Srpska

 ао самосталани народ  рЉашени Юе се сачувати само под окриЪем ѕравославЪа

—амосвоЉан православни туркоЉезички етнос,  рЉашени, историЉски Ље настаЬен на териториЉи ”рала и ѕоволжЉа. Ѕез обзира на покушаЉе неких публициста коЉи  рЉашене називаЉу Ђкрштеним “атаримаї и представЪаЉу их као жртве насилне хришЮанизациЉе после припаЉаЬа  азаЬског каганата за време »вана √розног, они сами инсистираЉу и на основу многоброЉних историЉских чиЬеница доказуЉу да Ьихови преци исповедаЉу ѕравославЪе од времена ¬олшке Ѕугарске (IX-XIII век).  ао и сви народи –усиЉе, од 1990-их година  рЉашени доживЪаваЉу верски препород. Ќедавно се у “атарстану десио низ подметаЬа пожара у крЉашенским храмовима.

††††

ќ томе како се данас одвиЉа уцрквЪеЬе овог народа, какво место ѕравославЪе заузима у Ьеговом свакодневном животу, националноЉ култури и самосвести и о томе коЉи Ље могао бити узрок за подметаЬе пожара у интервЉуу за „»нтерфакс-–елигиЉа“ говорио Ље старешина ЌикоЪске цркве у селу  рЉаш-—ерга, ѕестречински реЉон у “атарстану, уредник интернет-портала „ рЉашенска духовна мисиЉа“ свештеник ƒимитриЉе —изов.

- ќче ƒимитриЉе, шта су  рЉашени данас као етнос?

- ѕо проценама стручЬака у –усиЉи има око 300 хиЪада  рЉашена од коЉих веЮина живи на териториЉи “атарстана (око 250 хиЪада Ъуди). »ма места на коЉима они живе компактно у ”дмуртиЉи, ЅашкириЉи и „еЪабинскоЉ области ( рЉашени-ЌагабаЉки). ѕосле пописа из 1926. године нашем народу за време следеЮих пописа ниЉе дозвоЪено да се Ьегови припадници називаЉу  рЉашенима и дозвоЪавано им Ље да се уписуЉу само као “атари. ѕоследЬа два пописа у постсовЉетско време су нам дозволила да се идентификуЉемо као  рЉашени, али се предност давала томе да се уписуЉемо као “атари како се, по мишЪеЬу локалних националиста у “атарстану, не би цепала ЂЉединствена татарска нациЉаї и зато нас, ако се веруЉе попису из 2010. године има свега 32 хиЪаде, што код свих изазива осмех недоумице.

јпсолутно Ље нетачно то што нас неки називаЉу крштеним “атарима. ћи,  рЉашени, примили смо ѕравославЪе много пре него што Ље »ван √розни освоЉио  азаЬ, ѕравославЪе се меРу нама ширило Љош у ¬олшкоЉ ЅугарскоЉ и «латноЉ хорди на шта указуЉе мноштво чиЬеница. » наши преци нису били муслимани. Ќаша традиционална култура и наш национални Љезик немаЉу ништа муслиманско: у Ьима нема арабизама и персизама. «анимЪиво Ље да су се Љош у XIX веку у  азаЬскоЉ губерниЉи могли срести  рЉашени-пагани, што Ље забележено у документима.  ако смо онда бивши “атари-муслимани? ћи смо  рЉашени, а не “атари. » ѕравославЪе ниЉе само део наше националне културе, ѕравославЪе Ље за  рЉашене део Ьиховог етничког погледа на свет, то Ље саставни део нашег идентитета. » без сумЬе могу да кажем: као самосталан народ, а не као неки субетнос  рЉашени су се сачували и сачуваЮе се само под окриЪем ѕравославЪа.

-  акво место Ље религиЉа заузимала у крЉашенском националном покрету?

- ѕре револуциЉе Ље огромну улогу у релиозном просвеЮиваЬу  рЉашена одиграо ЌиколаЉ »ванович »Ъмински (1822-1891), коЉег историчари називаЉу Ђапостолом  рЉашенаї пошто Ље управо он започео припрему православног клира меРу  рЉашенима, створио Ље праксу богослужеЬа на црквенокрЉашенском Љезику, створио Ље писменост за  рЉашене, у целом ѕоволжЉу Ље почео да ради национални систем верског образоваЬа у низу школа ƒруштва светитеЪа √уриЉа, а Ьегово време и наредне године све до револуциЉе истраживачи сматраЉу Ђзлатним векомї у историЉи  рЉашена. ”право у ово време Ље формирана крЉашенска интелигенциЉа коЉа се школовала управо у верским школским установама. Ќационални титани  рЉашена као што Ље ¬асилиЉе “имофеЉ (1836-1895) и песник £аков £емеЪанов (1849-1893) били су православни свештеници.

1917. година Ље као и за многе народе у нашоЉ земЪи, прецртала историЉски развоЉ  рЉашена под окриЪем ѕравославЪа. ЅлаЮени су Ђ—истем »Ъминскогї, као и Ьегово сопствено име. ” “атарстану речи Ђправославни мисионарї Љош увек имаЉу негативан призвук иако  рЉашени изЉедначаваЉу речи Ђмисионарї и ЂпросветитеЪї. Ѕез обзира на извесно поиграваЬе с  рЉашенима 1920-их година и подршку коЉу су боЪшевици пружали Ьиховим националним надама у виду могуЮности самоопредеЪеЬа као посебног народа, што Ље и показао попис из 1926. године, кад се као 110 хиЪада Ъуди изЉаснило да су  рЉашени, после Ље почело сузбиЉаЬе крЉашенског националног покрета с касниЉим тоталним прогонима ѕравославЪа. ѕритом се за  рЉашене то претворило у ЂсливаЬеї с “атарима-муслиманима. ќд тада, па све до дана данашЬег неки нас погрешно сврставаЉу у субетнос татарског народа и називаЉу нас крштеним “атарима.

Ќеки су нашу писменост, коЉу Ље створио ЌиколаЉ »Ъмински и коЉа се базира на Юирилици, покушавали да замене прво арапском, под изговором да смо део татарског народа, а затим латиницом, што су доживели сви муслимански народи ———– краЉем 1920-их година кад су боЪшевици почели да реализуЉу оваЉ проЉекат.  раЉшени су приброЉани муслиманском народу Ц “атарима, Ьихова писменост Ље замеЬена татарском латиницом.  ад Ље 1939. године татарски Љезик пребачен на Юирилицу то ниЉе био повратак писмености коЉу Ље створио »Ъмински, то Ље била потпуно друга писменост. “ек у постсовЉетско време кад смо почели да штампамо наше православне богослужбене кЬиге почели смо да се враЮамо црквенокрЉашенском Љезику и писмености ЌиколаЉа »вановича.

††††

-  ако се одвиЉао процес религиозног препорода код  рЉашена у постсовЉетскоЉ –усиЉи?

- 23. децембра 1989. године у  азаЬу Ље отворена крЉашенска парохиЉа. Ќа Ьеном челу Ље био отац ѕавле ѕавлов, коЉи Ље и данас предводи и коЉи Ље намесник крЉашенских парохиЉа “атарстанске митрополиЉе –уске ѕравославне ÷ркве.  рЉашенима Ље 1995. године предата “ихвинска црква у коЉоЉ се и налази крЉашенска парохиЉа (пре тога се налазила у ЌикоЪском храму). ѕостепено су почеле да се отвараЉу парохиЉе у крЉашенским насеЪима на селу,  рЉашени су почели да се уписуЉу у  азаЬску богословску средЬу школу, почео Ље да се формира слоЉ крЉашенског клира. ƒанас у “атарстану као свештеници служе 20 етничких  рЉашена, али само шесторица службу обавЪаЉу на црквенокрЉашенском Љезику: то су парохиЉе у  азаЬу, у селима  рЉаш-—ерда (ѕестречински реЉон), ћелекес (“укаЉевски реЉон), Каки (—армановски реЉон), „ура ( укморски реЉон) и јти (ЌижЬекамски реЉон).

- ј шта данас представЪа православна духовна мисиЉа меРу  рЉашенима?

-  рЉашенска духовна мисиЉа Ље неформални савез етничких крЉашенских свештеника и мирЉана, као и свих симпатизера коЉи подржаваЉу делатност усмерену на уцрквЪеЬе  рЉашена.  рЉашенска духовна мисиЉа Ље териториЉално ограничена само на “атарстан иако крЉашенских села има у ”дмуртиЉи, ЅашкириЉи и „еЪабинскоЉ области. ќгромну улогу у нашем раду има превоРеЬе и издаваЬе богослужбене литературе. 2005. године Ље завршен рад на целокупном преводу —ветог ѕисма на црквенокрЉашенски Љезик. —ами схватате да Ље шест парохиЉа за крЉашенско становништво коЉе броЉи 250 хиЪада Ъуди у “атарстану, безусловно мало. Ќапример, у ћамадишком реЉону у коЉем живи наЉвеЮи броЉ  рЉашена нема ниЉедне цркве где се стално служи на црквенокрЉашенском Љезику. «ато излаз представЪаЉу само периодични одласци крЉашенских свештеника у села ради богослужеЬа, што заправо не може бити нормална поЉава.  рЉашенска Љавност у Ќабережним „елнима и ЌижЬекамску Ље дала идеЉу за изградЬу крЉашенских цркава, али то ниЉе наишло на подршку. ќд свих градова у “атарстану  рЉашени имаЉу своЉу парохиЉу само у  азаЬу.

-  оЉе потешкоЮе видите у раду на уцрквЪеЬу  рЉашена?

-  ао прво, то Ље недостатак централизациЉе ове делатности у ЬеноЉ координациЉи с властима коЉа се према томе односе потпуно равнодушно.  ао друго, оваЉ рад се углавном обавЪа захваЪуЉуЮи голом ентузиЉазму самих крЉашенских свештеника уз одсуство елементарног финансираЬа (чак и за обиласке села ми, сеоски крЉашенски свештеници, углавном трошимо средства своЉих парохиЉа). » напокон, као треЮе, то Ље недостатак кадрова крЉашенског клира, недостатак Ьегове наменске припреме. Ќа пример, тренутно  азаЬску богословску школу ванредно похаРа Љедан  рЉашен коЉи Юе касниЉе постати седми крЉашенски сештеник. 2014. године Юе редовну наставу у богословскоЉ средЬоЉ школи похаРати Љедан  рЉашен. “оме се може додати недостатак верске литературе на цкрвенокрЉашенском Љезику за широке масе становништва.

ƒруги проблем коЉи запажамо Љесте исламизациЉа неких  рЉашена. —ви се сеЮаЉу како Ље за председника ‘орума крЉашенске омладине, званичне крЉашенске организациЉе именован  рЉашен-муслиман. £ош увек не можемо да схватимо зашто Ље то учиЬено у “атарстану, али  рЉашени Љош увек негодуЉу због тога. ЌаЉстрашниЉе Ље то што део  рЉашена примаЉуЮи ислам постаЉу радикали. Ќа пример, у “атарстану су се 2010. године поЉавили терористи. Ќа Ьиховом челу Ље био –услан —пиридонов,  рЉашен коЉи Ље постао вахабит. “ренутно у  азаЬу делуЉе Ђ’изб ут-“ахрир ал-»сламиї, коЉи Ље у нашоЉ земЪи проглашен за терористичку организациЉу. ћеРу Ьеним угледним члановима Ље  рЉашен коЉи се по  азаЬу шета у маЉици с натписом Ђ∆елим да живим у калифатуї. “о Ље заиста страшна ситауциЉа, Љер неко потпомаже исламизациЉу  рЉашена.

- ƒа ли се проучава прошлост православне мисиЉе меРу  рЉашенима и Ьено савремено стаЬе?

- Ќа среЮу, да. “о чине и сами  рЉашени и Ьихове друштвене организациЉе. Ќа пример, имамо —авет ветерана крЉашенског покрета у  азаЬу коЉи редовно издаЉе кЬиге, Ьегови прегаоци излажу реферате на научним конференциЉама. ” истом правцу ради  азаЬска богословска школа у коЉоЉ митрополит “атарстански и  азаЬски јнастасиЉе подржава проучаваЬе православног наслеРа  рЉашена и других народа у ѕоволжЉу. ѕосебно треба поменути –уски институт за стратешка истраживаЬа коЉи велику пажЬу посвеЮуЉе одржаваЬу научних конференциЉа о историЉи и савременоЉ ситуациЉи  рЉашена и улози ѕравославЪа у Ьиховом животу, брижЪиво проучава и популаризуЉе искуство ЌиколаЉа »Ъминског, разобличаваЉуЮи уврежене стереотипе и негативне митове о Ьему, коЉи и данас живе.  рЉашени све то виде, захвални су и цене овакав научно-истраживачки рад.

- Ќедавни догаРаЉи у “атарстану с подметаЬем пожара у црквама, укЪучуЉуЮи и оне у крЉашенским селима, изазвали су немире у крЉашенскоЉ Љавности...

- «а све нас,  рЉашене, то Ље национална трагедиЉа. ¬еома се секирамо: жене, деца и старци плачу, Ъуди су очаЉни. ѕрво Ље 17. новембра подметнут пожар у крЉашенском селу ЋеЬино у Ќовошемшинском реЉону у “атарстану у храму ¬еликомученика ƒимитриЉа —олунског и у храму у част Ќовомученика и исповедника руских у „истопоЪу, затим Ље 29. новембра спаЪен храм –оРеЬа пророка £ована ѕретече у селу јлбаЉ у ћамадишком реЉону, па храм ∆ивоначалне “роЉице у селу  решчениЉе  азили у –ибно-—лободском реЉону, при чему сам духовну бригу о последЬа два храма водио Ља пошто немаЉу свог свештеника. 1. новембра Ље у селу ЋеЬино спаЪена капела на извору. ј пре тога су капеле гореле 13. септембра у селу »вановка у ЋеЬиногроском реЉону и 14. новембра у селу —околка у ЅугуЪминском реЉону.

—тановништво Ље апсолутно уверено у то да Ље ово дело руку вахабита. ќргани за очуваЬе реда коЉе представЪа Љавно тужилаштво републике су ова подметаЬа пожара назвали терористичким актом. —тручЬаци коЉи анализираЉу ситуациЉу у етнорелигиозноЉ сфери “атарстана бележе да у низу реЉона код православних свештеника долазе сумЬиви агитатори фундаменталисти и да им нуде да приме ислам. —вештеници о томе Юуте, зато што се плаше да Юе бити оптужени за распириваЬе верског неприЉатеЪста иако су у куЮама неких од Ьих веЮ подметани пожари, а наше цркве спаЪуЉу.

††††

«нам да има много оних коЉима се не свиРа што се одвиЉа процес уцрквЪеЬа  рЉашена и да им се не свиРа то што се  рЉашени идентификуЉу као самосталан православни народ коЉи Ље у целини и у потпуности одан –усиЉи. £ер, захваЪуЉуЮи ѕравославЪу се одвиЉа консолидациЉа  рЉашена, а то се некоме нимало не свиРа. јко  рЉашени буду имали свог верског посленика на високоЉ дужности православна мисиЉа меРу  рЉашенима Юе се само поЉачати, то Юе привуЮи омладину у храмове и биЮе више клира меРу  рЉашенима, коЉи нам Ље толико неопходан. » то ниЉе мишЪеЬе само крЉашенске Љавности, у то су уверени и стручЬаци из озбиЪних федералних аналитичких установа.

 рЉашени своЉу садашЬост и будуЮност виде само у ѕравославЪу. —екуларизовани етнички идентитет по свим оценама заостаЉе за верским етничким идентитетом:  рЉашен значи православац. » сам видим како се одвиЉа процес уцрквЪеЬа  рЉашена и надам се да оваЉ покрет одозго неЮе подржати само ÷рква, веЮ и световна власт.

09 / 12 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0