Srpska

—вети хлеб

ќ послушаЬу просфорника

’леб Ље у ÷ркви симбол ’риста. —ам Ље рекао: Ђ£а сам ’леб живота,ї (£н. 6, 48). ƒок земаЪски хлеб храни Ъудски живот, ’ристос, небески ’леб, Ъудски живот чини заЉедничарем пуноЮе Ѕожанског живота и вечности.

††††

—аставни део литургиЉског живота ÷ркве чини просфора и зато послушаЬе просфорника има посебан значаЉ. »за привидне Љедноставности овог богоугодног посла криЉе се мноштво тананости, таЉни и скривеног делаЬа. ќ овоме нам говори Љедан од наЉстариЉих населника московског —ретенског манастира игуман  иприЉан (ѕартс).

—азнаЉемо нешто о томе због чега Ље √оспод створио пшеницу, зашто се свуда на «емЪи може испеЮи просфора и зашто се послушаЬе просфорника коЉе отац  иприЉан обавЪа веЮ преко десет година, у манастирима сматра тако важним.

* * *

Ц ќче, зашто се у манастирима послушаЬе просфорника сматра Љедним од главних?

Ц ЋитургиЉски живот, као што знамо, не може да постоЉи без просфора. ј ÷рква не може да живи без ЋитургиЉе. «начи, место, друго после храма Ц Љесте просториЉа за печеЬе просфора, у коЉоЉ се хлеб пече специЉално за ЋитургиЉу.

ѕроскомидиЉа. —ретенски манастир. ‘ото: јнатолиЉе √орЉаинов ѕроскомидиЉа. —ретенски манастир. ‘ото: јнатолиЉе √орЉаинов
††††

Ц  о треба и ко може да пече просфоре?  акав Ље обичаЉ био у –усиЉи?

Ц ” манастирима су, Љасно, за ово послушаЬе одреРивани браЮа или сестре манастира. ј за парохиЉске храмове су просфоре по правилу пекле или благочестиве удовице, или девоЉке коЉе се нису удавале Ц оне су се тако и називале: просвирЬе.

“о Ље било због осеЮаЉа свештеног страха према просфори. »сто тако, због побожности, у смесу за просфоре Ъуди су почели да додаЉу свету воду Ц у суштини, ово ниЉе обавезан захтев, али се због свештеног страха и тако поступа.

»гуман  иприЉан на послушаЬу. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков) »гуман  иприЉан на послушаЬу. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков)
††††

јко у сеоскоЉ парохиЉи служи Ђбелиї свештеник и ако Ьегова попадиЉа зна како се пеку просфоре, наравно, она Юе то и чинити Ц ко би други? » то Ље нормално. “реба полазити од реалних услова.

” манастирима сад, наравно, просфоре пеку сама браЮа и сестре Ц и за себе, и за продаЉу. ѕарохиЉски храмови такоРе пеку сами, или чешЮе Ц купуЉу.

” стара времена просфоре су могли да пеку сви Ц и то Ље представЪало принос храму: од Ьих су се бирале наЉбоЪе на коЉима се и служила ЋитургиЉа. ѕрактично све домаЮице су знале како се пече хлеб, зато што Ље то била уобичаЉена ствар и свака од Ьих, ако Ље била црквена и ако Ље знала захтеве (то треба да буде квасни хлеб, со, вода, брашно), могла Ље код куЮе да испече просфору и да Ље донесе у цркву.

” √рчкоЉ се и данас просфора може купити у продавници и донети у храм као своЉ принос.

ЅратиЉа —ретенског манастира у —вето-”спенскоЉ ѕочаЉевскоЉ лаври, Љул 2013.г. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков) ЅратиЉа —ретенског манастира у —вето-”спенскоЉ ѕочаЉевскоЉ лаври, Љул 2013.г. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков)
††††

Ц ј шта треба чинити да молитвени однос пун страхопоштоваЬа према печеЬу просфора не би нестао? ƒа то не би постао занат?

Ц ќн и не нестаЉе. Ќисам приметио да нестаЉе: ни у парохиЉама, ни у манастирима где сам имао прилике да будем у просториЉама за печеЬе просфора, ни у приватним радионицама за печеЬе просфора нисам видео да Ље то на неки начин деградирало. Ќе мислим да ту постоЉи нека опасност. “ако нешто нисам запазио.

Ц »мала сам прилике да читам да се печеЬе просфора назива црквеном уметношЮу.  ако сте ви учили да печете просфоре?

Ц –аниЉе нисмо имали специЉалну просториЉу за печеЬе просфора у манастиру и требало Ље да Ља обезбеРуЉем просфоре за храмове док сам био ризничар. Ђ£едног дивног данаї због моЉе грешке испоставило се да нема малих просфора за народ за следеЮи дан. Ѕило Ље просфора за службу,[1] а за народ нисмо обезбедили унапред, нисмо купили. »споставило се да Ље то било у петак, да су просфоре потребне у суботу уЉутру, а по Ьих смо ишли тек у суботу у току дана.

Ќа послушаЬу у просториЉи за печеЬе просфора у —ретенском манастиру Ќа послушаЬу у просториЉи за печеЬе просфора у —ретенском манастиру

Ќисмо могли да оставимо народ без просфора. Ўта да се ради? ” трпезариЉи смо имали Љедну сарадницу, Кубов, коЉа Ље раниЉе пекла просфоре и разумела се у то. «авршавала Ље смену кад сам дошао код Ье у кухиЬу и рекао: Ђ“ета Кубо, да ли сте пекли просфоре раниЉе?ї - Ђ£есам. ј што, да ли треба?ї - Ђƒа, сад их немамо.ї

Ќашли смо америчко брашно Ц ужасно, избеЪено брашно, - и француски квасац, и од тога смо пекли прве просфоре, на шпорету у кухиЬи где се пре тога пекао кекс. ѕросфоре су, како сад схватам, биле ужасне, мирисале су на кекс, али их Ље било и народ Ље био задовоЪан.

ј нама се то свидело и одлучили смо да пробамо сами да печемо. “ада Ље код мене на послушаЬу био отац ЉероРакон  леопа и почели смо да печемо ноЮу у кухиЬи. Ќаравно, издржали смо само месец дана Ц а онда смо просто пали с ногу: ноЮима нисмо спавали, не сваке ноЮи, али свеЉедно Ц али су се код нас поЉавиле наше просфоре. » онда смо замолили оца намесника за своЉу просториЉу за просфоре. ќн Ље дао благослов и све смо уредили после ремонта у новом конаку. “о Ље било 2000. године.

Ц ћалочас сте рекли: ужасно америчко брашно, француски квасац... ј многи могу да помисле да Ље то, напротив, дивно.  акво треба да буде брашно, а какав квасац?

Ц «ашто сам грдио америчко брашно? јмериканци, не све брашно, али врло често, избеЪуЉу хлором. “о се ради због боЉе. ” суштини, кваре га.

‘ранцуски инстант-квасац ниЉе одговараЉуЮи за печеЬе просфора. ќн одмах даЉе много угЪене киселине, односно, брзо нараста, што ниЉе згодно кад се истовремено пече велика партиЉа просфора Ц човек не може да их прати, оне просто Ђбежеї. «ато Ље боЪе, наравно, узети наш домаЮи квасац.

ЂЋуксї Ље сасвим одговараЉуЮи. ƒобар Ље вороЬешки. » суви вороЬешки квасац такоРе даЉе добар резултат. —уви квасац се лакше чува, а пресовани се чува наЉвише месец дана, а онда губи силу дизаЬа... ћоже се користити фермент.

£едном се дигла прашина да Ђсамо на ферменту, раниЉе су пекли на ферменту, а сад на квасцу...ї јли Ъуди су то причали само због незнаЬа: у принципу, на ферменту делуЉе и квасац, само дивЪи. ЅактериЉе млечне киселине и квасац различитих врста, постоЉи практично свуда. јко се просто брашно залиЉе водом и стави на топло место да би се створили потребни услови, гЪивице квасца почиЬу да се размножаваЉу: и ето вам заправо фермента.

—веже печене просфоре. —ретенски манастир. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков) —веже печене просфоре. —ретенски манастир. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков)
††††

—воЉевремено су Ъуди научили да праве квасац у великоЉ количини у фабрикама. «атим су путем селекциЉе направили квасац коЉи даЉе више угЪене киселине отпорне на температуру.

Ўта Ље квасац? “о су ЉедноЮелиЉске гЪивице коЉе се могу подвргнути селекциЉи тако што Юе се одгаЉити стабилниЉи облици коЉи су у стаЬу да лако ферментираЉу шеЮер коЉи постоЉи у брашно Ц то Ље, заправо, све.

Ќе само то: раниЉе се и фермент називао Ц квасац. ЌиЉе било поделе. јко се узме кЬига £елене ћолоховец Ђѕоклон младим домаЮицамаї[2] и погледа глава „’леб“ видеЮемо да код Ье нема чак ни речи „фермент“, она пише: „квасац“.

јли, по нашем схватаЬу то Ље фермент. ќд фермента се у печеЬу хлеба одустало зато што Ље он ЮудЪивиЉи. јко неко жели да пече просфоре на ферменту, то Ље сасвим могуЮе. —амо први фермент треба чешЮе ставЪати да просфоре не буду киселе, да не би било велике киселине.

Ќа јтону просфоре пеку на ферменту, бар у ¬атопеду и Љош у низу манстира Ц како су пекли некада, тако и пеку. ќбнавЪаЉу фермент, односно ставЪаЉу свежи два пута годишЬе Ц на  рстовдан, на пример, и у току  рстопоклоне недеЪе. »ли на ¬елику суботу Ц не могу тачно да се сетим, али ко жели, може да сазна тачно. ќваЉ фермент неки називаЉу чудотворним, али ниЉе ствар у томе да нараста без квасца.  васца тамо има.

–ади се о томе што он врло брзо зри Ц буквално за време службе. ≈то у чему се састоЉи благодат ЅожиЉа Ц у томе што се ово врло брзо дешава.

јли, ово Юе се десити и на сваком другом месту. Ќема места на «емЪи на коЉем живе Ъуди Ц изузев неких северних острва где се уопште ништа не квари Ц где нема квасца и бактериЉа млечне киселине: √оспод Ље уредио тако да се просфора свуда може испеЮи.

≈во шта Ље ту задивЪуЉуЮе: ми проскомидиЉу обавЪамо на пшеничном хлебу, али само пшеница има Љединствне пекарске особине. ЌиЉедна друга житарица нема такве особине. √оспод Ље створио пшеницу да би се од Ье могао пеЮи управо оваЉ квасни хлеб на коЉем може да се служи ЋитургиЉа.

††††

Ц ќче, а зашто √рци служе на ЉедноЉ просфори, а код нас се служи на пет?

Ц «аправо, то Ље традициЉа. » то традициЉа коЉа ниЉе догматска. Ќема принципиЉелне разлике у томе да ли се ЋитургиЉа служи на ЉедноЉ просфори или на двема (као што се често служило на јтону) или на пет, или на седам. ћоже се служити и на ЉедноЉ просфори. ѕа, ако нема просфора Ц ако има само Љедна: шта да се ради? ћоже се служити ЋитургиЉа. «ашто да не? ” том случаЉу из Ье треба вадити, као што ваде √рци: централна Ље јгнец, а од осталих делова остале честице: ћаЉка ЅожиЉа, девет чинова светаца, за здравЪе, за покоЉ душе...  од √рка Ље на печату, ако Ље неко видео, приказано свих пет печата: у центру Ље јгнец, с десне стране, а с леве су Ц ћаЉка ЅожиЉа и девет светих чинова.

††††

“о Ље ствар локалне традициЉе. ” главном меРу нама треба да постоЉи Љединство, а у осталом се дозвоЪава разноврсност. ≈во, управо то и Љесте дозвоЪена разноврсност. ѕрипадници старог обреда су у другоЉ половини XIX века ишли на јтон да би раЉаснили ко Ље заправо у заблуди: они или „никоновци“. јтон Ље заиста био чувар црквених предаЬа и обреда. ќбратили су се духовнику манастира светог ѕантелеЉмона Љеросхимонаху £ерониму Ц не сеЮам се тачно презимена, то Ље био познати подвижник. ќн им Ље одговорио: „ ако смо служили у стара времена на јтону, тако и сад служимо.“ ј служили су на две просфоре: Љедна Ље јгнеца, а друга за остало. ѕритом Ље дао врло Љедноставно обЉашЬеЬе: због сиромаштва.

“ребало Ље служити негде у келиЉама и да би се маЬе трошило, због сиромаштва су пустиЬацима давали да служе на де просфоре и у томе нема никакве невоЪе. “о Ље обична, нормална ствар.  од нас се некад служило на седам просфора. » опет, ниЉе било ништа страшно. ј колико просфора се припрема ако служи архиЉереЉ? —едам. ѕет обичних плус две просфоре за архиЉереЉа. » тако се добиЉа седам просфора. “о Ље ствар праксе и нема никакве потребе да се то своди на неку круту норму.

Ц јко се вратимо оноЉ ноЮи у коЉоЉ се с тета Кубом први пут пекли просфоре... ƒа ли сте сва касниЉа знаЬа стекли путем искуства или сте негде учили? » уопште, да ли се то негде може научити?

Ц «нате, учили смо Љедноставно: као прво, наравно, тета Куба нас Ље учила; као друго, учили смо путем искуства и на своЉим грешкама.

ѕекли смо мале просфоре, а за службу дуго времена нисмо успевали.  уповали смо их у ƒаниловом манастиру. » Љедне недеЪе Ље на службу, по обичаЉу, дошао отац намесник и пита: Ђќче  иприЉане, а чиЉе су просфоре на коЉима служимо?ї Ђƒаниловске, оче.ї - Ђ«ашто су даниловске? »мамо своЉу радионицу за просфоре.ї - Ђќче, Љош увек не умемо, треба да учимо...ї ќн каже: Ђƒобро, с тим Ље готово. Ќе купуЉемо просфоре, печете сами.ї

ќдмах сам почео да рачунам у себи колико ми Ље остало даниловских просфора и схватам да Юе у току недеЪе бити довоЪно, а за следеЮу недеЪу немамо просфоре јгнеца. Ўта да се ради? √де да научим? ќбратио сам се за помоЮ монахиЬи коЉу сам познавао, просфорници. “елефонирао сам ЉоЉ у «ачатЉевски манастир Ц то Ље била мати —ергиЉа, изванредна, сад Ље веЮ покоЉна.  ажем ЉоЉ: Ђћати, можете ли да ме научите да печем просфоре?ї ќна каже: Ђћожда Ље боЪе да учите од оца јдриЉана из Ќовоспаског?ї  ажем: Ђћати, а могу ли код вас?ї - Ђѕа, можете, доРите.ї - Ђј кад печете?ї - Ђ” четвртак.ї

÷ео дан сам радио код Ьих. Ќаравно, имао сам неког искуства, а овде сам видео своЉе грубе грешке, научили су ме да месим доЬи део, да и он буде округао... ЂЌизї Ље доЬи део просфоре.

» ту Ље била Љош Љедна зачкоЪица: радио сам код Ьих на печеЬу цео дан, а оне пеку за продаЉу, али не могу да кажем мати —ергиЉи: ЂѕродаЉте ми,ї зато што Ље отац-намесник забранио да купуЉемо, а: ЂƒаЉте ми бесплатно,ї не могу да превалим преко Љезика. ћожда би ми и дала, али нисам замолио...

«а печеЬе ми Ље остао само петак Ц увече. ѕа, хвала Ѕогу, видео сам своЉе грубе грешке, поправио сам смесу за мешеЬе и шта мислите? ¬еЮ прве вечери су испале апсолутно нормалне просфоре. ћилост ЅожиЉа!

»гуман  иприЉан на послушаЬу. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков) »гуман  иприЉан на послушаЬу. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков)
††††

Ќаравно, молио сам се, и молио сам Ц великомученицу ¬арвару сам молио, зато што Ље те вечери било сеЮаЬе на Ьу... ѕросфоре су добро испале! ЌедеЪа, ЋитургиЉа, отац-намесник види просфоре, нормалне, за службу... Ђќче  иприЉане, чиЉе су просфоре?ї - ЂЌаше, оче.ї - ЂЎта вам се то десило?ї - Ђќче, милост ЅожиЉа.ї

≈то, видите: да отац намесник ниЉе рекао: Ђ√отово, печемо сами,ї колико бих Љош тако правио само мале?

ЌаЉбоЪе Ље учити од других просфорника, радити у радионици за печеЬе просфора како би они на лицу места показали како треба пеЮи, зато што у приручнику не може све да се напише. Ќе могу да замислим како се може показати како се праве ови доЬи делови ако човек то не види, ако не осеЮа тесто под рукама.

ƒа би човек научио да пече просфоре треба да пече заЉедно с добрим просфорником и чак да посеЮуЉе различите радионице за печеЬе просфора Ц размена искуства Ље врло важна.

—веже испечене просфоре. —ретенски манастир. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков) —веже испечене просфоре. —ретенски манастир. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков)
††††

Ўта данас представЪа радионица за просфоре —ретенског манастира?

Ц ѕогон за обичну малу пекарску производЬу. Ќишта посебно. Ўпорет, машина за мешеЬе теста, машина за ваЪаЬе кроз коЉу се обраРуЉе тесто (такозвана рибалица) како би се добила хомогена, чврста структура. —толови за развиЉаЬе теста, полице за ЂодмараЬеї теста на коЉима просфоре надолазе пре печеЬа.

Ц ј ко пече? ћонаси, искушеници или некога унаЉмЪуЉете?

Ц ЌаЉамника немамо, просфоре за службу печем сам, зато што Ље то мала количина, стижем, помоЮ ниЉе потребна, опрема то дозвоЪава. ј мале просфоре...  од нас су у радионици за печеЬе просфора на послушаЬу студенти богословиЉе Ц они помажу приликом развиЉаЬа, зато што за два и по сата треба да направимо око 3 хиЪаде просфора.

††††

Ц  олико често печете?

Ц ѕо потреби. “о зависи од празника: што више има празничних дана, то чешЮе треба пеЮи. ј просфоре за службе печемо три пута у две недеЪе.

Ц ƒа ли студенти воле ово послушаЬе?

Ц «нате, без обзира на то колико смо веЮ имали студената богословиЉе као помоЮника, ово питаЬе се не поставЪа: Ђƒа ли волиш послушаЬе?ї –аде усрдно, труде се. «ахвалан сам момцима на помоЮи и усрдности зато што су на овом послушаЬу увече, после вечере, то Ље Ьихово слободно време, односно, за Ьих Ље то додатно оптереЮеЬе. јли, држе се, раде. ѕонекад су на овом послушаЬу годинама, док не зарше богословиЉу. «начи, желе. –азумете, печеЬе просфора... човеку то треба да се свиРа. Куди су различити: неко слика иконе, неко воли да се бави столарством. ≈то, свиРа се човеку посао, зна га. » према овом послу Ц печеЬу просфора Ц треба се исто тако односити. »наче неЮе бити успеха. £ер, сами разумете зашто Ље тако? »пак имамо посла са живим биЮима: гЪивице квасца су живе... ≈то, у томе Ље ствар. „овеку треба да се свиРа поприште да би га успешно савладао.

††††

Ц ќдносно, ако га ради механички, неЮе успети?

Ц ћеханички Ц не, неЮе. –аниЉе то нисам схватао, пре него што сам почео да се бавим печеЬем. ѕотпуно другачиЉе сам се односио према просфорама.  ао прво, нисам знао какав Ље то труд.  ао друго, уопште нисам разумео приступ: Љака ствар Ц испеЮи просфору? “ако сам дошао код Љедног изванредног просфорника, оца јдриЉана у Ќовоспаским манастир. ЂƒаЉте ми, - кажем, - рецепт.ї ј он: Ђѕа знаш ли шта Ље глутен? ј да ли знаш шта Ље показатеЪ деформациЉе глутена?ї “о су карактеристике брашна. ѕомислио сам: Ђ«ашто ли ми све то прича? “реба ми само рецепт.ї

ј онда, кад сам сâм почео да печем схватио сам да ми ниЉе случаЉно говорио те ствари, зато што ако се оне немаЉу у виду не могу се добро испеЮи просфоре. »ли човек треба да има огромно искуство или треба просто да разуме какви процеси се тамо одвиЉаЉу.

”згред, за печеЬе просфора, за схватаЬе процеса печеЬа Ц у суштини, хлеба, само специЉалног Ц могу да помогну кЬиге о печеЬу хлеба, обичне кЬиге коЉе могу да се купе. ќне човеку помажу да схвати шта се тамо дешава, а то ниЉе наодмет. Ќе само то, ове кЬиге су ми помогле и у другоЉ ствари: Љер, ми печемо и хлеб за братиЉу у радионици за печеЬе просфора. ” принципу, за печеЬе просфора Ље прва ствар Ц преношеЬе искуства. ј друга Ље сопствено искуство, коЉе Ље незамеЬиво. » као приручник Ц кЬиге за печеЬе хлеба: оне помажу.

— игуманом  иприЉаном (ѕартсом)

разговарала Ље јнастасиЉа –ахлина

[1] Ќа проскомидиЉи се користи пет просфора за служеЬе. »з прве се вади јгнец, коЉи се касниЉе пресушествЪуЉе у ’ристово “ело. »з остале четири просфоре свештеник вади честице у сеЮаЬе на ѕресвету Ѕогородицу и свеце, измеРу осталог, чиЉа се ЋитургиЉа служи, као и у сеЮаЬе на живе и умрле чланове ÷ркве.

[2] ћолоховец £елена »вановна (1831-1918) Ц класик руске кулинарске литературе, аутор кЬиге Ђѕоклон младим домаЮицама или —редство за смаЬеЬе трошкова у домаЮинствуї (1861).

—а руског ћарина “одиЮ

21 / 12 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0