Srpska

Ѕез —ветог —аве ÷рна √ора нема будуЮности

–азговор са Љеромонахом »гЬатиЉем Ўестаковом

–азговор са Љеромонахом »гЬатиЉем Ўестаковим, сабратом —ретеЬског ставропигиЉалног манастира у ћоскви, уредником наЉпосЉеЮениЉег православног саЉта нас свиЉету ѕравославие.–у и Ьегове српске верзиЉе, великим добротвором српског народа или Ђ—рбомї како га зову Ьегове колеге и сабраЮа, направили смо у ЌикшиЮу, уочи прославе —авиндана. ќтац »гЬатиЉе Ље по струци историчар, чиЉи Ље дипломски рад везан за тему —рпске православне цркве у току ƒругог свЉетског рата... »наче, отац »гЬатиЉе одлично говори српски, чак Ље и разговор коЉи Ље пред вама, воРен на српском Љезику. ѕоводом прославе —авиндана, на позив Меговог преосвештенства ≈пископа будимЪанско-никшиЮког господина £оаникиЉа, Љеромонах »гЬатиЉе Ље стигао у ÷рну √ору и благословом –уске цркве, и топлим светосавским бесЉедама на академиЉама у Ѕеранама, јндриЉевици и ЌикшиЮу увеличао свечаности.

Jеромонах »гЬатиЉе Ўестаков, сабрат —ретеЬског ставропигиЉалног манастира у ћоскви Jеромонах »гЬатиЉе Ўестаков, сабрат —ретеЬског ставропигиЉалног манастира у ћоскви
††††

–азговор са уваженим гостом из –усиЉе Ље воРен у ЌикшиЮу, испред цркве светог ¬асилиЉа ќстрошког, а поред споменика ѕресветоЉ Ѕогородици  урскоЉ, не случаЉно, Љер ти споменици су наставак оне духовне потке коЉу Ље започео —вети —ава, коЉи нам Ље и довео угледног и драгог госта из –усиЉе.

††††

ѕовод ¬ашег доласка у ÷рну √ору Ље прослава —ветога —аве. ¬и нам доносите благослов –уске ÷ркве, ћаЉке –усиЉе... ” Ѕеранама сте изговорили реченицу да Ље —вети —ава наш темеЪ. Ќаш? ” ком смислу наш?

Ќаш Ц свесловенски светитеЪ. “о ниЉе само патетично речено поводом празника, него то Ље Љедноставно тако, Љер —вети —ава Ље општесловенски светитеЪ и не смиЉемо да заборавимо да Ље у вриЉеме док Ље –усиЉа била под “атарима и док Ље била политички слаба, тада код нас у –усиЉи постоЉао тзв. Љужнословенски кЬижевни утицаЉ, коЉи Ље имао изузетан значаЉ за –усиЉу. “о знаЉу студенти и професори руске кЬижевности и историЉе. ћи смо то наслеРе —ветог —аве добили преко богослужбених текстова, и да се тада —вети —ава ниЉе потрудио на умножаваЬу своЉих ученика и на преписиваЬу светих кЬига, и нама –усима би било много теже. »ме —ветога —аве у –усиЉи Ље познато од 12-13 виЉека, кад се први пут поЉавило у Љедном Ъетопису. Ќакон тога Ьегов култ ширио се меРу –усима. —вети —ава je поред свога оца преподобног —имеона, био Љедан од наЉпознатиЉих светаца у –усиЉи. Мегово житиЉе Ље често преписивано, и не само то, био Ље преведен Ьегов “ипик. ј то Ље пуно значило за –усе.

 ад Ље у ствари почео да се шири култ светог —аве у –усиЉи? ƒа ли Ље то било вриЉеме цара »вана √розног?

ƒа, за вриЉеме цара »вана √рознога, али и раниЉе. Ќе можемо ширеЬе светосавског култа везати само за име »вана √розног. ” Ьегово вриЉеме име —ветог —аве Ље било ушло у ¬елики Ъетопис,тзв. Кетописни свод. “о Ље велико дЉело, коЉе ниЉе само писано него и илустровано. “о Ље читава историЉа од јдама до »вана √розног. “амо Ље ушло доста информациЉа, рецимо о √рчкоЉ, —рбиЉи. » тада се тамо нашао ЌемаЬиЮки родослов и ∆итиЉе —ветог —аве. Ѕака цара »вана „етвртог Ље била —рпкиЬа, јна £акшиЮ. ѕошто Ље »ван √розни рано изгубио оца, Ьега Ље бака буквално васпитала и вЉероватно Ље он као мали читао ∆итиЉе —ветог —аве као неку дЉечЉу кЬигу.  асниЉе Ље наредио да она уРе у поменуту историЉу.

Ќа стубу са лиЉеве стране храме насликана Ље велика фреска са ликовима преподобног —имеона и —ветог —аве. Ќа стубу са лиЉеве стране храме насликана Ље велика фреска са ликовима преподобног —имеона и —ветог —аве.
††††

ѕослиЉе осваЉаЬа  азаЬа, цар Ље наредио да се одслика јрхангелски саборни храм у  ремЪу, у коме су сахраЬени сви руски велики кнежеви и цареви из династиЉе –Љурикович. Ќа стубу са лиЉеве стране храме насликана Ље велика фреска са ликовима преподобног —имеона и —ветог —аве, што Ље заиста нешто посебно, Љер у читавом том ансамблу фресака, у овом храму нема никога више од страних владара и светитеЪа, осим —ветога —аве, преподобног —имеона, цара Ћазара и Љедног византиЉског императора. “ако да Ље име —ветога —аве заиста било познато у –усиЉи. «начи, он ниЉе доживЪаван као страни, него као домаЮи светац.

 рмчиЉа —ветог —аве Ље утицала колико на црквено, толико и на световно законодавство...

£есте,  рмчиЉа Ље више пута превоРена. ќсим тога, често су долазиле избЉеглице са Ѕалкана коЉи су носили са собом  рмчиЉу и она Ље, као што сам рекао, неколико пута преведена на руски Љезик и тако ушла у нашу црквену кЬижевност.

††††

—вети —ава Ље утемеЪивач —рпске цркве и српске државе.  оЉи Ље руски светитеЪ са коЉим бисте упоредили светога —аву?

“ешко Ље упоредити, Љер —вети —ава Ље вишезначан и ...ми немамо светитеЪа коЉи би се могао упоредити са Ьим по тоЉ вишезначности, Љер —вети —ава Ље био и први српски државник, и архиепископ, и измиритеЪ, и народни учитеЪ...

...ћожда са светим —ергиЉем –адоЬешким?

ƒа можда, али наша историЉа Ље ишла мало другачиЉим током, и тешко Ље направити пореРеЬе. ћожемо га можда упоредити по том нивоу колико Ље он значаЉан за народ, као што су наши велики светитеЪи —ергиЉе –адоЬешки и —ерафим —аровски.

¬и уреРуЉете странице у ЂѕравославноЉ енциклопедиЉиї коЉе се тичу историЉе —рпске цркве.  оЉе изворе за то користите?

—вакако, српске. »мам своЉу библиотеку, дЉела на српском, Ђ»сториЉу —рпске црквеї, Ђ—рпске Љерархеї, а користим и неке руско-српске изворе, хагиографске изворе... ¬аши научници су приликом писаЬа неких дЉела често користили руске изворе. “о Ље Љедна ствар, а друга ствар често у вашоЉ стручноЉ литератури има неких фус нота коЉе указуЉу на руске изворе. “ако да Ље то све помиЉешано, али више користим српске изворе.

—вети —ава Ље казао да смо ми исток на западу и запад на истоку. ќн Ље родоначелник српско-руских веза и ¬ас Ље данас довео овдЉе у ЌикшиЮ, ту испред споменика  урске Ѕогородице и цркве коЉа има дубоке везе са –усиЉом, а у близини Ље и мост коЉи народ зове ÷арев мост (мислеЮи на руског ÷ара). “о ниЉесу споменици коЉи говоре само о симболима повезаности, него живи споменици, живе везе два народа, а да те везе и те корЉене коЉе Ље управо свети —ава посадио и учврстио не може да одува никакав вЉетар, доказ сте и ¬и коЉи сте данас овдЉе. ќткуда та Ъубав према српском народу?

ѕа не знам, то ме често питаЉу... “о Ље вЉеровато нешто ирационално. Ќека ирационална Ъубав коЉа се не може обЉаснити, коЉа се просто родила, али ипак томе су доприниЉели неки сусрети, догаРаЉи. »наче, измеРу српског и руског народа увиЉек Ље постоЉала и постоЉи та Ъубав. »з свог искустава могу да вам кажем да –уси коЉи чак и нису црквени, коЉи не знаЉу ни гдЉе се налази —рбиЉа и ÷рна √ора, много више воле српски народ, него неки други словенски народ или рецимо √рке. “о Ље нешто што постоЉи унутра нас. ј историЉски подаци су доказ да то ниЉе случаЉност, да су постоЉале родбинске везе измеРу ЌемаЬиЮа и –Љуриковича, да су постоЉале црквене везе, да смо ми –уси читали српску кЬижевност и ви —рби руску. “о Ље некако ушло у наш живот, у наше национално биЮе. “о Ље духовно-генетска Ъубав. ј што се мене тиче, то се просто десило...

††††

¬ажно Ље да богатство коЉе добиЉамо у меРусобном општеЬу, да га сачувамо и да схватимо Ьегову циЉену. “о Ље узаЉамно богаЮеЬе. Ќажалост, не схватаЉу то сви. ћи не можемо да будемо раздвоЉени. ѕостоЉи неки импулс за наше Љединство. —ад се мало помЉерило то словенско Љединство и изгледа као нека баЉка, често исмиЉавана, али то Ље у ствари озбиЪна ствар, без коЉе не можемо да постоЉимо. ћожемо да говоримо о било каквим вриЉедностима, али без вриЉедности нашег духовног Љединства, и националног и културног, ми не можемо бити прави —рби и прави –уси.

ƒоказ те Ъубави и бриге Ље саЉт ѕравославие.–у и Ьегова српска верзиЉа, коЉа пoстоЉи скоро двиЉе године.  олико Ље таЉ саЉт, односно Ьегова српска везиЉа посЉеЮена?

ƒоста добро Ље посЉеЮена, Љер —рби уопште доста добро читаЉу и руску верзиЉу, и кад смо отворили ту српску верзиЉу, у старту смо смо имали велики броЉ посЉетилаца, много више него неки, да кажем, црквеноЦпатриотски саЉтови коЉи су блиски по тематици. —ад ширимо преко феЉсбука ту своЉу активност и ускоро Юемо бити на нивоу наЉпосЉеЮениЉих српских саЉтова, имамо ту амбициЉу. ј наш Ље циЪ да донесемо што више информациЉа, прво неких позитивних информациЉа о животу –уске цркве, да представимо неке наше данашЬе писце, дЉелатнике, да унесемо мало тог православног оптимизма у наш живот. £а знам колико Ље то значаЉно и колико то озбиЪно утиче.  ад рецимо пишеш о некоЉ новини коЉа се дешава у –усиЉи, доста се често пута деси да се то понови у —рбиЉи. –ецимо, кад Ље у –усиЉи почела борба против алкохолизма и забрана продаЉе алкохола, кад сам дошао у —рбиЉу, видио сам да се и ту десило нешто слично... ¬Љероватно Ље постоЉао неки утицаЉ. “о Ље примЉер како ми Љедни на друге позитивно утичемо... ƒаЪе, преносимо нека своЉа искуства, рецимо како ÷рква ради у воЉсци, како ÷рква ради у затвору... ћожда нисмо успЉели онолико колико бисмо хтЉели и морали... — друге стране акумулишемо информациЉе из живота —рпске цркве, српског народа и српске културе уопште, из читавог свиЉета. „есто —рби меРу собом нису сложни, и неки Ъуди из ината не читаЉу неке званичне српске црквене новине, али они врло радо читаЉу кад то преносе –уси, тако да ми ту имамо неку прерогативу. Куди читаЉу на нашим саЉтовима и оно што ми ниЉесмо написали, дакле што преносимо са других саЉтова. ј све то служи уЉедиЬеЬу српског народа и српске културе. —ада смо добили неколико дописника из —рбиЉе и са  осова и отворени смо за сарадЬу.

ѕоменусте  осово... ¬и сте лично били више пута на  осову и доносили помоЮ. Ќарочиту пажЬу посвеЮуЉете  осову.

ƒа, нарочиту пажЬу. ћожда то и због неких личних веза и што наш манастир, води програм помоЮи за  осово и ћетохиЉу. —ада не само наш манастир, него и други манастири по благослову ѕатриЉарха  ирила, укЪучили су се у програм помоЮи —рпскоЉ цркви на  осову и ћетохиЉи. ј наш Ц —ретеЬски манстир Ц игра улогу координатора у том послу. ѕонекад изгледа да ми преносимо негатив дешаваЬа. ћеРутим, ми преносимо и позитив о томе да народ тамо живи.  осово Ље за нас посебна тема коЉу пратимо колико можемо, и вЉероватно Юемо то радити и у будуЮе.

 ако ¬и видите расплет косовске драме?

Oво питаЬе, сасвим Љасно не може да се риЉеши за Љедан дан. — Љедне стране, овдЉе постоЉи неколико обЉективних фактора, меРу Ьима Ље демографски фактор. јлбанаца на  осмету Ље неупоредиво много више него —рба, чак и ако се врате сви они —рби коЉи су протЉерани.

 осово Ље велики цивилизациЉски, општеправославни, општехришЮански проблем, Љер овакви процеси дешаваЉу се не само на  осову, него и на Ѕлиском »стоку, и у –усиЉи, и уосталом у многим мЉестима. «нате да Ље из „ечениЉе протЉерано око двеста-триста хиЪада –уса, од коЉих се вратило можда само десет хиЪада. ƒакле домографски проблем Ље демографски проблем, и нико осим нас самих ниЉе крив за то што ми сами ниЉесмо хтЉели да живимо нормално.

— друге стране, треба схватити да су  осово и ћетохиЉа у садашЬим границама дуго времена били у саставу ќсманске империЉе, и да су и у тим околностима ÷рква и народ преживЉели. ћи морамо да схватимо да то ниЉе нешта ново. ЌиЉе ни толико трагично, како неки говоре да Ље све изгубЪено, да Ље неповратно изгубЪено. јли, дозволите да се вратимо у прошлост, у историЉу.  осово Ље постоЉало, и светиЬе такоРе, у ќсманскоЉ окупациЉи, у тежим условима. √оворимо о томе да ми треба да се припремимо за озбиЪу активност, озбиЪну у смислу и молитве и трпЪеЬа, да стварамо нормалне породице и живот.

Ќаравно, потребно Ље и на меРународном нивоу искористити сву могуЮу силу да се заштити српска државност и српски народ на  осову и ћетохиЉи, у првом реду, наравно, православне светиЬе. »стовремено, ма какве биле околности не треба дизати руке. «а Љедан дан Ђчаробна атомска ракетаї не може долетЉети и побити све наше неприЉатеЪе... “реба бити реалан и наравно свакодневно дЉелати.

††††

Ўто се тиче просвЉеЮиваЬа, Љасно Ље да српска дЉеца мораЉу да знаЉу шта Ље  осово и гдЉе се налази... ћного Ъуди коЉе, на примЉер, сретенеш у Ѕеограду, никада ниЉесу били на  осову, што Ље веома чудно, Љер да се доРе до  осова аутомобилом потребно Ље шест-седам сати. ” чему Ље проблем? ћи имамо срце, али с главом нешто ниЉе у реду. ≈то о чему треба говорити! £а сада не кривим —рбе што сви они ниЉесу сЉели у аутобус и отпутовали на  осово. »пак, прилично Ље чудно када видиш одрасле Ъуде коЉи имаЉу по четрдесет, педесет година, и коЉи имаЉу довоЪно слободног времена, и коЉи су при томе вЉерници, а никада ниЉесу били на примЉер, у ƒечанима.

...¬аЪда што Ље поЉам простора другачиЉи код вас –уса...

ƒа поЉам простора Ље другачиЉи... ƒобро, Ља нисам био у  иЉеву, ћаЉки руских градова, али у  иЉеву Ље ситуациЉа другачиЉа. ќвдЉе има Ъуди коЉи не знаЉу неке основне ствари. Ѕивало Ље у историЉи таквих ситуациЉа да су народи протЉерани са своЉих огЬишта, али су чували ту своЉу традициЉу, знаЉуЮи да Юе некада да се врате. јли, треба радити на томе. Ќе смиЉу се диЮи руке и реЮи: ето сад смо изгубили.

¬елика ’оча, 2012 ¬елика ’оча, 2012
††††

“о Ље сложено питаЬе. » чак ако замислите да се сада велика и моЮна –усиЉа свим силама заузме за то питаЬе, шта на краЉу краЉева може да уради? ƒа пошаЪе ракете да засипаЉу са неба, или да пробиЉе метро линиЉу ћосква Ц ѕриштина? “реба схватити да Ље овдЉе у питаЬу велики цивилизациЉски проблем. јко губимо, значи да ми имамо неки проблем, ми сами, наши политичари.

“реба радити непрекидно, у смислу да треба васпитавати дЉецу и друштво, да би схватили значаЉ  осова и значаЉ светиЬа, не само у српском него и у општеЪудском смислу за источно хришЮанство и цивилизациЉу. » на сваки начин помагати Љедни друге. “реба да процЉеЬуЉемо ствари шта Ље за нас важниЉе, ко су наши ближЬи у првом реду.

 ако изгледа живот у вашем манастиру?

Ќаш живот изгледа градски. Ѕратство манастира чини око четрдесет монаха и искушеника. ћи се углавном бавимо мисионареЬем. »мамо велику издавачку куЮу, Љедну од наЉвеЮих у –ускоЉ цркви, имамо саЉт, велике кЬижаре у коЉима се концентрише наша литература, имамо и богословиЉу, у коЉоЉ студира 150 студената и коЉа постоЉи од 1999 године.

 ад кажем богословиЉа, да обЉасним да Ље то код нас висока школа. ”главном, наши монаси имаЉу високошколско образоваЬе и многи од Ьих су професори, предавачи...

Ѕратиjа —ретенског манастира са ѕатриjархом »ринеjом Ѕратиjа —ретенског манастира са ѕатриjархом »ринеjом
††††

–едовно имамо богослужеЬа.  од нас долази доста народа, у цркви пЉева наш хор коЉи Ље такоРе мисионарска група коЉа путуЉе по читавом свиЉету... Ќаши богословци и монаси иду по затворима, болницама, исповиЉедаЉу, причешЮуЉу, хор даЉе концерте. »мамо дом за инвалидну дЉецу. »гуман Ље благословио да мисонаримо путем радиЉа, телевизиЉе, да идемо у разне институциЉе, просвЉетне установе. Ќа примЉер, за ЅожиЮ смо ишли у велики онколошки центар. “амо смо за дЉецу организовали концерт, причестили их и подиЉелили поклоне.

ћи више радимо са народом, наш манастир ниЉе класичан, него нешто измеРу парохиЉског храма и манастира.

 онтактирате ли са —рбима у ћоскви, и са братиЉом на —рпском подворЉу?

–едовно идем на —авиндан и на дан —ветих ѕетра и ѕавла кад се слави на ѕодворЉу. ƒоста се дружим са студентима коЉи студираЉу на јкадемиЉи и у ћосковскоЉ богословиЉи.  онтактирам са амбасадом.  од нас у манастир долазе —рби, преко Ьих сам и упознао прве —рбе.

ѕорука

ћогу да пожелим да народ чува наслеРе —ветог —аве Љер без тога нема ни народа. ћожемо говорити о Љош неким вриЉедностима, али коЉе су то вриЉедности вриЉедниЉе од тога? Ѕез светосавских вриЉедности нема будуЮности, то Ље као да се себи одсиЉече корЉен. Ќема будуЮности за ту свету ÷рну √ору без светитеЪа —аве. Ќема алтернативе. ƒржава би постоЉала, али само географски, може се она звати и Ѕелоснежна, и ÷рноморска, и ¬исокобрдска и како год ко хоЮе, али без —ветога —аве то неЮе бити та ÷рна √ора коЉу ми знамо из историЉе.

–азговарала ћариЉа ∆ивковиЮ

08 / 12 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0