Srpska

√робЪе као облик културне баштине —рба на  осову и ћетохиjи и потреба очуваЬа етничког идентитета и религиjске припадности

 ада се говори о културноЉ баштини Љедног народа или средине, биЮе наброЉани многи елементи културних вредности, док гробЪе, могуЮе Ље, не улази у научну дефинициЉу културних блага или су потребни одреРени критериЉуми да би било тако именовано. Ќисам научни истраживач, али се овом темом бавим са пуно Ъубави и одговорности, тако да сам дозволила себи да Ље и пред вама обрадим на своЉ, ненаучан, начин. —матрам да Ље потребно сабрати драматичне записе и сачинити генезу уништеЬа гробаЪа како би се озбиЪниЉе приступило очуваЬу идентитета и религиЉске припадности —рба на  осову и ћетохиЉи.

††††

„ƒок год има мрака, биЮе и свануЮа...“ изЉавио Ље виртуоз писане речи »во јндриЮ. ј да ли Ље на гробЪу вечити мрак или има свануЮа? ќво питаЬе поставила Ље тринаестогодишЬа девоЉчица —имонида ћаксимовиЮ у свом писму генералу ћаЉклу Пексону, првом команданту Ќј“ќ-а на  осову и ћетохиЉи 1999. године. ” Ќародним новинама 4-5 септембра 1999. године обЉавЪен Ље текст „”били су ми мртву маЉку“ са —имонидиним писмима:

“√осподине генерале, ¬аши пилоти, док су бомбардовали £угославиЉу, на гробЪу у ѕриштини убили су моЉу мртву маЉку. ¬аша бомба разнела Ље и Ьен гроб и гроб мога деде. —лушала сам на телевизиЉи како ваши политичари кажу да нас бомбардуЉу да би нам „донели мир“. ћожда сам Ља мала, имам само тринаест година, па то не разумем, али се стално питам како рат може донети мир?

††††

ѕосле рата дошли сте на  осово и ћетохиЉу и у моЉу ѕриштину. √оворили сте да Ље то за добро свих, због мира. ј од када сте ви дошли, јлбанци свакодневно убиЉаЉу нас —рбе, пале наше куЮе и отимаЉу нам станове. —естру моЉе роРене баке, коЉа има близу седамдесет година су силовали и претукли. «ато сам Ља, моЉ брат, моЉ тата и моЉа бака побегли из ѕриштине, да нас јлбанци не побиЉу. ќставили смо куЮу у ѕартизанскоЉ улици броЉ девет и дошли код моЉе тетке у Ќиш.

††††

ћожда Юу Ља, господине генерале, кад одрастем разумети зашто ви све ово радите. —ада ништа не разумем. £а само знам да сам морала да побегнем од куЮе да нас не побиЉу и да су ми ваши авиони убили мртву маЉку и мртвог деду. £а бих хтела да тамо где су били Ьихови гробови запалим свеЮе. ’тела бих да се поново вратим у моЉу ѕриштину и да се у ѕартизанскоЉ улици играм са моЉим другарицама.

£а бих, господине генерале, хтела да будем среЮна као и ваша деца у ≈нглескоЉ, немачкоЉ, ‘ранцускоЉ, јмерици... ¬аше бомбе су нам разориле домове, а ви сте нам узели среЮу и детиЬство. ћолим вас да ме пустите да доРем у ѕриштину и да запалим свеЮу на гробЪу на коЉем Ље био гроб моЉе маЉке. ќтераЉте са  осова и ћетохиЉе све коЉи убиЉаЉу и оне коЉи су силовали сестру моЉе баке, а Ља Юу, надам се опет играти са албанском децом у моЉоЉ улици. £а, господине генерале, сваког дана плачем. —ва српска деца са  осова и ћетохиЉе плачу. «ауставите наше сузе, Љер оне ни вама добро донети неЮе“

††††

«а време траЉаЬа агресиЉе на нашу земЪу, —имонида Ље написала Љош Љедно, такоРе потресно писмо, у коме се обратила воЉницима и официрима ¬оЉске £угославиЉе. ѕисмо Ље обЉавЪено у ратном издаЬу листа „¬оЉска“, али ниЉе оставило равнодушним ни стране медиЉске куЮе. ќбЉавЪено Ље у италиЉанским, руским, кинеским, Љапанским, норвешким, холандским и немачким медиЉима. ѕодстакнута исповешЮу —имониде ћаксимовиЮ, –ускиЬа »вана —таниславска написала Ље песму о ЬоЉ. ” овом писму мала —имонида каже:

ƒраги официри и воЉници,

»мам тринаест година и живим у ѕриштини. ћоЉа маЉка Ље умрла пре пет година, па ме подиже моЉа бака. “ата и бака су ме научили да сваке недеЪе носим цвеЮе на гроб моЉе маме и мог деде. —ада недеЪом немам где да однесем цвеЮе √робова моЉе маме и мога деде више нема. –азорили су их они зли Ъуди што сваког дана и ноЮи из авиона руше моЉу ѕриштину.

ƒеде се Љедва сеЮам, а када ми Ље мама умрла, данима сам плакала и била несреЮна. Ѕака ми Ље заменила маму. Мена Ъубав ми Ље помогла.Ѕила сам среЮна све док зли Ъуди нису почели да руше моЉу ѕриштину. —ада сам уплашена и уплакана..

ƒраги официри и воЉници. £а плачем од страха.  ад загрми Ља побегнем у подрум и ту се не боЉим. ѕлачем од туге за моЉом мамом и моЉим дедом. ќни зли Ъуди из авиона су их мртве убили. —ада плачем много више него кад ми Ље мама умрла. —ада не знам где су моЉа мама и моЉ деда. Ќа гробЪу их нема. “амо Ље само огромна рупа. Ѕака каже да Ље моЉа мама на небу. ЅоЉим се да Ље и тамо не наРу они зли Ъуди у авионима и поново убиЉу. «ато вам пишем ово писмо. Ќе даЉте да ми поново убиЉу мртву маму. ќтераЉте их са мог неба изнад ѕриштине. “амо Ље моЉа мама. ј Ља Юу да однесем цвеЮе у ону огромну рупу на гробЪу. ќна Юе са неба видети. —ве вас много волим.“

††††

ѕосле читаЬа овог писма човек напросто занеми. Ќакон тога, у своЉоЉ свести упореди запис и патЬу са записима јне ‘ранк. £евреЉску девоЉчицу из ’оландиЉе цео свет Ље сачувао од заборава преводеЮи и обЉавЪуЉуЮи Ьен дневник. —традаЬе мртвих на  осову и ћетохиЉи и патЬу оних коЉи их обилазе или не налазе, лако заборавЪамо.

√робЪа и гробна места су одувек била култна места.

ћеста за сахраЬиваЬе, без обзира на различитост епохе и цивилизациЉе, била су препозната као табуисани простори.

–еакциЉа човека на гробЪа Ље одувек имала двоЉако значеЬе.

√робЪе као простор са апотропеЉском наменом и гробЪе као место Љезе и страха, постали су део наслеРа колективне свести човечанства .

¬ероватно Ље значаЉ ове чиЬенице подстицаЉни момент за рушиоце. ƒеликатност и значаЉ простора гробЪа надилазе функционалну одреРеност и гробЪе постаЉе место на коЉем се не врши само укопаваЬе умрлих становника Љеднога града веЮ на коЉем се чуваЉу и негуЉу традициЉа, национални, верски, породични и лични идентитет. √робЪа сведоче о историЉским, социЉалним, културним и свим другим вредностима, али и недостацима Љедног друштва.  ада Ље подстицаЉни мотив рушиоца промена мапе свести и промена географске мапе, тада Ље затираЬе гробЪа као идентитета веома значаЉан резултат. ” случаЉу гробаЪа на  осову и ћетохиЉи, очигледно да Ље Љача потреба да се уништи то сведочанство културе, традициЉе и идентитета, него могуЮност да се сакрално место одбрани.

јли, гробЪа говоре сама за себе и рекло би се чак, безгласно опомиЬу.  ако Љедне, тако и друге. ѕостоЉе неки упорни поЉединци коЉи настоЉе да сачуваЉу ово место.

1. ќ √–ќЅК»ћј Ќј  ќ—ћ≈“”

ћесингани украси давно су однети (‘ото “анЉуг) ћесингани украси давно су однети (‘ото “анЉуг)
††††

Ќе бих да набраЉам све обичне мале Ъуде коЉи без политике, без рачунице траже, чуваЉу, не даЉу оно што Ље Ьихово. јли, морам, Љер у овом моменту ми се намеЮе истина да су они гласачко тело мале —рбиЉице.

ƒани када се обични, емотивни  осовци наЉвише враЮаЉу у своЉе место Љесу «адушнице, оне зимске, коЉе падаЉу у фебруару или марту, и ЉесеЬе у новембру. √робЪа широм  осова и ћетохиЉе коЉа изгледаЉу као занемеле прашуме тога дана оживе српским Љезиком. —поменици су поломЪени, оборени, сви месингани украси Ц вазе, бисте давно су однесени. ” другоЉ фази вандализма почупана су месингана слова, а мермерне плоче су остаЉале изгребане, празне, без икаквог обележЉа. —ада су почели и споменике да односе. ƒобри су, кажу за поплочаваЬе степеништа и дворишта...  оров, коприве, трЬе и гуштери су други сегмент исте приче коЉим се нико не бави, осим малих обичних Ъуди коЉи не одустаЉу. Ќеко носи маказе, неко течност за сузбиЉаЬе корова. ”порне жене када доРу први пут покушаваЉу голим рукама да направе место да би заболе свеЮу у земЪу, па им оштра трава направи дубоке посекотине до лаката...

ѕостоЉе и они Љош упорниЉи, они наЉжалосниЉи коЉи походе приштинско гробЪе. Михови драги сахраЬени су почетком те сатанске године. Ќису успели да подигну споменик. ќстао Ље крст. «аправо, ни крст ниЉе остао. ќливера ». Ље у првоЉ години четири пута носила за ѕриштину крст на гроб своме покоЉном оцу. —ваки следеЮи пут ниЉе га било. ќнда Ље новембра 2005. однела малу мермерну плочу и означила спомен. ѕрофесорка ƒушанка ≈. Ље забетонирала Љедну мермерну кухиЬску плочицу да обележи гроб свога мужа.

ƒвогодишЬоЉ —аЬи ћ. баке су оставЪале луткице на месту где Ље сахраЬена док се малена хумка распознавала. ѕошто Ље крст нестао, када Ље хумка зарасла у траву, отац и деда донели су мермерни споменик. Ќовинарка √ордана Ќ. ниЉе могла да наРе гроб свога брата. ЌиЉе дуго долазила, а бомбе су падале док Ље сахраЬиван. ћи смо ЉоЉ показали коЉи Ље необележен гроб Ьеног брата.

£ош Љедна необична прича. ѕланинка ¬. била Ље удата за јлбанца. ѕре неколико година Ьени пасторци Љавили су избеглим сестрама да Ље умрла и да су Ље сахранили поред оца на српском гробЪу. ѕотражила сам свежу хумку. Ќа плочи угравиран лик Ьене маЮехе, на месту коЉе Ље ЬоЉ и било намеЬено. ѕланинка Ље ту сахраЬена без икаквог обележЉа, као да никада ниЉе живела.

»з године у годину, исти Ъуди, два аутобуса из Ќиша и три или свих пет из Ѕеограда...

јли, веЮ две године ми не одлазимо на «адушнице. јко се неко снаРе, па оде из √рачанице, могуЮе Ље. ”век смо сви спремни читаву недеЪу пре тога дана. ” неизвесности и ишчекиваЬу, тужни али кротки, трпеЪиви, Љер што баш тада нема пара у државноЉ каси да се обезбеде аутобуси.

” меРувремену, на паркингу изнад гробЪа у ѕриштини сазидане су две огромне зграде, а са северне стране нанете су тоне земЪе тако да жичана ограда попушта. ” том делу су у деветнаестом и почетком двадесетог века сахраЬивани £евреЉи из рода —ефарда, док их Ље било у ѕриштини, тако да су саркофази значаЉна сакрална места и изузетни споменици културе. Ќа овом гробЪу се и данас сахраЬуЉу јлбанци католици. „ак смо на Љедном споменику пронашли лист хартиЉе на коме Ље писало „Ќе ломите, Ља сам католик”...

” ѕриштини читавих пет година тражим да се очисти трЬе и коров. ѕредала сам проЉекат према коме би сродници сами учествовали у среРиваЬу гробова своЉих наЉмилиЉих.

”  осову ѕоЪу на улазу у гробЪе Ље депониЉа смеЮа, у √Ьилану скоро да не постоЉи ни Љедан читав споменик. ” ќраховцу, Љош од 1998. године —рби не смеЉу да оду на своЉе гробЪе на брду изнад града. ќд тада, оне коЉи се упокоЉе сахраЬуЉу Ц у црквеном дворишту.

” селу –удеш у ћетохиЉи, на месту где су биле ромске куЮе, никло Ље муслиманско гробЪе. » даЪе и никад краЉа... Ќе знам шта Юе се дешавати са нашим гробЪима кроз време. «аправо, слутим и страхуЉем. Ѕринем и апелуЉем. јпелуЉем на оне коЉи воде политику.

—транцима и јлбанцима у ѕриштини сам толико дуго и упорно причала да су почели да смишЪаЉу анегдоте на моЉ рачун. —транци ме памте по детаЪним излагаЬима и образлагаЬима. ¬ероватно су то врло ниски нивои одлучиваЬа, тако да ни тамо ниЉе било новца свих ових година. ѕар пута су, додуше, биле покошене главне стазе измеРу парцела... ќстаЮе сеЮаЬе за поЉедине странце да Ље неко помиЬао и таЉ проблем. «а девет година ни за кога то ниЉе постао озбиЪан проблем затираЬа идентитета. ”колико се проблем малих, обичних Ъуди не подигне на ниво коЉи му све ово време припада доживеЮемо као народ судбину ѕланинке.

„«арад своЉих потомака чуваЉте сеЮаЬе на претке”, говорио нам Ље у аутобусу остарели ќбрад ¬уЉачиЮ коЉи редовно долази на «адушнице чак из ÷рне √оре. ќн ниЉедне ниЉе пропустио, бар док смо ми одлазили.“ (¬улиЮевиЮ “одиЮ –адмила, ѕолитика, ѕогледи, 2008.)

2. ќ≈Ѕ—

ќрганизациЉа за европску безбедност и сарадЬу, мисиЉа на  осову и ћетохиЉи Ље септембра 2010. донела документ под називом “ ќдржаваЬе православних гробаЪа на  осову.” (http://www.osce.org/sr/kosovo/84403)

—аставни део проЉекта Ље  аталог фотографиЉа коЉи представЪа регистар о оцеЬеном физичком стаЬу 392 православна гробЪа коЉи Ље спровео ќ≈Ѕ—. ќва публикациЉа идентификуЉе чиниоце коЉи су повезани са лошим стаЬем веЮине ових гробаЪа и даЉе препоруку за Ьихово побоЪшаЬе. ” извештаЉу се наводи да Ље лоше опште стаЬе православних гробаЪа на  осову великим делом последица распростраЬеног скрнавЪеЬа верских обЉеката до коЉег Ље дошло након сукоба 1999-те као и након мартовских немира 2004.године. ќсим тога, многа православна гробЪа су оронула Љер су се мештани, косовски —рби, коЉи су традиционално користили и одржавали гробЪа одселили због сукоба и до дана данашЬег се нису вратили своЉим домовима. — друге стране, наЉважниЉи чинилац коЉи Ље допринео добром стаЬу православних гробаЪа Ље присуство заЉеднице косовских —рба у оним селима у чиЉоЉ се близини налазе гробЪа.

” извешаЉу се даЪе анализираЉу задужеЬа коЉе општине имаЉу у одржаваЬу гробаЪа, посебно што се тиче Ьихових обавеза садржаним у статуту општине и/или општинским прописима истичуЮи да веЮина општина ниЉе одвоЉила посебна буЯетска средства намеЬена одржаваЬу православних гробаЪа.

ћеРутим, чак и онда када се обавЪаЉу радови на одржаваЬу гробаЪа, општине имаЉу тенденциЉу да то чине на Љедан ad hoc начин и за само мали броЉ православних гробаЪа.

ќд Љануара до новембра 2010 године приЉавЪено Ље наЉмаЬе седам случаЉева вандализма на православним гробЪима, укЪучуЉуЮи есхумациЉу и оштеЮиваЬе недавно покопаног мртвачког ковчега у граду Gjilan/ √Ьилану, и скрнавЪеЬе и оштеЮиваЬе надгробних споменика у општинама Deçan/ƒечане, Fushë Kosovë/  осово ѕоЪе, ” ЋапЪем —елу, Llapllasellë (општина √рачаница/Graçanicë), у селу Lismir /ƒобри ƒуб

(општина Fushë Kosovë/  осово ѕоЪе, у селима Rubofc/–абовце(општина Lipjan/ЋипЪан) и “оманце/Tomancë (општина –анилуг/Ranillug).

ЌапомиЬемо да у сврху овог каталога „¬андализован“ подразумева намеран или свестан чин уништеЬа и или оштеЮиваЬа гробаЪа и Ьегових саставних делова. ” време подношеЬа овог извештаЉа, тело коЉе Ље формирано у сврху законске заштите инвентара културне баштине, а то Ље  осовски савет за културну баштину, извештава да се више од десетак православних гробаЪа разматра за укЪучиваЬе.

ѕриштинско гробЪе 2009.године ѕриштинско гробЪе 2009.године
††††

ќ≈Ѕ— Ље установио да да Ље свеукупно стаЬе православни гробаЪа на  осову лоше. ѕроцеЬено Ље укупно 392 православних гробаЪа, од коЉих су 229 у лошем или врло лошем стаЬу (58% од укупног броЉа). —амо 46 гробаЪа (12%) Ље у врло добром стаЬу, а 83 гробЪа су (21%) у добром стаЬу. ƒвадесет и четири гробЪа (9%) Ље у пристоЉном стаЬу.

 ада Ље проЉекат уреРеЬа гробЪа у ѕриштини почео да се спроводи 2011. и 2012. године, видЪиви су били резултати: направЪене су стазе, поставЪене су светиЪке, подигнута Ље ограда, коЉом Ље, додуше одузето од укупне површине гробЪа, тЉ, парцела Ље смаЬена. ћеРутим, споменици су и даЪе остали поломЪени и оборени тако да иронично подсеЮаЉу на опасност и стално могуЮ наставак вандализма.  лупе и стазе, односно покушаЉ да се од мртвог гробЪа направи парк, Љош Љедан су доказ стерилног односа према овом и те како битном месту у граду. £ер, догодило се и ово: “ –асеЪени —рби «оран ѕлеЮаш и ќливера »лиЮ показали су заменику косовског премиЉера да су извоРачи преко гробова Ьихових роРака направили стазу, а ѕетровиЮ им Ље обеЮао да Юе та грешка бити исправЪена веЮ у понедеЪак, када почиЬе друга фаза уреРеЬа тог гробЪа.“ ( ЅЋ»÷, 3.новембар 2012. Ѕета)

ќливера »лиЮ Ц четири пута Ље доносила крст ќливера »лиЮ Ц четири пута Ље доносила крст
††††

“оком недавне посете (април 2013. прим аутора), утврдили смо да Ље обновЪена стара и нова капела, као и да Ље породица поставила споменик настрадалом човеку у бомбардоваЬу. Ќеки од поломЪених споменика маркирани су некаквим фластерима, како су нам дежурни чувари казали, у наредноЉ фази Юе бити поправЪени...

„иЬеница Ље, да гробЪе у ѕриштини има своЉ живот, мимо воЪе оних коЉи га руше, мимо планова оних коЉи га уреРуЉу, и не везано за долазак оних коЉи га посеЮуЉу.“ако су испод нове капеле у току 2010. године сахраЬена два  инеза. Ќа ЉедноЉ пирамиди може се прочитати име, а друга Ље миниЉатурна. Михове хумке поставЪене су у супротном смеру од православних гробова. ” 2010. односно 2012. сахраЬени су човек и жена са српским именом и презименом за коЉе нико не зна ко су и где су живели. »ме ћилане ћиниЮ исписано Ље албанским алфабетом и налазе се на споЪашЬоЉ стране крстаче, а не према гробу. —вештеници нису позивани да прочитаЉу опело. ѕретпоставка Ље да су живели у старачком дому или су били у мешовитом браку.
—лика 4.Ќеко и даЪе сахраЬуЉе —рбе
—лика 6. јли и  инезе

††††

„иЬеница Ље такоРе, да Ље известан броЉ избеглих —рба после егзодуса есхумирао посмртне остатке своЉих сродника и сахраЬивао их у другим местима. Ќезванично се причало, о три могуЮности: преко хуманитарне организациЉе- бесплатно, званично- повоЪно, као и „на црно“ што прилично кошта.

3.—ј’–јЌј ” ѕ–»Ў“»Ќ»

ƒеветог маЉа центром ѕриштине преко разгласа гласно се чула лака клавирска музика... —лавили су ƒан ≈вропе. Ќекада су славили дан победе над фашизмом. »з зграде у самом центру града четири средовечна мушкарца износе ковчег са телом ќливере £очиЮ, Љедне од тридесет преосталих житеЪа —рба у овоме граду. ћлади јлбанци у групицама, ваЪда изненаРени, сликаЉу мобилним телефонима. ƒок се за погребним аутомобилом лагано формира колона коЉу чине комби –ашко-призренске епархиЉе и четири аутомобила, музика се и даЪе чуЉе. ќливера £очиЮ Ље свих седамдесет осам година проживела у ѕриштини. ћного Ље муке и неприЉатности доживела у протеклих дванаест, али ни Љедног тренутка ниЉе помислила да напусти своЉ град и гроб свога супруга јце коЉи Ље умро уочи бомбардоваЬа. —естре су Ље убеРивале, то потврРуЉе и две године млаРа сестра Кубица коЉа Ље из Ѕеограда дошла на сахрану. —а аутобуске станице дошла Ље пешице, а торбе ЉоЉ Ље носио и довео Ље до зграде непознати јлбанац. «нала Ље Љедино да Ље  олегиЉум канторум, некада познати приштински хор, поред сестрине зграде.

††

—естру сахраЬуЉе и осамдесетдвогодишЬа Ќада коЉа Ље последЬих неколико година неговала и дворила непокретну ќливеру. ∆ене из ѕриштине воде две старице и помажу им да проРу кроз густо растиЬе, бомбама изроване стазе, преко поломЪених споменика. “ешко су прошли и мушкарци са ковчегом. —нежана испред поворке носи крст. ћилиЉана и ¬ера носе цвеЮе. Мих две су и протеклу ноЮ пробделе поред покоЉнице, такав Ље обичаЉ. ћилиЉана Ље своЉоЉ куЮи отишла у три после поноЮи Љер има старе и болесне родитеЪе. —мрт Ље констатовала албанска екипа хитне помоЮи. ”Љутру Ље долазила и докторка —лавица.

√роб £очиЮа налази се некако на краЉу, издвоЉено, па ово последЬе путоваЬе изгледа дуго. » достоЉанствено Ље, упркос свему. ƒан Ље леп, бокори Љоргована набуЉали су дивЪе као и друго зеленило. —вештеник ƒарко пошто Ље одржао опело у стану, предводи поворку од преко двадесеторо Ъуди. ƒодуше, у мантиЉи Ље док пева и кади, али на улици, док вози, обичан Ље млади човек у тренерци. „“ако Ље боЪе“, Љедноставно каже. »лиЉа прислужуЉе. –аку су ископали јлбанци. —ве Ље плаЮено погребнику и имало Ље све, од пешкира за мушкарце коЉи носе покоЉницу, до крста и црнине. ∆ене су понеле све што треба Цод жита и ракиЉе до воде да се оперу руке. ѕрипремиле су софру у стану. Ѕолесна приЉатеЪица, “уркиЬа, остала Ље у стану да куЮа буде отворена.  омшиница јлбанка била Ље на услузи, а донела Ље и теглу туршиЉе за послужеЬе.

¬рата на стану била су отворена читав дан. »ронично Ље сеЮаЬе на протекле дане и године, када би посетиоци морали дуго да звоне и лупаЉу, да гласно кажу ко су, а потом се чуЉе Љака реза, Љедна па друга, потом кЪуч, Љедан па други и на краЉу се поЉави старица.

ј стан удобан и уредан. «ауставЪено време. Ќа зидовима тепете из раних седамдесетих. √облени, кЬиге и хеклане шустикле, мекане фотеЪе, фотографиЉе и иконе, топао су декор у стану где се ништа ниЉе меЬало, осим окружеЬа. ”лаз, рекло би се, ниЉе опран колико зграда постоЉи. ћасна цокла исписана или отпала. “ерацо степениште излупано и прЪаво. Ќадстрешница над улазом прекривена кесама и разном амбалажом.  онтеЉнер би се могао напунити.

 ада Ље народ почео да се разилази, остало Ље неизговорено питаЬе како Юе даЪе живети сама старица Ќада.(¬улиЮевиЮ Ц “одиЮ –адмила, ѕолитика, ѕогледи, 2010.)

4.ѕ–»Ў“»Ќј: ”ћ–Ћј  –ј£ —”ѕ–”√ќ¬ќ√ √–ќЅј

ѕ–»Ў“»Ќј - ћиланка ƒекиЮ (73), коЉа Ље последЬих 12 година живела као расеЪено лице у Ѕеограду, преминула Ље у понедеЪак поред супруговог гроба, на приштинском православном гробЪу. ѕо речима др —тевана ЅаЪошевиЮа, угледног лекара и универзитетског професора - такоРе расеЪеног из овог града у централну —рбиЉу - коЉи Ље констатовао смрт на лицу места, несреЮна жена преминула Ље услед превеликог стреса.

ћиланка Ље, са чланицама  ола српских сестара, дошла на храмовну славу цркве —ветог Ќиколе, али су пре литургиЉе отишле да посете хумке своЉих наЉмилиЉих. £ош при уласку у ѕриштину, сведоче чланице  ола, била Ље веома узбуРена, Љер су свима навирала сеЮаЬа и обузимала их Ље туга за родним краЉем. ” Љедном тренутку, рекла Ље како би волела да буде сахраЬена поред супруга...  ада су стигли на гробЪе, несреЮница Ље успела само да стави цвеЮе на гроб, а потом су Ље др ЅаЪошевиЮ и остали пронашли мртву.

- ƒекиЮева Ље била срчани болесник и са собом Ље носила лекове - потврдио Ље доктор, напомиЬуЮи да Ље ћиланкино беживотно тело пренето на ќдеЪеЬе патологиЉе  линичко-болничког центра у ѕриштини, где Юе бити обавЪена обдукциЉа.(«ечевиЮ ƒрагана, ¬ечерЬе новости, 2012.)

 ада се говори о приштевачком гробЪу углавном се мисли на гробЪе на брду ƒрагодан. ћеРутим, речито сведочи и старо гробЪе краЉ цркве св. Ќиколе коЉе су до рата чинила два саркофага и на десетине крстова. »нтересоваЬе за гробЪа као културну баштину постоЉало Ље у «аводу за заштиту споменика културе, много година пре егзодуса —рба.

5. —“ј–ќ √–ќЅК≈  –ј£ ÷– ¬≈

” време догаРаЬа, а и дуго после тога, памтила су се и имена... ѕрепричавало се с колена на колено, имена су нестала, а прича Ље сачувана, па се и данас приповеда о чудноЉ судбини кЮери Љедног угледног ѕриштевца. ќд свега Ље остала занимЪива легенда: ††

„–азболела се кЮер угледног приштевачког газде. ќдлазио Ље далеко у потрази за леком, али Ьега ниЉе било... ƒоРе он на гробЪе повише цркве св. Ќиколе, седне краЉ гроба своЉе маЉке, а сузе му теку што Юе морати ускоро своЉе дете да отпрати на онаЉ свет... ѕлачуЮи тако ишчупа некакву траву са гроба... ƒонесе куЮи и даде од Ье чаЉ своЉоЉ кЮери. ƒеси се чудо Ц она оздрави.“ Ќикада се ниЉе сазнало коЉа Ље то трава била.

ќдЉекивао Ље ÷рквеном махалом плач многих маЉки коЉе су сахраЬивале своЉу децу. ƒеца су умирала од богиЬа , грознице, дизентериЉе и туберкулозе. —ведоче о томе надгробници са натписима и они мали крстови без натписа, само украшени розетама. Ѕеше обичаЉ да се имена некрштене деце не записуЉу, а многа урезана имена време Ље избрисало.

«на се да Ље ÷рквеном махалом одЉекивао плач супруге ћанета саЉЯиЉе коЉа Ље оплакивала своЉе двоЉе деце сахраЬене у Љедном дану: сина АорРа од 16 година и кЮер ƒаринку од 11 лета. «на се да Ље ту сахраЬен и млади учитеЪ јпостол-ѕотка ¬итковиЮ у 22. години живота. Ќа Љедном од надгробника пише: „ќвде лежи 1863. раб ЅожиЉи ћладен Ќиколе “омашевиЮа бивши ученик 6/2 разреда основног училишта. ѕоживе 11 година а на жалост родбини своЉоЉ у вечност се пресели 11. фебруара.“

“ешко читЪива година из прошлог века. Ќа белом мермерном крсту наслуЮуЉе се 1837. „ќвде почива раб ЅожЉи ћато ћилков“, назире се орнаментика, две розете уоквирене на средини пресецаЬа кракова.  рст Ље профилисан са истим краЉевима као и онаЉ на коме се налази, с тим што се Ьегов доЬи део завршава другачиЉе.

“ешко Ље читЪив текст и на омаЬем мермерном крсту са правим краковима коЉи су на краЉевима проширени: „1864. год. 17. ќвде почива “ома ћихаиловиЮ (нечитко) коЉи Ље живео 36 година у вечност се преселио.“

Ѕогато Ље украшен бели мермерни крст са розетом у средишту. ÷ела површина око розете Ље исписана текстом. „ћика –истиЮ пресели се у вечност 18. фебруара 1879.“

Ўироки овеЮи мермерни крст, кракови у облику тролиста, линиЉа узана прати облик крста. ƒруге декорациЉе нема. “ешко читЪив текст гласи: „ќвде почивает ћариЉа ћихина ’аЯи ћилина супруга 1886. лето ЉулиЉа 20.“

ѕостоЉи Љош Љедан оборен крст без посебног украса. √одина Ље препознатЪива, 1886.

»ма засигурно Љош доста надгробника на овом гробЪу коЉи протичу из прошлог века, по своЉоЉ архаичности и опису, али на Ьима нема текста.

” неоЉбавЪеним белешкама из 1992. године ЅиЪане ¬раниЮи, кустоса, каже се: „”лаз у гробЪе Ље Љугозападно. ѕописано Ље 73 надгробника. ” наЉвеЮем броЉу су крстаче разних облика и величина, неколико усаРених плоча као и два саркофага. ћноги од надгробника, нарочито крстаче, имаЉу богату орнаментику од строго геометриЉских, астралних, флоралних до антропоморфних. ‘рагменти, па чак и цели надгробници узидани су у потпорни зид на северноЉ страни цркве. ѕри рекогносцираЬу гробЪа колико-толико смо раскрчили простор и усправили оборене и дислоциране надгробнике. Ќеки су веома оштеЮени, а неки уништени. ќно што Ље остало представЪа материЉални, културни, историЉски и уметнички доказ о средини и схватаЬима.“

—ве године и описи надгробника наведени у овом тексту преузети су из стручне обраде ЅиЪане ¬раниЮи.

Ќа самом улазу у гробЪе су два и данас добро очувана надгробника браЮе ћилошевиЮа на коЉима Ље записано:

ќвде почиваЉу остаци јритона ћилошевиЮа бивши овдашЬи 25 година свештеник храма св. Ќиколе пресели се у вечност 28. IX 194. г. у 70. своЉе старости.

ќн Ље имао петоро деце од коЉих Ље Љедан син касниЉи свештеник јпостол ѕоповиЮ, а други £осиф ѕоповиЮ, учитеЪ.

ќвде почиваЉу остаци √апе ћилошевиЮа, трговца, пресели се у вечност Љула 1902. г. у 60. своЉе старости. Мегов син Ље “раЉко √апиЮ, касниЉе учитеЪ у ѕриштини.

ќба ова надгробника премештена су приликом граРеЬа црквене припрате 1906. године.

” продужетку су два саркофага коЉа говоре о стаклешкоЉ припадности покоЉника. ѕознаваоци старог гробЪа веле да су они некада били поред самог зида цркве и да су такоРе измештени због прошириваЬа цркве.

ќ првом саркофагу Ље забележено: „ урдиЮ Ц мермерни саркофаг поставЪен на подлогу, правилно обликованог и профилисаног пешчара. »спод пешчара Ље ред опеке. —аркофаг Ље изузетно лепо обликован. ћермер Ље вешто клесан у плитком реЪефу. ѕлоча коЉа покрива саркофаг Ље плитко уоквирена Љедном урезаном линиЉом коЉа иде около целе плоче. Ќа угловима Ље благо увиЉена супротно од Юошка. ѕри врху, на западноЉ страни, уклесан Ље Љедноставни крстиЮ малих димензиЉа.

ѕретпоставЪам да Ље у скориЉе време углавЪен вертикални крст опет маЬих димензиЉа. ћермерни Ље и нема натписа нити посебне орнаментике ни са предЬе као ни са задЬе стране изузев што Ље напред профилисан неправилним зарезима и витицима.

Ѕочне стране су са оквиром плитке профилациЉе, али веома лепе и складне орнаментике. Ќа потпуно равноЉ плочи су испупчене конвексне розете правилно поставЪене и распореРене. —а Љужне стране налази се мали отвор полукружно завршен. »знад тога Ље плитко изрезан крстиЮ са малим постоЪем. ѕоставЪен Ље у правцу запад-исток. ƒоЬа и горЬа страна имаЉу идентичан оквир и по Љедну розету у средини плоче. —аркофаг ниЉе из Љедног комада, веЮ из пет плоча: подужне, две бочне, доЬе и горЬе плоче. ќтвор са стране служи за паЪеЬе свеЮа.“

—асвим у близини сахраЬена Ље млада —тамена  урдиЮ, братаница овог покоЉника, где Ље на белом, рустично обраРеном, мермерном крсту сваки краЉ у облику тролиста, украшен плитким реЪефом.

ƒруги саркофаг Ље са оштеЮеном плочом и са Ьеног остатка (сада 1998. године Ц прим. аутора) немогуЮе Ље прочитати текст. ћеРутим, у стручном запису стоЉи: „ќваЉ саркофаг Ље такоРе од мермерних плоча и ЉедноставниЉе Ље обраРен. Ќа дужим странама саркофага су уклесане две розете, орнаменти као на претходном саркофагу. Ќа краЮим странама су по Љедна розета, потпуно исте.

Ќа покривеноЉ плочи, Љедноставно обраРеноЉ, стоЉи и крст коЉи Ље на врху заобЪен. —а леве и десне стране су профилисани крстови на постоЪу, исте дубине клесаЬа. “екст гласи: „ѕриштински народ из благодарности према своме добротвору, Ћуки ѕериЮом Ѕосанцу, подиже оваЉ скроман споменик 29, Љуна 1901, год.“

ќваЉ саркофаг уЉедно започиЬе сепулкралну хронометриЉу ѕриштине овог века. «аправо, у доЬем делу гробЪа постоЉи крст у облику тролиста са натписом: „»с. ’ри. ћирко ’. “раЉковиЮ“[1] родио се 1877. године, а преселио се у вечност наЉслаРег свог живота 17. децембра 1900. године.

ѕриштевци коЉи су у овом веку Љош сахраЬени у горЬем делу гробЪа, а да су натписи на крстачама читЪиви су: „ќвде лежи супруга  аранфила –. ЌиЮиЮа умрла 3. новембра 1905. године.“

„ќвде лежи непрежаЪен  оста П. £анчетовиЮ умро 1907. 30. марта за вечни спомен.“

„ќвде лежи тело £ована  . ’. £анчетовиЮа погинуо 12.1.1913. г. од јрнаута. —поменик подижу брат и маЉка.“

„ќвде лежи ћихаило ÷аниЮ роРен 1877. г. умро 1914. г. 4. Љула“. »змеРу имена и презимена исклесан Ље стилизован лик.

„ оста Ќ. ѕантиЮ роРен 20. Љула 1988. године отпичину 24. маЉа 1906. г.“

ћермерни крст складно стилизован, на краковима су тролисти, а у средини тролиста налазе се лоптаста испупчеЬа, као и на средини самог крста. √рубо исклесан текст гласи: „—тана —пасина роР. 1867 + 1907. 19/8“.

„ќвде лежи —тефан ћарковиЮ умро 27. маЉа 1914. год.“

„ќвде лежи тело јлександре ћладеновиЮеве, а супруге АорРа „емерикиЮа родом из ѕризрена. –оРена год. 1840 умрла 1905. 7/8.“

” време одступаЬа српске воЉске, као и приликом ослобаРаЬа ѕриштине, изгинули су многи воЉници, па су им хумке остале у доЬем делу гробЪа, коЉи се због тога и зове воЉничко гробЪе.

Ќаредник ¬уЉиЮ из Ќиша погинуо Ље ослобаРаЉуЮи ѕриштину 9. октобра 1912. године. Мегов брат јлександар погинуо Ље 15. октобра 1915. године, штитеЮи одступницу краЪу ѕетру I преко моста на ƒриму код ѕризрена. ¬уЉиЮев гроб Ље Љедини уоквирен каменим блоковима. »ма веома скромну надгробну плочу, коЉа Ље потпуно разбиЉена. Ѕила Ље исписана ситним словима. «а вечни спомен на своЉе храбре синове, Ьихов отац, Ќикола ¬уЉиЮ учесник битке на „егру, поставио Ље спомен-плочу, коЉа се и данас чува у цркви —ветог Ќиколе.[2]

ѕриликом одступаЬа воЉске, одступао Ље и народ. ” куЮи хаЯи-ћиле била Ље примЪена влашка породица ЅарбуловиЮа. ∆ену Ље смрт ту затекла. Ќа надгробнику Ље остало записано: „ѕерсида ћ. ЅарбуловиЮа роРена у  ладову 2.3.1873. умрла 9.12.1915. године“. ћного година Ље хаЯи-ћилина кЮи палила свеЮу на гробу своЉе маЉке, на гробу рано умрле прве жене свога оца, као и на гробу несреЮне путнице ѕерсиде.

” близини Ље мали мермерни крст у облику тролиста на коме пише: „ќвде почива тело £елисавете, кЮи ∆ивоЉина из  олара.“

—поменици коЉи су остали са записима су:

„ќвде лежи воЉник д. позива —таниша ѕеровиЮ из ƒраче ЎумадиЉа. ∆иве 35. год. умро 14/18 1913. год. у ѕриштини. —помен дижу браЮа √лиша, АорРе, ћирко и жена “иЉана.“

„ѕочившег раба божиЉег ѕавла ѕоповиЮ ƒобринац пре...“

„ќвде почива воЉник ¬елимир —реЮковиЮ из –еника окр.  рагуЉевац. ќсвет.  осова XI пук. д. поз. роРен 1878. г. умро 13. Љун 1913. г. диж спом. ћилко и √орика.“

„ќваЉ спомен подижу ратни другови 27. батаЪ. ћилоЉе јрсениЉевиЮ 1913. г.“  рст Ље мермерни са траговима плаве боЉе.

„ќвде лежи воЉник ћилоЉко £овановиЮ из ћихаЉловац 1913. г. 15/8.“

„ѕогинуо 1912. год. ЅлагоЉе  итановиЮ из —личЉа.“

„ќвде лежи —теван јндриЮ. ѕочинуо 1918. —помен диже Юерка ћитра“.

„ќвде лежи «ара —. ћите —имиЮ, 9/2.“

ѕотребно Ље Љош Љедном реЮи да су многи надгробници били близу цркве, па су приликом уреРиваЬа цркве и припрате премештани. “ако Ље сигурно да поред оних коЉи су наведени у овом тексту има Љош таквих случаЉева.

” односу на 1992. годину сада Ље стаЬе на гробЪу краЉ цркве лошиЉе бар у погледу читЪивости надгробних белега. ћноги ѕриштевци знаЉу да су Ьихови преци ту сахраЬени, али се не зна место. “о потврРуЉу описи Љош 50-ак надгробника, али незабележеног текста у рукопису ЅиЪане ¬раниЮи. “ако се зна да Ље у том гробЪу сахраЬен хаЯи-¬итко ¬итковиЮ, –иста ћиниЮ,  оча  аракушевиЮ, јна ѕетковиЮ звана Аул-јна због изузетне лепоте, затим, ЅоЉко ћилутиновиЮ коЉи Ље умро 1917. године у 107. години живота и многи други за коЉе нове генерациЉе потомака и не знаЉу. ќви белези своЉим траЉаЬем подсеЮаЉу на минула времена.

ѕадине ƒрагодана су 1918. године одреРене за ново гробЪе. ѕрви Ље тамо сахраЬен знамени ћане —аЉЯиЉа кога су Ѕугари убили, али су пропагирали да Ље оболео од тифуса и да се не може сахранити на начин како се сви сахраЬуЉу, веЮ Ље тужна поворка ишла за покоЉником на воловским колима.

»ако се из литературе зна да Ље дозволу за подизаЬе цркве од £ашар-паше измолио извесни хаЯи-£ован, упамЮена Ље прича о двоЉици калуРера коЉи су дошли из Ќовог ѕазара да сакупЪаЉу прилог за изградЬу цркве. ѕроказаше их код £ашар-паше као уходе, те он нареди да калуРере вешаЉу иза —араЉа. ѕосле му се на том месту указиваше чудна светлост. ƒубоко у Ьему пробудио се хришЮанин, па Ље проверио причу о несреЮним калуРерима. ”становио Ље да су лажно оптужени и на правди Ѕога кажЬени. Ќа месту где су калуРери били вешани подигао Ље ѕашину ЯамиЉу, а —рбима дозволио да подигну цркву на месту где су палили свеЮе.

ѕостоЉи Љош Љедно памЮеЬе меРу потомцима:

„ƒеда наше маЉке звао се Оир £аниЮиЉе. Ѕио Ље мудар и вероватно богат. ∆ивео Ље у ÷рквеноЉ махали. ѕошто православни народ ниЉе имао где да пали свеЮе, Оир £аниЮиЉе Ље Љедва измолио од паше дозволу да сазидаЉу богомоЪу. ЌаЉзад Ље добио дозволу, али Ље страх био велики, па су цркву зидали ноЮи и била Ље ниска да Ље заптиЉе не би срушиле.

÷рква Ље подигнута и народ се окупио у ЬоЉ. Ѕио Ље велики празник. ЌаЉлепша, са наЉраскошниЉим Яамаданом и наЉбогатиЉе окиЮена дукатима била Ље Оир £аниЮиЉева жена. ” цркви Ље била извесна ѕерка, доушница и улизица пашинице. ∆ени се ниЉе допало како Ље ѕерка гледа, па Ље одмах после службе отрчала куЮи и пресвукла се сакривши свечану одеЮу дубоко у Љуклуку.

ѕерка Ље отишла код пашинице и испричала како ето, Љедна —рпкиЬа има лепше одело од Ье. «натижеЪна пашиница рече: „»ди и питаЉ Ље хоЮе ли да ми позаЉми одело за боЉу'... ѕерка оде, али жена Оир £аниЮиЉа остаде упорна да она нема ништа лепше него то што се на ЬоЉ види. “ако се улизица врати пашиници необавЪеног посла и Љош доби грдЬу што Ље пашиница од некога нешто тражила.“

ћожда Юе истраживачи минулих времена у будуЮности пронаЮи везу измеРу хаЯи-£ована и Оир £аниЮиЉа, а можда Юе остати само Љедан запис и легенда.( ¬улиЮевиЮ-“одиЮ –адмила, ѕриштина, приштевци и време, 1999. Ќови —ад, ћатица српска,стр. 81)

—а рушеЬем споменика ниЉе се престало пуних четрнаест година. “ако Ље поново на почетку ове године из политичких разлога стотине мртвих поубиЉано по други пут широм  осова и ћетохиЉе.»змеРу осталих, узнемирене су и сени давно сахраЬених —рба на старом гробЪу.

Ћитертатура:

¬улиЮевиЮ- “одиЮ –адмила, 1999. ѕриштина, приштевци и време, Ќови —ад, ћатица српска

¬улиЮевиЮ- “одиЮ –адмила, ѕолитика ѕќ√Ћ≈ƒ», 2008, 2011,

«ечевиЮ ƒрагана, ¬ечерЬе новости, –епортажа, 2012.

ћаксимовиЮ —имонида, Ќародне новине 1999.

http://www.osce.org/sr/kosovo/84403

_______

[1] —лово „’“ као средЬе слово означава „’аЯи“ (ѕрим. аутора).

[2] —ада, 1998. године, на овом гробу иза остатка плоче, налази се крст са уклесаним именом ћладена «еЪиЮа. (ѕрим. аутора).

19 / 01 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0