Srpska

—тереотипи прошли и садашЬи

јрхимандрит “ихон (Ўевкунов). ‘ото: ћ. –одионов / ѕравославиЉе.Ru јрхимандрит “ихон (Ўевкунов). ‘ото: ћ. –одионов / ѕравославиЉе.Ru
” московском ћаЬежу се одржава изложба Ђ–оманови. ћоЉа историЉаї - догаРаЉ коЉи ниЉе значаЉан само у културном животу земЪе, веЮ Ље важан и с тачке гледишта огромног интересоваЬа коЉе Ље изазвао. Ќа хиЪаде Ъуди сатима чека у реду како би се упутило у вишесатно путоваЬе кроз 400-годишЬу историЉу руског царског дома. »зложба се одржава у оквиру годишЬег форума Ђѕравославна –усиЉаї под покровитеЪством патриЉарха ћосковског и целе –усиЉе  ирила. £едан од координатора манифестациЉе, архимандрит “ихон намесник —ретенске обитеЪи, признаЉе да Ље овако велика пажЬа коЉу Ље изложба изазвала представЪала право изненаРеЬе за организаторе.

Чѕоштено говореЮи, нисмо очекивали да Юе изложба изазвати тако огромно интересоваЬе. Ќеки су нам чак говорили: па ко Юе доЮи на изложбу да гледа уЯбеник за историЉу? јли, како тврде руководиоци ћаЬежа у току последЬих неколико година ниЉе било оволике посеЮености. ƒневно доРе до 18 хиЪада Ъуди, а за укупно две недеЪе Ље прошло око 250 хиЪада. Куди понекад мораЉу да чекаЉу у реду и по три сата. «бог тога Ље изложба била продужена до 24. новембра.

Ч  оЉи Ље био главни циЪ организатора кад су изложбу посветили четристогодишЬоЉ историЉи династиЉе –оманов?

Ч ЌаЉчешЮе од посетилаца чуЉемо речи: открили сте нам нашу сопствену историЉу. ”право то Ље био наш задатак Ц да прикажемо необично значаЉан сегмент историЉе у извесноЉ целовитости. » Љош смо желели да се одужимо за неколико генерациЉа наших сународника: да се захвалимо овоЉ великоЉ, наЉпознатиЉоЉ породици у –усиЉи о коЉоЉ Ље било изречено толико лажи и клевете.

Ч ƒвадесети век Ље у масовноЉ свести оставио веома много стереотипа о животу царске породице, а просто и историЉских фалсификата.

Ч ” праву сте. ћи смо имали за циЪ да максимално потпуно и поштено испричамо Ъудима нешто о животу владара из породице –оманов, не бавеЮи се идеализациЉом, али покушаваЉуЮи да рашчистимо ове слоЉеве историЉе од труда усрдних клеветника.

ј наша историЉа Ље заиста мало позната, што Ље признала веЮина посетилаца изложбе с коЉима смо разговарали. –ецимо, цар ћихаил ‘Љодорович: шта знамо о Ьему? ” наЉбоЪем случаЉу смо чули да Ље постоЉао неки младиЮ коЉем Ље пало у удео да управЪа целим царством, да су Ьим управЪали боЪари и Ьегов отац патриЉарх ‘иларет и да се наводно ничим посебним први –оманов ниЉе истакао. ” ствари, поЉавЪуЉе се потпуно другачиЉи призор.

 акво време Ље то било? —мута. «емЪа Ље уништена, раздире Ље дискредитована елита неспособна за ствараЬе државе и управЪаЬе Ьом. ЅоЪари и клир два пута венчаваЉу на царство самозванца Ћажног ƒимитриЉа, √ришку ќтрепЉева, чинеЮи га своЉим законитим царем. «атим следи неславни низ: ¬асилиЉе ЎуЉски, други Ћажни ƒимитриЉе (“ушински лопов), —емибоЪаршчина, поЪски краЪевиЮ ¬ладислав коЉег су боЪари позвали да царуЉе. ѕолитичка и духовна деградациЉа достиже заиста страшан ниво. —тановништво се од пет милиона Ъуди смаЬуЉе на три милиона. ћноштво Ъуди, посебно на Љужним границама, истерано Ље и продато у ропство, на  рим и у “урску. ѕритом се трговином белим робЪем не баве само номади, веЮ и наши сународници. —мута Ље страшан призор самоуништеЬа народа и саме земЪе.

» ево такву државу прима шеснаестогодишЬи младиЮ. ƒа, наравно, ћихаилу су заиста у владавини разореном земЪом помагали маЉка и боЪари, а пре свега Ьегов отац Ц патриЉарх ‘иларет. јли, треба имати у виду да се патриЉарх у ћоскву из поЪског заробЪеништва вратио тек 1619. године, односно седам година након што Ље син почео да влада. ћихаил ‘Љодорович Ље земЪом управЪао необично одговорно, с ЪубавЪу, а осим тога, како би се са рекло, заиста ефикасно. —тановништво се за време Ьегове владавине више него удвостручило: од три на седам милиона Ъуди. “ериториЉа Ље постала више него двоструко веЮа. “о Ље први и нама скоро непознати –оманов.

Ч јли и у овом периоду руске историЉе Ље, као уосталом, и сваком другом, било и црних страница, понекад мучних и крвавих.

Ч ѕравеЮи историЉску експозициЉу нисмо тежили ка улепшаваЬу стварности. –ецимо, у материЉалима посвеЮеним овом периоду говори се о трагичноЉ страници Ц погубЪеЬу четворогодишЬег сина ћарине ћнишек и другог Ћажног ƒимитриЉа, коЉи Ље учиЬен знамеЬем борбе за власт, а у суштини, нове —муте.

”опште не криЉемо ни различита мишЪеЬа, укЪучуЉуЮи и последЬег цара Ц ЌиколаЉа ƒругог. Ќаводимо, на пример, познате речи министра »вана Ўчегловитог: Ђѕаралитичари власти се слабо, неодлучно, некако невоЪно боре против епилептичара револуциЉе.ї ћеРутим, за нас Ље ипак било главно да покажемо шта су –оманови учинили у изградЬи –усиЉе, помиЬуЮи, наравно, сложене и противречне моменте.

Ч ” представи веЮине Ъуди изложба о царевима и императорима значи лепе ствари, круне, иконе, предмети за свакодневну употребу. ” ћаЬежу уопште ниЉе тако.

Ч »мали смо два артефакта: жезал коЉи Ље припадао првом –оманову, и дневник и текст одрицаЬа последЬег –оманова Ц ЌиколаЉа јлександровича. ќстало Ље: мноштво екрана, интерактивних панела, експоната уз помоЮ коЉих човек може самостално да се удуби у иноформациЉе онолико колико га то буде занимало.

” свакоЉ сали смо поставили интерактивне екране на коЉима се могу проучавати важне смернице у историЉи тог времена. Ќа пример, ѕолтавска битка. ѕриказан Ље положаЉ воЉске, компЉутерска реконструкциЉа боЉа, могу се видети резултати борбе, може се окренути фигурица воЉника, може се погледати Ьегова униформа и наоружаЬе.

Ќа изложби постоЉи низ квизова знаЬа. ѕравили смо их за децу, али ни одрасли, благо речено, нису заостаЉали. „ак смо понекад били принуРени да замолимо стариЉе да уступе место дечици. „етрдесетак-педесетак екскурзиЉа дневно обавЪано Ље само с Рацима.

»зложбу Ђ–оманови. ћоЉа историЉаї веЮ Ље посетило четврт милиона –уса. ‘ото: »ван ѕравдоЪубов. »зложбу Ђ–оманови. ћоЉа историЉаї веЮ Ље посетило четврт милиона –уса. ‘ото: »ван ѕравдоЪубов.
††††

Ч »пак, због чега се, по ¬ашем мишЪеЬу, поЉавило тако огромно интересоваЬе за ову изложбу? £асни су, на пример, бесконачни редови ради поклоЬеЬа ѕоЉаса ѕресвете Ѕогородице коЉи Ље био донет у –усиЉу: веруЉуЮи Ъуди су желели да дотакну православну светиЬу. ј овде Ље Љедноставно само Љедна у низу изложби. ¬рло Ље значаЉан показатеЪ кад толико стремимо ка томе да научимо, прихватимо и пропустимо кроз себе своЉу историЉу, то Ље важна компонента у формираЬу националног идентитета.

Ч –екли сте тачну реч: дотаЮи. Куди су дотакли своЉу прошлост, откривали су своЉу сопствену историЉу. Ќационална идеЉа и национални идентитет су нераскидиво повезани с нашом прошлошЮу. ЌеЮемо погрешити ако кажемо да Ље управо заЉедничареЬе у историЉи свог народа и земЪе битан део националне идеЉе.

£едном ми Ље на изложби пришла Љош Љедна група Рака, друга-треЮа година средЬе школе. » ту Ље Љедан младиЮ на питаЬе шта Ље главно што Ље он стекао на изложби, поЮутао и одговорио ми Ље: Ђ∆елим да наставим Ьихово дело.ї “о Ље врло драгоцено.

Ч  аква будуЮност очекуЉе ову изложбу?

Ч –азматра се могуЮност да експозициЉа обиРе федералне округе и велике градове. ћожда Юе се наЮи место за сличну изложбу коЉа би била посвеЮена сад веЮ целоЉ историЉи –усиЉе. јли, то су дугорочни планови.

Ќека буде храм!

ќсим изложбе у ћаЬежу отац “ихон има Љош приличан броЉ других монументалних планова, посебно у роРеном —ретенском манастиру. ѕре неколико година код настоЉатеЪ и братиЉа су дошли на идеЉу да на своЉоЉ териториЉи подигну нови храм. ѕосле низа отворених и Љавних процедура поЉавио се чак и идеЉни проЉекат. ћеРутим, у битку с монасима Ље одлучио да ступи Ђјрхнадзорї. –едовне жалбе на планирану изградЬу у великоЉ мери подсеЮаЉу на организовану кампаЬу с редовним оштрим публикациЉама у медиЉима, с фалсификатима и лажним подацима.

Ч Ќа чему се заснива идеЉа ове изградЬе? Ўта Юе манастиру нови храм?

Ч —ретенски манастир се налази у познатоЉ улици ЅоЪшаЉа ЋубЉанка. «намо шта се овде дешавало двадесетих, тридесетих и четрдесетих година двадесетог века. ќвде Ље било заточено мноштво новомученика, неки су примили мученичку смрт. “о Ље важан део историЉе и —ретенског манастира, Љер су на ЬеговоЉ териториЉи биле смештене Љединице Ќ ¬ƒ. ќдавно смо размишЪали о томе да саградимо храм у част Ќовомученика и »споведника –уских на  рви Ц на ЋубЉанки. ќваЉ задатак Ље постао посебно актуелан откад због све веЮег броЉа парохиЉана не могу сви да уРу у храм и Ъуди су приморани да се по сваком времену моле на улици. ∆елели бисмо да храм Ќовомученика освештамо у фебруару 2017. године.

Ќа териториЉи —ретенског манастира постоЉи место на коЉем се не налази ниЉедан споменик архитектуре, веЮ само неколико обЉеката коЉи припадаЉу краЉу 19. Ц почетку 20. века, или су саграРени веЮ средином-краЉем 20. века. “о Ље Љедино место на коЉем се може подиЮи храм. ѕре годину дана смо обЉавили отворени конкурс за проЉекат, размотрили смо све проЉекте и изабрали победника. ј недавно су почеле акциЉе протеста и публикациЉе овим поводом.

††††

Ч  оЉе су главне примедбе на изградЬу храма и на чему се засниваЉу?

Ч —ве би то било смешно... ћеРутим, у току последЬих недеЪа не бавимо се ничим другим осим што даЉемо обЉашЬеЬа овим поводом. ѕрво су неки уверавали Љавност да се руше споменици архитектуре. ƒоставили смо документа: ниЉедан обЉекат коЉи треба да буде срушен ниЉе и никад ниЉе ни био споменик.

«атим су предложили: добро, ако вам Ље потребан храм, обновите две цркве коЉе су биле срушене двадесетих година: храмове ћариЉе ≈гипЮанке и —ветитеЪа ЌиколаЉа. ’рам коЉи желимо да саградимо треба да може да прими две хиЪаде Ъуди. ѕовршина срушене цркве ћариЉе ≈гипЮанке Ље била, чини ми се, двадесетак квадратних метара. ’рам —ветитеЪа ЌиколаЉа Ље нешто веЮи. ј да не говоримо да би за Ьихово обнавЪаЬе требало заузети половину улице ЅоЪшаЉа ЋубЉанка, пошто су се ови храмови налазили на садашЬем коловозу.

«атим су неки почели да нас оптужуЉу у Љош увек нас оптужуЉу због тога што су проЉектом испод здаЬа храма предвиРене подземне гараже. Ќисмо успели да обЉаснимо активистима-друштвеним радницима да они Љедноставно не прихватаЉу аргументе да се по данашЬим прописима о изградЬи Љавно здаЬе не сме градити без обавезног паркинга. Ќаш проЉекат просто неЮе бити одобрен. ј гараже су потребне, пре свега нашем издаваштву од чиЉих средстава се издржаваЉу и сам манастир, и богословиЉа и дечЉи дом, и многи други проЉекти.

ћеРутим, има и озбиЪних аргумената. £едан од обЉеката коЉи су предвиРени за рушеЬе налази се у заштиЮеноЉ зони храма. —ама ова зона се више пута меЬала, последЬа Ље уцртана пре две године, 2011. —ад поставЪамо питаЬе да се заштиЮена зона врати у стаЬе до 2011. године. јко не дозволе... па шта да радимо, одустаЮемо од ове изградЬе.

ƒруга примедба Ље на сам проЉекат. Ќекима се он свиРа, некима се не свиРа, то Ље такоРе уобичаЉена ствар. Ќа пример, композитор ≈дуард јртемЉев и глумица јнастасиЉа ¬ертинска су му дали веома високу оцену и обЉавили су своЉе утиске. »ма и критичких оцена коЉе такоРе пажЪиво слушамо. —амо треба истаЮи да се проЉекат дораРуЉе и да узимамо у обзир критику.

ќбЉекти предвиРени за рушеЬе нису споменици архитектуре. ќбЉекти предвиРени за рушеЬе нису споменици архитектуре.
††††

Ч «ашто Ље потребна тако велика зграда? »мао сам прилике да читам да Юе се од укупне површине обЉекта коЉа износи десет хиЪада квадратних метара само пет одсто користити за храм.

Ч “о ниЉе истина. ѕедесет процената површине коЉа се гради биЮе употребЪена за горЬи и доЬи храм и Ьихове службе и ризнице, као и за потребна степеништа, путеве за евакуациЉу и ходнике. ” сутеренском делу храма су предвиРени музеЉ новомученика, сала за предаваЬе, просториЉе за веронауку, издаваштво и потребне техничке просториЉе.

Ќаводно то Ље све, наизглед, одговорили смо на сва питаЬа. ћеРутим, неки се поново и опет, упорно противе. ѕоследЬи аргумент Ље: подигните храм било где другде, само не овде. «ашто сад? ’рам Ље превисок, одговараЉу нам, виши Ље од ”спенског сабора у  ремЪу! » какве то везе има? ” ћоскви има мноштво цркава Љош виших од ”спенског сабора, на пример, храм ¬асилиЉа Ѕлаженог Ље двадесет метара виши и то нема никаквог сакралног значаЉа. «воник —ретенског манастира коЉи Ље срушен после револуциЉе био Ље висок око педесет метара. ќтприлике те висине Юе бити и нови храм, тако да Юе Ьегова изградЬа обновити историЉску висинску доминанту.

ћеРутим, онима коЉи заиста хоЮе да чуЉу наше аргументе вероватно неЮе бити потребе да се обЉашЬава зашто храм Ќовомученика и »споведника –уских желимо да саградимо управо на ЋубЉанци коЉа Ље позната по трагичним догаРаЉима двадесетог века. » зашто се надамо да Юемо га освештати у фебруару 2017. године. ’рам треба да садржи идеЉу Ќебеске победе Ќовомученика, радост и светлост ’ристовог ¬аскрсеЬа, ÷ркве ’ристове, над злом овог света, вечног живота Ц над смрЮу.

— архимандритом “ихоном (Ўевкуновом)

разговарао Ље ѕЉотр —коробогатиЉ

≈ксперт Online

—а руског ћарина “одиЮ

27 / 11 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0