Srpska

O Љоги и другим источЬачким вештинама

††††

” потрази за здравЪем, животним благостаЬем, па и развоЉем таЉних способности у себи, многи наши савременици обраЮаЉу пажЬу на разноразне источЬачке вештине, а посебно на Љогу.

£ога се рекламира као метода коЉа помаже у спречаваЬу болести, у исцеЪиваЬу веЮ постоЉеЮих оболеЬа, чак и оних коЉа се тешко лече, у учеЬу владаЬа собом, утицаЬа на друге, а такоРе даруЉе прилив животне енергиЉе.

¬еЮину Ъуди у Љоги привлачи споЪашЬа страна, коЉа по Ьиховом мишЪеЬу, помаже човеку да оздрави Ц лековите позе, хладне купке, клистираЬе, специЉална техника дисаЬа и тако даЪе. ÷иЪ Ље побоЪшаЬе рада унутрашЬих органа и система Ц за вареЬе, потенциЉе, притиска, памЮеЬа и других органа. ѕросечан човек сматра да се може игнорисати поглед на свет коЉи Ље своЉствен Љоги и да се она истовремено може прогласити за Љединствени систем физичког и психичког развоЉа. ” савременоЉ Љоги се користи традиционална индиЉска гимнастика Ц хата-Љога, коЉа има сличности с гимнастиком  инеза и древних ѕерсиЉанаца. ћоже се наиЮи и на правце као што су раЯа-Љога и мантра Љога, коЉима су блиски Ђтрансцендентална медитациЉаї, мистички таоизам, методе тибетанског будизма, технике дисаЬа и друго.

Ўта заправо садржи ова мудрост сунчане »ндиЉе?

£ога Ље саставни део философско-религиозних учеЬа древне и средЬевековне »ндиЉе. “о Ље систем вежби, метода и захвата коЉи за циЪ немаЉу само управЪаЬе психичким и физиолошким процесима организма, веЮ и усхоРеЬе ка посебном духовном стаЬу. ѕрвобитно Ље Љога са своЉим системом психофизичких вежби имала за циЪ да створи у души независност у односу на тело како би после човекове смрти душа избегла реинкарнациЉу и како би се растворила у првобитноЉ безличноЉ духовноЉ супстанци.

††††

‘изичке вежбе коЉе су развиЉене у Љоги, у суштини су верски обреди, коЉи човека припремаЉу за сусрет с индиЉском ЂдуховношЮуї. £ога-вежбе су у своЉоЉ непосредноЉ употреби везане за окултну медитациЉу, а различите позе Љоге поистовеЮуЉу човека са животиЬама или чак с предметима (рецимо, Ђпоза кобреї, ЂкравЪе главеї, Ђпса с Ьушком надолеї и друге). ѕо правилу, користе се специЉални покрети тела, стабилне позе, зауставЪаЬе дисаЬа, понавЪаЬе мантре, као и визуализациЉа Ц известан облик коришЮеЬа маште при чему човек у тами замишЪа неки лик и са временом оно што замишЪа почиЬе да види врло упечатЪиво и Љасно. Ќеке позе побуРуЉу сексуалне центре, по мишЪеЬу учитеЪа Љоге, ово Ље потребно ради коришЮеЬа сексуалне енергиЉе, ради Ьеног преображаваЬа и распореРиваЬа по целом телу у циЪу оздравЪеЬа и бодрости.

Ќажалост, ни из далека не схватаЉу сви да су религиозна вера, морал и споЪашЬи обреди и пракса дубоко повезани, тако да се извесна пракса не може користити сама по себи, а да се не осети утицаЉ духовне суштине коЉу ова пракса изражава. „ак и споЪашЬи покрети могу садржати одреРену формулу-знак, коЉи на душу преноси расположеЬе своЉствено индиЉскоЉ религиЉи. »ндиЉско-окултни или источЬачки системи нуде своЉе психотехничке методе усмерене на ЂширеЬе свестиї, Ђнатприродни доживЪаЉї и ЂотвараЬе унутрашЬих простораї. ѕрави циЪ свих облика Љоге Љесте заправо да се у себи откриЉе скривена Ђбожанственостї, да се човек слиЉе с првобитном реалношЮу и да на таЉ начин откриЉе у себи натприродне духовне снаге. ≈во шта отворено признаЉе познати апологета Љоге, коЉи формално припада католичком оредену бенедиктинаца, ‘ранцуз ∆ан-ћари ƒешане у своЉоЉ кЬизи Ђ’ришЮанска Љогаї: Ђ÷иЪеви индиЉске Љоге су духовни. «аборавЪаЬе на то се може изЉедначити с издаЉом, као и чуваЬе само физичке стране овог духовног учеЬа кад Ъуди у Ьему виде искЪучиво средство за постизаЬе телесног здравЪа и лепоте. <Е> ¬ештина Љоге се састоЉи у томе да човек потпуно утоне у тиховаЬе, да одбаци све мисли и илузиЉе; да одбаци и заборави све осим Љедне истине: истинска суштина човека Ље божанствена; она Ље Ѕог, а о осталом се може само саЬати.ї1

ћноге Ље у хиндуизму привлачила управо мисао о томе да Ље човек сам по себи божанствен, да су у Ьега уткана сва савршенства коЉа се могу открити уз помоЮ посебних метода, а то значи да тежак пут ка Ѕогу кроз савладаваЬе своЉих страсти, коЉи нуди хришЮанство, уопште ниЉе обавезан. “реба Љедноставно открити у себи скривену божанственост. «анимЪиво Ље приметити да Ље Љедан од наЉраспростраЬениЉих израза-мантри у »ндиЉи Ђсо-хам, со-хамї, односно Ђ£а сам ќн, £а сам ќнї.  ао што Ље познато, осеЮаЉ сопственог значаЉа, самодовоЪности, споЉен с осеЮаЉем еуфориЉе Ц самонаслаРиваЬа, у хришЮанскоЉ аскетици се назива прелешЮу, односно преваром, самообманом. „овек умишЪа да Ље божанствен, а у ствари остаЉе без Ѕога, због чега тамне силе ласкаЉу ЬеговоЉ гордости имитираЉуЮи божанска савршенства. “о Ље понаЪаЬе старе саблазни да Ъуди постану Ђкао боговиї (1 ћоЉс. 3, 5), да стекну божанска знаЬа и моЮи, што човеку стално сугерише невидЪиви кушач.

††††

ЌавешЮемо пример из живота коЉи одражава праве и наЉскривениЉе таЉне источЬачких вештина. ” —ергиЉево-ѕосадском реЉону живи жена коЉа Ље крштена у ѕравославЪу, али Ље у Љедном тренутку почела да се занима за будизам. ѕритом уопште ниЉе мислила да то на било коЉи начин противречи хришЮанскоЉ вери. £едноставно, немаЉуЮи искуства у црквеном животу, само понекад узимаЉуЮи молитвеник у руке, ниЉе осетила духовну лаж. ѕривлачиле су Ље моралне истине будизма Ц свепраштаЬе, несебичност, одрицаЬе од било каквих жеЪа, свидела ЉоЉ се и пракса медитациЉе, коЉа како ЉоЉ се чинило, доноси збуЬеноЉ души дуго очекивани мир.

∆ена се све више и више одушевЪавала источЬачком духовношЮу и како ЉоЉ Ље изгледало, достигла Ље у то време веЮ приличан успех. £едном Ље саЬала двоЉицу угледних будистичких наставника Ц махатми, коЉи су ЉоЉ се обратили речима: Ђ¬еЮ си много постигла. јли, да би дошла до потпуног савршенства, преостало ти Ље да учиниш Љош само Љедно Ц да се одрекнеш ’риста.ї ∆ена Ље запаЬено упитала: Ђјли, зашто Ље то потребно, мислила сам да хришЮансво не противречи будизму?ї  ао и многи наши савременици, сматрала Ље да су разне религиЉе Ц чак и ако су различите, равноправни путеви ка Ѕогу, а према ’ристу Ље у срцу осеЮала свештени страх.

∆ена Ље интуитивно осетила да се у овом захтеву садржи нешто неправилно, туРе и лоше. ЌоЮни гости су одговорили: Ђ“о Ље потребно да би се дошло до потпуног савршенства.ї ¬ероватно Ље да одушевЪаваЉуЮи се будизмом, ипак ниЉе дубоко проникла у Ьегову философиЉу, у коЉоЉ кЪучно место заузима одрицаЬе од свих жеЪа и везаности, дакле, и везаности за ’риста. ЂЌе, - изговорила Ље, - неЮу моЮи да се одрекнем.ї Ђјх, тако значи, - неочекивано су реаговали посетиоци, - онда Юемо те мучити.ї ” том тренутку обоЉица су попримила грозно обличЉе демона и почела су да бацаЉу врело угЪевЪе жени на главу.

Ќаравно, овакво виРеЬе се може отписати као само кошмарни сан. ћеРутим, сама мучеЬа страдалница Ље доживела толико снажно да Ље почела да виче. Мена роРена маЉка Ље чула како кЮерка виче и видеЮи да се дешава нешто рРаво Ц да Ље у питаЬу неки страшан напад, у коЉем кЮерка не може да доРе свести Ц позвала Ље хитну помоЮ. Ћекари су безуспешно покушавали да даЉу инЉекциЉу страдалници Ц мишиЮи су били толико напети да игла ниЉе могла да продре у ткиво. ћучеЮи се у сну, жена се сетила Љедноставне хришЮанске молитве: Ђ√осподи, помилуЉ!ї и демони и мучеЬа су истог тренутка нестали.  ад Ље дошла себи и попила мало свете воде, схватила Ље да треба да иде у храм по духовну помоЮ. —вештеник Ље разумео женино стаЬе и препоручио ЉоЉ Ље да се сваке недеЪе исповеда и причешЮуЉе.

Мено духовно стаЬе се постепено поправило, само се после овог ноЮног догаРаЉа поЉавила Љедна особеност Ц с времена на време жена Ље видела демоне. £едном Ље срела своЉу познаницу коЉа Ље одушевЪено почела да ЉоЉ прича о томе да се заинтересовала за будизам и да Ље све то занимЪиво и лепо. ∆ена, поучена горким искуством, одмах Ље пожелела да Ље упозори на бавЪеЬе тим стварима, али чим Ље хтела да отвори уста, угледала Ље на раменима саговорнице два лукава демона коЉа су вешто запушила уши овоЉ жени и као да су подсмешЪиво говорила: Ђ¬идеЮемо колико Юеш бити успешна.ї ∆ена Ље схватила да ништа од онога што каже у том тренутку неЮе допрети до душе ове друге жене.

«аиста, Ъуди се често толико одушевЪаваЉу источЬачким вештинама да не прихватаЉу никакве аргументе и само их чворуге коЉе добиЉу примораваЉу да поново размотре своЉ живот.

Ќажалост, многи и данас сматраЉу да се будистичко учеЬе у низу питаЬа подудара са хришЮанским, рецимо, у савладаваЬу страсти, искореЬиваЬу греховних жеЪа, усавршаваЬу, Ъубави према ближЬима и пожртвованости. ћеРутим, споЪашЬа сличности често криЉе провалиЉу у коЉу упада и гине свако ко жели да споЉи неспоЉиво Љедним скоком. ∆елели бисмо да наведемо размишЪаЬа истраживача религиЉа »ндиЉе кнеза Ќ.—.“рубецког о овоЉ споЪашЬоЉ сличности и дубоким унутрашЬим разликама коЉе се запажаЉу измеРу будизма и хришЮанства: ЂЅуда Ље навео двоЉак пут ка достизаЬу нирване. — Љедне стране, психофизичке вежбе самопогружаваЬа, усредсреРене медитациЉе, задржаваЬа дисаЬа и друго, коЉе су по методама скоро истоветне са системом Љоге. јли, с друге Ц самопожртвоваЬе и Ъубав према свему што постоЉи. ћеРутим, оваЉ други пут Ље управо део првог, посебна психофизичка вежба. Кубав, милосрРе, самилост Ц све то за будисту нису осеЮаЬа, Љер у ЬеговоЉ души не треба да постоЉе осеЮаЬа, веЮ само резултат, последица потпуног губитка осеЮаЬа своЉе индивидуалности и своЉих личних жеЪа: у таквом психичком стаЬу човека ништа не кошта да се жртвуЉе за ближЬег, Љер он нема сопствених жеЪа и природно, лако испуЬава жеЪе других. ќн гуши своЉу воЪу у тоЉ мери да поступа искЪучиво по воЪи другог, што се препоручуЉе управо у виду вежбе. —вепраштаЬе се сматра средством за уништаваЬе осеЮаЬа: равнодушост се завршава тиме да се човек према неприЉатеЪу односи потпуно исто као и према другу, да постаЉе равнодушан према радости и болу, части и бешчашЮу.ї2 ƒругим речима, такав човек постаЉе сличан роботу коЉи нема личност, ни осеЮаЬа, и зато бестрасно испуЬава било коЉи програм коЉи Ље у Ьега инсталиран. Ќасупрот томе, у хришЮанству се пожртвоваЬе, опраштаЬе и Ъубав не засниваЉу на гушеЬу жеЪа у себи, на уништаваЬу начела личности, веЮ на чистоти срца коЉе Ље стекло ЅожиЉу благодат. ƒуша коЉа Ље у Ѕогу стекла слободу од греха радосно помаже ближЬима, она опрашта и жртвуЉе се зато што воли Ц у томе Ље Ьена скривена среЮа.

¬раЮаЉуЮи се Љоги приметиЮемо да вежбе дисаЬа и позе тела припремаЉу човека за одреРена духовна осеЮаЬа. ѕоновиЮемо да Ље прави циЪ Љоге религиозно-аскетски. —ами Љогини сматраЉу да се на наЉвишим нивоима ове аскетске праксе, кад престаЉу сви психички процеси и човек достиже самадху, односно стаЬе усредсреРености без садржаЉа, у Ьему ЂспаЪуЉу семена кармеї и то га ослобаРа од нове реинкарнациЉе, омогуЮава му да се заувек ослободи тела и да престане да постоЉи као личност. ќвде видимо кардинално разилажеЬе са хришЮанством у коЉем се личност не уништава, веЮ се преображава и достиже своЉе наЉвеЮе самоизражаваЬе у заЉедничареЬу с Ѕогом.

ѕо хришЮанском учеЬу у души, коЉа се сЉединила с Ѕогом, откриваЉу се дарови коЉи су дати конкретном човеку. » чак у будуЮем веку, после свеопштег васкрсеЬа кад ЂЅог буде све у свемуї (1  ор. 15, 28), личност неЮе бити уништена, Љер Юемо, како Ље речено у —ветом ѕисму, видети Ѕога Ђлицем у лицеї (1  ор. 13, 12), односно, општеЬе с Ѕогом Ље увек дубоко лично општеЬе, коЉе ни у заЉедничкоЉ, саборноЉ молитви, не постаЉе безлично. ќво искуство Ље у овоЉ или оноЉ мери сваком хришЮанину доступно овде и сад. » у овом личном сусрету с Ѕогом као са ∆ивотом, КубавЪу и –адошЮу, наш сопствени живот постаЉе истинитиЉи, унутрашЬе богатиЉи, надахнутиЉи и сЉаЉниЉи.

—уштинску улогу у Љоги игра медитациЉа. ћедитациЉа (од лат. meditatio Ц размишЪаЬе) Љесте унутрашЬа усредсреРеност ума на одреРеноЉ идеЉи. „овек коЉи медитира мислено се ослобаРа свих споЪашЬих обЉеката тежеЮи одреРеном психичком стаЬу.

ƒок Ље молитва обраЮаЬе Ѕогу, медитациЉа Ље беседа са самим собом, у суштини, то Ље исто што и самохипноза. ѕретпоставЪа се да медитациЉа у човеку коЉи медитира буди дубоке снаге коЉе спаваЉу у дубини душе и да такав човек постаЉе способан, на пример, за прозорЪивост. ƒок у хришЮанству постоЉи умно делаЬе и »сусова молитва у коЉима се хришЮанин свим своЉим биЮем обраЮа Ѕогу и МеговоЉ милости, у окултизму и источЬачким вештинама човек посредством медитациЉе у самом себи тражи таЉни пролаз коЉи води ка духовном савршенству. ” хиндуистичкоЉ медитациЉи човек тежи ка томе да се поистовети с апсолутом и достижуЮи транс долази до осеЮаЉа да Ље Љединствен с божанством, тачниЉе, да Ље у Ьему самом испоЪена првобитна божанственост.

ћедитациЉа као искуство нехришЮанске религиозно-мистичке праксе, природно, повлачи за собом духовна стаЬа ван ’риста и без заЉедничареЬа у МеговоЉ благодати. ќваквом човеку пре или касниЉе може да се учини да сам постаЉе проводник наЉвиших откровеЬа коЉи има посебну мисиЉу на земЪи. —еЮамо се примера индиЉског песника и мистика, Љедног од оснивача бенгалског кришнаизма „ондидаша (XIVЦXV в.), коЉи Ље од младости био посвеЮен за жреца богиЬе ƒурге.  ао представник наЉвише касте брамана „ондидаш Ље заволео жену из наЉниже касте, обичну праЪу –ами. «а брамана Ље чуваЬе чистоте касте света дужност. „ондидаш Ље тражио решеЬе свог личног проблема у медитациЉи и унутрашЬем обраЮаЬу богиЬи ƒурги. ” овом делаЬу Ље почео да види своЉу воЪену, и у оваквим медитациЉама Ље „ондидаш стекао увереЬе у то да Ље он лично Ц облик испоЪаваЬа духа  ришне, а –ами Ље оваплоЮеЬе  ришнине воЪене Ц пастирице –аде. —ам „ондидаш Ље сматрао да му Ље ову таЉну открила богиЬа ƒурга. ≈во, тако окултна духовна пракса бива овенчана окултним откровеЬима.

ƒа ли су Љога и пракса медитациЉе ефикасне? ѕредставници ове праксе често сведоче о томе да Љога доноси равнотежу унутрашЬих снага, да умируЉе нервни систем. ”след тога човека престаЉе да боли душа. ќн у своЉоЉ души не осеЮа никакве противречности и не осеЮа потребу за исповедаЬем грехова. ƒакле, мир коЉи се постиже путем Љоге и медитациЉе лишава човека могуЮности да се покаЉе за грехове и да их се ослободи. „овек Ље постигао душевни комфор, али су у дубини Ьегове душе остали неисповеРени грехови коЉих се он ни не сеЮа. ” ствари, душевна нестабилност у нашем стварном животу може бити индикатор коЉи показуЉе да треба журити у храм због “аЉни, да се треба каЉати пред Ѕогом, да се треба поправЪати, а Љога и пракса медитациЉе лишаваЉу душу овог индикатора.

††††

Ўто се тиче наводно очигледне физичке користи од бавЪеЬа Љогом, то Ље уврежена заблуда.  орист од наЉпростиЉих Љога-вежби ниЉе веЮа од свих осталих вежби фискултуре. £ога Ље, ако се човек Ьом озбиЪно бави, штетна по здравЪе, и тврдЬа да индиЉски Љогини живе дуго и да не пате од тешких болести Ље веома нетачна. ” »ндиЉи Ље 1980-их година вршена свеопшта диспанзеризациЉа коЉа Ље показала да Љогини у просеку живе чак краЮе од обичних становника »ндиЉе и да пате од мноштва болести. Ќа пример, горЬих дисаЉних органа и органа за вареЬе, зато што сваког дана чисте носну шупЪину Љедном врстом плетенице и врше клистираЬе због чега се са временом уништва слузокожа носне шупЪине и црева; они пате од ишчашености зглобова, аритмиЉе и артрозе због тога што се често налазе у неприродним позама; од катаракте очиЉу, зато што често усредсреРуЉу пажЬу на сунце. Ѕило Ље и много оних коЉи пате од хроничних венеричних болести.

ѕошто се у Љоги акценат ставЪа на промену организма и Ьегових ритмова, то може да наруши биолошке процесе до те мере да психосоматски поремеЮаЉи постану неизлечиви, а ниЉедан лекар не може да схвати шта се човеку десило.

” закЪучку треба реЮи да се у свим мистично-окултним системима, вештинама и медитациЉама, могу срести разноразна размишЪаЬа, мисли и представе осим Љедног Ц у Ьима нема покаЉаЬа. ’ришЮанство сведочи: сразмерно с приближаваЬем душе Ѕогу човек све ЉасниЉе види своЉе несавршенство и своЉу маЬкавост. «ато искуство приближаваЬа Ѕогу Љача у хришЮанину смиреЬе, покаЉаЬе и Ъубав. «ахваЪуЉуЮи томе могуЮа Ље чиста и искрена радост сЉедиЬеЬа с √осподом  оЉи те види, чуЉе и воли. ј источЬачко мистичко искуство одбацуЉе Ѕога као личност и зато тежи ка превладаваЬу човекове личности у самадхи или нирвани, и пружа му осеЮаЉ раствараЬа сопствене индивидуалности у океану безличног. ѕошто не среЮе Ѕога као личност човек у источЬачком мистицизму природно тежи ка личносноЉ смрти.

***

1 ƒешане ∆ан-ћари. ’ришЮанска Љога. Ц МуЉорк, 1972. с. 54, 63.

2 “рубецкоЉ Ќ.—., кн. »ндиЉске религиЉе и хришЮанство. Ц ћ.: »здаЬе —ретенског манастира, 2000. с. 38Ц39.

30 / 01 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0