Srpska

ѕатриЉарх  ирил: Дƒа би се исцелила духовна рана коЉу Ље задало безбожништво треба да помогнемо Ъудима да проРу путем новог уцрквЪеЬаУ

Мегова —ветост ѕатриЉах ћосковски и целе –усиЉе  ирил дао Ље интервЉу главном уреднику листа Ђ—моленске новостиї —.Ќовикову.

Ч ¬аша —ветости, 27. Љануара 2014. године навршиЮе се 5 година откако сте изабрани за патриЉарха. Ўта сте ново за себе за ових непуних 5 година, ¬и као човек коЉи Ље и пре тога познавао и црквени и световни живот, односно наизглед све, - открили (можда и с чуРеЬем): у земЪи, у ÷ркви, у Ъудима?

Ч ќбилазеЮи градове наше земЪе и других земаЪа за коЉе канонски одговара ћосковска ѕатриЉаршиЉа, разговараЉуЮи с Ъудима, уверавам се у то да су ’ристове речи ЂЬиве се беле и зреле су за жетвуї (£н. 4, 35) актуелне као никад пре. ÷ркви заиста недостаЉу делатници на Ьиви доношеЬа радосне вести.

ѕрвосветитеЪске посете су учврстиле моЉу увереност у то да Ље унутарцрквена мисиЉа и просвеЮиваЬе наших сународника оно на шта треба пре свега да усмеримо своЉе снаге. ƒанас се у целоЉ –усиЉи отвараЉу нове епархиЉе, нове митрополиЉе, осниваЉу се дужности парохиЉских радника, измеРу осталог, предавача катихизиса и мисионара. “о треба да дâ нови импулс црквеном животу, да повеЮа броЉ парохиЉа, да приближи пастире и архипастире народу, пастви.

Ќеки су децениЉама покушавали да из корена ишчупаЉу веру из душе нашег народа. ƒа бисмо исцелили духовну рану коЉу Ље задало безбожништво треба да помогнемо Ъудима да проРу путем новог уцрквЪеЬа. » веруЉем да Ље √оспод с нама на овом путу.

Ч јкадемик Ћихачов Ље сматрао да би (цитирам) Ђза хришЮанство била несреЮа да се поново сЉедине ÷рква и држава; напредак се састоЉи у повеЮаЬу простора слободе, а простор слободе за ÷ркву Ље у томе да се ослобаРа своЉе зависности од државеї. —ад се са свих страна чуЉу прекори, с Љедне стране због подржавЪеЬа ÷ркве, с друге Ц због клерикализациЉе земЪе. √де Ље по ¬ашем мишЪеЬу граница коЉа одваЉа сливаЬе ÷ркве и државе од партнерства?

Ч –азговори о клерикализциЉи државе или о подржавЪеЬу ÷ркве немаЉу никакве везе са стврношЮу. “о Ље мит коЉи ниЉе поткрепЪен ниЉедном чиЬеницом.

 лериклизациЉа у исконском смислу ове речи Љесте стаЬе државе или друштва у коЉем Ље сва световна власт у земЪи концентрисана у рукама клира. Ќема ниЉедног примера коЉи би потврРивао овакво стаЬе ствари у –усиЉи. Ќе само то, представницима клира Ље строго забраЬено да прихватаЉу било коЉе функциЉе власти на свим нивоима. »змеРу осталог, забраЬено им Ље да буду изабрани у органе народне власти (осим изузетних случаЉева чиЉи су оквири строго наведени).

Ќема ни подржавЪеЬа ÷ркве. ƒржава нема директне полуге утицаЉа на ÷ркву. ÷рква Ље данас у потпуности слободна у свом унутрашЬем животу, у своЉоЉ проповеди, у издавачкоЉ и информативноЉ делатности, у свом диЉалогу с друштвом и државом.

ѕроучаваЬе црквене историЉе XVIII-XIX века у истраживачима раРа помешана осеЮаЬа. ” синодалном периоду ÷рква Ље била строго уграРена у државни систем и називала се „надлештво православне вероисповести“. Ќе желимо да се ова историЉа понови зато што смо уверени да су крвави догаРаЉи с почетка ’’ века и прогони ÷ркве коЉи су затим уследили у многоме резултат тога што Ље била поробЪена од стране државе.

÷рква брани своЉу слободу зато што Ље уверена да ЉоЉ само независност даЉе могуЮност да у потпуности буде духовни ауторитет. Ѕило какав облик сливаЬа ÷ркве и државе Ље опасан за ЅожиЉе дело. —амо проповед слободне ÷ркве звучи гласно и убедЪиво. јко ÷рква губи слободу то у знатноЉ мери компликуЉе вршеЬе оне мисиЉе коЉу нам Ље заповедио сам —паситеЪ: „Ќаучите све народе, крстеЮи их у име ќца и —ина и —ветога духа, учеЮи их да поштуЉу све што сам вам заповедио“ (ћт. 28, 19-20).

ƒанас се ни ÷рква не меша у послове државе, ни држава се не меша у послове ÷ркве. ћеРутим, притом обе стране сараРуЉу на заЉедничку корист у читавом низу питаЬа, како на општеруском, тако и на локалном нивоу. “о ниЉе клерикализациЉа и ниЉе подржавЪеЬе, то су односи партнерства.

∆елео бих Љош Љедном да истакнем: ÷рква не ставЪа себи у задатак да стекне утицаЉ на државну политику. ќна се само обраЮа друштву, властима, представницима нуке, уметности и пословних кругова сведочеЮи о »стини. ќна само тежи ка томе да до сваког човека, ма ко он био Ц радник или државни чиновник Ц донесе духовну аксиому: живот без Ѕога Ље бисмислен и бескористан.

Ч ќве године се слави 400. годишЬица династиЉе –оманов. «ашто ÷рква обележава оваЉ ЉубилеЉ?

Ч ѕре 400 година истовремено су се десила два догаРаЉа: као прво, ставЪена Ље коначна тачка у историЉи —муте коЉа Ље децениЉу и по пре тога мучила земЪу, и као друго, 1613. године Ље окренута нова страница у рускоЉ историЉи везана за име –оманова.

”право захваЪуЉуЮи напорима ƒома –оманова наша земЪа Ље успела да превлада последице дуге друштвено-политичке кризе. «а три века Ьихове владавине –усиЉа Ље постала Љака држава коЉа поседуЉе огромну териториЉу, многоброЉно становништво и Љаку економиЉу коЉа се брзо развиЉа.

”спех –оманова доказуЉе да Ље –усиЉа у стаЬу да постигне велике висине, да чини грандиозне скокове у свом развоЉу и да има огроман потенциЉал. “о не значи да Ље владавина –оманова била идеална, али из овог историЉског периода савремена –усиЉа може и треба да извуче важне лекциЉе. «анимЪиво Ље да Ље данас без обзира на значаЉан Љаз измеРу начина живота руске елите и целог осталог народа, управо исповедаЬе православне вере и Љеднима и другима омогуЮило да се осеЮаЉу као Љединствена нациЉа коЉоЉ Ље ЅожиЉи ѕромисао дао сопствени пут и посебно место у светскоЉ историЉи.

” свим сложеностима и противречностима епохе владавине ƒома –оманова управо Ље ѕравославЪе за земЪу увек било наЉважниЉа духовна веза без коЉе би било немогуЮе ствараЬе политички моЮне и духовно Љаке државе Ц државе коЉа се простирала од Ѕалтичког до ÷рног мора и од  арпатских планина до “ихог океана и коЉа Ље светлост ’ристове вере и европске културе донела многим народима.

Ч —ви Ъуди коЉи су постигли високе положаЉе жале се на усамЪеност. ƒа ли ¬ам Ље познат оваЉ проблем?

Ч —лужеЬе пастира, а тим пре архипастира увек значи рад с Ъудима, с паством. ћеРутим, паства и приЉатеЪи су различите ствари. ѕаства су духовно блиски Ъуди, али су односи с Ьима превише сложени и таЉанствени да би се уклапали у поЉам обичног приЉатеЪства.

ѕриЉатеЪство у општеприхваЮеном смислу Ље за патриЉарха практично недоступно. £ер имати приЉатеЪе значи намерно, руководеЮи се притом личним мотивима, давати предност Љеднима, извесном блиском кругу на уштрб других. ќсим тога, служеЬе архипастира, а посебно патриЉарха подразумева велико оптереЮеЬе Ц из дана у дан, без икаквих слободних дана, - тако да он практично нема могуЮности да се среЮе с онима с коЉима би желео.

“о Ље Љедна од тешких стври у служеЬу патриЉарха. ќно намеЮе веома строге обавезе, укЪучуЉуЮи и личне односе. ѕатриЉарх према Ъудима треба да се односи без икаквих изузетака и без тога да некоме даЉе предност.

Ч ¬аша —ветости, знам да скоро не даЉете интервЉуе, зато сам ¬ам посебно захвалан што сте нашли времена.

Ч ∆елим ¬ам помоЮ ЅожиЉу и успех..

—а руског ћарина “одиЮ

26 / 11 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0