Srpska

—тарац  одрат (1859-1940). ƒео 1. ∆итиЉе

 ириЉак (ово име било Ље дато потоЬем подвижнику у “аЉни  рштеЬа) роРен Ље у малоазиЉскоЉ1 ¬риули у породици трговца дрветом коЉе Ље испоручивано и са —вете горе јтон. ƒечак Ље од малих ногу слушао много прича о овом ”делу ћаЉке ЅожиЉе, осеЮао Ље свештени страх према Ьему и саЬао Ље о томе да постане светогорски монах.

 ириЉакова одлука да напусти родитеЪску куЮу растужила Ље Ьегову маЉку. ћладиЮев отац, коЉи Ље био духовниЉи човек, тешио Ље своЉу супругу следеЮим речима: „«ашто плачеш? «ар твоЉ син жели да постане лопов? ”бица? «лочинац? ѕиЉанац? Ќе. ∆ели да постане монах! ƒа посвети своЉу младост ’ристу, а не Раволу. “реба да се радуЉеш, а не да тугуЉеш!“

††

 аракал  аракал
††††

 ириЉак Ље дошао на јтон кад му Ље било двадесет година и настанио се у општежитеЪном манастиру  аракал. 1882. године, кад се навршило трогодишЬе искушеништво, примио Ље монашки постриг. ќд самог почетка се одликовао строгошЮу према себи, умереношЮу у беспоговорним послушаЬем.  одрат Ље спремно и радо обавЪао све послове у манастиру.

ќтац  одрат Ље дуго времена био келар у  аракалу и редовно Ље путовао у  онстантинопоЪ да набави пшеницу. 1914. године браЮа су га изабрала на манастирског игумана.

Ѕог Ље удостоЉио оца  одрата многих природних и духовних дарова, због коЉих су га поштовали и иноверци коЉи су окупирали јтон Ц ‘ранцузи, ≈нглези и “урци, коЉи су с поштоваЬем баЮушку називали ЂефендиЉа  одратї.2 »скуство и памет оца  одрата спасавали су Ьегов манастир од пЪачкаЬа и тлачеЬа. ќн Ље одлично познавао турски Љезик и заступао се за многе мирЉане коЉи су од Ьега тражили помоЮ.

ќтац  одрат Ље знао да рад смирава и освеЮуЉе тело и душу. » свима Ље пружао пример марЪивости.

Ђѕравог пастира Юе показати Ъубав; Љер ¬елики ѕастир —е због Ъубави предао на распеЮе,ї - ове речи из ЂЋествицеї као да су изречене о оцу  одрату. —ав Ьегов труд, брига и делатна Ъубав су из дана у дан и од уЉутру до увече припадали другима. —павао Ље само на кратко и у своЉоЉ аскетскоЉ келиЉи Ље проводио свега неколико сати дневно. јли и у то време су Ъуди код Ьега могли да доРу ненаЉавЪени како би решили своЉа духовна питаЬа или како би замолили Ьегов благослов за нешто.

ѕо речима Љеромонаха јтанасиЉа »вирита (Ж1973): Ђќтац  одрат Ље био прави рибар. — неупоредивим маЉсторством Ље ловио Ъудске душе. Мегова мрежа Ље била побожност. ”дица Ц Ѕожанско просвеЮеЬе. ћамац Ц Ъубав.ї

»гумана ништа ниЉе радовало као молитва. јко ниЉе био заузет неким послушаЬем молио се по броЉаницама или Ље читао неку духовну кЬигу. ЌиЉе се могао затеЮи како време проводи у доконости. ќтац  одрат се трудио да крепи своЉе искушенике у ЬиховоЉ свакодневноЉ борби из извора мудрости светих отаца. » практиковао Ље да после читаЬа првог часа по завршетку ЉутреЬа прочита нешто из катихизиса преподобног “еодора —тудита.

††††

”очи празника ¬аздвижеЬа „асног и ∆ивотворног  рста 1932. године у граду £ерисосу недалеко од јтона догодио се Љак земЪотрес, коЉи Ље потресао и —вету гору. ћонаси  аракала су веЮ певали стихире кад Ље почео. ќтац  одрат Ље одмах благословио да се прекине служба и да се сви моле по броЉаницама: Ђ√осподе »сусе ’ристе, —ине ЅожЉи, смилуЉ се нама, грешнима,ї и да нико не излази из храма. ѕосле прилично дугих молитава по броЉаницама благословио Ље да се настави бдениЉе по уставу.

¬ера оца  одрата у силу молитве била Ље дубока и непоколебЪива. “ежио Ље ка томе да спасоносно име »суса ’риста увек буде на устима и у срцима Ьегове духовне деце. —тарац Ље често говорио: Ђ»меном »сусовим посрами неприЉатеЪе своЉе. Ќека се »сусово име слиЉе с твоЉим дахом.ї

ѕосле дневне трпезе игуман  одрат ниЉе ишао у своЉу келиЉу да се одмори, веЮ би сео негде у дворишту обитеЪи, ослонио би се на своЉ штап и творио Ље молитву.  ад би га неко упитао шта ради старац Ље смерно одговарао:

- ≈то, сео сам мало да дремнем.

- ѕа како Юеш заспати седеЮи? Ўто не одеш у келиЉу да одспаваш?

- ѕастир увек мора бити буден, дете моЉе. » кад га нешто вуче у сан Ц он мало одрема налактиви се на своЉ штап. ¬ук вреба. “реба бити опрезан.

ќтац  одрат Ље тежио ка томе да живот у  аракали буде уреРен у складу са светоотачким предаЬем. ЌиЉе прихватао раскош, празнословЪе и посветовЬачеЬе.

√лавни циЪ игумана у општеЬу са свима био Ље да усмери Ьихов ум и срца ка светоносном —унцу »стине, ’ристу, и да Ьихов живот сЉедини с Меговим Ѕожанским животом, одсецаЉуЮи Ьихову воЪу и пресецаЉуЮи све везе коЉе би могле да омету оваЉ свети савез. ѕредаЉуЮи се непрестаноЉ молитви и аскетском труду, Ьегови ученици су осваЉали духовне висине.

††††

ќдсуство жеЪе за стицаЬем оца  одрата Ље било споЉено са сталним сеЮаЬем на смрт, а сиромаштво са свешЮу о пролазности земаЪског живота.  арактеристичне црте Ьегове душе биле су Ъубав, самилост, милосрРе и пажЬа према ближЬима. Ѕио Ље веома уздржан у храни. „ак и ако би му неко понудио Љабуку, никад Ље не би поЉео сам, веЮ Ље делио с неким. ќтац ниЉе спавао на кревету, веЮ на поду у своЉоЉ келиЉи.

 олико Ље био строг према себи, толико Ље био благ кад Ље примао исповест духовне деце.

—лава старца  одрата се ширила свуда. ќсим братиЉе из Ьеговог манастира код Ьега су на исповест дуго година долазили оци из манастира ‘илотеЉ, многи оци из »вирона и ¬елике Ћавре. “акоРе Ље долазило мноштво мирЉана коЉи су желели да га виде, добиЉу благослов и да се исповеде.

—вакодневно Ље примао много писама у коЉима су биле исповести Ьегове духовне деце и молбе да их поучи истинитом путу. » колико се душа захваЪуЉуЮи овим писмима избавило од тешког бремена сопствених грехова.

ћного пута су се Ъуди из околине сретали са случаЉевима испоЪаваЬа дара прозорЪивости оца  одрата. ЌавешЮемо Љедан од Ьих.

£едном Ље за време бдениЉа игуман  одрат седео на свом месту и на тренутак га Ље савладао сан. ћеРутим, изненада Ље скочио и повикао: Ђќци, узмите броЉанице! Ќаша браЮа на мору су у опасности! ћогу се удавити!ї » први Ље почео да се моли: Ђ√осподе »сусе ’ристе, —ине ЅожЉи, помилуЉ слуге “воЉе.ї

«аиста, у то време су нека браЮа из подворЉа у  асандри била у опасности. Михов ЉедреЬак се Љедва држао у бурним морским таласима. »сцрпЪени, дошли су до пристаништа, али никако нису могли да вежу чамац иако Ље Љедан брат до груди био у води. ћолитве оца  одрата и других отаца су им дале снагу и они су били спасени.

÷ео живот оца  одрата Ље био молитвена борба. Ќишта ниЉе решавао, ни о чему ниЉе размишЪао, ништа ниЉе чинио без молитве.  ад Ље старац целивао свете мошти очи су му увек биле пуне суза. ѕлакао Ље и за време —вете литургиЉе, нарочито за време док су се изговрале речи Ђ¬сЉех вас православних христиЉан да помЉанет √оспод во ÷арствиЉи —воЉем.ї

††††

ќтац  одрат Ље на јтон дошао 1879. године, постриг Ље примио 1882. године и напокон, починуо Ље сном праведника 31. Љануара 1940. године, напустивши на своЉу молбу игуманску дужност 1. Љануара. —ви су видели да Ље знао кад Юе наступити Ьегова смрт, коЉа ниЉе била последица болести, веЮ старости, и да до последЬег тренутка у животу старац ниЉе престао да руководи оцима и братиЉом.

»звори:

1. Βασιλείου Καρακαλλινού μονάχου, Ιερά Μονή Καρακάλλου, Αγιορείτικη Βιβλιοθήκη 47-48/1939-1940, σ. 383.

2. Χερουβείμ αρχιμ., Κοδράτος Καρακαλληνός, Ωρωπός Αττικής 1986(4).

3. Μοναχού Μωυσέως Αγιορείτου, Μέγα Γεροντικό Εναρέτων Αγιορειτών του Εικοστού Αιώνος, Ιερομόναχος Κοδράτος Καρακαλλινός (1859-1940). Α΄Έκδοση, Σεπτέμβριος 2011, Εκδόσεις Μυγδονία

4. Από την ασκητική καί αγιορείτικη παράδοση Αγιό Όρος, 2011.

5. Πείρα αγιορείτων πατέρων. 2.

6. —тарец ’ерувим Ђ—овременные старцы √оры јфонї. ћ., Ђ–усский ѕаломникї, 2008.

—вета гора

1 ” првоЉ половини ’’ века скоро сва браЮа из  ракала су родом била из ћале јзиЉе.

2 √осподин, учитеЪ (тур. Ц прим. прев.)

—а руског ћарина “одиЮ

22 / 11 / 2013

     оментари:

    2013-11-23
    20:30
    ћихаило:
    ’вала марини и свима на овом саЉту, хвала на дивним причама!

    2013-11-23
    01:05
    Slobodan:
    Hvala s. Marini Todic na divnim tekstovima.....

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0