Репортажа: Зочиште, манастир који окупља расељене Србе

Д. Зечевић

    

Упркос претњама и нападима, монаси у Зочишту обнављају манастир Светих Врача и ишчекују повратак Срба. Црква и конак спаљени 1999. године, али се и поред тога за здравље моштима светитеља данас моле и Албанци.

Упркос сталним нападима углавном млађих Албанаца из села Зочишта, монаси истоименог манастира посвећеног Светим врачима, Козми и Дамјану, опстају и обнављају светињу. Крајем претходне недеље, у присуству Срба из околног Ораховца и Велике Хоче, обележили су манастирску славу. Воља и вера, надјачале су све претње, с којима се игуман манастира, архимандрит Стефан и монаси готово свакодневно сусрећу. Недавно су обновили и манастирску трпезарију, коју је управо на обележавању славе освештао епископ рашко-призренски владика Теодосије.

- Хвала Богу, већ смо обновили већи део светиње, која је била потпуно порушена и запаљена 1999. године, али радове на обнови настављамо и даље. До сада смо саградили цркву чије осликавање тек предстоји. Обновили смо трпезарију, као и део конака, а у току је обнова звонаре – причају монаси, који поред грађевинских радова обрађују и део имања, унутар и око манастирског зида.

    

Наши домаћини подсећају да је обнова светиње почела октобра 2004. године, када су се унутар празног манастирског дворишта вратила два монаха са оцем Петром Улемеком, тадашњим игуманом манастира.

- Тада су враћене и мошти светитеља које су 1999. године монаси били приморани да изместе из манастира и тако их сачувају – каже садашњи игуман, архимандрит Стефан.

У манастиру тренутно бораве четворица монаха, али им у грађевинским и пољопривредним пословима на имању често помажу мештани околне Велике Хоче и Ораховца, у којима живи око хиљаду Срба. Осим њих, светињу упркос лошем приступном путу посећују и верници из свих крајева Србије, док у манастиру, лек својим болестима готово свакодневно траже и Албанци.

- Свесни да наш манастир поседује исцелитељске моћи, долазе нам и Албанци са свих страна Космета али и иностранства. Они траже лек за своје болести, а ми их не питамо ништа. Знамо да су дошли по спасење, да се помоле моштима светитеља. Неки долазе јавно, поједини у страху да их не примете, али готово свакодневно свраћају – прича игуман Стефан који је, као и монаси, готово свакодневно мета провокација албанске омладине са околног пута.

Иако претње и псовке монасима нису пријатне, ипак кажу да се не обазиру на њих и да је њихова светиња отворена за све добронамерне људе који желе да се поклоне моштима светитеља. Поред обнове манастирског комплекса, монаси обрађују и део имања на манастирском поседу за сопстевене потребе, а надају се да ће своја имања повратити и Срби избегли из околног Зочишта, у којем је до 1999. године живело више од педесет српских породица. До тада, упркос непријатељски насторојеним Албанцима из суседног села, светиња, представља место молитве, окупљања и сусрета расељених.

- У селу је саграђено тридесетак кућа за расељене, али се они још не усуђују на повратак, јер се не осећају безбедним. А што је најгоре, Албанци су им обили и обновљене куће – објашњава Марјан Шарић, једна од представника Срба у општини Ораховац надомак кога се налази манастир Зочиште. – Упркос претњама и догађају из 1998. године када су припандици “ОВК” киднаповали шесторицу монаха, касније ослобођених уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста, братија манастира опстаје са вером и надом у боље дане за Србе на Космету.

Исцељење

- Свети Врачи лече и исцељују болести душе и тела. То је један од наших најзначајнијих празника и зато се верни народ окупља овде у манастиру да се поклони моштима светитеља и да се помоле за своје и здравље својих најближих – причају монаси о значају овог празника, док верници истичу да је манастир Зочиште поред Високих Дечана и манастира Девич у Србици, један од најпосећенијих од стране оних који желе исцелење.

    

Манастир Светих врача Козме и Дамјана налази се на петом километру од Ораховца у близини Призрена. По предању, манастир датира из 11 века, а први пут се спомиње 1327. године у даровној повељи светог краља Стефана Дечанског који је даривао многе околне поседе манастиру Хиландар на Светој Гори. Иако обнова светиње уништене пре четрнаест година и даље траје, игуман Стефан каже да предстоје бројни радови и да се осим помоћи Владе Србије, односно Канцеларије за КиМ, нада и прилозима верног народа који ће помоћи обнову ове светиње.

Ваш коментар
Михаило11/23/2013 8:41 pm
Слава Богу!
Метохијо!
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×