Srpska

—ведок ’ристов веран до смрти

ѕрославЪамо —ветог ƒоситеЉа «агребачког »споведника

††††

Ќе боЉ се мало стадо, Љер Ље воЪа ќца вашега да вам даде ÷арство, риЉечи су светог £еванРеЪа, драга браЮо и сестре, коЉе смо управо чули. –иЉечи охрабреЬа, риЉечи утЉехе, риЉечи наде, риЉечи ’ристовог обеЮаЬа. Меговог обеЮаЬа коЉе се испуЬавало и коЉе се испунило кроз сву историЉу рода Ъудскога. Ќе боЉ се мало стадо, рекао Ље √оспод, а на многим другим мЉестима, дао Ље исто тако обеЮаЬе, да Юе остати са нама и да нас неЮе оставити саме. ” исто вриЉеме потврдивши да Ље Љачи онаЉ коЉи Ље у нама, него ли све силе коЉе су око нас. —ва историЉа ÷ркве ЅожиЉе Ље то потврдила. ” немоЮи, у таЉни „аснога  рста коЉи Ље символ наЉдубЪег страдаЬа и наЉдубЪе немоЮи Ъудске, открила се управо моЮ и сила ЅожиЉа кроз оне коЉи су на христолики начин носили  рст ’ристов, и коЉи су носеЮи  рст ’ристов поистовЉетили се са ’ристовим страдаЬима и кроз Ьегова страдаЬа задобили снагу Меговог ¬аскрсеЬа. ∆ивот ÷ркве ’ристове Ље крстноваскрсни живот кроз сву историЉу, и наЉдивниЉи изданци ÷ркве ’ристове, они су тога свЉедоци.

£едан од таквих дивних свЉедока ’риста √оспода, свЉедока крстноваскрсне пасхе, прелаза кроз таму овога свиЉета и страдаЬа у радост √осподЬу, у таЉну ’ристовог ¬аскрсеЬа Љесте и блаженог спомена свештеноисповЉедник ƒоситеЉ загребачки и ваведеЬски. Ѕлагословом Мегове —ветости ми смо синоЮ и ево данас извршили пренос Ьегових моштиЉу. ќн Ље приброЉан лику свештеноисповЉедника наше ÷ркве приЉе неку годину на јрхиЉереЉском —абору. ƒоситеЉ, изданак овога града, роРен у граду Ѕеограду, али коЉи Ље своЉим животом, своЉим свЉедочанством, своЉом проповЉеРу и своЉим страдаЬем украсио не само оваЉ град у коме Ље провео прве године свога живота и пос-ледЬе страдалне године свога живота, савивши своЉе гниЉездо у овоЉ светиЬи ваведеЬскоЉ.

”красио Ље своЉим страдаЬем, своЉим подвигом и свЉедочеЬем царски град Ќиш, гдЉе Ље био изабран 1913. године за нишког епископа, уочи оног првог свЉетског поклаЬа, пониЉевши заЉедно са своЉим народом  рст „асни,  рст страдаЬа и проводеЮи веЮи дио ѕрвог свЉетског рата у заробЪеништву, прогнанству у ЅугарскоЉ, да би се поново вратио у град Ќиш и да би ту унаприЉедио црквени живот, основавши и штампариЉу —ветог ÷ара  онстантина и £елене, издаЉуЮи значаЉни духовни и црквени лист „ѕреглед нишке епархиЉе", обнавЪаЉуЮи духовни живот и сахраЬуЉуЮи оне коЉи су били побиЉени. ќд руку злотвора десетине свештеника православних били су поклани у то вриЉеме, од небраЮе. —ве Ље он прикупЪао, Ьихова имена, и оставио о Ьима свЉедочанство као о страдалницима за вЉеру ’ристову. ” своЉе вриЉеме а приЉе тога, он Ље завршио духовне школе у чувеноЉ  иЉевскоЉ духовноЉ академиЉи, добивши зваЬе кандидата богословЪа. ¬аспитан у страху ЅожиЉем, научен богословЪу и мудрости ÷ркве ЅожиЉе, он Ље био Љедан од наЉдивниЉих свЉедока ÷ркве српске ѕравославне измеРу два рата. —а тог разлога, —вети јрхиЉереЉски —абор га Ље послао да буде први ћитрополит новоосноване загребачке ћитрополиЉе. ќн Ље ту у «агребу свЉедочио √оспода, проповЉедао £еванРеЪе, био човЉек мирнога и тихога духа, дубоке вЉере и дубокога повЉереЬа у √оспода. ј Љош приЉе тога, Ьега Ље ÷рква ЅожиЉа послала као мисионара у «акарпатску –усиЉу и он Ље, може мирне душе да се каже, обновитеЪ «акарпатске ÷ркве ѕравославне, тамо гдЉе су служили као мисионари наши епископи блаженог спомена митрополит £осиф потоЬи скопски, такоРе потоЬи ћитрополит загребачки ƒамаскин, ≈пископ рашко-призренски ¬ладимир. “амо Ље такоРе био послан и блаженог спомена отац £устин ОелиЉски ѕреподобни у те краЉеве коЉи су веома страдали кроз вЉекове, гдЉе су православни били гоЬени од униЉата и од римске пропаганде тога времена. “амо Ље и ƒоситеЉ немало пострадао обнавЪаЉуЮи манастире, обнавЪаЉуЮи духовни и црквени живот те ÷ркве коЉа иде у дубоку старину. » по предаЬу и по историЉским чиЬеницама, тамо Ље Љедан броЉ званих ЅиЉелих —рба остао од старина и до данас преживио, поред оних Ћужичких —рба коЉи су се претапили кроз вЉекове, али су многи и од Ьих сачували своЉе национално самосазнаЬе. ЅиЉели —рби, сачували су своЉу вЉеру и имали су и своЉе манастире, коЉи су били повезани и са средЬевЉековном ÷рквом —рпском у вриЉеме цара ƒушана, а такоРе у вриЉеме —тевана деспота ¬исокога. “ако Ље наша ÷рква преко Ьега и других наших јрхиЉереЉа обновила ѕравославЪе на тим просторима, коЉе и данас постоЉи и оно и данас прославЪа »ме ЅожиЉе на ѕравославни начин. ƒакле, апостол царскога града Ќиша, апостол «акарпатске –усиЉе, апостол града «агреба, страдалник и исповЉедник. Мегово страдаЬе дошло Ље до свог врхунца 1941. године у «агребу, када Ље био затворен и када Ље пребиЉан у затвору, када му Ље брада Ьегова чупана, и гдЉе Ље доживио страховита страдаЬа, тЉелесна и душевна, да би на краЉу био прогнан из «агреба и дошао овдЉе и дуго времена боравио у болници у Ѕеограду и на краЉу посЪедЬе дане свога страдалног живота провео Ље управо овдЉе под, бригом сестара манастира ¬аведеЬа, ондашЬе игуманиЉе, рускиЬе мати јнгелине. ќвдЉе се упокоЉио 13. Љануара 1945. године, и ево у наше дане Ьегов спомен поново оживЪава и васкрсава. —вети јрхиЉереЉски —абор Ље сагледао Ьегов подвиг, проучио Ьегов живот, Ьегово страдаЬе и уписао га Ље у  алендар ÷ркве ’ристове.

Ѕлагословом Мегове —ветости, ми смо синоЮ и ево данас извршили пренос Ьегових светих моштиЉу и оне су поставЪене овдЉе у оваЉ свети Юивот, да би вЉерни цЉеливали Ьегове ране, Ьегове страдалне мошти и да би кроз цЉелив Ьегових страдалних моштиЉу, учили се истинском и правом путу ’ристовом, оном путу коЉим Ље ходио свештеноисповЉедник ƒоситеЉ загребачки и ваведеЬски.

Ќе боЉ се мало стадо, Љер √оспод Ље обеЮао онима коЉи заЉедно са Ьим страдаЉу, коЉи  рст Мегов носе да им подари ÷арство своЉе. » придодао Ље √оспод: они коЉи мене исповЉеде и пред Ъудима и Ља Юу Ьих исповЉедити пред анРелима своЉим небеским, коЉи се мене одрекну пред Ъудима и Ља Юу се Ьих одреЮи пред анРелима небеским. —вети ƒоситеЉ Ље исповиЉедио √оспода свим своЉим животом, животним подвигом и √оспод га Ље признао за свога пред анРелима и уписан Ље неизбрисивим словима у кЬигу вЉечнога живота.

Меговим молитвама нека √оспод и нас утврди у ношеЬу  рста „аснога; нека √оспод закрили и ову свету обитеЪ, нека закрили и нашу свеукупну ÷ркву, коЉа наставЪа да носи „асни  рст ’ристов. Ќарочито нека √оспод закрили многострадално  осово и ћетохиЉу коЉе Ље сво у знаку ношеЬа „аснога  рста и страдаЬа. —вети ƒоситеЉ, коЉи Ље пострадао носеЮи  рст ’ристов, нека би се молио да се √оспод смилуЉе народу своме и стаду своме и да му поврати слободу на  осову и ћетохиЉи, да му поврати Ьегово достоЉанство и Ьегову част свуда и на сваком мЉесту.

ћолитвама св. ƒоситеЉа загребачког, √осподе »сусе ’ристе Ѕоже наш помилуЉ и спаси нас! јмин.

’ристос ¬аскрсе!*

* Ѕеседа ћитрополита јмфилохиЉа на —ветоЉ ЋитургиЉи у манастиру ¬еведеЬе, 13. маЉа 2008. године приликом молитвене прославе преноса и полагаЬа моштиЉу свештеноисповедника ƒоситеЉа у Юивот у манастирскоЉ цркви.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

15 / 01 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0