Намесник Кијево-Печерске лавре митрополит Павле – о томе кад ће се завршити Мајдан
Општенационални округли сто који би требало да окупи све председнике независне Украјине, црквене поглаваре и лидере опозиције, одвија се без учествовања ових последњих. Они тврде да немају о чему да разговарају с влашћу. Међутим, овај округли сто је једина варијанта помирења коју је друштво засад нашло. О томе како ће се даље одвијати догађаји и колико ће се још одржати протести на Мајдану, за «Известија» је говорио митрополит Украјинске Правослвне Цркве Московске Патријаршије, намесник Кијево-Печерске лавре Павле.
— У ноћи кад се јуришало на Мајдан на њему су се молили свештеници различитих конфесија, укључујући и католике и грко-католике. Представници Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије се тамо нису могли запазити.
— Они који се налазе на Мајдану сад скупљају поене. То нису бранитељи отаџбине, то је ругање Цркви – исто као и то што се на Мајдану за време поста једе свињетина и говедина, што се пеку ражњићи и кува пилав. Божићни пост је време покајања и поправљања. Само у вери, чинећи добра дела, можемо да остваримо слогу.
— Колико су представници различитих конфесија сад спремни на дијалог ради решавања проблема Мајдана и народних протеста?
— Нажалост, дијалог се претвара у жељу да људи слушају само себе. Украјинска Православна Црква се изјашњава против тога да се људи туку, укључујући и милиционере, она је против рушења Кијева. Наде опозиције да ће брзо добити власт су пропале. Сад људе не треба позивати тако што ће се звонити на узбуну, већ их треба смиривати. Ја се сваког дана у пећинама Лавре молим за смиривање распојасаности.
— На узбуну су неки звонили са звоника Михајловске цркве златних купола која припада Украјинској Православној цркви Кијевске патријаршије. Тако су људи позивани на Мајдан како би се одбио ноћни напад специјалаца «Беркут». Такође, Михајловска црква је сакрила учеснике у протестима који су бежали од милиције с Мајдана.
— Никоме не можемо да судимо. Оваква ситуација никоме не служи на част. Све су то амбиције, покушаји да се испуне политичке жеље.
Све стране позивам на јединство и миран дијалог. Нису нам потребне поделе, сунце једнако сија свима.
— Да ли помирење може бити остварено до Божићних празника или ће Мајдан месецима трајати у Кијеву?
— Надам се да ће се још пре Нове године људи разићи по кућама. Постоји веровање: како дочекаш Нову годину, тако ћеш је и провести. Не желе сви да је проведу на Мајдану.
Излаз из ситуације која је настала због неразумевања међу људима, треба тражити руководећи се законима. Не треба да се дешава да људи говоре о љубави према домовини, а онда примењују сузавац, камење и пендреке.
Резултат овог општенационалног округлог стола треба да буде међусобно разумевање и то да људи саслушају једни друге. Кад будемо чули једни друге моћи ћемо да променимо свој живот.
Неће нам помоћи ни Европа, ни Русија, док се сами не променимо. А и разговори о европској интеграцији сад нису потребни народу, већ онима који желе њим да управљају. Међутим, треба да имамо на уму да нам је свака власт дата од Бога и да добијамо онакву какву заслужујемо.
— Ви сте учесник у општенационалном округлом столу који треба да помири власт и опозицију. Притом политичари активно разматрају могућност распада земље. Да ли то значи да је подривају протестима?
— Погубно је оно што се сад дешава. Представници политичких снага, оптужујући једни друге, деле украјинско друштво. Међутим, овакво право никоме није дато. За вернике Украјинске Православне Цркве држава је недељива. На западу, истоку, северу и југу живе наша браћа с којима имамо исту веру, исту домовину. Неки нам вештачки намећу поделу ради остваривања политичких амбиција појединих људи. Треба читати Јеванђеље, слушати свештенике и бити на страни паметних снага усмерених на добро.
Људима који се окупљају на Мајдану потребна је духовна помоћ. Они су приморани да учествују у тучама, болесни су, није им згодно. Међутим, притом треба да схвате сву тешкоћу ситуације и да испоље кротост и смирење.
Читава историја независне Украјине представља низ покушаја једних политичара да оптуже друге. Час је крив први председник, час други, час трећи, па четврти. Притом нико не жели да погледа себе и да размисли о ономе што сам ради.