Srpska

ћитрополит »ларион: ЂЌадам се да Ље ово само лично мишЪеЬеї

Ќедавно се у штампи поЉавио низ чланака у коЉима су неки грчки Љерарси изразили своЉе мишЪеЬе о положаЉу –уске ѕравославне ÷ркве по питаЬима коЉа се односе на живот свих помесних ѕравославних ÷ркава. ѕредседник ќдеЪеЬа споЪних црквених веза, ћитрополит волоколамски √. »ларион, дао Ље интервЉу за портал ѕравославие.–у поводом недавних изЉава ћитрополита халкидонског јтанасиЉа и ћитрополита пруског ≈лпидофора.

Ц ¬аше ¬исокопреосвештенство, краЉем прошле године јтинска новинска агенциЉа обЉавила Ље интервЉу са Љерархом ÷ариградске патриЉаршиЉе и ћитрополитом халкидонским јтанасиЉем, у коЉем он, измеРу осталог, оптужуЉе ћосковску патриЉаршиЉу да саботира —веправославни сабор. ƒруги Љерарх исте цркве, ћитрополит пруски ≈лпидофор, у недавно обЉавЪеном чланку „ѕрви без Љеднаких“, тврди да Ље –уска ÷рква „по ко зна коЉи пут изабрала изолациЉу... од општеЬа ѕравославних ÷ркава“.  ако коментаришете ове оптужбе?

Ц √отово да нема помесне ѕравославне ÷ркве коЉа одржава толико интензивну комуникациЉу са другим помесним ÷рквама, као –уска. ѕатриЉарх московски и све –усиЉе √.  ирил Ље само прошле године богослужио и водио братске диЉалоге са предстоЉатеЪима 13 помесних ѕравославних ÷ркава (тЉ. са свима, осим са Љедним), а са некима од Ьих и у више наврата. ƒолази до врло активне размене делегациЉа на нивоу Љерараха, теолога, свештенства и мирЉана.

јко, пак, говоримо о општеправославним контактима, онда се —веправославни —абор припрема веЮ више од 50 година, а –уска ѕравославна ÷рква од самог почетка па до данас узима активно учешЮе у припремним радЬама. Ўтавише, ћосковска патриЉаршиЉа управо придаЉуЮи предстоЉеЮем —абору велики значаЉ, темеЪно проучава све теме коЉе Юе бити изнесене на Ьему. ƒруга Ље ствар што су се припремне методе коЉе су коришЮене на свеправославном нивоу досад показале као недовоЪно ефектне, због чега се то толико и одужило. ћишЪеЬа сам да Ље за активациЉу предсаборног процеса, пре свега, потребно основати Љедан ефикасан свеправославни орган, коЉи Юе бити у стаЬу да ову инициЉативу доведе до краЉа. јко имамо пред собом такав важан циЪ, онда Ље неопходно окупЪати се због припремних радЬи не Љедном у неколико година веЮ, рецимо, на месечном нивоу.

Ц –азматра ли се тема —веправославног —абора меРу наЉвишим црквеним великодостоЉницима?

Ц “ема —абора се редовно налази меРу питаЬима коЉих се Мегова —ветост ѕатриЉарх  ирил дотиче у своЉим диЉалозима са предстоЉатеЪима ѕравославних ÷ркава свих ових година. ќ ЬоЉ се нарочито расправЪало на сусретима ѕредстоЉатеЪа током прославе 1025-годишЬице  рштеЬа –усиЉе краЉем Љула 2013. године. ” разговорима Мегове —ветости ѕатриЉарха васеЪенског √. ¬артоломеЉа и Мегове —ветости ѕатриЉарха московског и све –усиЉе √.  ирила, коЉи су одржани у ÷рноЉ √ори почетком октобра, било Ље такоРе посвеЮено доста пажЬе питаЬу припрема за —веправославни —абор. »наче, та тема Ље била Љедна од централних у разговорима ѕредстоЉатеЪа –уске ѕравославне ÷ркве са Меговим блаженством ѕатриЉархом антиохиЉским √. £ованом приликом Ьегове друге посете ћосковскоЉ патриЉаршиЉи.

Ќедавно Ље ѕредстоЉатеЪима помесних ѕравославних ÷ркава био послат позив Мегове —ветости ѕатриЉарха ¬артоломеЉа на сабраЬе (синаксис) ѕредстоЉатеЪа, чиЉа Ље Љедна од главних тема требало да буде припрема —веправославног —абора.

Ц  ако коментаришете оптужбе ћитрополита јтанасиЉа на рачун ћосковске патриЉаршиЉе за Ьене „хегемонистичке тенденциЉе уз подршку државних власти и подаништво („ешке, ѕоЪске итд.)“?

Ц ќву изЉаву Ље тешко коментарисати, Љер ниЉе поткрепЪена никаквим аргументима. ќдноси –уске ѕравославне ÷ркве са државним структурама –усиЉе, ”краЉине, ЅелорусиЉе и других земаЪа чиЉа Ље она духовна хранитеЪка, остваруЉу се у областима друштвеног, културног и религиозног васпитаЬа младих нараштаЉа, пастирскоЉ бризи о воЉницима и затвореницима, очуваЬу историЉских споменика и сл. ћи смо традиционалну сарадЬу измеРу ÷ркве и државе, тЉ. тежЬу за симфониЉом измеРу црквених и државних власти, наследили од ¬изантиЉе.

Ўто се тиче односа са братским помесним ѕравославним ÷ркавама, –уска ÷рква у потпуности подржава Ьихову самосталност, доследно бранеЮи право сваке аутокефалне цркве, без обзира на Ьену величину, на потпуно самостално унутрашЬе управЪаЬе.

ќвоме треба Љош додати и то, да терминологиЉа при оцени меРуправославних односа коЉу владика јтанасиЉе неосновано употребЪава, у потпуности припада политичком речнику епохе „хладног рата“. ћеРутим, и у политичком свету Ље дошло до озбиЪних промена: униЉа ¬аршавског пакта, као и расцепЪеност ≈вропе на два супротставЪена табора, увелико више не постоЉе.

Ц  олико Ље правична митрополитова оцена православног административног система као „склоног протестантизму“?

Ц «ашто морамо да размишЪамо искЪучиво у оквирима бинарне опозициЉе „римокатолицизам-протестантизам“? ѕостоЉеЮи систем административног управЪаЬа ѕравославне ÷ркве одговара православноЉ еклисиологиЉи и пружа могуЮност да се избегну краЉности како римокатоличког (папизам), тако и протестантског система.

ѕо мом мишЪеЬу, не би требало да размишЪамо о систему управЪаЬа у световним аспектима ѕравославЪа, веЮ о томе шта би требало да буде наш заЉеднички одговор на насушне проблеме: у првом реду, на претЬу хришЮанском присуству у —ириЉи и у Ѕлискоисточном региону и на потребу да се консолидуЉу напори у борби за ЉеванРелске моралне норме. јутономиЉа у управЪаЬу јутокефалних ÷ркава томе не представЪа ни наЉмаЬу препреку.

Ц  ако коментаришете закЪучак ћитрополита ≈лпидофора у истом чланку, да први меРу ѕредстоЉатеЪима помесних ÷ркава има искЪучиву моЮ коЉа га чини „првим без Љеднаких“ (primus sine paribus), да се ÷рква увек „ипостазира у личности“ и да првоЉерарх своЉе првенство не добиЉа од неког, веЮ се сам ЉавЪа Ьеговим извориштем?

Ц ќваЉ став, по мом мишЪеЬу, представЪа одступаЬе од многовековне православне традициЉе, Љер пренебрегава резултате готово хиЪадугодишЬе полемике с латинским «ападом и максимално се приближава папском еклисиолошком моделу.

Ѕез помиЬаЬа великих проблема коЉи могу довести до сличних закЪучака у меРуправославним односима, истакао бих да такве изЉаве ствараЉу озбиЪне препреке за даЪи развоЉ православно-римокатоличког диЉалога: Љер на таЉ начин изнети став православне стране ћитрополита пруског, ствара утисак као да меРу православним и римокатоличким учеЬем готово и нема разлике. Ќадам се да Ље ово само лично мишЪеЬе ѕреосвеЮеног ≈лпидофора, а не општи став свештеноначалништва ÷ариградске ÷ркве.

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

10 / 02 / 2014

     оментари:

    2014-02-11
    23:57
    slava:
    mogu da licno potvrdim da ruska crkva vodi pravoslavlje najbolje od svih koje znam!a licno sam bio na mnogo sluzba ilariona u becu kada je bio vladika ili staresina te crkve, nikad boljih sluzba nisam video a kazu to i mnogi drugi stari vernici,samo mogu da prave propagadu jer su uocili da hricani sve vise idu u rusku crkvu samo radi toga i sve se desava,vide opitni hricani gde je razlika u sluzbi i znaju jos mnogi kako se to radi po starom sluzenju, a ne sad sve neki dodatci itd?

    2014-02-11
    19:01
    –адован:
    —ва подршка —ветоЉ –ускоЉ цркви.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0