Srpska

Дѕропадамо ако не растемо духовно!У

Ѕеседа с архимандритом £устином (ѕирвуом)

јрхимандрит £устин (ѕирву) Ље познати румунски духовник коЉи Ље доживео преко 90 година. –оРен Ље 10. фебруара 1919. године у Мамецком срезу. —а 17 година Ље дошао у манастир ƒуреу. ѕохаРао Ље три богословске средЬе школе: у манастиру „ерника и у градовима –имнику-¬илча и –оман. ћонашки постриг Ље примио 1940. године и три године касниЉе био Ље рукоположен за Љеромонаха. ѕосле ƒругог светског рата наставио Ље школоваЬе у –оманскоЉ средЬоЉ школи коЉу Ље завршио 1948. године. “ада су га ухапсиле комунистичке власти и осудиле на 12 година затвора Ђзбог политичких погледаї. —воЉу казну отац £устин Ље издржавао у затворима коЉи су се одликовали краЉЬе суровим условима за живот затовреника (—учава, ¬екерешт, ∆илава, √ерла, ѕериправа и јЉуд).  ад Ље 1960. године истекла Ьегова казна отац £устин Ље осуРен на Љош четири године затвора због тога што се ниЉе одрекао вере. »зашавши на слободу 1964. године отац Ље био приморан да се запосли као радник на шумском добру.

£еромонах £устин Ље 1966. године примЪен у братство манастира —еку и осам година Ље овде имао послушаЬе духовника. «атим Ље премештен у манастир Ѕистрица Ц са забраном да напушта манастирску порту; овде Ље под будним надзором провео 15 година: од 1974. године до свргаваЬа комунистичког режима 1989. године. ѕо милости ЅожиЉоЉ оцу £устину Ље 1976. године било дозвоЪено да посети —вети јтон.

— падом комунистичког режима 70-годишЬи Љеромонах £устин се вратио у манастир —еку са жеЪом да остатак свог живота посвети животу у молитви и отшелништву. ћеРутим, послат Ље у село ѕетру ¬оде у Мамецком срезу где Ље основао манастир у име архангела ћихаила и √аврила посвеЮан румунским мученицима пострадалим у комунистичким тамницама.

Ќа извесноЉ удаЪености од манастира отац £устин Ље основао женски скит коЉи Ље касниЉе претворен у манастир ѕресвете Ѕогородице. “акоРе су отворени дом стараца, дечЉи дом и болница од коЉих Ље касниЉе настао добротворни комплекс Ђѕетру ¬одеї. ќтац Ље 2003. године покренуо часопис Ђ√лас монахаї (ЂGlasul Monahilorї), а 2008. године Ље по Ьеговом благослову почео да излази часопис „—тавови“ (ЂAtitudiniї). ќтац £устин Ље такоРе руководио духовним животом неколиких скитова.

2006. године Ље за старешину манастира поставЪен Љеромонах ЋаврентиЉе  арп (Ћучиан), а отац £устин Ље постао главни духовник обитеЪи. ќтац £устин (ѕирву) Ље 2008. године унапреРен у зваЬе архимандрита. » после упокоЉеЬа ужива огромну Ъубав и поштоваЬе у целоЉ –умуниЉи.

ѕажЬи читалаца нудимо беседу оца £устина с дописником румунског издаЬа ЂCrestinortodoxї.

* * *

Ќа заласку нежног сунца коЉи као да Ље био напоЉен мирисима измирне и црногорице Ѕог ме Ље довео у манастир ѕетру ¬оде у келиЉу великог духовника Ц оца £устина (ѕирвуа). ќкренувши ка мени своЉе лице Ц лице светог човека коЉе зрачи дивном светлошЮу старац ме Ље слушао и притом ме Ље невидЪиво тешио. «атим Ље почео да говори о деци о коЉоЉ обитеЪ ѕетру ¬оде води духовну и материЉалну бригу. ќтац има шта да нам каже о спасеЬу, па Ље своЉе мисли Ъубазно поделио с нама.

Ц ¬еличина Ѕожанске благодати се не може изразити речима. »пак бих желела да чуЉем од ¬ас, оче, како гледате на човечанство, како гледате на породицу у овим тешким временима коЉа су нас сад задесила.

Ц јко немамо корен коЉи нас чврсто држи за олтар вере, наравно, можемо скренути с пута, али Юе нам сила молитве и нада на утеху ƒуха —ветог омогуЮити да Љасно видимо светлост —вете “роЉице. ¬ремена у коЉима живимо су врло немирна, као што сте добро казали, али свима треба да показуЉемо пут ка спасеЬу, чак и ако ниЉе свима надомак руке. ”век сам говорио да живимо у веку лажи и обмане и како време пролази то се само потврРуЉе: ниЉе остало више ничег истинског. ¬идимо потпуно обезличаваЬе Ъудског биЮа.  од нас долазе Ъуди са свих страна и Ља видим колико се много разликуЉу; и чудим се како поред свих оних искушеЬа коЉа се обрушаваЉу на нас ови Љадни Ъуди уопште имаЉу снаге. јли они веруЉу и вера их теши и покрива. ” сваком случаЉу, треба да знате: ма какве биле разлике меРу Ъудима, ако не растемо духовно, ми пропадамо, нисмо укореЬени како треба.

ћноги ме питаЉу да ли се умарам. Ќе, не умарам се, зато што веома волим то свагдашЬе и слатко ишчекиваЬе на попришту духовништва. »стина Ље да не желе сви да устану и крену степеницама спасеЬа; многи од оних коЉе видите долазе само по благослов, али само Ѕог зна колико успона и падова очекуЉе свакога на путу ка опраштаЬу и спасеЬу.

Ц  олико Ље за духовни напредак важна блискост клирика и мирЉана? » како можемо да достигнемо потпуно исцелеЬе душе?

Ц ” свако доба треба да будемо спремни за дан кад Юемо дати одговор —паситеЪу за сва наша безакоЬа. ј за то треба што пре да се прихватимо духовних трагаЬа и да наРемо своЉ пут духовног усхоРеЬа. ≈во, учитеЪица води малишана за руку у школу, а затим га учи да пише азбуку. “ако Ље и са свештеницима у цркви. Михова обавеза Ље да спуштаЉу благодат на све коЉи су скренули с правог пута. ≈во, на хиЪаде верника долази у манастире и храмове; Љедни од Ьих желе да оставе пиЮе, други пушеЬе, треЮи Љош неке наЉразличитиЉе страсти; али ако им свештеник не иде у сусрет да их научи, како да приРу храму они Юе скренути с пута не стигавши да учине ни први корак. ќни нас, сироти, траже, а ми... Ц ништа!

¬идели сте да Ље данас на вечерЬем нас свештеника било двоЉица Ц и читаво море верника! «атим... они остаЉу овде и да преноЮе, и сутрадан ако Ље потребно Ц баш су ревносни... Ц и не одлазе док не добиЉу онаЉ духовни лек ради коЉег су превалили толики пут. »пак, тешко Ље духовно расти, а здравЪе Ц и душевно, и телесно Ц наЮи Юеш само у путиру коЉи држи свештеник. јли, Ъуди треба да буду позвани, потребна Ље и ревност духовника и Ъубав. »наче Юемо остати, неко у заблуди, неко као парализован, неко у смрти и погибеЪи. —ироти Ъуди живе у стаЬу млаког хришЮанства и све то за Ьих остаЉе као нешто далеко. » то Ље све...

Ц ѕарафразираЉуЮи ћарина ѕредуа[1] може се реЮи: „¬реме Ље изгубило стрпЪеЬе“, - и почиЬем да се плашим да Юе нас смрт затеЮи неприпремЪене Ц онакве какви Љесмо. ќче, да ли имамо Љош времена да тражимо и наРемо пут ка спасеЬу?

Ц ќнаЉ ко се свим своЉим биЮем буде уздао у спасеЬе и наоружа се постом, молитвом и подвигом, ко урони у себе, сигурно Юе наЮи оваЉ пут. ћеРутим, нажалост, све веЮи и веЮи броЉ Ъуди обузима дух противЪеЬа и чак видеЮи своЉим очима и слушаЉуЮи своЉим ушима о толиким страхотама, нипошто не желимо да поверуЉемо у читаву ту ЂРаволштинуї. » тако се испоставЪа да пред лице смрти доРемо потпуно неприпремЪени. » то Ље зато што смо навикли да живимо меРу Ъудима коЉи су се скаменили од свих ових Ђтехничких достигнуЮаї са све телевизорима и компЉутерима, интернетом и другим безакоЬима коЉа нас душевно разбиЉаЉу.

—ачуваЉ те Ѕоже да користиш интернет ако не узимаш из Ьега само добре ствари, само знаЬе и информациЉе. ” супротном случаЉу све Ље то таштина. —ве то служи као припрема за пакао, припрема за сатану. “о Ље нешто незамисливо: деца гледаЉу разноразне погибеЪне ствари: како мушкарци полно опште с мушкарцима, маЉке са синовима, очеви с кЮеркама, браЮа меРу собом Ц горе од животиЬа. “о Ље нешто страшно!

—ва ова таштина нам Ље дата да би се човечанство пробудило. “ребало би да ронимо горке сузе, да се каЉемо због свих ових безакоЬа и страсти коЉи су нас довели на ивицу провалиЉе и да се вратимо на прави пут, бежеЮи колико нас ноге носе од читаве ове драме у коЉоЉ живимо.

— великом ЪубавЪу и одушевЪеЬем гледам на младе коЉих у нашим правосланим храмовима има све више и више, али ипак, у Ьима као да нема онога што нас везуЉе с традициЉом... — огромним болом и тугом морам да кажем да су деца, као и старци, погазила традициЉу. ќсеЮам како ми се кожа Љежи кад видим да се све оно што Ље дивно и богоугодно, одбацуЉе, квари, а онда се потпуно заборавЪа.

ј ми Ц нас све као да Ље неко сатанизовао, као да нам Ље сугерисао да треба да примимо све ово смеЮе свакодневице. ≈х... кад бисте знали како Ље то стаЬе опасно за наше спасеЬе...

ѕитате ме за безакоЬа дец и омладине, а куда сте старце денули? »ли мислите да сви стариЉи Ъуди воде исти живот као старци из ÷ентра у ѕетру ¬оде? Ўта ту уопште да се прича! ѕричао ми Ље Љедан верник из ƒорне, моЉ вршЬак, да скоро све Ьегове комшиЉе, веЮ стари Ъуди, даноноЮно отворених уста седе испред телевизора, тако чак и Љеду, падаЉу у искушеЬе због онога што виде, исто тако пиЉу и тону у сан, ставивши флашу под главу уместо Љастука. ј о молитви Ц нема ни говора.

Ўта ту Љош да се прича! “ако не можемо да се припремимо за краЉ. јко наш хришЮанин тако доживЪава онаЉ благодатни трепет коЉи нам Ѕог шаЪе, нема ни говора о спасеЬу... јко не обновимо традициЉу раРаЮе се нараштаЉи коЉима Юе наша мала земЪа бити све више туРа. » знате какви Юе бити ти нараштаЉи? ЅиЮе издресирани тако да не поставЪаЉу било каква питаЬа и да се слажу са свим што им се каже!

††††

Ц ќгромну радост нам причиЬаваЉу посете дечЉем и старачком дому у ѕетру ¬оде. ќче, реците нам нешто о душевном стаЬу ¬аших штиЮеника.

Ц «аиста, сваки пут кад доРете код наше деце имамо Љош Љедан повод за радост... ¬елику радост нам причиЬавате долазеЮи из свих кутака земЪе с лепим жеЪама да утешите децу; чак ни не знате колико светлости доносите у ову свету обитеЪ. » знате шта надахЬуЉе? “о што долазите код деце и стараца Ц жалосних биЮа коЉима Ље толико потребна Ъубав. ћи овде имамо свега, зато што Ъуди доносе много више него што Ље потребно за све нас коЉи ту живимо и за манастирске трошкове. јли знате шта не схватаЉу Ъуди са стране? “о да овде, као и свуда меРу православцима, постоЉи велика потреба за великом ЪубавЪу. ≈во, ви сте дошли, помогли сте, превили сте рану, ублажили сте бол... и ова девоЉчица, £ована, Ље то осетила. „ак Ље хтела да иде да ¬ас прати куЮи. Ќеписано Ље правило Ц Ъубав осеЮаЉу само Ъуди коЉи су се приближили небескоЉ милости.

„иЬеница да треба да застанемо кад видимо да су Ъуди попут нас у невоЪи, ниЉе случаЉна. ¬реме открива пред нама добро и зло у свету даЉуЮи нам могуЮност да застанемо тамо где смо некоме потребни. ƒа ли сте видели како се они радуЉу и како осеЮаЉу Ъуде отворене душе, коЉи воле себи сличне? » то Ље зато што Ље темеЪ друштва увек била породица. —ва деца на свету би требало да расту и да стасаваЉу у традиционалноЉ породици коЉа Ље позната свима нама. Ќаш дечЉи центар Ље само надомештаЬе хришЮанске породице. Ќаша деца имаЉу маме, тате, баке, али их Ље овамо довело сиромаштво како би научили да Ље живот непрестана молитва.

Ц ќче, рекли сте да у свету обитеЪ долази много мирЉана. —хватам да оних коЉи размишЪаЉу о спасеЬу код нас ипак има више него оних коЉи гину, о коЉима сте говорили. јко Ље тако какви би могли бити степеници молитве у нашем свакодневном духовном усхоРеЬу?

Ц —ветиЬи се може приступати тек после темеЪне припреме душе. Ќе сме се дозволити да проРе ниЉедан дан, а да се човек не упита: Ђј шта треба да учиним данас?ї » тако почиЬе дан: пре свега, треба прочитати ЉутарЬе молитве, за Ьима увек следи ћолебни канон ѕресветог Ѕогородици,[2] у коЉем има толико дивних места коЉа нам пружаЉу велику утеху и здравЪе и подстичу човека на покаЉаЬе. ќваЉ молебан Ље наЉлепше молеЬе ћаЉци ЅожиЉоЉ. —вима саветуЉем да колико могу читаЉу и по две-три катизма с неколико метаниЉа.

”вече сваки добар хришЮанин обавЪа своЉе правило после чега чита акатист и чини неколико метаниЉа. ј наЉдивниЉе Ље кад се цела породица окупЪа на молитву. –азумете, ако деца буду видела да се родитеЪи моле са свештеним страхом, и сама Юе се негде поклонити до поЉаса, негде до земЪе и такоРе се учити молитвеном усхоРеЬу. «нате, наЉбоЪи учитеЪ ниЉе ухо, веЮ око. ƒете ради оно што види!

Ќека нам помогне Ѕлаги Ѕог и нека нас заштити од свих ових страшних опасности, да нас сва ова техника не гурне на дно провалиЉе, зато што око нас веЮ превише дуваЉу ветрови несреЮе и пустоши, предубоко се погружавамо у бесконачну духовну убогост. ќстаЉем при мишЪеЬу да Ље неко веома заинтересован да нас доведе до стаЬа лутаЬа Ц до наше коначне душевне погибеЪи. ћолим Ѕога да нам свима даруЉе разум и да стекнемо душевно здравЪе код оних малоброЉних правих духовника коЉе нам Ѕог Љош даЉе.

Ц ќче, шта Юете посаветовати онима коЉи мисле да могу да стану измеРу добра и зла, имеРу светлости и таме, или другим речима, да можемо бити прави хришЮани наслаРуЉуЮи се истовремено свим радостима живота, иако смо далеки од стрпЪеЬа и молитве?

Ц — Ѕогом се не може цеЬкати!  о не преклаЬа своЉа колена на молитви, неЮе имати никаквог успеха. јко се будемо усрдно молили, ако се потрудимо у молитви Ѕог Юе учинити тако да за нас све буде могуЮе. “о треба да чинимо сви: да се молимо Ѕогу како би нам помогао да издржимо све невоЪе и несреЮе коЉе се буду обрушавале на нас. јко желимо да избегнемо невоЪу наш Љедини пут Ље да се научимо стрпЪеЬу и непрестаноЉ молитви. —ви Юемо стеЮи Ѕога и оне коЉи у вечности живе у ƒуху и и »стини.

–еч коЉа треба да се чуЉе у ÷ркви Ље следеЮа: вратимо се учеЬу подвижника-христоносаца, вратимо се светим оцима ÷ркве... » нека ¬ас Ѕог благослови и нека обасЉа ¬аш пут! јмин.

— архимандритом £устином (ѕирвуом) разговарала Ље ћариЉана ЅорловЉану

— румунског Ље превела «инаида ѕеЉкова

—restinortodox.ro

[1] ћарин ѕреда (1922Ц1980) Ц румунски писац. ќн Ље заЉедно с Ќиколаеом √анеом на румунски Љезик превео роман ‘.ћ.ƒостоЉевског Ђ«ли дусиї.

[2]  анон почиЬе: Ђ  Ѕогородице приЪежно ниЬе притецем...ї

—а руског ћарина “одиЮ

21 / 11 / 2013

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


¬ише чланака
RSS 2.0