Srpska

ЅогоjавЪеЬе

£еванРеЪе о крштеЬу √оспода


ћатеЉ, 3, 13-17. «ач. 6.

††††

» ЉавиЮе се слава √осподЬа, и свако Юе тело видети. £ер уста √осподЬа (тако) говорише (»с. 40, 5).

” давна времена √оспод Ље обеЮао Љавити се у слави великоЉ. Куди чули, па заборавили. Ќо √оспод ниЉе заборавио реч —воЉу. £ер су речи √осподЬе као куле камене, коЉе се не руше. √оспод Ље обеЮао доЮи, но ќн ниЉе дошао онда кад нам Ље наЉмаЬе потребан, него онда кад нам Ље наЉвише потребан. ƒок год Ље √оспода могао заменити пророк, или ангел, дотле Ље √оспод слао пророке и ангеле место —ебе. Ќо када Ље порасло зло у свету тако, да га ни ангел ниЉе могао своЉом светлошЮу сагорети, нити пророк своЉом речЉу умаЬити, тада Ље √оспод испунио —воЉе давнашЬе обеЮаЬе и Љавио се на земЪи. Ќо како се Љавио √оспод у слави? ” неописаноЉ смирености и послушности. “ако, да су ангели Мегови изгледали светлиЉи и пророци Мегови веЮи од Мега.  ад су се на £ордану показали пророк и √осподар, пророк Ље више падао у очи него √осподар. £ован ѕретеча изгледао Ље чудниЉи и веЮи него ’ристос √оспод. —а две тешке завесе заклонио Ље био ’ристос —воЉу славу и величину: са телом човечЉим и са смиреношЮу. «ато √а Ъуди нису ни приметили нити познали, док су очи свих небеских сила биле упрте у Мега више него у сав створени свет. ќбучен у истинско тело и у истинску смиреност √оспод »сус доРе из √алилеЉе на £ордан ка £овану, да се крсти од Ьега.

ƒиван Ље Ѕог у делима —воЉим!  роз сва —воЉа дела ќн нас учи смирености и послушности. ќн се криЉе иза дела —воЉих, као сунце ноЮу иза звезданог сЉаЉа, као славуЉ у жбуну иза песме своЉе.

ќн позаЉмЪуЉе светлост своЉу сунцу, и сунце светли као своЉом сопственом светлошЮу, док светлост ЅожЉа остаЉе скривена.

ќн позаЉмЪуЉе глас —воЉ грому и ветровима, и ови се чуЉу, а ќн се не чуЉе.

ќн позаЉмЪуЉе красоту —воЉу планинама и поЪима, и планине и поЪа блистаЉу красотом као своЉом, док красота ЅожЉа остаЉе у таЉности.

ќн позаЉмЪуЉе убавост и мирис цвеЮу поЪскоме, и убаво цвеЮе мирише као своЉим сопственим мирисом, док мирис ЅожЉи остаЉе неопажен.

ќн позаЉмЪуЉе снагу свакоме створеЬу, и сва створеЬа диче се Љедно пред другим снагом као своЉом, док безмерна снага ЅожЉа нити виче нити се дичи.

ќн позаЉмЪуЉе човеку од ума —воЉега, и човек умуЉе и мисли као своЉим умом, док ум ЅожЉи стоЉи у затишЉу од ларме и у заклону од похвале света.

“ако нас √оспод учи смирености. £ер све то што чини, ќн чини колико по самоЉ природи —воЉоЉ, толико и ради човека. ƒа би се човек застидео и тронуо од глупе охолости. ƒа се не би човек хвалисао самим собом, не имаЉуЮи никаквих добрих дела, него да би пуштао напред дела своЉа, а он ходио позади Ьих, као Ѕог позади дела —воЉих. Љедва чуЉан и Љедва видан, као пастир иза многоброЉног стада.

ƒиван Ље Ѕог када нас учи смирености. Ќо диван Ље Ѕог наш и када нас учи послушности. Ќикад човек не може бити тако послушан као Ѕог. „овек баца семе у Ьиву и оставЪа га Ѕогу. «а Љедан дан човек баци семе у Ьиву, а Ѕог стоЉи код семена стотину дана, те га чува, и греЉе, и оживотворава, и поступно извлачи из земЪе као траву, и поступно пуни траву зрном, и поступно чини те семе сазрева, док човек опет не уРе у Ьиву, да за дан два сабере зрно и однесе у житнице.

√авран излеже тиЮе, и напусти их, и не брине ништа више о Ьима. ј Ѕог прима бригу на —ебе и послушно дан и ноЮ бди над младунцима. –ибе баце икру и оду, а Ѕог остаЉе, да из икре излеже мале рибе и да се постара о ЬиховоЉ исхрани и развитку. ЅезброЉна сирочад, и Ъудска и животиЬска, пропала би, када Ѕог не би о Ьима бринуо. ƒаноноЮно бди Ѕог над свима —воЉим створеЬима, ослушкуЉе Ьихове жеЪе и задовоЪава Ьихове потребе.

Ѕог слуша молбе и молитве Ъуди и испуЬуЉе их; испуЬуЉе их послушно увек, кад год те молбе и молитве нису везане са грехом. ћолитве пак, коЉе хоЮе Ѕога да увуку у грех и да √а учине саучесником Ъудскога греха, - те молитве Ѕог одбиЉа и не слуша их. ј од свих молитава Ѕог наЉрадиЉе слуша скрушене молитве покаЉника, коЉи моле за опроштаЉ грехова. £ер ништа у свету ниЉе корисниЉе за човека од опроштаЉа греха, од ослобоРеЬа од греха. — тиме човек постаЉе нова твар, тиме он почиЬе нови живот, живот сина на место живота слуге. «ато су сви пророци од увек тражили од Ъуди покаЉаЬе. «ато и —вети £ован ѕретеча не само проповеда покаЉаЬе, него врши и крштеЬе покаЉаЬа, да би Ъуди видЪиво запечатили своЉе покаЉаЬе. Ўто год веЮе покаЉаЬе, то веЮа одрешеност од света и привезаност Ѕогу; да, то бржа и послушност ЅожЉа према молитвама Ъуди.

» тако никад човек не може бити ни тако смирен као Ѕог, нити тако послушан као Ѕог.  роз сва своЉа створеЬа на небу и на земЪи Ѕог учи Ъуде смирености и послушности. “у поруку Ѕог нуди Ъудима из —воЉе превелике Ъубави према човеку и из —воЉе пламене жеЪе, да се сви Ъуди спасу и да ниЉедан не погине.

Ќо све ове поуке о смирености и послушности Ѕог Ље давао Ъудима посредно, или кроз створену природу, или кроз —воЉе пророке и избранике и ангеле. “ек у лицу √оспода »суса Ѕог даЉе ову поуку Ъудима непосредно, кроз —амога —ебе, обученог у тело. ” сваком тренутку —вога земаЪскога живота, од роРеЬа у пеЮини до распеЮа на крсту, √оспод »сус Ље Љедна жива поука Ъудима у смирености и послушности. “аква жива поука Ље ќн и у своме крштеЬу на £ордану.

£ован Ље био Љунак дана. ’риста ниЉе нико ни познавао. ѕа и кад су √а познали, грешни Ъуди сматрали су £ована веЮим од Мега. £овану врви народ са свих страна, неуки и учени, сиромашни и богати. £ован Ље много падао у очи, како своЉом споЪашношЮу, тако и своЉим пустиЬачким и испосничким животом, а тако исто и своЉим чудним речима. Ќису толико Ъуди врвели ка £овану из осеЮаЬа своЉе грешности, нити из чежЬе за покаЉаЬе, колико из радозналости, да виде и чуЉу Љедног необичног човека. ѕуста радозналост!  олико нам она драгоцена времена одузме, не даЉуЮи нам зато ништа, осим пролазне Ъудске сладуЬавости, коЉа се брзо обраЮа у горчину!  олико нас она умрежава у своЉе мреже и колико одлаже и одлаже наше покаЉаЬе и с тим и наше спасеЬе!

’ристос не изазива радозналост. ” маси народа ќн лагано корача ка £ордану. ќн ничим не пада у очи народу,нити ико обраЮа пажЬе на Мега. Мегов изглед ниЉе тако необичан као £ованов, нити Ље Мегова одеЮа тако чудна, нити Ље Мегов живот тако сурово испоснички.

ќн се умешао у гомилу, и гомила се кретала с Мим из √алилеЉе ка £ордану, ЉедуЮи и пиЉуЮи с Мим и разговараЉуЮи као и са сваким другим човеком из те исте гомиле. ¬елики »саиЉа унапред Ље то предочио и провидео рекавши: и видесмо √а, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо √а пожелели (»с. 53, 2).

јли у целом скупу на £ордану беше Љедан човек, Љедан Љедини, коЉи √а познаде, и то истински познаде. “о беше сам £ован  рститеЪ. » засветлише очи у оштрога пустиЬика, и замукнуше за час громовита уста Ьегова, и заборави £ован на сву осталу гомилу Ъуди, у води и око воде, па указуЉуЮи прстом на »суса умилно рече: гле ЉагЬе ЅожЉе (£ов. 1, 29)!

£агЬе ЅожЉе! —а ове две речи изразио Ље ѕретеча смиреност и послушност √оспода »суса. ќн Ље смирен као ЉагЬе, и ќн Ље послушан као ЉагЬе. » то смирен пред Ѕогом и послушан Ѕогу. «ато и каже: ЉагЬе ЅожЉе.  ао ЉагЬе ќн ходи кротко и смерно. » као што ЉагЬе ходи и на пашу и на кланицу са истом преданошЮу своме пастиру, тако и ’ристос ходи тамо куда √а ќтац небески упуЮуЉе: на роРеЬе у пеЮини, на крштеЬе у £ордану, на распеЮе на крсту, вазда са истом готовошЮу и истом преданошЮу.

Ќо уз речи ЉагЬе ЅожЉе £ован додаЉе Љош и ове речи: коЉе узе на се грехе света.  ако узе ’ристос грехе света на се? —воЉом ЪубавЪу и —воЉом жртвом, што Ље Љедно од другог нераздвоЉно; Љер нити има праве Ъубави без жртве, нити се чини права жртва без Ъубави. ѕо —воЉоЉ Ъубави ’ристос сиРе у оваЉ телесни свет и обуче се у слабо Ъудско тело. ќваЉ свет ниЉе онако чист и красан и мио какав Ље био пре греха јдамова. ќд греха Ље свет оваЉ навукао на себе тамну и дебелу телесну образину, какву сада носи. —вет прозрачни постао Ље свет дебелости и таме; свет чисти постао Ље свет нечисти; свет красни - свет наказни и ругоба; свет мили - свет сурови. ” таЉ свет спустио се ЌаЉпрозрачниЉи, ЌаЉчистиЉи, ЌаЉкрасниЉи и ЌаЉмилиЉи. “име Ље ќн веЮ узео на —ебе грехе света, - тиме што се Љавио у свету у телу света, коЉе Ље грубо и коЉе се храни грубом храном. ѕрво тиме, дакле, што Ље примио на —ебе тело, какво Ље тело постало после првородног греха.

ƒруго и тиме, што Ље из Ъубави снисходио, да испуни све законе, коЉи су дати Ъудима после греха. —ам, немаЉуЮи потребе у овим законима, ќн Ље снисходио, да их све испуни, све - како законе дате природи, тако и законе дате Ъудима. «ато Ље се подвргао и глади и жеРи и умору и болу сваке врсте, као и остали смртни Ъуди; и зато Ље морао да лагано расте, као и све што се раРа. кроз пуних тридесет година, пре него ли отпочне —воЉу Љавну службу. ЌаЉзад зато Ље и обрезан био; зато се и крстио; зато Ље и у храм ходио на молитву; зато Ље плаЮао порез Юесару. —ве законе после првородног греха ќн Ље примио на —ебе и испунио их. «ато се и каже: ќн узе на се грехе света. Ќаиме, ќн узе на се испуЬеЬе свих закона, и то са онолико послушности и лакоЮе, са колико су непослушности и тешкоЮе Ъуди и те законе испуЬавали.

» наЉзад треЮе тиме, што принесе —ебе на жртву за грехе света. —воЉим добровоЪним распеЮем на крсту; тиме што би заклан као ЉагЬе и проли —воЉу невину крв за грехе многих. »стина, цео Ље Мегов земаЪски живот жртва, као што Ље цео Мегов живот уопште Ъубав. ∆ртва Ље и то што Ље ќн примио тело на —ебе; жртва Ље и то што Ље ќн примио закон на —ебе. Ќо на крсту ќн Ље крвЪу запечатио —воЉу жртву и раздрао са свим рукописаниЉе наших грехова. Ќа крсту ќн показа како сав ужас Ъудског греха, тако и сву Ъубав ЅожЉу, коЉа иде до саможртвоваЬа.

» тако ’ристос узе на —ебе грехе света на три начина:

прво, примивши тело на —ебе,

друго, примивши закон на —ебе и

треЮе, примивши жртву на —ебе.

ќнда када се √оспод поЉавио у свет, обучен у тело, и као телесан подчинио се закону, таЉ догаРаЉ пропраЮен Ље Љедном чудном природном поЉавом - поЉавом звезде на »стоку; затим Љош и слетаЬем ангела на земЪу; па радоваЬем пастира витлеЉемских; па поклоЬеЬем простих пастира и мудрих звездара Мему, божанском ћладенцу. Ќо томе догаРаЉу следовало Ље »родово клаЬе деце и бекство —паситеЪа у таму египатску испред Љош црЬе таме - Љерусалимске.

ќнда када се √оспод Љавно и Љасно подчинио закону Ъудском и примио крштеЬе на £ордану, и таЉ догаРаЉ опет пропраЮен Ље Љедном чудном природном поЉавом - по доцниЉем сазнаЬу ЅожЉих светитеЪа - наиме: зауставЪаЬем воде у реци £ордану уступаЬем мора назад. ћоре видЉе и побЉеже, £ордан возвратисЉа вспЉат. «атим, небо се отворило, глас се чуо ќца небеског и видео се ƒух —вети у виду голуба. –од човечЉи Ље то осетио и видео кроз свога представника, —ветог £ована  рститеЪа. Ќо томе догаРаЉу следовао Ље четрдесетодневни пост ’ристов и мрак и ужас сатанског искушеЬа. ј потом поЉава ангела, коЉи ћу служаху.

ѕа и онда када Ље √оспод све своЉе страдаЬе у телу на земЪи запечатио мукама и крвЪу на крсту, и таЉ догаРаЉ пропратила Ље природа страшним поЉавама: потресом земЪе, помрачеЬем сунца, распрскаваЬем камеЬа и отвараЬем гробова. ∆иви и мртви осетили су страховиту величину божанске жртве на √олготи: разбоЉници и незнабошци поверовали су у —ина ЅожЉег, а мртви су се поЉавили на улицама Љерусалимским. » томе догаРаЉу следовала Ље тама, тама ван гроба и тама у гробу; после чега Ље дошло коначно свануЮе, коначна победа и коначно - васкрсеЬе. » опет поЉава ангела!

» тако ова три догаРаЉа у животу ’ристовом даЉу нам наЉЉасниЉу и наЉнепосредниЉу поуку божанског смиреЬа и божанске послушности. Ќебесна радост и узвишеност свакога од Ьих преплиЮе се са ужасом Ъудског злочина и сатанске саблазни. Ќо у сва три случаЉа ’ристос Ље изишао као сЉаЉан победилац: над човеком »родом, после —вога роРеЬа; над сатаном, после —вога крштеЬа и над удруженим Ъудима и сатаном, после —воЉе смрти. ј крштеЬе на £ордану божанствени ћатеЉ овако описуЉе:

” време оно доРе »сус из √алилеЉе на £ордан ка £овану, да се крсти од Ьега. ј £ован ћу се опираше говореЮи: Ља треба да будем од тебе крштен, а ти ли долазиш к мени? £ован Ље познао ’риста, али ниЉе познао Мегов план спасеЬа. » сад се открива Љединствена сцена у историЉи ЪудскоЉ: да се Ѕог надмеЮе у смиреЬу са човеком! £ован крштава грешнике ради покаЉаЬа. ћеРутим, Ьему прилази безгрешни, коЉи нема за шта да се каЉе и захтева да се и ќн крсти. £ован, Љачи духовном силом од свих смртних Ъуди око себе, наЉеданпут познаЉе у ’ристу £ачега од себе. », пре него што √а Ље видео, £ован Ље веЮ знао, да Ље ќн дошао на земЪу и да Ље меРу Ъудима. ћеРу вама стоЉи кога ви не знате (£ов. 1, 26). Ќо тек када Ље стао лицем с Мим, он √а Ље познао и указао Ъудима прстом на Мега: гле, ЉагЬе ЅожЉе! „им √а Ље свети £ован видео, ќн Ље могао мислити, да Ље Ьегова улога као ѕретече завршена, и реЮи, као негда праведни —имеон: сад отпусти с миром слугу свога √осподе (Ћк. 2, 29), или као што Ље сам £ован доцниЉе Љедном приликом рекао: ќн треба да расте а Ља да се умаЬуЉем (£ов. 3, 30). јли не; место да се деси то што £ован мисли и очекуЉе, Ьему ’ристос задаЉе Љедан неочекиван задатак. ”вршЮен меЮу грешне Ъуде, безгрешни ’ристос тражи од £ована, да оваЉ учини с Мим што Ље чинио и с другима, то Љест, да √а крсти у реци као што Ље крштавао и друге. £ованово опираЬе томе сасвим Ље разумЪиво смртним Ъудима. јх, страшно Ље, браЮо, увести у воду чистиЉег од воде! —трашно и престрашно створеЬу спустити руку своЉу на главу —творитеЪа.  ако Юе се усудити човек од праха и пепела ставити руку на ќнога коме су херувими подножЉе ногама Меговим!

Ќо ’ристос брзо завршава разговор са £ованом Љедном кратком али одлучном реченицом: остави (то) сад Љер тако нам треба испунити сваку правду. “ада £ован остави √а. “име √оспод хоЮе да каже: прекини за сад реч о моме и твоме достоЉанству, и о томе ко Ље од нас двоЉице веЮи и Љачи. ƒанашЬи дан ниЉе зато одреРен, но за нешто друго. ƒоЮи Юе време, кад Юе се Љавити и то што ти говориш. Ќе можемо ми Ъуде научити ничему, што не будемо ми претходно сами извршили.  о Юе нам иначе веровати? » у чему би се ми иначе разликовали од законика и кЬижевника Љерусалимских, коЉи уче а не творе? —ав закон ми морамо извршити, да би свему закону дали Љедан виши, духовни смисао и значаЉ. » Ља треба да се прво крстим водом, да бих потом крштавао ƒухом —ветим и огЬем. ѕлан спасеЬа обЉавЪуЉе се самим своЉим извоРеЬем. Ўто ти Ље сад неЉасно, биЮе ти ускоро Љасно. Ќебеса Юе се открити и оправдати ово, што £а захтевам од тебе.

 олико Ље £ован у први мах био устрашен, да изврши крштеЬе над ’ристом, толико Ље сада био послушан заповести ћесиЉе. » небеса су заиста похитала да оправдаЉу и благослове чин ѕретечених руку. ("“роЉаки Ље узрок био, да —паситеЪ прими крштеЬе од £ована. ѕрво, да би тако, пошто се веЮ родио као човек, испунио сваку правду и смиреЬе пред законом. ƒруго, да би —воЉим крштеЬем утврдио значаЉ £ованова крштеЬа. “реЮе, да би освеЮуЉуЮи воду £орданску показао кроз слетаЬе голуба силазак ƒуха —ветога у часу крштаваЬа верних", £ероним).

’ристос се погружава у воду, не да —ебе очисти, него да символички потопи старога човека. —воЉим погружеЬем у воду ќн мислено понавЪа потоп света у време ЌоЉа, и понавЪа потоп ‘араона и Ьегове египатске воЉске у ÷рвеном ћору. ” светском потопу потопило се грешно човечанство, у црвеном ћору потопио се ‘араон, неприЉатеЪ Ѕога живога. ’ристос Ље узео грехе Ъуди на —ебе. ƒобровоЪно ќн Ље пристао, да се ќн потопи на место грешног човечанства; драговоЪно ќн Ље примио на —ебе судбу потопЪеног ‘араона, неприЉатеЪа Ѕога живога. ќн погружава у воду —воЉе тело, као да га сахраЬуЉе у гроб. ќн се погружава у воду за тренутак, а потом се уздиже и излази из воде. “име ќн понавЪа ону страховиту лекциЉу, коЉу Ље Ѕог пружио Ъудима потопом грешника у време ЌоЉа, и потопом ‘араона у ÷рвеном ћору. “име ќн на видЪив начин но Юутке казуЉе оно што Ље доцниЉе казао речима ученоме кнезу Ќикодиму, наиме: ако се ко наново не роди, не може видети царства ЅожЉега (£ов. 3, 1). Ќо наново се може родити Љош у овоме животу ко умре староме човеку, или друкчиЉе речено: у коме умре стари. грешни човек.  о се погрузи са своЉим грехом, а уздигне се чист од греха.  о се погрузи телом као телесан човек, а уздигне духом као духован човек.  о закопа себе с ’ристом крштеЬем као у гроб ( олос. 2, 12).  о потопи гордост, непослушност, себичност и сваку нечистоту старога, грешнога човека, а он уздигне смиреЬе и кротост, послушност и Ъубав.  о умре себи, а оживи Ѕогу (–им. 6). £едном речЉу: ко себе сахрани као грешник и поново се роди као праведник, - таЉ Юе остварити онаЉ пример, коЉи му Ље дао ’ристос —воЉим  рштеЬем у води £орданскоЉ. "ѕре него ли отпочне други живот, треба са првим окончати", говори ¬асилиЉе ¬елики. ќ, како Ље многозначаЉно и како многопоучно ’ристово крштеЬе погружеЬем Мегова светог тела у воду! —амо безгранична мудрост ЅожЉа могла Ље устроЉити толико корисно и поучно за Ъуде крштеЬе на £ордану. —амо та безгранична мудрост, коЉа види прошлост и будуЮност као и садашЬост, могла Ље да веже почетке са краЉевима Ъудске историЉе и да доведе у везу потопе грешног човечанства са погружаваЬем ’риста у воду. —амо та неисказана мудрост може Љедном сликом, Љедним чином, Љедним знаком да каже више него сви Ъудски Љезици на земЪи. £ер, гле, цео начин нашега спасеЬа казан Ље чином ’ристовог крштеЬа у £ордану.

» крстивши се »сус изиРе одмах из воде. » гле, отворише ћу се небеса, и виде ƒуха ЅожЉега где силази као голуб и доРе на Мега. » гле, глас с неба коЉи говори: ово Ље —ин моЉ Ъубазни, коЉи Ље по моЉоЉ воЪи. ЌиЉе ƒух сишао на ’риста док Ље био погружен у води, него кад Ље изишао из воде. “име ћудрост ЅожЉа хоЮе да нам покаже, да на старога човека, коЉи Ље жив греху а мртав Ѕогу, ƒух ЅожЉи не силази. Ќего ƒух ЅожЉи силази само на човека наново роРена, духовно препороРена, коЉи Ље умро греху и оживео Ѕогу.

ƒух сиРе на ’риста у виду голуба ("√олуб се спустио над главу »сусову, да нико не би помислио, да Ље глас ќца управЪен био £овану а не √осподу" £ероним), не оваплоЮен у голуба, као што Ље ’ристос оваплоЮен у човека, него само у виду голуба, као голуб. “о значи, да се ƒух може Љавити и у неком другом виду. » заиста ќн се Љавио доцниЉе апостолима у виду огЬених Љезика и као духаЬе силнога ветра (ƒела јп. 2, 2). ” кЬизи постаЬа за ƒуха се вели: » ƒух ЅожЉи носаше се над водом(1, 2). ƒух ЅожЉи се, дакле, ЉавЪа у разним видовима, сходно догаРаЉима, коЉе ќн освеЮуЉе или покреЮе. Ќо сваки Мегов вид показуЉе √а као нешто делателно, покретно и чисто, што —обом проузрокуЉе топлоту, покрет и чистоЮу. ѕри крштеЬу водом на £ордану ƒух се Љавио у виду кротког голуба, а при крштеЬу апостола ƒухом —ветим и огЬем у ѕедесетници; ќн се Љавио у виду силнога ветра и пламена. “име Ље показана разлика измеРу крштеЬа £ованова и крштеЬа ’ристова.  рштеЬе £ованово, или крштеЬе водом, чини Ъуде кротким и чистим као голубове, а крштеЬе ’ристово, или крштеЬе духом, чини Ъуде силним и пламеним ("ѕошто се човек састоЉи из две части: из душе и тела, то Ље и очишЮеЬе двоЉако: бестелесно за оно што Ље бестелесно, и телесно за тело. ¬ода очишЮава тело, а ƒух (очишЮава и) запечаЮава душу",  ирил £ерусалимски, ќгласителное поучение III). —илазак ƒуха у виду голуба - као што и —вети ќци тумаче - напомиЬе голуба, кога Ље ЌоЉе три пута пуштао из своЉе лаРе, да Ьиме испита, да ли се земЪа осушила. » голуб му се вратио са маслиновим листом у кЪуну. ћаслинов пак лист означава мир; мир меРу Ѕогом и човеком. » сада, после ’ристовог изласка из воде, после символског потопЪеЬа старога човека у води, ЉавЪа се над главом ’ристовом ƒух у виду голуба, да покаже, да Ље по овом престао, и да Ље мир завладао меРу Ѕогом и новим човеком. «ашто оваЉ голуб не носи маслинов лист у кЪуну, као знак мира? «ато што Ље ту, место маслиновог листа, сам √оспод ’ристос, наЉсавршениЉи знак мира меРу Ѕогом и човеком. меРу небом и земЪом. ќн Ље маслинов лист у Ќовоме —твараЬу. «ато голуб, летеЮи над ’ристом, нема потребе да држи други знак мира, други маслинов лист. ’ристос Ље краЉ потопа и почетак мира.

» гле, глас с неба! Ќебо отворено, ƒух у виду голуба, и Љош уз то гле, глас с неба! “ако Ље многозначаЉно крштеЬе ’ристово, да се при истом не ЉавЪаЉу само ангели, него сама —вета “роЉица: ќтац, —ин и ƒух —вети; ќтац у виду гласа с неба, ƒух у виду голуба, и —ин као нови и савршени човек, као Ѕогочовек.

ќво Ље син ћоЉ Ъубазни, коЉи Ље по ћоЉоЉ воЪи! “им речима Ѕог ќтац обЉавЪуЉе —ина —вога »суса. ” тим речима и сопственим гласом и речима и речи моЮнога архангела √аврила, изречене пресветоЉ ƒеви ћариЉи: и назваЮе се син ЌаЉвишега (Ћука 1, 32), и Љош: и назваЮе се —ин ЅожЉи (1, 35). —ада √а уистини Ѕог ќтац и назива —ином —воЉим, —ином Ъубазним. £ер ’ристос Ље Љедини —ин ЅожЉи по роРеЬу и вечности, и Љедини —ин ЅожЉи по роРеЬу и времену. Ѕог ќтац не назива све Ъуде —воЉим синовима но само ’риста. £ер остали Ъуди могу се назвати синовима ЅожЉим по усиновЪеЬу од Ѕога, и то због ’риста и у име ’риста. » кад ’ристос доцниЉе говори Ъудима: Љедан Ље ќтац ваш на небесима, ќн тиме не мисли да каже нешто друго, него да су Ъуди само по усиновЪеЬу синови ЅожЉи. —амо превелика Ъубав ЅожЉа може називати —воЉа створеЬа синовима. Ќо ’ристос Ље Љедини и истински —ин ЅожЉи и по Ъубави и по биЮу.

«ато се и каже: —ин ћоЉ Ъубазни, коЉи Ље по ћоЉоЉ воЪи. ќвим двема реченицама поЉачава се израз ќчеве Ъубави и ќчевог благовоЪеЬа према —ину —воме. ¬ечна веза, коЉу има ќтац са —ином, ниЉе ослабила нити се Михова меРусобна Ъубав охладила тиме што Ље —ин сишао у грешни свет, обучен у слабо тело човечЉе.

» тако, крштеЬе ’ристово у £ордану везано Ље са откровеЬем —вете “роЉице човечанству. ќд тога откровеЬа нема веЮега. £ер тиме нам Ље показана таЉна троЉединог биЮа ЅожЉег. —паситеЪ Ље отпечатио на £ордану и ту наЉвишу таЉну на небу и на земЪи. ¬елимо - и на земЪи, Љер троЉичношЮу ЅожЉег биЮа обЉашЬава и наЉдубЪе таЉне самога човека човекова троЉичност, Љер Ље речено Љош на самом почетку —ветога писма, да Ље Ѕог створио човека по —воме обличЉу (ѕостаЬе 1, 26). «ато се празник ’ристовог крштеЬа и назива ЅогоЉавЪеЬем. £ер се Ѕог Љавио на реци £ордану онакав какав Ље, уколико Ље то ЉавЪаЬе приступачно човеку у телу. £ош се оваЉ празник назива и ѕросвеЮеЬем. £ер се Ьиме дух човеков озарава познаЬем наЉдубЪе божанске таЉне. ќн се назива ѕросвеЮеЬем Љош и зато, што крштеЬе ’ристово погружаваЬем у води просвеЮуЉе наш разум, чисти наше срце и облагороРава нашу душу познаЬем начина нашега спасеЬа коЉи се састоЉи у сахраЬиваЬу старога човека и роРеЬу новога, или другим речима: у смрти свега нашег грешнога и смртнога Љестества и оживЪеЬу безгрешнога и бесмртнога.

—ве што се догодило при крштеЬу ’ристовом, догаРа се и при крштеЬу свакога од нас. ("√оспод, коЉи управЪа животом нашим, установио нам Ље завет крштеЬа, коЉе има у себи слику смрти и живота... вода има слику смрти, коЉа прима тело на погребеЬе, а ƒух улева животворну силу, коЉа обнавЪа живот душе наше од смрти греховне у првашЬи живот", ¬асилиЉе ¬елики, ќ крштеЬу). ѕогружаваЬем у воду ми умиремо с ’ристом, дизаЬем из воде ми се сЉедиЬавамо са живим ’ристом.  ротки ƒух ЅожЉи као голуб лепрша се над нама, надахЬуЉуЮи нас —воЉом свемоЮном благодаЮу. ј ќтац нас кроз Ъубав »суса ’риста усиновЪава и проглашуЉе то усиновЪеЬе —воЉим гласом.  о може знати, шта се у часу крштеЬа дешава у души свакога младенца? ѕомрачени и утучени доцниЉим грехом ми заборавЪамо наЉвеЮу небесну таЉну, коЉа нам се при крштеЬу открива. £ер крштеЬем ми се чистимо од свакога греха, али после нашег крштеЬа долазе сатанска искушеЬа, коЉима ’ристос ниЉе подлегао, но коЉима ми подлежемо. Ќо они од нас, коЉи се брину о спасеЬу своме дан и ноЮ, са потпуним смиреЬем и послушношЮу према Ѕогу, могу се удостоЉити откривеЬа превелике таЉне божанске, коЉа се показала на £ордану, као што су се удостоЉили овога виРеЬа многи светитеЪи и мученици за ’риста. ћучеништво за ’риста пак сматра се треЮим крштеЬем; пошто Ље прво £ованово крштеЬе, крштеЬе водом, а друго ’ристово, крштеЬе, ƒухом —ветим и огЬем. ќво треЮе крштеЬе, крштеЬе мученичко, назива се крштеЬем крвЪу. ћученици ’ристови, коЉи су крштени проливаЬем крви своЉе за ’риста, обично су виРали много од £орданске таЉне, откривене при крштеЬу ’риста. ЌаЉпознатиЉи пример овога видовитог крштеЬа крвЪу Љесте смрт првомученика ’ристовог, архиРакона —тефана. √де стоЉи о томе написано. ј —тефан будуЮи пун ƒуха —ветога погледа на небо и виде славу ЅожЉу и »суса где стоЉи с десне стране Ѕога. “у Ље, дакле, показан и ƒух. и —ин, и ќтац. » повика —тефан: ево видим небеса отворена и —ина човечЉега где стоЉи с десне стране Ѕогу. » би засут камеЬем од £евреЉа (ƒела јп. 7, 55-60).

ѕостараЉмо се и ми, да Љаком вером, добрим делима и братским саучешЮем у радости и страдаЬу наших ближЬих, а све у смиреЬу и послушности према живоме Ѕогу, повратимо безгрешну чистоту, у коЉу смо обучени крштеЬем, па Юемо се и ми удостоЉити славе, радости и вечне красоте ЅожЉих светитеЪа и мученика. “ако Юемо се и ми просветити, небо Юе се над нама отворити, и Ѕог Юе нам се Љавити - ќтац, —ин и ƒух —вети, “роЉица Љеднобитна и неразделна, коЉоЉ нека Ље слава, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

18 / 01 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0