Srpska

ћудрац са катуна

ќтац £она из манастира ќаша

ќсамио се у ќаши у убогоЉ колиби где преводи ЅиблиЉу по Љедном атонском оригиналу. ѕознати професор Ѕукурештког и “емишварског универзитета, коЉи Ље уживао огромну Ъубав студената, напустио Ље катедру како би постао монах £она. Ќа врху планине, у непосредноЉ близини плавог неба, бивши професор £он ѕетрулеску гради своЉу душу у вери и Ъубави ЅожиЉоЉ.

ћонах £она (ѕетрулеску) ћонах £она (ѕетрулеску)
††††

ќца £ону сам успео да пронаРем Љедног врелог дана овог лета. Ќебо изнад ќаше Ље сиЉало тако да се чинило да човек у Ьему може да види своЉ одраз као у огледалу. ѕут према колиби у коЉоЉ живи осамивши се од Ъуди, води кроз Љелову шумицу Ц острвце благодатне хладовине, - како би се затим, исто тако идуЮи ка врху планине, прекинуо испред непрегледне поЪане обрасле високом травом с цвеЮем Љарких боЉа и роЉевима лептира и пчела коЉе свако мало с лакоЮом ремете тишину.

 роз поЪану човек сам треба да крчи пут по буЉноЉ трави. ћанастирски искушеник коЉи ме Ље пратио пажЪиво се изуо пре него што Ље крочио на ливаду као да се плаши да Юе Ље испрЪати.

Ќа супротноЉ страни поЪане, у подножЉу планине налази се чобанска колиба Ц сад Ље то келиЉа оца £оне. ќгроман пас, коЉи лаЉе врло гласно и злобно, чува куЮицу опасану оградом од летвица.

ѕрирода у околини манастира ќаша ѕрирода у околини манастира ќаша
††††

 ад сам ушао познати професор у староЉ монашкоЉ раси спремао Ље себи на импровизованом огЬишту у коЉем су буктала дрва, печене кромпире у глиненом лончиЮу. ” просториЉи коЉа подесЮа на амбар са зЉапеЮим прозорским отворима у коЉима никад ниЉе било стакала, осеЮао се мирис дима. Ќеколико предмета за свакодневну употребу и три паЬиЮа уместо столице око огЬишта Ц то Ље сав ЂнамештаЉї. «идови су декорисани Рерданима од лука. £ер, како нам Ље рекао отац £она, сеЪак се храни Ђводом, луком и кромпиромї. ј он намерава да живи као сеЪак.

»з ове просториЉе кроз уска врата пролазимо у очеву тесну келиЉу. ” ЬоЉ су само кревет и сто с гомилама кЬига. јли домаЮин нас Ље позвао да ради разговора поседимо поред плота Ц сеЪачки, на нискоЉ дрвеноЉ клупици коЉа Ље утонула у траву. “рава Ље била врела и сва у цвату, отац £она Ље такоРе бос газио по ЬоЉ.

√овореЮи, свако мало те прострели погледом своЉих продорних зелених очиЉу, коЉе блистаЉу све време. Мегово лице стално обасЉава осмех.

√одине учеЬа: отац √алериу

ѕрво се спремао за воЉну кариЉеру: воЉни лицеЉ у ЅрЉази и официрска школа у —ибиу.

“ри године Ље служио као официр у јраду; за време службе био Ље послат да чува затворенике коЉи су градили канал ƒунав-÷рно море, да граде зграде у Ѕукурешту, коЉе су срушене у земЪотресу 1977. године, да беру кукуруз у Ѕалта ЅреилеЉу.[1] —ве ове „мисиЉе“ сматрао Ље понижеЬем и схватио Ље да комунистичка воЉска нема ништа заЉедничко с воЉном традициЉом –умуна и да Ље румунски официр типичан за 1970. године врло и веома далек од официра из предратног периода Ц коЉи Ље стекао образоваЬе у ѕаризу, оженио се девоЉком с миразом и имао уз себе посилног. „”кратко, схватио сам да Ље воЉска сад Ц брука и поднео сам оставку.“

—вештеник  онстантин √алериу —вештеник  онстантин √алериу
††††

Ђћало-помало ушао сам у норму, односно стекао сам веру,ї - признаЉе отац £она.

ѕрихватио се тражеЬа новог пута и Ѕог се побринуо за Ьега. ”познао се с Љедним библиографом ƒаном Ћазарескуом из јрада захваЪуЉуЮи коЉи му Ље усадио Ъубав према читаЬу, а затим Ље жудеЮи за знаЬима, иако Ље био Ђатеиста до сржиї доспео код оца  онстантина √елериуа. ќтац √алериу[2] Ље предложио: даЮе му препоруку за слободан доступ Ѕиблиотеци —ветог —инода, али под условом да уЉутру долази у храм. „Ќисам се молио, нисам целивао иконе, ништа, ишао сам само да чуЉем проповед оца √алериуа. ћало-помало ушао сам у норму, односно, стекао сам веру,“ Ц признаЉе отац £она.

ќтац √алериу Ље захваЪуЉуЮи своЉоЉ свима познатоЉ деликатности у оцу £они стекао ученика.  оЉа поука меРу онима коЉе Ље добио од оца √алериуа Ље за Ьега наЉдрагоцениЉа? ƒа „нико и ништа никад не може да уништи образ ЅожиЉи у човеку. ” последЬем заблуделом човеку, у последЬем злочинцу образ ЅожиЉи и даЪе остаЉе неприкосновен. Ќе размишЪамо о томе кад ступамо у односе с другим Ъудима. —удимо по ЬиховоЉ опни, а не по Ѕожанском образу. «ато што бисмо се иначе другачиЉе опходили према другима, коЉи такоРе носе образ ЅожиЉи. √уби се само подобиЉе ЅожиЉе због наших грехова, али не и образ.“

ћагистар мртвих Љезика

“ако Ље за десет година £он ѕетрулеску био обраЮен у хришЮанство. » као сваки неофит желео Ље да просвеЮуЉе друге. —хвативши да латински и грчки Љезик нису важни само за високу културу, веЮ и за ѕравославЪе уписао се на факултет класичне филологиЉе.

Ђ—ви су говорили да сам луд: ЂЎта Юе ти мртви Љезици? ќни немаЉу будуЮност.ї - ЂЌемаЉу будуЮност, али имаЉу прошлост,ї - рекао сам. ќстао Ље да ради као асистент на Ѕукурештком универзитету и тада Ље почео своЉу мисиЉу Ц Ђда обЉашЬава студенима семантику —ветог ѕисма.ї

ћанастир ќаша. ћанастир ќаша.
††††

1989. године преселио се у “емишвар и наставио Ље да предаЉе тамо Ц на «ападном универзитету. ќвде Ље у потпуности окусио професорску славу. Ђ ад сам предавао студентима грчки Љезик Ље служио као сидро за богословЪе. ѕредавао сам и на теолошком факултету покушаваЉуЮи да формирам праве богослове, односно културне Ъуде коЉи истовремено исповедаЉу ѕравославЪе. » било Ље неколико оних коЉи су ме послушали и постали су свештеници, а други су примили монашки постриг. Ќеко Ље рекао да сад могу да чиним грехова колико хоЮу, Љер се за мене моли толико Ъуди,ї - каже отац £она осмехуЉуЮи се.

»пак, ни слава, ни Ъубав коЉом Ље био окружен, нису били довоЪни да остане на универзитету. Ђ ад сам видео да школоваЬе почиЬе нагло да деградира, да се универзитет претвара у ругло, као некад воЉска, одбио сам да учествуЉем у овом паду и напустио сам професуру.ї

ѕре осам година изабрао Ље манастир ќаша. ЂЌисам овамо дошао ради монаштва Ц ова реч ми се чини великом, - просто сам желео да одем из света коЉи иде у погрешном правцу. “о Ље просто одлазак. ƒа би човек постао монах треба да почне од младости. “о захтева и труд и издржЪивост коЉе Ља више немам.ї

” ЂЅашти ќашаї на обали Љезера, а затим у своЉоЉ шумскоЉ келиЉи бивши универзитетски професор превео Ље неке кЬиге из —ептуагинте (»злазак, “реЮа кЬига ÷арства и  Ьига пророка »саиЉе) и Ђ≈вергетиносї монаха ѕавла (1054). —ад се моли и ради заЉедно са светогорским манастиром ¬атопед, на преводу Ќовог «авета по Љедном атонском византиЉском тексту.

Ђ” свему новом се увек криЉе замкаї

Ц ” свету, коЉи како се чини, из све снаге покушава да коначно уништи своЉе корене, чувари и бранитеЪи традициЉе постаЉу све реРи. ѕошто поседуЉете репутациЉу Ьеног ватреног заштитника, молимо вас да кажете зашто Ље традициЉа толико важна у нашем животу?

Ц Ќеки на мене гледаЉу као на фундаменталисту Ц наравно, с понижаваЉуЮом конотациЉом овог термина. ќни коЉи користе ову реч нису свесни да бити Ђфундаменталистаї значи имати фундамент, темеЪ, нешто чврсто на чему човек може да стоЉи. “радициЉа сама по себи представЪа основу. ј кад сам Ља у питаЬу, говорим о православноЉ традициЉи. ” православном менталитету се на сваку иновациЉу, независно од области у коЉоЉ се она дешава, гледа негативно. —вака промена живота коЉи се преноси с колена на колено Љесте безумЪе.

Ѕити Ђфундаменталистаї значи имати фундамент, темеЪ, нешто чврсто на чему човек може да стоЉи. “радициЉа сама по себи представЪа основу.

ќво гледиште Ље донедавно било карактеристично и за румунског сеЪака.  ад Ље наилазио на нешто што се ниЉе уклапало у традиционалне обрасце, - на пример, ако Ље видео младиЮа у патикама док су сви сеЪаци Љош носили опанке Ц он би повикао: Ђƒа ли си видео нешто овакво?ї Ќешто ЂневиРеної Ље било лоше. “радициЉа Ље учила Ъуде да се облаче и да се понашаЉу у складу с наслеРем, добиЉеним од стараца... ƒанашЬица Ље променила значеЬе ове речи: ЂневиРеної, Ђнеобичної, Ђневероватної, односно оно што не треба следити, што не треба чинити Ц почело Ље да се доживЪава као позитивно.

ћонах £она, бивши универзитетски професор класичних Љезика. ћонах £она, бивши универзитетски професор класичних Љезика.
» кад би ме неко питао: Ђј шта Ље лоше у томе ако уместо дрвеног точка ставиш гумени, и ако уместо опанака обуЉеш патике?ї “ешко Ље назвати то лошим, пошто Ље с телесне тачке гледишта удобниЉе и лакше. јли Љедном примЪен принцип новине се неЮе ограничити само неким стварима коЉе доносе комфор, веЮ све меЬа мало-помало, укЪучуЉуЮи и саме основе.

Ц «ар традициЉа не може да постоЉи заЉедно с новим, а наслеРе с иновциЉом? » зар традиционално за нас ниЉе било ново пре неколико векова?

Ц ¬аше питаЬе Ље логично, али Ље то замка. £а преводим и Љедном ме Ље неко упитао зашто се не слажем с употребом неологизма ако се и у ЅиблиЉи Ўербана [3] и у другим делима наилази на словенизме коЉи су у то време били неологизми. “о ниЉе исто, зато што Ље то био период формираЬа етоса (Љезик, одеЮа и остало), у коЉем традициЉа ниЉе била укореЬена. ” ÷ркви такоРе у прво време нису били установЪена данашЬа чинопоследоваЬа, али се заЉедно с последЬим ¬асеЪенским —абором завршио период формираЬа црквене традициЉе и оно што Ље установЪено онда вредеЮе до свршетка света. » то Ље православна традициЉа. —вака иновациЉа коЉа се поЉавила после последЬег ¬асеЪенског —абора више не спада у нашу традициЉу.

Ц ¬и на све ново гледате као на a priori лоше?

Ц Ќово Ље увек замка, бар с духовне тачке гледишта. Ќово у ствари представЪа испоЪаваЬе гордости, манифестациЉу свог ега.  ад човек нешто меЬа он то чини ради самопотврРиваЬа. ƒок Ље принцип традициЉе смиреЬе: ти се не потврРуЉеш сам, потврРуЉу те други, хвале те други, признаЉу те други.

” ствари, и ви то видите, разлика измеРу традиционалних Ъуди и Ъуди данашЬице Ље колосална. —ад ако се не потврРуЉеш сам, ако се не испоЪаваш, ако се не нудиш, нико неЮе обратити пажЬу на тебе. ƒок раниЉе, ако си упадао у очи, то те Ље веЮ чинило сумЬивим. „овек данашЬице се више не придржава традициЉе, зато што Ље опседнут духом самопотврРиваЬа.

Ђјко познаЉемо и поштуЉемо румунску традициЉу уЮи Юемо у универзалностї

Ц јли, ако тако стоЉе ствари с духовном традициЉом, зар нема више разлога за оптимизам ако се говори о националноЉ, етничкоЉ? ƒа ли традициЉа улази као саставни део у ƒЌ  данашЬих –умуна?

–екао бих да Юе се антихрист поЉавити у народу коЉи пропагира савременост.

Ц ” овом веку идентитет се топи као восак. ” смислу да постоЉи народ традициЉе, односно ЅожиЉи, и савремена популациЉа коЉа се раРа од сина савремености Ц ако се савременост схвати духовно. £ер, постоЉи дух савремености коЉи раРа своЉу децу, као што постоЉи и Ѕог „иЉа смо деца ми, хришЮани. –екао бих да Юе се антихрист поЉавити у народу коЉи пропагира савременост. Ќационални идентитет више неЮе имати тако велики значаЉ до самог краЉа. Ќаши путеви се разилазе. ќстаЮемо ми, деца ЅожиЉа, и сви остали, народ савремености, у очекиваЬу јпокалипсе.

— друге стране, у оноЉ мери у коЉоЉ смо верни румунскоЉ традициЉи, остаЉемо укореЬени и у хришЮанскоЉ традициЉи, односно универзални. јко познаЉемо и поштуЉемо румунску традициЉу ми на парадоксалан начин, кроз врата румунске традициЉе улазимо у универзалност. –азуме се, овде постоЉи ризик од преувеличаваЬа локалног, националног.

÷рква манастира ќаша ÷рква манастира ќаша
††††

Ц ƒа ли ÷рква може да нам помогне да сачувамо равнотежу измеРу ове две традициЉе?

Ц ÷рква управо и Љесте то Ц равнотежа. Ѕез обзира на то у коЉи кутак света да доРеш, ако учествуЉеш у православном богослужеЬу, осеЮаш се као код куЮе, чак и ако не разумеш Љезик на коЉем се служи. “о Ље нешто твоЉе, фундаментално, без обзира на то што Ље истовремено и нешто локално, на фундаменталан начин. ѕравославна ÷рква Ље дозволила да сваки народ има своЉ идентитет, због тога и имамо националне патриЉаршиЉе. Ќапротив, у тренутку кад Ље, на пример, у Ђ¬оЉсци ЅожиЉоЉї[4] забраЬено да се пиЉе вино, да се праве свадбе с леутарима[5] самим тим Ље задат ударац традициЉи, ономе што Ље ÷рква благословила, и оставши без ориЉентира традициЉе многи „воЉници“ су прешли у протестантизам коЉи представЪа израз савремености. јко скренеш с царског пута доспеЮеш у непроходну шуму.

Ц –екли сте да Юе се антихрист родити у Ђнароду савременостиї. ƒа ли Ље савременост лице зла или само то зло?

Ц јко Ље хришЮанска традициЉа добро, шта може бити оно што ЉоЉ се супротставЪа? Ўта може бити неко или нешто ако руши оно за шта Ље Ѕог рекао да Ље добро? —авременост жели да поправи добро. ќдносно, желиш да Ђпоправишї добро коЉе си наследио од стотина прошлих генерациЉа и коЉе Ље освеЮено жртвом и крвЪу...  о си ти да се супротставЪаш или да меЬаш традициЉу коЉу су установили свеци и за коЉу су наши преци платили своЉом крвЪу и животом? £а не доносим пресуде, али свако за себе може да одговори на ова питаЬа.

Ђ„ак ни манастири више нису чувари традициЉеї

Ц ƒа ли Ље лакше поштовати традициЉу у манастиру? ƒа ли се тиме обЉашЬава чиЬеница што сте универзитетску кариЉеру заменили монаштвом?

Ц — болом размишЪам о томе да чак ни манастири више нису чувари традициЉе, као што би то требало да буде. «ато што Ље веза измеРу ученика и стараца прекинута за време комунистичког режима и ми поново смишЪамо монашки живот, нисмо наследили традициЉу. «нате да су за време комунизма манастири претворени у Ђпроизводне задругеї и да су многи настоЉатеЪи били доушници секуритатее;[6] у сваком случаЉу, морали су бити покорни властима. »деЉа се састоЉала у томе да се скрену с пута они коЉи желе у манастир. » у знатноЉ мери им Ље то пошло за руком, многи манастири су опустели за време комунизма.  асниЉе, после 1989. године, дошла Ље нова буЉица омладине у манастире, али Ље ова буЉица требало поново да пронаРе манастирски живот. ѕогледаЉте унаоколо: у веЮини манастира настоЉатеЪи и духовници имаЉу око 40 година.

ћонах £она (ѕетрулеску) ћонах £она (ѕетрулеску)
††††

—ви се труде да наРу добар пут и уздамо се у милост ЅожиЉу, да Юе им ќн дати и благодат. “ако да се у манастирима поново ствара традициЉа. ѕостоЉе веома велике разлике измеРу манастира. » само Юе ƒобри Ѕог разликовати шта Ље овде право и истинито, а шта Ље покушаЉ достоЉан похвале и ништа више.

Ц ѕод вашим утицаЉем многи млади Ъуди су пришли ÷ркви, а неки су чак постали монаси.  ао професор били сте воЪени и врло поштовани. ƒа ли желите да имате студенте, да будете меРу Ъудима коЉи се налазе на почетку животног пута, коЉи траже, коЉи се надаЉу, коЉима тек предстоЉи да све саграде?

«а душу Ље много згодниЉе кад Ље човек презрен, кад Ъуди не признаЉу Ьегове заслуге и добра дела, него кад га хвале.

Ц Ќе, не желим. «ато што ми Ље са временом моЉа позициЉа лидера на универзитету и успешног човека, отворила очи Ц не знам коЉим чудом, - за моЉе недостатке, за оно слепило у коЉем сам се налазио. ѕоЉавио се тежак Љаз измеРу онога за шта су ме Ъуди сматрали и онога каквим сам познавао себе. Ѕило Ље врло тешко издржати оне лепе представе коЉе су други стварали о мени. «а душу Ље много згодниЉе кад Ље човек презрен, кад Ъуди не признаЉу Ьегове заслуге и добра дела, него кад га хвале. ”зимаЬе обличЉа коЉе ниЉе одговарало стварности Ц чинило ме Ље преварантом. » онда сам рекао себи да то треба да прекинем.

Ц ƒа ли Ље то упутило ваше стопе у манастир?

Ц Ќе, али Ље то створило напетост у смислу потребе да и сам испуним оно за шта другима говорим да треба чинити. ќбратио сам се своЉоЉ огорченоЉ души и мало се бавим Ьом, Љер бих иначе ризиковао да друге учим ономе што сам нисам учинио. Ѕио сам у категориЉи лицемерних фарисеЉа. “о не значи да сам сад веЮ нешто ново, меРу нама буди речено, али се бар трудим... (смеЉе се).

Ц Ўта мислите, због чега сте уживали тако велик успех меРу студентима? ƒа ли сте имали педагошки дар одозго или сте им говорили ствари коЉе се тичу душе на Ьиховом Љезику?

Ц Ѕезусловно, радило се и о дару одозго, за коЉи нисам подозревао да поседуЉем. Ќашао сам се меРу слушаоцима на коЉе нисам рачунао и зачудио сам се приЉемчивости студената. ƒошао сам до тога да су почели да ме цитираЉу, приписуЉуЮи ми неке мудре сентенце коЉе нисам препознавао, Љер се нисам сеЮао да сам икад размишЪао о нечем сличном. ћеРутим, пошто сам био приглуп, оне су ми се давале одозго, ради ове омладине. “о Ље деЉство благодати. ≈то, тако се дешава да последЬи поп на земЪи, наЉгори, коЉи не зна чак ни шта се дешава човеку, чини над Ьим чуда због вере овог хришЮанина.

»кона —вети румунски мученици. »кона —вети румунски мученици.
††††

—матрам да су 1990-1993. године биле период благодати у целоЉ нашоЉ земЪи. Ќалазим обЉашЬеЬе: то Ље благодат коЉа силази због незамисливо великих страдаЬа мученика из времена комунизма. «бог Ьихове крви и жртве нам Ље била дата ова благодат и зато сматрам да треба да их се сеЮамо и да их поштуЉемо. јко не будемо то чинили благодат Юе отиЮи од нас. «ато се придружуЉем хришЮанима коЉи изражаваЉу недоумицу због тога што ове мученике и свеце, коЉи су принели себе на жртву у комунистичким тамницама —вети —инод ниЉе приброЉао светима.

ѕитаЬа монаху £они (ѕетрулеску) поставЪао Ље јндреЉ  еран

ѕревод с румунског «инаида ѕеЉкова

[1] Ѕалта ЅрилеЉ Ц живописно острво на ƒунаву.

[2] ” –умуниЉи Ъуди свештенике често називаЉу по презимену, а не по имену.

[3] ЅиблиЉа Ўербана  антакузина или Ѕукурештка ЅиблиЉа (1688) Ље први потпуни превод ЅиблиЉе на румунски Љезик.

[4] Ђ¬оЉска ЅожиЉаї (ЂOastea Domnuluiї) Ц народни покрет за верски препород коЉи Ље настао у –умуниЉи 1923. године на инициЉативу обичног свештеника £осифа “рифе. ѕокрет Ље био веома раширен и одиграо Ље непроцеЬиву улогу у очуваЬу масовне религиозности и православне традициЉе румунског народа.

[5] Ћеутари Ц народни самоуки музичари-

[6] —екуритатеа Ц румунска служба државне безбедности.

—а руског ћарина “одиЮ

17 / 12 / 2013

     оментари:

    2014-11-30
    00:48
    mileva:
    da to je prava istina zivog Boga cilj zivota ovoga i vjecnoga Slava GOSPODU

    2014-11-20
    15:07
    tatjana:
    Hvala Gospodu, na sto cescim ovakvim tekstovima, gdje vidimo primjera i u ovim nasim danasnjim vremenima, pojedinca koji spoznaje istinu po Bogu i koji se trudi!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0