Srpska

—ириЉа

–ат у —ириЉи дуго траЉе. “о Ље познато свима, али ниЉе свима Љасно. Ѕог Ље милостив према нама и ми не знамо шта Ље звук бомбардера у лету. Ќе видимо ни лешеве на улицама, ни много тога другог што рат доноси. ћеРутим, оно што не видимо ми, виде други. ƒанас Ц —ириЉци. » они нису дужни да сви одреда буду воЉници без страха и мане. ќни су исти Ъуди као сви. ∆ене се брину за децу коЉу су носиле у утроби, родиле и коЉу васпитаваЉу. ћужеви се брину за жене и децу. »ма Љош и стараца за коЉе се Ъуди код нас не брину баш много, али на »стоку то ниЉе случаЉ. Ќема струЉе, хлеба, мира, сигурности у сутрашЬи дан и Ъуди су принуРени да беже из родног краЉа где данас падаЉу бомбе, а у куЮе упадаЉу борци за „слободу и среЮу“ с бодежима у рукама, спремни да одрубе главу свакоме ко не пристаЉе да радосно виче: „јлах акбар!“ »збеглице траже уточиште. ѕриродно, траже га тамо где су Ъуди исте вере.

ќвде веЮ треба напоменути да су —ириЉци у знатном броЉу Ц хришЮани. ” јнтиохиЉи су ученици √оспода први пут почели да се називаЉу овим новим именом, о чему говори кЬига ƒела апостолских. —ириЉац Ље био £ован «латоуст Ц вероватно наЉомиЪениЉи проповедник на »стоку и хришЮански народни воРа. —ириЉац Ље био први епископ  иЉева Ц ћихаил, за време коЉег се одиграло  рштеЬе –усиЉе. —ириЉци, као и ми, заЉедно са ’ристом воле Мегову ѕречисту ћаЉку, свету “еклу, √еоргиЉа ¬еликомученика, —имеона —толпника. ќд Ьих су потекли свети £ефрем, чиЉу молитву Ђ√осподи и ¬ладикої изговарамо за време ¬еликог поста, и свети »сак од коЉег сви прави монаси уче да размишЪаЉу и да живе. јрамеЉски Љезик, коЉим су у данима земаЪског живота говорила блажена уста ’риста —паситеЪа, сачувао се само у —ириЉи. ƒа наставимо? ќно што Ље речено треба да буде довоЪно да бисмо схватили да измеРу —ириЉаца и нас постоЉи чврста веза и да су корени ове везе дубоки.

—ад се вратимо данашЬици. ” —ириЉи се води рат. —ириЉским хришЮанима Ље потребно уточиште. ƒа ли –усиЉа треба да им пружи ово уточиште? ћислим да треба.

 ао прво, у –усиЉи су хришЮански владари у прошлости често пружали уточиште £ерменима, √рцима и —рбима, коЉи су напуштали завичаЉ због турског (а не вахабитског, као сад) Љатагана. “радициЉа постоЉи, а историЉа воли везе и штафете. «ашто да у овоЉ области не наставимо традициЉу гостопримства према прогаЬаним хришЮанима? ћеРутим, ниЉе то главно. √лавно Ље то што онаЉ коЉи чини милост добиЉа веЮи благослов него онаЉ према коме Ље милостив. –азмислите добро: –усиЉа, коЉу и онако преплавЪуЉу дошЪаци из муслиманских региона, прима на своЉим огромним просторима извесну масу хришЮана коЉи говоре арапски! ѕа то Ље унутрашЬи противотров! ƒо сада смо навикли да арапски говор по смислу повезуЉемо само с исламом. ≈во прилике коЉа нам омогуЮава да помешамо, да растворимо исламски свет –усиЉе хришЮанима коЉи говоре арапски. ќвакве прилике се не пружаЉу често и не смеЉу се пропуштати.

ќни коЉи живе у атмосфери Љедне вере, слабо веруЉу. “акав Ље закон. ¬ера се римуЉе с етничким карактером и навикама, нема с ким да се спори, све се затвара у обреду. ѕоштено говореЮи, то Ље смрт вере у загрЪаЉу етичких фантазиЉа. ¬елике ствари се чине на споЉевима и развоРима. —вети оци су били наЉплодниЉи док су Љош увек биле отворене паганске школе, и мисао хришЮана нема права да спава. ЌеприЉатеЪи бацаЉу изазове и ÷рква с болом раРа одговоре. —амо они коЉи живе на вулкану умеЉу да одвоЉе главно од другостепеног. “акав Ље живот на »стоку. —ириЉски хришЮани умеЉу да живе у миру с муслиманима, ако се ради о свакодневном животу и меРусобном поштоваЬу, али умеЉу да разликуЉу оно што Ље главно кад су у питаЬу разлике у вери. ≈х, како нама недостаЉе ово умеЮе! ћожда Юемо научити? »нЉекциЉа хришЮана коЉи говоре арапски у народно тело –усиЉе никоме неЮе наудити. ќва инЉекциЉа Юе Љедне спасити физички (—ириЉце), а друге (нас) Юе морално и духовно обогатити. —вет се ионако меша путем миграциЉе, бракова и културних позаЉмица. ќваЉ процес се не може зауставити, али се на Ьега може утицати. ≈вентуални дошЪаци о коЉима се говори, биЮе хришЮани, коЉи редовно долазе у храм недеЪом, а не само на ЅожиЮ и на ¬аскрс. “о су хришЮани коЉи не пиЉу, што Ље у нашим краЉевима Љедноставно чудотворно као пример и као чиЬеница. ќни Юе нам помоЮи да у  орану и исламу схватимо оно што не противречи £еванРеЪу, и оно што Ље потпуно неспоЉиво с ƒухом и словом Ќовог «авета. £едном речЉу, имамо прилику да се неизрециво обогатимо учинивши дело хришЮанског милосрРа: и зато што Юе нас Ѕог благословити, и зато што Юемо примити Ъуде источне хришЮанске културе, коЉи су с нама повезани дубоким коренима, коЉе данас слабо осеЮамо.

«атим Юе бити речи о  оптима. ќд Ьих такоРе имамо шта да научимо и Љедан Ьихов део такоРе не би имао ништа против да промени место боравка због познатих разлога. “о Юе обновити и освежити питаЬе хришЮанског Љединства, премештаЉуЮи га из области теориЉе и богословских разговора у област милосрдне праксе. ЂЅио сам дошЪак и примили сте ће.ї £ер, потпуно су различите ствари: из далека и са висине размишЪати о ономе што човек никад ниЉе видео Ц и видети своЉим очима како се данас моле и живе унуци јнтониЉа ¬еликог и других египатских отаца.

“амо, где не творимо историЉу и не утичемо на Ьу √оспод и даЪе твори историЉу и покреЮе човечанство у правцу коЉи Ље потребан МеговоЉ воЪи. ќд нас се тада тражи да реагуЉемо на ЅожиЉа дела. ќво Ље дело ЅожиЉе Ц спасавати оне коЉе Ље задесила тешка судбина и коЉи траже уточиште. —пасавати оне коЉи веруЉу исто као ми, само се моле на другом Љезику, а притом често веруЉу и чистиЉе, и искрениЉе, и Љаче од нас. Ќека политиколози и културолози до краЉа осмисле полазне претпоставке. ЌеЮе моЮи да превале преко Љезика то да предност даЉу масама синова  авказа и јзиЉе коЉе стихиЉски пристижу у –усиЉу у односу на оне коЉи су одрасли у истоЉ колевци светске цивилизациЉе, коЉи су украшени именом хришЮана и говоре арапски. » уопште се не ради само о тражеЬу користи у области миграционе политике или меРуконфесионалног приближаваЬа –усиЉе идеалу чуварке ѕравославЪа. ѕре свега се ради о испуЬаваЬу заповести милосрРа, захваЪуЉуЮи чему Юе се киша милости ЅожиЉе сигурно пролити и на спасене, и на нашу сувоЮу.

—а руског ћарина “одиЮ

15 / 11 / 2013

     оментари:

    2013-12-20
    23:39
    —ретко ЋазаревиЮ:
    —лава Ѕогу за ову поруку!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0