Srpska

Ѕеседа у недеЪу о блудном сину

” име ќца и —ина и —ветога ƒуха!

††††

—вета ÷рква вернике постепено припрема за дане покаЉаЬа, очишЮеЬа од грехова, за дане ¬еликог поста. ” прошлу недеЪу чули сте причуо митару и фарисеЉу, у коЉоЉ нам Ље √оспод показао како треба да се каЉемо и да преклиЬемо √оспода за опроштаЉ грехова. ј данас чуЉемо причу —паситеЪа о блудном сину, о томе како √оспод прима чак и великог грешника ако он принесе срдачно покаЉаЬе за своЉе грехове. Ђ–ече √оспод причу ову: „Ќеки богати човек Ље имао два сина. » ево, млаРи син Ље молио оца да му дао део имаЬа. ќтац ниЉе одбио. »здвоЉио му Ље део имаЬа. ѕосле извесног времена син Ље узео сву своЉу имовину и отишао Ље у Ђдалеку земЪуї и тамо Ље све протраЮио живеЮи блудно.ї

Ѕогат човек Ље √оспод. ƒва сина: стариЉи син Ље свет јнРела, а млаРи Ље цело човечанство и сваки од нас. Ўта се догодило с млаРим сином, односно с човечанством? јдам и ≈ва су после ствараЬа били у раЉу заЉедно са своЉим “ворцем, Ѕогом ќцем, заЉедно с јнРелима. јли они су згрешили, отпали су од √оспода, удаЪили су се у Ђдалеку земЪуї, протраЮили све духовно богатство, ум и срце, и веру Ц све су изврнули. —вако ода нас Ље постао као јдам и ≈ва.

—ваки човек има образ ЅожиЉи, сваки човек добиЉа огромну благодат, велике дарове ЅожиЉе у “аЉни  рштеЬа, али Љош од детиЬства, од пелена почиЬемо да траЮимо наслеРе ЅожиЉе, све више се удаЪаваЉуЮи греховима од Ѕога Ђу далеку земЪуї. Ўта Ље Ђдалека земЪаї? “о Ље греховно стаЬе, кад Ље цела душа пуна таквих размишЪаЬа, осеЮаЬа, жеЪа, речи и дела, коЉи су своЉствени само Раволу, коЉи нас удаЪуЉу од √оспода. » што су грехови тежи, што их Ље више, тим више се човек удаЪуЉе од Ѕога. “ако се удаЪило читаво човечанство, тако се и свако од нас удаЪуЉе од ќца Ќебеског.

јли ЉеванРеЪски блудни син Ље, кад Ље постао свестан своЉе духовне ништости, кад Ље схватио шта Ље изгубио, и у каквом ужасном стаЬу се налази, блиском коначноЉ погибеЪи, како √оспод каже, Ђдошао Ље себиї. —етио се колико наЉамника код оца налази свако задовоЪеЬе, а он овде гине од духовне глади. ”стаЮу, рече он себи, отиЮи Юу код оца и реЮи Юу му: Ђќче, недостоЉан сам да се назовем сином твоЉим, али прими ме макар као Љедног од своЉих наЉамника.ї

» ево, с овом мишЪу Ље устао и упутио се код свог ќца. » док Ље био Љош далеко, ќтац као —вевидеЮи Ѕог, знаЉуЮи веЮ за Ьегово покаЉаЬе, иде му у сусрет, баца му се око врата, целива га и више не слуша речи сина коЉи говори: Ђќче, нисам достоЉан да се назовем сином твоЉим.ї ќн слугама нареРуЉе да за сина донесу наЉбоЪу одеЮу, да му даЉу прстен на руку, да му обуЉу чизме и закоЪу угоЉено теле да би се радовали и веселили, Љер Ље оваЉ син био мртав и оживео Ље, пропадао Ље и нашао се. » отац Ље приредио пир и сви су се радовали повратку сина. ” овоЉ причи су очигледно приказане речи √оспода: Ђ–адост бива на небу због Љедног грешника коЉи се каЉе.ї

„иЉе срце неЮе дотаЮи Ъубав оца, коЉи угледавши из далека свог блудног сина, коЉи Ље све протраЮио, коЉи Ље потрошио све своЉе душевне и телесне снаге, трчи му у сусрет, пада око врата, Ъуби га, васпоставЪа у некадашЬем достоЉанству, не достоЉанству наЉамника, како Ље син молио, веЮ у достоЉанству свог роРеног сина? ћи знамо и за веЮу Ъубав од оне о коЉоЉ говори ова прича. ћи знамо за непоЉамно, неизрециво, недоступно за разумеваЬе не само Ъуди него и јнРела, милосрРе ЅожиЉе према палом Ъудском роду и сваком од нас.

ћи знамо да Ље ќтац Ќебески на предвечном савету са —воЉим £единородним —ином и ƒухом —ветим одлучио да пошаЪе на земЪу, у Ђдалеку земЪуї £единородног —ина —вог √оспода »суса ’риста. —ам √оспод Ље отишао у ову Ђдалеку земЪуї оставивши небо, живео Ље као обичан човек. ќн Ље прошао све Ъудске узрасте, немаЉуЮи грех, подвргавао се разним увредама и прогонима: фарисеЉи су хулили чак и разна Мегова чуда; Ъуди су √а називали Равоиманим, чаробЬаком, коЉи има везу с Раволом, вреРали, прогаЬали, на краЉу, испЪували, истукли и разапели на  рсту. —ве Ље ово претрпео —ин ЅожЉи, £единородни ќца, “ворац целог света, √оспод,  оЉи Ље дошао да спаси грешника коЉи Ље гинуо.

≈во какву Ъубав према нама показуЉе √оспод.  ако камено треба да буде Ъудско срце па да не одговори на Ъубав ЅожиЉу, да свесно остане у греху, у ЂдалекоЉ земЪиї, где се Ѕог вреРа кршеЬем заповести, одбациваЬем, одрицаЬем од Мега?

 ако камено треба да буде срце да не омекша, да се не обрати √осподу видеЮи Мегову безмерну, непоЉамну чак и за јнРеле, Ъубав према човечанству коЉе Ље пало у нечистоту, коЉе Ље огрезло у свим пороцима? „ак и наЉвиши јнРели, ’ерувими и —ерафими нису могли да схвате ово милосрРе ЅожиЉе према човеку, коЉи Ље отпао од √оспода. Ќису могли да схвате како —ам √оспод прима душу и тело човека како √оспод, “ворац света, дозвоЪава да буде вреРан, да би спасио Ъудски род коЉи √а Ље увредио. јли, и —ам √оспод Ље знао да Юе малоброЉни поверовати у Мега, да Юе √а веЮина одбацити, да Юе √а веЮина вреРати, да Юе се окренути од Мега. ѕа ипак, без обзира на то √оспод Ље дошао на земЪу да би спасио Ъудски род. —воЉом Ѕожанском  рвЪу ќн омива грехове сваког човека, коЉи поверуЉе у Мега, коЉи ћу се обрати с покаЉаЬем, као што се обратио и блудни син. ≈во какву Ъубав √оспод пружа човеку.

√оспод призива све нас: Ђ’одите код ћене сви уморни, оптереЮени греховима, болесни душом и телом, ходите, £а Юу вас исцелити, одмориЮу вас у ÷арству ќца Ќебеског, где Юете заблистати као сунце, биЮете у неизрецивоЉ радости.ї Ђ’одите,ї каже √оспод.

«ар Юемо одбацити –еч ЅожиЉу, зар Юемо остати меРу онима, коЉи одбацуЉу √оспода, одричу √а се, вреРаЉу √а и речима и делима, коЉи више воле да живе у ЂдалекоЉ земЪиї и да тамо погину?

—ваки грешан човек има могуЮност да се врати Ќебеском ќцу као што се вратио блудни син. Ўта Ље за ово потребно? ” причи Ље речено да Ље оваЉ блудни син дошао себи, односно да Ље схватио своЉ пад, да Ље схватио у каквом ужасном стаЬу се налази, схватио Ље да ово стаЬе Љош ниЉе све, да га очекуЉе Љош веЮи, гори краЉ, да га очекуЉе вечна мука после смрти. ƒа би избегао ове муке сваки човек треба да се освести, треба да анализира своЉ живот Ц не само своЉа дела и речи, веЮ и све своЉе помисли, све жеЪе, сваки покрет своЉе душе, од великих до малих, треба сам себе да осуди, да схвати у како жалосном моралном стаЬу се налази и да се окрене лицем ка √осподу, да почне да √а преклиЬе да му √оспод опрости сагрешеЬа, да му поРе у сусрет као што Ље кренуо у сусрет блудном сину да би му помогао да увиди и осети тежину своЉих грехова, да би му дао истинско, од свег срца покаЉаЬе, плач због своЉих грехова да би га обукао одеЮом првосаздане чистоте, да би му дао на руку прстен у знак враЮеног достоЉанства, да би га учинио чедом —воЉим.

«аиста смо недостоЉни овога и морали бисмо да преклиЬемо √оспода: Ђ√осподе, нисмо достоЉни да се назовемо “воЉом децом, приброЉ нас макар наЉамницима Љеданаестог сата.ї » ево, —вета ÷рква нас речима —амог √оспода уверава да ако човек постане свестан своЉих грехова, ако заплаче пред √осподом због своЉе погибеЪи, ако буде преклиЬао √оспода као што Ље преклиЬао митар и ударао себе у груди: ЂЅоже, милостив буди мени грешному,ї ќтац Ќебески га никада неЮе одбацити, веЮ Юе му кренути у сусрет, загрлиЮе га, обуЮи Юе га у светлу одеЮу чистоте, неЮе га назвати наЉамником, веЮ —воЉим роРеним сином, приредиЮе пир, вечни пир у ÷арству —вом. „овек треба да буде духовно мртав да би прошао поред Ъубави ЅожиЉе, да не би сам себе пожалио и да не би уложио мали напор покаЉаЬа ради добиЉаЬа опроштаЉа и повратка ќчиЉоЉ Ъубави, коЉа Ље увек спремна да нас назове —воЉим синовима.

јмин.

—а руског ћарина “одиЮ

16 / 02 / 2014

     оментари:

    2014-03-14
    12:46
    —лаРан јЯиЮ:
     ако рече наш побожни учитеЪ:" ƒа цела ЅиблиЉа нестане, а од Ье остане само ова прича довоЪно би било свакоме од нас да схватимо Кубав и милосрРе ЅожиЉе и све догмате ÷ркве" Ќема краЉа тумачеЬу ове приче о блудном несретном сину. —вако од нас добро познаЉе блуднога сина, на жалост више него ќца нашег Ќебеског. —вако од нас добро познаЉе оваЉ живот, поготову данас... Ќема потребе да се човек удаЪи од свог простора живота, а да се не наРе у блудноЉ земЪи. —вуда Ље сада блудна земЪа, а понаЉвише у нашим срцима где треба да обитава благодет ЅожиЉа. ≈то медиЉа, ето интернета, ето само мисли од непомЉаника и наша несретна рука сурфуЉе и копа по савременоЉ —одоми и √омори званоЉ инернет простор. “у се сада уселио и зацарио блуд, а ми становници овог виртуелно али духовно упропаститеЪног града неповртано падамо у дубине паклене. Ѕлудни син, наш брат и роРак по делима са своЉим зрном савести, како рече свети ЌиколаЉ српски, доживЪава велики пад, доживЪава пакао у малом. ƒок не паднемо до паклених дубина и не осетимо сумпор смрада наше душе и мирис ЅожиЉег милосрРа не доживЪавамо покаЉаЬе, на жалост. Ќека нам ћилосрдни √оспод да спасеЬе без смрадног пада...

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0