Srpska

ќ поновним браковима и венчаЬу

Ѕеседа с протоЉереЉем ¬алериЉаном  речетовом

Ѕрак, породица и венчаЬе су питаЬа о коЉима се данас активно дискутуЉе с различитих тачака гледишта и то не само у црквеним медиЉима. ќштрину овим дискусиЉама придаЉе пракса честог меЬаЬа такозваних Ђпартнераї коЉа Ље за многе веЮ постала уобичаЉена, без везиваЬа односа оквирима породице и било каквих меРусобних обавеза. Ќаравно, то се пре свега тиче Ъуди далеких од ÷ркве, али да не криЉемо, ни црквени бракови не издржаваЉу увек проверу временом и околностима. ≈во зашто Ље вероватно Љедна од главних тема око коЉе Ље концентрисано разматраЬе нацрта документа Ђќ уреРиваЬу праксе склапаЬа бракова, измеРу осталог, и поновнихї постао поновни брак. ј колико Ље могуЮе ступаЬе у други и треЮи брак по благослову ÷ркве, односно у брак освеЮен црквеном “аЉном? ќ томе разговарамо с познатим духовником, протоЉереЉем ¬алериЉаном  речетовом, старешином храма ѕокрова ѕресвете Ѕогородице у јкулову.

ѕротоЉереЉ ¬алериЉан  речетов ѕротоЉереЉ ¬алериЉан  речетов
††††

Ц ќче ¬алериЉане, зар Ље у принципу, поред живог брачног друга могуЮе обавити друго венчаЬе?

Ц «а живота брачног друга, по —ветом £еванРеЪу, само под Љедним условом: ако се претходни брак распао због преЪубе. «а живота првог супруга по други пут се венчала, на пример, ћаргарита “учкова (по благослову митрополита ‘иларета). Ќаравно, то Ље био изузетан случаЉ, али свашта се дешава £ер, ÷рква иде путем милосрРа, путем Ъубави.

” ÷ркви постоЉе три тврдЬе: Ђне сме сеї, Ђне требаї и ЂниЉе прихваЮеної. ЂЌе сме сеї - значи да се не сме. ЂЌе требаї - на пример, не треба да се чине метаниЉе по уставу, има Љош неких околности кад нешто не треба. ј има неких ствари коЉе се обично обавЪаЉу на одреРени начин Ц или се обично не раде.

ѕостоЉе свега два чина за обавЪаЬе таЉне брака. ѕритом Ље други чин за оне коЉи ступаЉу у други брак (ако Ље Љедан од супружника постао удовац или удовица). ј за живота супруга то Ље посебан случаЉ. јко друга половина одлази из породице и не жели да живи с бившим супругом, онда Ц како Ље рекао √оспод: Ђнека да кЬигу разводну...ї јли, ќн додаЉе Ц Ђзбог тврдокорности срца вашихї. ” принципу, осим због преЪубе, брачни друг не треба да отпушта своЉу другу половину. ћеРутим, дешава се да просто Ъудски Љедан од брачних другова не може да издржи, на пример, пиЉанство или нешто друго.

ј сад Ље велика несреЮа постало то што се све мери новцем. „есто се чуЉу прекори супружника: Ђ“и не зараРуЉеш!ї или Ђ“и мало зараРуЉеш!ї «ар Ље битно колико ко зараРуЉе! ћеРутим, данас светом владаЉу капитал и новац, они су у савременом свету Ђкамен-темеЪацї.

–азуме се, треЮе венчаЬе не постоЉи. ћеРутим, данас Ље код нас све до те мере побркано да Ље тешко схватити: да ли су се венчали? ј како рачунати, по коЉи пут: треЮи, или четврти, или пети? ¬енчали су се, брак се рачуна... ј сад се поЉавио Љош и такозвани ЂграРански бракї (√Ѕ). Ђ√раРански блудї Ље скраЮено Ц ЂграРански бракї. “о Ље, наравно, несреЮа данашЬице...

” овим случаЉевима Ље излаз само Љедан: молити се и молити Ѕога за уразумЪеЬе. “ешко Ље разабрати се, ко Ље прав, ко Ље крив: у свакоЉ причи постоЉи кривица сваког човека. Ќаравно, више Ље крив онаЉ ко Ље паметниЉи. ј како √оспод суди Ц то Ље веЮ Мегова света воЪа.

Ц  ад се рукополаже свештеник, он скида своЉу бурму, ставЪа Ље на престо, симболизуЉуЮи тиме да се заручуЉе с Ѕогом...

Ц “о Ље Ьегово посебно служеЬе. —вештеник може да се венча само Љедном.

Ц ћеРутим, нацрт новог документа износи на разматраЬе питаЬе могуЮности другог венчаЬа, измеРу осталог, и за свештенике. —вима нама су познате ситуациЉе кад млади свештеник после изненадне или трагичне смрти своЉе супруге остаЉе сам с многоброЉном децом. ќсим свог црквеног служеЬа он бива везан и свакодневним обавезама, а често ови свештеници Љедва саставЪаЉу краЉ с краЉем Ц имамо много сиромашних парохиЉа.

Ц ” принципу, историЉа ÷рква зна за такве примере, али ни о каквом Ђдругом венчаЬуї никад ниЉе било ни речи. Ќа пример, отац јлексиЉе ћечов Ље обудовео и остао Ље с малом децом. —ви ми знамо Ьегов животни пут.

–ади се о томе да Ље важно видети овде путеве ѕромисла ЅожиЉег Ц не може се говорити апстрактно. «начи, таква Ље воЪа ЅожиЉа.

¬идите у чему Ље ствар: ако дозволимо неке уступке, бирамо неке заобилазне путеве, то значи да нисмо поштени пред Ѕогом и пред самим собом. ЌавешЮу пример воЉних лица: ако си изабрао воЉну кариЉеру знаш да можеш остати инвалид после рата, а можеш и да погинеш! јли, изабрао си оваЉ пут и спреман си за Ьега. »ли си изабрао кариЉеру морнара: они често по пола године уопште не виде своЉу породицу Ц и треба да прихватиш такво стаЬе ствари. “о Ље веЮ избор сваког поЉединца! ƒруга Ље ствар што га нису сви озбиЪно свесни.

£едном сам рекао свом оцу да желим да пловим далеким морима, а он ми Ље одговорио: Ђƒок си млад вуче те да путуЉеш. ј кад будеш имао породицу, па будеш лутао негде далеко од Ье, закукаЮеш као кукавица!ї “о Ље он Љедноставно и сликовито рекао, али су Ьегове речи наводиле на размишЪаЬе: ко може да издржи? Ќе могу сви бити лекари, не могу сви ни у мртвачници да раде. “о су специфичности сваке службе.

Ц  од многих се често поЉавЪуЉу питаЬа о вези измеРу ÷ркве и савремене државе. £ер данас ÷рква сматра брак важеЮим и венчава само у случаЉу да постоЉи граРанска регистрациЉа брака. ƒа, познате су нам речи апостола ѕавла: ЂЌема власти коЉа ниЉе од Ѕога,ї па ипак...  ако ÷рква може да признаЉе брак коЉи Ље само забележен у документима и да само на основу овог документа обавЪа “аЉну венчаЬа? «ар ниЉе довоно само црквено венчаЬе, управо “аЉна, Љер Ђбракови се склапаЉу на Ќебуї (ако се изостави, наравно, формална страна овог питЬа)?

Ц ћи нисмо веЮи од апостола ѕетра коЉи Ље рекао: Ђјко се сви одрекну Ља се неЮу одреЮи!ї - а онда се три пута одрекао и то се Љош заклео. «ато Ље врло тешко предвидети како Юе се понашати Ъуди коЉи ступаЉу у брак. „есто човек не зна ни о себи шта да каже, а Љош маЬе о туРим плановима. Ќаравно, неретко се с овим среЮемо и морамо с тим да се разабирамо. ≈во, на пример, Ъуди су се разишли.  оме припада куЮа? ј она ни на кога ниЉе регистрована Ц испоставЪа се: никоме не припада... » тако даЪе. Ќаравно, то ниЉе главно у духовном смислу, али ако формална страна ниЉе толико важна Ц зашто Ље не испунити? «ашто да се човек и не региструЉе ако нема никакве разлике? “о нема никакве везе с таЉном, зашто онда не учинити? јко нема разлике: региструЉ се, венчаЉ се, живи...

“о Ље као у случаЉу држаЬа постова.  ажу: Ђ«ар ниЉе свеЉедно шта Љедемо?ї £есте, свеЉедно Ље: онда Љеди посно! »ли Љош: Ђ аква Ље разлика да ли Љедемо на уЪу или без уЪа?ї ѕа, ако нема никакве разлике, Љеди без уЪа!

Ц ¬ажно Ље слушати ÷ркву?

Ц ƒа, треба слушати ÷ркву. £ер, то стварно ниЉе компликовано: зашто се не регистровати? –ади се о томе да ÷рква ипак признаЉе брак, с поштоваЬем се односи према браку.

“реба имати на уму да брак у принципу ниЉе црквена, веЮ граРанска установа. Ѕрак Ље постоЉао и пре хришЮанства, то Ље древна установа многих народа. јли, ако Ље човек имао други брак, наравно, он не може да буде свештеник (нека Ље то чак био и невенчани брак). »пак Ље био брак! ѕо уставу Ље тако.

Ќаравно, ту има и искЪучеЬа, постоЉи архиЉереЉска власт, али Ље у принципу тако!

Ц Ќеки свештеници у неким случаЉевима поступаЉу Ђпо икономиЉиї иако оваква ЂикономиЉаї не наилази увек на одазив у срцима верника. ј има ретких случаЉева кад човек из манастира одлази у свет и венчава се...

Ц ѕо уставу такав човек нема права да се венча! √раРански брак Ље у тим случаЉевима могуЮ, али не и црквени!

Ц ∆елео бих да ¬ас замолим, драги оче ¬алериЉане, да нашим читаоцима упутите неку пастирску реч. ƒанас Ље тако лукаво време кад многи од нас наводно живе у црквеноЉ огради, али се потчиЬаваЉу своЉим законима и установама, коЉе су створили лично за себе, коЉе им се чине прихватЪивиЉима. „есто свако гради неки приватни црквени живот за себе немаЉуЮи могуЮности да живи животом парохиЉе.

 ад говоримо о парохиЉском животу коЉи Ље постоЉао пре револуциЉе и коЉи постоЉи данас у неким ѕомесним ÷рквама (на пример, у —рбиЉи), тешко нам Ље да замислимо да Ље то заиста постоЉало. “амо се Ъуди често окупЪаЉу после ЋитургиЉе, дискутуЉу о неким животно актуелним питаЬима, или Љедноставно разговараЉу о прочитаном £еванРеЪу... Ўта Ље по ¬ашем мишЪеЬу данас важно за парохиЉу?

ѕротоЉереЉ ¬алериЉан  речетов ѕротоЉереЉ ¬алериЉан  речетов
Ц ќвде треба имати на уму Љедну важну ствар: хаЉде да упоредимо —рбиЉу и –усиЉу по величини: малим колективом Ље увек лакше управЪати!

£едном ми Ље своЉевремено неко поставио питаЬе о глобализациЉи. ј пре тога сам прочитао Љедан чланак (независно од тога) о томе да ако човек направи аналог Ъудског мозга (филован разноразним микрочиповима), а Љедан десетохиЪадити део ових Ьегових елемената не буде радио Ц то значи да ни цео оваЉ систем више неЮе радити, безнадежан случаЉ! ќнда ми Ље отац £ован ¬авилов рекао: наводно, дошли су до закЪучка да што Ље човек сложениЉи, тим Ље поузданиЉи. ј испоставило се обрнуто: што Ље сложениЉи, тим Ље безнадежниЉи. £ош Љедан западни слободоумник Ље рекао: Ђ¬еликим државама Ље неопходна диктатура.ї “аква друштвена управа Ље могуЮа само у малим друштвима, зато што тамо Ъуди Љош некако могу да се држе заЉедно.

Ќе само то, келеЉник владике Ќестора, сад Ље покоЉни, испричао ми Ље занимЪив случаЉ.  ад га Ље неко упитао како се односи према изградЬи комунизма он Ље одговорио: ЂЅескористан посао!ї ”питали су га: Ђ«ар сте ¬и против?ї - ЂЌе, нисам против, али Ље то бескористан посао!ї - Ђј зашто?ї - Ђѕа зато што Ље код првих хришЮана све веЮ било заЉедничко, али нису дуго издржали!ї ѕосле тога нису више експериментисали, зато што Ље било немогуЮе.

ƒакле, ево како се, на пример, може схватити ово пореРеЬе са —рбиЉом: ако Ље организациЉа мала, лакше Ље све то организовти.

» код нас има поЉединих парохиЉа у коЉима се одвиЉа прави парохиЉски живот. ћеРутим, оне су териториЉално разуРене у великим градовима, зато Ље ту све компликованиЉе. “о Ље оно што се тиче парохиЉског живота!

ј ако се говори о самовоЪности, о томе Ље говорио Љош светитеЪ “еофан «атворник. ќн Ље писао да Ље дух егоизма, дух поделе довео до тога да се «ападна ÷рква одвоЉи од »сточне. ј затим Ље оваЉ дух егоизма почео да дели и «ападну ÷ркву (и »сточну, узгред речено) на разноразне националне и друге гране. ќн покушава да подели ÷ркву. ѕрво Ље била Љедна ÷рква, онда су биле две, затим су настале различите државе. —ад сваки град има своЉу ÷ркву. ј на краЉу Юе, како се каже, бити: Ђсвака глава има своЉу веруї. —ветитеЪ “еофан Ље писао о томе. “ако да Ље све предсказано. “реба да се вратимо изворима, ономе што Ље било пре нас.

Ќа пример, била Ље ќптина, били су отац £ован  ронштатски, отац √еоргиЉе  осов... Ѕило Ље поЉединих светилника са своЉим парохиЉама Ц и треба да се враЮамо овим узорима. ј како буде било, тако Юе и бити!

Ц ќвих дана излази ¬аша нова кЬига Ђ ако да уредимо своЉ живот?ї ћолим ¬ас да кажете нешто о ЬоЉ.

Ц ” овоЉ кЬизи су сабране беседе изречене пре исповести. £ер кад Ље блудни син Ђотишао у далеку земЪуї и кад се вратио код оца он Ље (како Ље речено у £еванРеЪу) Ђдошао себиї. Ђƒошао Ље себиї - односно оценио Ље своЉ живот, упоредио га Ље с раниЉим и од тога Ље код Ьега почело кретаЬе ка покаЉаЬу, кретаЬе ка родном дому.

”право тако и Љесте: ЂпронаЮи себеї. ќтац —ергиЉе ћечов Ље о томе говорио: Ђ“реба у самом себи пронаЮи образ ЅожЉи.ї » треба у сваком човеку видети образ ЅожЉи. £ер се управо о томе говори у £еванРеЪу: ЂЅлаго онима коЉи су чистог срца, Љер Юе Ѕога видети.ї » неЮе видети само Ѕога Ц они Юе у сваком човеку видети образ ЅожЉи! «ато Ље чистом све чисто, а нечистом Ље све нечисто. » знак чистоте Ље не видети грехове других Ъуди. ј знак нечистоте Ље управо онда кад видимо само грехове другог човека.

ќваЉ образ ЅожЉи Ц управо Ьега у себи треба пре свега пронаЮи и обновити. Ўта Ље заправо образоваЬе? ќбразоваЬе Ље обнавЪаЬе образа ЅожиЉег у човеку. “о Ље прво. ƒруго Ље способност размишЪаЬа. » знаЬе стоЉи тек на треЮем месту. ћеРутим, прво треба обновити у себи образ ЅожЉи, образовати се! ќдносно, бити савршен, Ђкао што Ље савршен ќтац ваш Ќебескиї!

— протоЉереЉем ¬алериЉаном  речетовом

разговарао Ље ЌиколаЉ ЅуЪчук

—а руског ћарина “одиЮ

29 / 11 / 2013

     оментари:

    2017-06-27
    20:56
    BasNik:
    ќчень удивилс€ и, конечно, возрадовалс€ тому, насколько близки "царский" церковно-слав€нский €зык и
    сербский. ¬первые с радостью почти свободно прочитал статью-интервью с батюшкой. ќчень больно и печально
    за предательство нашей страной ЌјЎ»’ православных в ёгославии в 90-е. Ёто шрам, который € чувствую на себе.
    √осподи, спаси и сохрани !

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0