Srpska

“рифундан у ќраховачком виногорЉу - 2014

—вечаном литургиЉом, коЉу Ље у капели посвеЮеноЉ —ветом “рифуну у ¬еликоЉ ’очи, служио архимандрит —тефан, игуман зочишки, уз саслужеЬе неколико свештеника и свештеномонаха, почело Ље обележаваЬе дана виноградара у ораховачком краЉу. ” присуству верника из ќраховца, ¬елике ’оче и понеког госта из других места, освештан Ље и преломЪен славски колач коЉи Ље у част светог “рифуна принео отац ћарко, дечански монах, коЉи више од десет година брине о дечанским виноградима и виници у ¬еликоЉ ’очи. ѕоред славског колача освештани су и чокоти винове лозе коЉе су виноградари из села Љутрос донели, после обичаЉног орезиваЬа своЉих винограда. “и чокоти Юе по речима ћомчила —толиЮа, виноградара из ¬елике ’оче,стаЉати наредне године пред иконом у Ьиховим домовима.

††††

ќтац —тефан Ље беседио о житиЉу и чудима светога “рифуна рекавши да се —вети “рифун слави као заштитник винограда и виноградара, али да се —ветом “рифуну можемо обраЮати ,,за све што нам Ље потребно и он Юе чути молитве наше и узнети √осподу ’ристу и примиЮемо исцеЪеЬе“.

ќн нам Ље показатеЪ и путовоРа кроз векове у овоме краЉу, и данас, да се не боЉимо оних коЉи убиЉаЉу тело веЮ коЉи могу душу убити и у пакао бацити, да смо неустрашиви молитвама Ьеговим и примером Ьеговим, да опстанемо и останемо и на овоме месту коЉе Ље страшно, а ,,треба бити кадар стиЮи и утеЮи и на страшном месту постоЉати“. Ќаше  осово и ћетохиЉа Ље сада то страшно место, Љер се овде суд ЅожЉи врши веЮ на земЪи, да се одвоЉи добро од зла, а ту нам Ље пример светог “рифуна и многих других светих коЉи су овде своЉим делима чудотворним, коЉи нас крепе да на овом страшном месту не само опстанемо, него да имамо и наду за будуЮност. Ќаши преци су овде и у време турског ропства опстали преко пет векова и показали нам да Ље √оспод Љедини коЉи ослобаРа и да Ље ќн Љедини коЉи може дати снагу и коЉи нас може укрепити да издржимо сваку невоЪу земаЪског живота. ј ми као правослани хришЮани коЉи то знамо, не треба да будемо малодушни у свим овим невоЪама, не треба да клонемо духом, желеЮи да одемо одавде, Љер не можемо побеЮи од греха, ако се не боримо са Ьим у себи на оном месту где нас Ље √оспод поставио. » нека нас укрепи свети великомученик “рифун и сви свети из рода нашега да очувамо ово место и да га предамо своЉим потомцима као што су га нама наши свети преци предали, и предали нам оваЉ колач и ову славу.

††††

ѕо окончаЬу литургиЉе свештеници и монаси у пратЬи Љедног броЉа верника су отишли у ƒечански виноград изнад села и тамо Ље отац —тафан прочитао молитву —ветога “рифуна, обавио освеЮеЬе винограда, полио вином чокоте коЉе Ље отац ћарко затим орезао.

ћеРу виноградарима, коЉи су дошли до дечанких винограда, био Ље и чика Кубомир ЅркиЮ из ¬елике ’оче. ќн Ље Љош у зору са братом и братанцима био у свом винограду и обавио обичаЉ, коЉи се, како нам Ље рекао, у ЬеговоЉ породици негуЉе вековима:

- ѕотичем из породице коЉа се вековима бави виноградарством и од тога Ље живела и одржавала се. —ветог “рифуна, као празник виноградара прославЪамо као породичну традициЉу и традициЉу ¬елике ’оче , ќраховца и суседних села. £а се сеЮам да ме Ље Љош као дете на данашЬи дан, отац водио у зору, у виноград, у лоЉзе. ќтац се према винограду односио као према приЉатеЪу. ѕрекрстио би се, помолио Ѕогу и рекао,, ƒобро Љутро, лоЉзе“.„им би закроЉио, тЉ. орезао прве чокоте, полио би их вином, као да их буди из зимског сна. ѕотом би запалио ватру и поред ватре би поседали, попили по чашицу вруЮе ракиЉе, поЉели по комад погаче коЉе би нам од куЮе маЉка спремила, парче сира, меса, кобасица или шта смо имали. »з винограда смо одлазили у цркву на литургиЉу, и односили смо по три прута лозе да се освешта. » данас сам тако урадио и обавио обичаЉ. ј ево и киша нам пада, па се веруЉе да Юе бити родна година.

ѕо причи чика Кубе ЅркиЮа Ьегова породица се и даЪе бави виноградарством, иако су после 1999. године због ,, несреЮних времена“ и зато што нису смели да их обраРуЉу, изгубили две треЮине своЉих винограда. ЅркиЮи као и остали из овога краЉа обраРуЉу само оне винограде у близини села.

-Ќаша породица се од давнина бавила производЬом вина и од тога Ље живела, али у доба комунизма Ље био Љедан период застоЉа, Љер се друштвени сектор развио, а приватни Ље био запоставЪен. ѕосле 1999. када смо остали без посла, ми смо се вратили староЉ традициЉи, нисмо имали другог избора и средстава за живот. “ада смо повеЮали производЬу вина и хвала Ѕогу за сад напредуЉемо, имамо мало проблема у вези продаЉе и пребациваЬа производа преко административног прелаза са централном —рбиЉом. Ќе знамо како Юе то даЪе да се развиЉа, али засад смо орЉентисани на производЬу вина и то желимо да пренесемо на млаРе генерациЉе.- каже чика Куба.

» у делу виногорЉа близу ќраховца Ље данас било живо, иако се чинило да Юе се виноградари разиЮи кад Ље почела да пада киша. Ќо, обичаЉи су обавЪени, а са ќраховчанима Ље у виноград дошао и Ьихов приЉатеЪ —лавиша ¬иЮентиЉевиЮ из «убиног потока. ѕрошле године су му за трпезом у винограду, предали погачу (кумство), па Ље дошао да буде кум ове године. ” колиби, у винограду ћаЉмаревиЮа, окупили су се и стари и млади, ломили погачу, пили, мезили... ћолитва за родну годину и песма су се сЉединиле и било Ље весело до касно поподне. ј веЮ од понедеЪка, ако временске прилике дозволе, сви Юе у винограде да их читаве орежу и припреме за пролеЮе коЉе Юе ускоро.

16 / 02 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0