Srpska

Ѕеседа у ЌедеЪу митара и фарисеЉа

ƒанашЬе ≈ванРеЪе казуЉе нам сву таЉну спасеЬа, сву таЉну греха и сву таЉну врлине. ” чему Ље таЉна греха? ” гордости. ” чему Ље таЉна спасеЬа, таЉна врлине? ≈то таЉни од коЉих и са коЉима почиЬе ¬елики пост. ”ствари, постоЉе два поста: пост тела и пост душе. ѕост душе Ље важниЉи него ли пост тела. “еже Ље обуздати безброЉне грехе у души, него ли тело приморати да посно Љеде.  о Ље икада покушао да се бори са гресима у себи он зна каква Ље то мука.

††††

јли основни грех коЉи Ље потресао небеса, задрмао сву васеЪену, то Ље гордост. ѕрвог јрханРела гордост Ље претворила у Равола, претворила у сатану, потпуно Ље одвоЉила од Ѕога и одбацила и преврнула васцело биЮе несреЮног —атане[2]. ћорамо се борити са гордошЮу. Ќе можеш реЮи: "ѕа Ља немам гордост".  ада се и наЉмаЬе Ъутиш, знаЉ да Ље гордост иза те твоЉе ЪутЬе.  ада почнеш да завидиш, знаЉ да Ље гордост иза те твоЉе зависти.  ада хоЮеш да се у молитви (хвалиш), знаЉ да Ље гордост твоЉа молитва.  аже се да Ље код фарисеЉа и садукеЉа код молитве стаЉао грех. Ќишта теже него човеку савладати грех у души, а и ништа лакше.

ƒанас се то показуЉе у ≈ванРеЪу кроз смиреност покаЉаног цариника. Ўта Ље он то урадио? ќн Ље, насупрот гордости фарисеЉевоЉ, смирено се борио и газио и омаловажавао, само вапиЉао: "Ѕоже, милостив буди мени грешном"? » када човек себе приведе √осподу ’ристу и кад погледа себе, онда се сети како он грешан стоЉи пред √осподом. „име, чиме да се хвали човек?  олико греха, колико грехова у души! Ўта ти остаЉе? »сто, оно исто што и смиреном царинику: "Ѕоже, буди милостив буди мени грешном".  ако кроз гордост чиниш грехе, тако и кроз смиреност чиниш врлине.  ада имаш смирену душу и у ЬоЉ смирену молитву, знаЉ да си пошао путем спасеЬа, да те никакав Раво на може одвратити, да те никакав Раво не може савладати.

ƒиван пример имамо. —вети ћакариЉе ¬елики, велики —ветитеЪ ЅожЉи, и манастир у пустиЬи, хиЪаду монаха. £еднога дана он неким послом своЉим, на три километра од манастира, сретне Равола: накинРурен, накиЮен шЪокицама, златним, разноврсним красотама. » упита га: " уда Юеш?" - "” твоЉ манастир". - " од моЉих монаха, имаш ли посла?" - рече —вети ћакариЉе. "£еднога ухвати дрем у ÷ркви, другом нечисту мисао убацим у душу и он почне да се бави Ьом, треЮем хулу зацарим у души, али", рече Раво, "тебе не могу никад да победим"! - "«ашто?" - "«бог твог смиреЬа. “име ме ти убиЉаш".

 ада Ље гордост јрханРела претворила у Равола, ето смиреЬе чува човека у расположеЬу да остане на небеским висинама. «ато, браЮо моЉа, нама Ље потребно да данас почнемо борбу са душом своЉом, са гресима своЉим, да се не бисмо осрамотили пред ¬аскрслим √осподом ’ристом. јко смо душу своЉу ранили гресима, треба да Ље излечимо. Кудско биЮе Ље врло важно у овоме свету. „овек Ље наЉважниЉе биЮе после Ѕога у свима световима. «ато Ље √оспод постао човек, да Ъудима покаже пут спасеЬа, да Ъуди потпуно не утону у грехе и себе, претворе у радионицу зла, у Равола. ¬ели се у дивноЉ молитви коЉа се чита пред ѕричешЮе: "„иним све грехе, све √осподе, тако да постадох радионица Равола". –адионица Равола! ќн стално ради у моЉоЉ души, ради кроз невидЪиве и видЪиве грехе. —паситеЪ Ље постао човек да би човека претворио у радионицу ЅожЉу, срце своЉе испуЬавао ЅожЉим силама, ЅожЉим заповестима, молитвом, постом, бдеЬем, милосрРем, милостиЬом и тако спасао себе. √леда човек себе у светлости ≈ванРеЪскоЉ и кроз огледало ≈ванРеЪа. ”чини то, погледаЉ себе свако вече у том огледалу. ќно казуЉе све наше слабости, истина казуЉе и све наше врлине.

»сти ћакариЉе ¬елики казуЉе хришЮанима и вели: [3]јко немаш молитву, примораваЉ себе на молитву. » √оспод коЉи види твоЉу добру воЪу да ти примораваш себе на молитву, ти Юеш пригрлити молитву. јко немаш Ъубави према браЮи, према Ъудима око себе, вели —вети ћакариЉе, примораваЉ себе на ту Ъубав. ƒаЉ ту Ъубав ЅожЉу према Ъудима, не нашу; земаЪска Ъубав ниЉе ништа. Ѕог има Ъубав према свима Ъудима и према свим створеЬима —воЉим. јко ти срце ниЉе милостиво, ако немаш сажаЪеЬа, примораваЉ себе на сажаЪеЬе према Ъудима. —ваки Ље човек увек страдалник зато што пати од греха, ако не од свих, бар од Љедног пати. ј тада постаЉе заробЪеник. “реба приморавати себе на Ъубав. √ле онаЉ пиЉаница, гле не могу да га гледам, пази шта ради! јко имаш Ъубави, ти спаси Ьега. ѕоред тебе пролазе многи Ъуди ко зна са каквим патЬама. “реба навикнути себе на све што Ље еванРеЪско, а то се може само примораваЉуЮи себе на свако добро, на свако добро.  ада примораваш себе на свако добро, то Юе ти дати радости да чиниш свако добро, и умилеЬа, и кротости, и жртвености.

—вети јпостол вели: —ви коЉи желе да живе у ’ристу, чине добро.[4] “о Ље сведочанство, хришЮани су у огЬу да искуЉу своЉе спасеЬе:  роз многе невоЪе ваЪа уЮи у ÷арство, - вели —вети јпостол ѕавле, кроз многе невоЪе.[5] “о значи борбу са свим што Ље грешно у мени. Ќека крвари твоЉа душа да изгони из себе сваки грех, сваку страст, еда би √оспод,  оЉи Ље примио на —воЉе руке блуднога сина, и тебе примио. Ќе реци: "“ешко Ље то, не могу". —ветитеЪи су Ъуди као ми, а сви су они испунили заповести √оспода ’риста. Ќико ниЉе имао тело од земЪе до неба. Куди као ми. ¬редна Ље вера Ьихова и добра воЪа. ѕриморавати себе на свако добро, подносити свако зло у овоме свету са вером и надом у √оспода, и то Юу све претворити у моЉе спасеЬе, ако Ље то корисно.

«ато се хришЮанин не плаши страдаЬа. Ќапротив, он воли страдаЬе за √оспода ’риста. —вети √ригориЉе Ќиски, брат —ветог ¬асилиЉа ¬еликог рекао Ље гонитеЪима ’ришЮана: Ўта ви мислите, да нас победите? Ќе, никада! £ер наша Ље победа смрт за ’риста - смрт за ’риста победа! ≈то, сваки од нас уграРуЉе у душу своЉу √оспода ’риста, да би нас у томе помогли сви —ветитеЪи ЅожЉи и сам ¬асилиЉе ¬елики. “ако Юемо их умолити да спасу душе наше од сваке зле силе, од сваке страсти, и чекати ¬аскрсеЬе √оспода ’риста и с радошЮу прославЪати ¬аскрслог √оспода, Љер Ље ќн победио смрт да нам осигура ∆ивот ¬ечни. ѕреко свих —ветитеЪа нека ћу Ље част и хвала и увек и кроза све векове. јмин.

1975. године у манастиру ОелиЉе

Ќјѕќћ≈Ќ≈:

≈ванРеЪе по Ћуки 18,10-14
»с. 14,1215; Ћк. 10,18:Љ Ћк. 18,13” Ѕеседи о примораваЬу себе на свако добро, коЉу Ље о. £устин превео у ’ришЮанском животу, 1925.
2 “им. 3,12; ѕетр. 2,20-21
ƒ. јп. 14,22

—ветосавЪе.орг

09 / 02 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0