ристу и треба √а молити да сачува —воЉу ÷ркву чисту, у своЉ лепоти Ьеног православног исповедаЬа и да сугерише пастирима коЉи држе Мено кормило да Ље сачуваЉу безбедном захваЪуЉуЮи чврстом бедему Ц посредством издаваЬа врло Љасних и поузданих саборних правила, да нам да воЪу и силу да их испуЬавамо и да достигнемо меру духовног раста пуноте ’ристове.ї[18]

” пореРеЬу с католицизмом светитеЪ »гЬатиЉе протестантизам оцеЬуЉе као Љош веЮи пад. ƒок Ље код католика таЉна ѕокаЉаЬа промеЬена, код протестаната Ље потпуно одбачена.[19] ƒок су католици из ЋитургиЉе искЪучили призиваЬе —ветог ƒуха, „протестанти су потпуно одбацили ЋитругиЉу“.[20] ” католицизму Љош увек присуствуЉе аскеза, премда у ЬоЉ има прелести, а у протестантизму Ље потпуно изгубЪен аскетски живот, у Ьему су бездушност и хладни рационализам.  ао што Ље познато, светитеЪ »гЬатиЉе Ље сав своЉ духовни живот темеЪио на аскези коЉа се заснивала на светим оцима, у ЬоЉ Ље видео чист и Љасан пут ка спасеЬу. «бог тога Ље посебно оштро доживЪавао одвратност према светоотачкоЉ аскези коЉа постоЉи у протестантизму. ƒакле, светитеЪ протестантизам оцеЬуЉе као губитак кЪучних установа хришЮанства, као своЉеврсни наговештаЉ коначног губитка у атеизму и безбожности.

»пак, не сме се тврдити да Ље светитеЪ наводно презирао саме протестанте. ќштрина и категоричност Ьегових исказа увек су се обЉашЬавали чиЬеницом да Ље одступаЬе од истине у ’ристу коЉа Ље ЉавЪена у ѕравославЪу, одступаЬе од спасеЬа, и да Ље ово одступаЬе неприметно и због тога опасно. √орчина светитеЪа због ширеЬа неправославних учеЬа била Ље горчина због ширеЬа примамЪиве лажи коЉа заклаЬа »стину. ”Љедно, светитеЪ никад ниЉе изражавао презир према самим протестантима.

“ако Ље одржавао врло топле односе с познатим уметником, протестантом по вероисповести,  арлом ѕавловичем ЅрЉуловом (1799-1852). Ѕез обзира на световни карактер своЉих главних дела ЅрЉулов Ље често радио и по црквеним наруЯбинама. »змеРу осталог, за —ергиЉеву пустиЬу у близини ѕетербурга, где Ље светитеЪ »гЬатиЉе био архимандрит, ЅрЉулов Ље насликао икону ѕресвете “роЉице. —ачувано Ље писмо коЉе Ље светитеЪ »гЬатиЉе упутио ЅрЉулову и коЉе показуЉе с каквом срдачном топлином се светитеЪ односио према сликару: Ђ...ћоЉ однос према ¬ама Ље увек био срдачан. „инило ми се да ¬аша душа усамЪено лута светом. “ако лутам и Ља, од детиЬства окружен невоЪама...ї[21] —ветитеЪ се трудио да не раЬава уметникову душу говореЮи о Ьеговом стваралаштву: „ќдавно сам видео да ¬аша душа у земаЪском хаосу тражи лепоту коЉа би Ље задовоЪила. ¬аше слике су изрази чежЬиве душе.“[22] ћеРутим, светитеЪ Ље пажЪиво и тактично алудирао на потребу за тражеЬем истинске, вечне лепоте: „—лика коЉа би ¬ас заиста задовоЪила требало би да буде слика из вечности. “акав Ље захтев истинског надахнуЮа. —вака лепота Ц и видЪива и невидЪива Ц треба да буде помазана ƒухом, без овог помазаЬа на ЬоЉ постоЉи печат трулежности; она (лепота) помаже да се задовоЪи човек воРен истинским надахнуЮем. Мему Ље потребно да се лепота осликава у животу, вечном животу. ј кад лепота одише смрЮу, он од такве лепоте окреЮе своЉ поглед.“[23] ћоже се претпоставити да се у наредним редовима испоЪава искрена жеЪа светитеЪа да ЅрЉулов прими ѕравославЪе: Ђ∆елео бих да видим да сте здрави и да сте се опоравили кад доРем. “ребало би Љош да поживите, да поживите како бисте се ближе упознали с вечношЮу, како бисте пре уласка у Ьу стекли небеску лепоту за своЉу душу; у ¬ашоЉ души Ље увек постоЉало ово узвишено стремЪеЬе. «агрЪаЉ Ќебеског ќца Ље увек отворен да прими сваког ко год жели да прибегне овом светом, спасоносном загрЪаЉу.ї[24] Ќажалост, ЅрЉулов коЉи Ље општио са светим човеком, своЉ животни пут Ље окончао ван окриЪа ѕравославЪа.

” целини, оцене коЉе Ље свети »гЬатиЉе дао протестантизну некоме могу изгледати превише категоричне и строге. »пак, вреди ослушнути духовну интуициЉу светитеЪа: пут рационалног осмишЪаваЬа истина вере с губитком —ветог ѕредаЬа ÷ркве повлачи за собом хлаРеЬе духовног живота и обавезно Юе изазвати губитак догматске чистоте, што често и видимо меРу савременим либералима-реформаторима.

[1] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕосещение ¬алаамского монастыр€ // »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕолное собрание творений. “. 1. ћ., 2001. —. 412.

[2] »сто.

[3] —ветитеЪ Ље сматрао да се лутеранство шири због првобитног фанатизма приврженика протестантизма у зачетку, што се претворило у крвопролиЮе: Ђѕочетком седамнаестог века шведски воЉсковоРа ѕонтус дела √арди коЉи Ље нанео толико зла –усиЉи, разорио Ље ¬алаамску обитеЪ; цркве и келиЉе Ље предао пламену, монахе, оштрици мача; неки су побегли односеЮи мошти светих оснивача манастира. ќваквоЉ судбини била Ље подвргнута и лева обала ‘инске: православни храмови су спаЪени; свештенослужитеЪи су убиЉени или протерани; меРу становништвом Ље ширено лутеранство чиЉи су следбеници бил одузети Љош увек фанатичном пристрасношЮу према тек роРеноЉ вери, коЉа их Ље припремала на крваве догаРаЉе “ридесетогодишЬег рата. (»сто. —. 402).

[4] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ќ монашестве. –азговор между православными христианами: мир€нином и монахом // »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕолное собрание творений. “. 1. —. 421.

[5] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. »зложение учени€ ѕравославной ÷еркви о Ѕожией ћатери // »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕолное собрание творений. “. 4. ћ., 2002. —. 400. Ћутер се оженио 1525. године кад му Ље било 42 године, склопивши брачни савез с 26-годишЬом монахиЬом  атарином фон Ѕора. ” овом браку Ље роРено шесторо деце.

[6] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. Ћютеранизм // »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕолное собрание творений. “. 4. —. 446.

[7] »сто. —. 443.

[8] »сто. —. 444.

[9] »сто. —. 444Ц445. ќбразлажуЮи ову мисао светитеЪ »гЬатиЉе се позива на следеЮе: ЂЋутер у Љедном од своЉих писама каже: Ђƒуша уопште не учествуЉе у оним сладострасним делима коЉима се предаЉе тело; они Ље нимало не скрнаве.ї Ћутер Ље Љедном упитао своЉу супругу да ли се може назвати браком савез монаха и монахиЬе коЉи су погазили завете и да ли себе сматра светом.  ад Ље  атарина одговорила да она себе не може сматрати светом пошто Ље грешница, Ћутер Ље ускликнуо: Ђ≈то какав Ље проклети утицаЉ папизма! —ви смо ми свети кроз веру!ї (»сто. —. 445).

[10] »сто. —. 445.

[11] »сто. —. 445Ц446.

[12] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕисьма к насто€тел€м разных монастырей // »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕолное собрание творений. “. 7. ћ., 2007. —. 229.

[13] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ќ необходимости —обора по нынешнему состо€нию –оссийской ѕравославной ÷еркви // »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕолное собрание творений. “. 3. ћ., 2002. —. 520.

[14] »сто. —. 524.

[15] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕисьма к брату ѕетру јлександровичу Ѕр€нчанинову // »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕолное собрание творений. “. 8. ћ., 2007. —. 436.

[16] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ќ монашестве. –азговор между православными христианами: мир€нином и монахом. —. 442.

[17] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕереписка с ќптинскими старцами // »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕолное собрание творений. “. 6. ћ., 2004. —. 539.

[18] ÷ит. по: »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕереписка с ќптинскими старцами. —. 548.

[19] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕоучение в тридес€тую Ќеделю. ќ спасении и совершенстве // »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕолное собрание творений. “. 4. —. 319.

[20] »сто. —. 320.

[21] »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕисьмо к художнику  .ѕ. Ѕрюллову // »гнатий (Ѕр€нчанинов), св€титель. ѕолное собрание творений. “. 6. —. 791.

[22] »сто. —. 792.

[23] »сто.

[24] »сто.

—а руског ћарина “одиЮ

15 / 11 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0