Srpska

∆елим у ≈вропу...

»спод моЉих прозора Ље тихо, али Ље бучно на главном тргу мог главног града. Куди жагоре и буне се, осеЮаЉуЮи ситуативно Љединство и мислеЮи да се боре за право на боЪи живот. Ўта да се ради, не може се човеку забранити да лепо живи, не може му се забранити ни да жели лепо да живи, као што се не може забранити ни да се жагори поводом права у ЬиховоЉ трагичноЉ одвоЉености од обавеза.

 иЉев  иЉев
††††

ƒа ли се кад Ље народ викао Ђћир народима! «емЪа сеЪацима!ї или Ђ—ва власт —овЉетимаї и кад Ље с овим паролама заграРивао улице и уличице нешто могло учинити? “ешко. “ако Ље и овде. јли, може се размишЪати, размишЪати и мисли се могу делити с другима.

—вака поЉава има своЉе врхове, има и корене.  од нас Ъуди коЉи дижу буку о еропском избору захтеваЉу врхове. «а кореЬе их баш брига, али тако се не сме. “о ниЉе паметно и ниЉе поштено. ≈венуталном уласку у ≈вропу треба да претходи уживЪаваЬе у вековну европску проблематику. “о ≈вропЪанин, коЉи живи тамо, може да не зна ко Ље блажени јвгустин, како Ље Ћутер променио психологиЉу становника континента и какав дар-мар Ље –усо изазвао своЉим трактатима. Мему то не треба. ќн Ље уроЬен у проблематику самом чиЬеницом постоЉаЬа. ј човек коЉи жели да уРе тамо где га пре ниЉе било треба да учи све од нуле и од азбуке. » ако учиш Љезик памти идиоме, пословице и изреке и немоЉ одмах да се залеЮеш на постмодернистички роман.

***

∆еЪа да се Ђлепо живиї никад ниЉе била руководеЮа идеЉа коЉа Ље доводила до дугорочних резултата. ≈вропЪанин Ље вековима био немиран и бринуо се за трагаЬе за истином. “ражио Ље »ндиЉу, налазио Ље јмерику; тражио Ље философски камен и успут Ље откривао барут и стварао фармакологиЉу. ¬укло га Ље и на небо и на морско дно. Ўтампао Ље кЬиге, минирао Ље уобичаЉени свет научно-техничким средствима, гурао се меРу дивЪаке у земунице и бежао Ље у Ќови свет од верских прогона. —вуда Ље желео дугорочну среЮу, желео Ље победу ЅожиЉе правде на земЪи, али Ље добиЉао само мучеЬе духа и нова цивилизациЉска осваЉаЬа. ѕритом никад ЂниЉе добро живеої, ако се под речЉу Ђдоброї подразумеа савремени комфор. » тек данас, заменивши стваралаштво изумитеЪством, а знаЬа подацима почео Ље Ђлепо да живиї, и ми смо пожелели исто то.

јли, господо, опростите Ц панови. ћи нисмо препловили океане, нисмо у сваком граду подигли универзитет, нисмо открили пеницилин и нисмо измислили мотор с унутрашЬим сагореваЬем. ћи смо лагано ишли воловским колима по со, а сад смо ето пожелели да осетимо... не Ђбреме белог човекаї, не, веЮ уморну ситост бившег колониЉалисте. јко се Ља питам Ц ниЉе лепо.

***

ѕошто размишЪаЬе ниЉе забраЬено, Љош мислим да за дубоку европску интеграциЉу понекад уопште ниЉе потребан безвизни режим. £ер, постоЉи и култура. ќд самог детиЬства смо Ља и милиони таквих као што сам Ља, веЮ живели у ЉединственоЉ ≈вропи пошто смо читали кЬиге и слушали баЉке.  арлсон се родио у ЎведскоЉ, а ÷рвенкапа у ‘ранцускоЉ. ћала сирена Ље родом из ƒанске, а  рцко ќрашчиЮ из Ќемачке. ’офман и јндерсен су се као васпитачи налазили покраЉ наших дечЉих креветаца. ќнда смо, кад смо мало поодрасли, читали ‘енимора  упера, ∆ила ¬ерна и —тивенсона, а то значи да нам Ље океан дисао у лице и да су нам у лице дували ветрови прериЉа. Ѕили смо путници и пионири. Ђ Ьига Ље као лепо путоваЬе,ї - говорио Ље ≈вропЪанин ƒекарт. » боЉим се да Юе без читаЬа, на пример, омладина коЉа се наРе у ≈вропи у ЬоЉ наЮи исту музичку буку у истим клубовима и уз исто пиво. » исте Юе им фармерке бити на ногама, и исте слушалице у ушима и иста безбоЉна туга у очима. » ништа више.

Ќикад нисам имао прилике да чуЉем нешто о културноЉ интеграциЉи у европски свет. ј ако слушам ћоцарта, покушаЉте да оспорите моЉу припадност европским основама. »ли, рецимо, волим ¬ивалдиЉа и √олдониЉа. ¬олим их и разумем. ƒакле, Ља сам ¬енециЉанац. ћожда сам више ¬енециЉанац него власник хотела на  анареРу код коЉег сам Љедном одсео. ќвде нема никакве игре речима или замене поЉмова. “у постоЉи нерв и приближаваЬе истини. ”право овакво унутрашЬе приближаваЬе нам заправо недостаЉе и ми можемо бити идеЉно веома слични оним несреЮним јфриканцима коЉи плове на Ћампедузу и често успут тону. —личност Ље само у томе што и ми и они имамо само исту жеЪу Ц Ђда лепо живимої и ништа више.

***

ѕосебна Ље тема веза измеРу ≈вропе и ’ристове ÷ркве. —етимо се да су се одрекли да се у преамбули ≈вропског устава помену хришЮански корени ЂземЪе светих чудї. »з далека то изазива опрез, а изблиза плаши.

ј управо ово западно хришЮанство Ље час милом, час силом; ватрама (да-да, било Ље и тога), час кЬигама, у току столеЮа претворило ’уне, √але, √оте и ¬андале у нациЉе песника, научника и уметника. „итав драматизам преРеног пута остварен Ље под знаком  рста √осподЬег. » понекад Ље √оспод плакао с крста гледаЉуЮи оно шта раде ≈вропЪани, а понекад их Ље благосиЪао. јли, и Љедног и другог Ље било у изобиЪу, и све Ље то Ц ≈вропа.

ƒанас се идеална ≈вропа као феномен може сместити у неколико речи, рецимо: праведност, ред и милосрРе. ћоже се наЮи Љош неколико изражаЉних дефинициЉа. Ќа пример: стваралаштво, разноврсност традициЉа, меРусобно поштоваЬе. јли, то Юе веЮ бити поЉедине карактеристике. ћислим да су главне веЮ речене. Ќаравно, нагризли су их буквализам, верска равнодушност и безосеЮаЉност према греху. јли свеЉедно Ц има шта да освоЉи човека. ј зар Ље то нешто недоступно? Ѕуди од користи околини, савесно обавЪаЉ своЉ посао, поштуЉ онога ко живи поред тебе, помажи онима коЉи су усамЪени, стари и озбиЪно болесни. Ќе вреРаЉ слабог и немоЉ кршити Љедном усвоЉена правила. ”право то Ље Ђидеални лик ≈вропеї, коЉи Ље достоЉан поштоваЬа, али ниЉе достоЉан зависти.

***

≈вропски свет заслужуЉе поштоваЬе, али не заслужуЉе завист. ѕоштоваЬе завреРуЉе због тога што Ље плод вековног труда на увоРеЬу извесног дела хришЮанских вредности у сам живот, у Ьен центар. ј недостоЉан Ље зависти, као прво, зато што то ниЉе остварени –аЉ, веЮ само пролазна ситост. ј као друго, зато што европски поредак ниЉе привилегиЉа Љедног или групе народа, коЉа ниЉе дата ником више. “о Ље могуЮност за многе. —амо не треба загаРивати све око себе годинама и вековима, веЮ оплемеЬивати истим овим годинама и вековима. » све Юе бити успешно. ЂЌе ложе богови пеЮї, значи, нису само ‘ранцузи у стаЬу да пеку наЉукусниЉи багет и нису само Ќемци у стаЬу да раде уредно и савесно. £ер нико и никога не спречава да свакодневни живот напаЉа добрим принципима. ”право то Ље практичо хришЮанство и заправо Љедина ствар коЉа нам се свиРа у ≈вропи, без обзира да ли смо тога свесни или не.

***

Ќа трговима мог главног града буку дижу углавном млади Ъуди. ќни одлазе с предаваЬа историЉе да би Ђправили историЉуї и професори бришу сузе гледаЉуЮи их. ѕрофесори се поносе своЉим свесним студентима. јли, нема никога да каже овоЉ револуционарноЉ омладини да Ље европски проЉекат Ц проЉекат пензионера. Ќе тражите у моЉим речима увреду. Ме ту нема. “о Ље заиста проЉекат уморног човечанства усмерен на земаЪски комфор, по цену одрицаЬа од било какве метафизике. ћлади народи треба да живе ЉедноставниЉе и суровиЉе, као што и доликуЉе Ъудима у периоду животне активности. ќни то и раде. ќсваЉаЉуЮи европску технику, али не претвараЉуЮи се у ≈вропЪане, јрапи и ѕерсиЉанци,  инези и £апанци Юе нас Љош зачудити. ј засад нас, као што Ље горе речено, привлаче милосрРе, поштеЬе, пристоЉност и практичност.

***

≈вропа ни из далека ниЉе идеална и боготворити Ље значи клаЬати се идолу. ћеРутим, тамо где Ље заиста добра, поклапа се са хришЮанством.

 амена куЮа се прави од камена, пристоЉно друштво од пристоЉних Ъуди. ќмладина диже буку на трговима, уверена Ље у то да представЪа добар камен за чврсту куЮу. јли, Ља сумЬам.

 иjев

29 / 11 / 2013

     оментари:

    2014-02-06
    14:36
    £аца:
    Ќемам довоЪно лепих речи у коЉе бих сместила своЉе одушевЪеЬе овим текстом. —вака част, оче јндреЉ!
    » за нас —рбе сЉаЉна лекциЉа како ваЪано посматрати савремену друштвену (политичку) свакодневицу. ≈вропу не чине некакви фондови из коЉих бисмо црпли новац, леЬи и сиромашни, гламурозни шопинг- молови, бЪештави ноЮни клубови... Ќиштавност тих творевина имамо и овде. ќно што вреди у ≈вропи- духовно, културно, уметничко...такоРе, имамо овде.ƒакле, да ли Юемо делати на сопствену корист у наЉширем смислу, заиста зависи од нас. “о са ≈вропом и ≈” нема ама баш никакве везе. ј избор се не прави на улици!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0