Srpska

ѕреподобни —имеон ћироточиви

††††

¬елики подвижник, преподобни отац наш —имеон ћироточиви Ц —тефан ЌемаЬа, био Ље наЉпре велики владалац српског народа, уЉединитеЪ српских земаЪа, творац независне српске државе, бранитеЪ ѕравославЪа, истребитеЪ Љереси. ѕритом, целог живота Ц човек велике вере, велике Ъубави, велике молитвености, велике милостивости, велике еванРелске ревности. ќн, по речима свога животописца хилендарског Љеромонаха ƒоментиЉана, „млад заволе да служи Ѕогу светошЮу и правдом пред Мим у све дане живота свога“. Мегов живот, богат Ѕогом и еванРелском правдом, описали су два света сина Ьегова: —вети —ава и —вети —тефан ѕрвовенчани, и ученик —ветога —аве хилендарски Љеромонах ƒоментиЉан.

††††

—тефан ЌемаЬа родио се у «ети, у месту –ибници; и ту примио латинско крштеЬе. ј кад му се отац врати у своЉе столно место, он по други пут прими крштеЬе из руку православног светитеЪа и архиЉереЉа усред —рпске земЪе у храму светих свехвалних и врховних апостола ѕетра и ѕавла[1]. ќн беше наЉмлаРи од браЮе, али „ЅожЉом благодаЮу наЉвиши“. ќн одрасте у дому своЉих родитеЪа у сваком доброверЉу и чистоти.  ао млад, —тефан доби на управу од свога оца Љедан део свога отачаства: “оплицу, »бар, –асину. ћудар и окретан, он наЉпре постаде рашким жупаном, од 1149. године; затим, од 1165. године, он постаде великим жупаном —рбиЉе, коЉи уЉедини под собом све земЪе где су —рби живели. —вети —ава о томе вели: „ќн обнови очеву дедовину (–ашку), и веЮма утврди ЅожЉом помоЮу и своЉом мудрошЮу даном му од Ѕога. ќн подиже пропалу дедовину своЉу и придоби од ѕриморске земЪе област «ету са градовима, од –абна Ц оба ѕилота, од √рчке земЪе ѕатково, цело ’восно и ѕодримЪе,  острац, ƒршковину, —итницу, Ћаб, ЋипЪан, √лубочицу, –еке, ”шну и ѕоморавЪе, «агрлату, Ћевче, Ѕелицу. —ве то, што некада насиЪем беше узето од Ьегове дедовине, он придоби своЉом мудрошЮу и трудом“. ЌаЉпре Ље ЌемаЬа, као и отац Ьегов, у државном погледу био у извесноЉ зависности од грчког цара, али се доцниЉе ослободио те зависности и постао потпуно самосталан владалац, и називао се „господин свих —рпских земаЪа“. ѕрестоница му Ље била „усред —рпске земЪе“ град –ас, на по сата од данашЬег Ќовог ѕазара.

”поредо са уЉедиЬаваЬем српских земаЪа —тефан ЌемаЬа се ревносно трудио на утврРиваЬу ѕравославЪа, чиме Ље задовоЪавао и државне и своЉе личне душевне потребе. ѕри томе он Ље долазио у сукоб и са своЉом браЮом, од коЉих Ље много пропатио. ѕун вере, он журно сазида храм ѕресвете Ѕогородице у своЉоЉ области, у “оплици, на ушЮу реке  осанице. » пошто га украси свим потребама црквеним, установи у Ьему збор монахиЬа, са чесном и богоЪубивом супругом своЉом јном. » предаде ЉоЉ храм ѕресвете, да се стара о Ьему по сваком делу и о монахиЬама коЉе установи у том светом манастиру. ј она слушаше са сваком послушношЮу и добродушношЮу, чуваЉуЮи храм ѕресвете Ѕогородице, предани ЉоЉ светим господином Ьеним. » опет, наставЪа —тефан ѕрвовенчани, оваЉ свети господин наш, не могуЮи зауставити срца свога, распаЪиван ’ристовом ЪубавЪу поче зидати храм светом архиЉереЉу и чудотворцу оцу ЌиколаЉу, у близини —вете Ѕогородице, на ушЮу реке ЅаЬске. » док Ље он свети бос ходио, ради речи √оспода нашег »суса ’риста: „—ваки коЉи се подиже, понизиЮе се, а коЉи се понижуЉе, подиЮи Юе се“ (ћт. 23, 12; Ћк. 14, 1), и док Ље зидао храм светом чудотворцу и брзом у бедама заштитнику ЌиколаЉу, браЮа Ьегова, потстицани Раволом и обузети злом ревношЮу и Ъутим гневом, доРоше да ожалосте —ветога и да разоре дело Ьегово, говореЮи: „«ашто радиш то, што не треба радити? “и се ниси договорио с нама, и чиниш више од нас“. ј —вети им кротко и са благим осмехом на лицу одговори: „ЅраЮо моЉа драга, синови смо Љеднога оца и Љедне матере; нека вам не буде на гнев ово моЉе дело, коЉе сам у √oспoду почевши и довршио у моЉоЉ области. ј што срце ваше воли да чини, чините у своЉим областима. Ўто пак Ља чиним, било зло или добро, нека буде у моЉ део. Ќeгo просите у √оспода Ѕога многе доброте и милости велике и непролазне, да их сваки од вас прими“.

» заврши храм светоме чудотворцу ЌиколаЉу, и установи у Ьему монашко правило, да непрестано славе √оспода Ѕога. » живЪаше на миру, захваЪуЉуЮи Ѕогу и ѕресветоЉ и светом чудотворцу ЌиколаЉу, док не насрну на Ьега Раволска пакост и злоба. £ер се браЮа договорише са наЉстариЉим од браЮе Ьегове, коЉи Ље тада владао —рпском земЪом, па дозваше овог целомудреног и светог мужа, ухватише га, оковаше му руке и ноге, и вргоше у камену пеЮину.

—едеЮи у пеЮини, са тугом у уму свом, он се моЪаше светом великомученику ’ристовом, страдалнику и непобедивом воЉнику √еоргиЉу, овако говореЮи: „ќ свети страдалниче, мучениче ’ристов √еоргиЉе, коЉи си ради ’риста претрпео страдаЬа и разне безброЉне муке и ране; и ма да си био у великоЉ невоЪи и на точку растрзан, ти призиваше ¬ладику свога, √оспода свога »суса ’риста, да доРе да те избави, исцели и утеши. £ер ти и заклаЬе своЉе гледаЉуЮи, као незлобиво ЉагЬе ’ристово, говораше: „ѕрими, √осподе, прошеЬе моЉе: они коЉи буду у беди и невоЪи, или у тамници, или на мору, па именом моЉим призову “воЉе човекоЪубЪе, “и им, √осподе, ради неиспитаног милосрРа “вог буди милостив!“ » ¬ладика услиша молитву твоЉу и прошеЬе твоЉе испуни због достоЉних трудова твоЉих. £ер ваистину достоЉан би ти, свети страдалче ’ристов, угодивши ¬ладици своме ’ристу. A ja грешни и недостоЉни ЉавЪам се √осподу. Ќо коЉим очима Ља помрачени смем погледати ка небескоЉ висини, или коЉим Юу уснама призвати страшног ќца и тебе, —вети? Ќо сажаливши се, страдалче ’ристов, на мене страсног и бедног, похитаЉ √осподу своме »сусу ’ристу, коЉи ти Ље обеЮао испуЬавати прошеЬа, да ме светим именом твоЉим избави сада ове муке и уза, да ти послужим, —вети, све дане живота мога, до последЬег даха свога, на начин коЉи буде угодан висини страдаЬа твога, милошЮу и милосрРем ’риста коЉи те Ље прославио и овенчао у целом свету, на све векове, амин!“

—традалник ’ристов чу молбу овог светог мужа, и испуни све што га Ље молио. ј оваЉ свети господин поче хитно, без икаквог одлагаЬа, са ревношЮу и ЪубавЪу зидати храм светом и преславном великомученику ’ристовом √еоргиЉу[2]. » сврши га, призиваЉуЮи свог брзог помоЮника, и изврсно га украси сваком лепотом и свима потребама црквеним. » установи монашко правило да монаси служе √осподу светошЮу и правдом, и да непрестано славе страдалника √еоргиЉа, светог заштитника у невоЪама, на похвалу —ветоме и на освеЮеЬе Ьему и на спасеЬе монасима.

 ада зломислена браЮа наЉмише воЉнике немачке, грчке, угарске, и поведоше против —тефана ЌемаЬе, и уРоше у Ьегово отачаство до места званога ѕантин, он из дубине срца вапиЉаше за помоЮ ка √осподу своме ’ристу, и ка великомученику ’ристовом √еоргиЉу. » налазеЮи се у близини града «вечана, у коме беше црква светог великомученика √еоргиЉа, он одабра неколико свештеника и посла их да се помоле светом √еоргиЉу, да му доРе у помоЮ и да се бори са Ьим против неприЉатеЪа Ьегових. ѕослани свештеници, по заповести свога господина, отслужише свеноЮно бдениЉе и ЉутарЬу службу, и потом свету и божанствену литургиЉу. ј када после тога свештеници прилегоше да се одморе од труда, Љедноме од свештеника доРе свети брзи помоЮник и Љави му се у воЉничком облику. ”жаснут, свештеник га упита: „ о си ти, господине?“ ј он рече: „£а сам слуга ’ристов √еоргиЉе; послан сам √осподом Ѕогом у помоЮ господину твоме, да крсним оружЉем победим Ьегове неприЉатеЪе и разрушим Ьихове суЉетне намере“.

—вештеник одмах извести о томе свога господина. » сутрадан би силна битка. ѕомоЮу ЅожЉом и светог преславног великомученика ’ристовог √еоргиЉа, ЌемаЬа победи своЉе неприЉатеЪе и иноплемене народе. ѕотом се врати у државу своЉу, на престо отачаства свога, и живЪаше, благодареЮи √осподу ’ристу, ѕресветоЉ Ѕогородици, брзом у невоЪама помоЮнику светом чудотворцу ЌиколаЉу, и саборцу у биткама светом великомученику √еоргиЉу коЉи га сачува неповреРена од противника, и преизобилно вршеЮи дневне и ноЮне службе пред √осподом. » тако, примивши све своЉе отачаство, он служаше √осподу у чистоти срца и духом смерним и срцем скрушеним. » роди синове и кЮери, и васпита их у сваком доброверЉу и чистоти, и научи их свему страху ЅожЉем и превеликоЉ смерности и премудрости. ”з то све, вели ƒоментиЉан, ко може исказати Ьегове многе ноЮне молитве и дневна милосрРа, што чиЬаше ништима и свима светима, сиротама и удовицама, и свима потребитима? £ер он беше чуо реч √осподЬу, речену преко пророка ƒанила цару Ќавуходоносору: „—авет моЉ, царе, нека ти буде угодан: грехе своЉе очисти милостиЬама и неправде своЉе милосрРем према ништима“ (ƒан. 4, 24). ј ѕреподобни што чу, то и делом испуни, одазиваЉуЮи се свачиЉоЉ молби, одеваЉуЮи наге, насиЮуЉуЮи гладне и поЉеЮи жедне, посеЮуЉуЮи болне, откупЪуЉуЮи дужне, ослобаРаЉуЮи робове.

’ристоЪубиви владалац, пун свете ревности за божанске истине православне вере, потруди се исповеднички мужаствено да искорени Љереси у своме отачаству, Љер су лажним учеЬима своЉим тровале душу правоверног народа. £едан од правоверних воЉника Ьегових говораше му: „√осподине, Ља сам Љедан од наЉхуРих и наЉмаЬих слугу твоЉих, и видевши ревност твоЉу према ¬ладици твоме √осподу »сусу ’ристу, и ѕречистоЉ ¬ладичици Ѕогородици, и светим угодницима Миховим, заштитницима твоЉим, коЉи крепком руком подржаваЉу твоЉу власт неповреРену, слободан сам Љавити твоЉоЉ моЮи, да се теби мрска и триклета Љерес веЮ укореЬуЉе у твоЉоЉ држави“.

ЌемаЬа одмах сазва сабор, на коЉи позва свог архиЉереЉа £евтимиЉа, монахе са игуманима, чесне ЉереЉе, старешине и велможе, од малих до великих. » говораше свима: „’одите и видите, оци и браЮо, иако сам наЉхуРи меРу браЮом своЉом, али √оопод Ѕог, и ѕречиста ћати Мегова Ѕогородица, не гледа на лице човечиЉе, него удостоЉи мене наЉхуРега, коЉи веруЉем у Љедносушну и нераздеЪиву “роЉицу, да чувам ово предано ми од Мих стадо, коЉе и видите сада, да се не посеЉе кукоЪ лукавог и одвратног Равола. » никако нисам мислио да Ље он у моЉоЉ држави, али веЮ сада чуЉем да се злолукави за кратко време укоренио, и да хули на —ветога ƒуха, и да дели недеЪиво Ѕожанство, што говораше безумни јриЉе расецаЉуЮи Љедносушну “роЉицу. “ако и ови безумници иду за Ьеговим учеЬем, не знаЉуЮи, бедници, да Юе због такве вере сиЮи заЉедно с Ьим на дно ада“.

ƒок се на —абору водила велика распра, доРе кЮи Љеднога од ЌемаЬиних правоверних велможа, коЉа Ље била удата за Љеднога од тих кривоверних, коЉа Ље била у Ьих и сазнала нечисте гадости Ьихове, али се нимало не косну вере Ьихове. ќна припаде к ногама —ветоме, и исповедаше Љасно, говореЮи му: „√осподине, господине моЉ, ево видим како држава твоЉа расправЪа о овоЉ мрскоЉ и одвратноЉ вери. ¬аистину, господине моЉ, по брачном закону бих испрошена преко оца мога, слуге твога, коЉи Ље мислио да Ље у држави твоЉоЉ Љедна вера. » бих у тих законопреступника, и видех, господине, где уистини служе самоме —атани, коЉи Ље отпао од славе ЅожЉе. » не могуЮи трпети смрада глувих идола и мрске Љереси, истргох се из руке Ьихове и прибегох, и вапиЉем моЮи твоЉоЉ: порази крстом оне коЉи се боре с нама, да искусе нечастиви неприЉатеЪи како Ље моЮна вера твоЉа, господине“.

—вети владалац изведе ову жену пред —абор и изобличи кривоверЉе Љеретика. » на —абору би донесена одлука да се Љерес искорени. » ревнуЉуЮи за √оспода Ѕога —ведржитеЪа, као некада свети пророк »лиЉа, богоЪубиви ЌемаЬа посла воЉску против Љеретика: покажЬава их на разне начине, неке пак прогна из државе своЉе, а домове Ьихове и све имаЬе Ьихово раздаде прокаженима и ништима; главноме учитеЪу и старешини Ьиховом одреза Љезик у грлу, што не исповеда ’риста —ина ЅожЉег, нечастиве кЬиге Ьегове спали, и Ьега посла у изгнанство, запретивши да се проклето име никако и не спомиЬе. » потпуно искорени ту проклету веру, да се отада ниЉе ни помиЬала у ЬеговоЉ држави, но се славила Љедносушна и нераздеЪива и животворна “роЉица: ќтац и —ин и —вети ƒух.

» тако, ЅожЉом помоЮу чуван и часним крстом ограРиван, вели животописац ƒоментиЉан, свети господин наш сабра изгубЪену земЪу отачаства свог, и кнезове своЉе умудри премудрошЮу ¬ишЬег ƒобротвора, и старце своЉе научи да му буду подобни, узносеЮи благодарност и хвалу добротвору своме ’ристу, и истреби успомену злославних Љеретика по отачаству своме, и засади свако доброверЉе, те су сви славили —вету “роЉицу: ќца и —ина и —ветога ƒуха.

ƒуховно уЉединивши народ ЉедноверЉем, ЌемаЬа се даде на посао да присаЉедини своЉоЉ држави и остале области насеЪене —рбима, коЉе су биле под √рцима. „» придодаде, вели свети —вефан ѕрвовенчани, земЪи отачаства свога област Ќишавску до краЉа, ЋипЪан и ћораву, и звано ¬раЬе, ѕризренску област и оба ѕолога до краЉа. ѕоврати ƒиоклитиЉу[3] и ƒалмациЉу[4], отачаство и место роРеЬа свог[5], праву дедовину своЉу, коЉу Ље насиЪем држао грчки народ, тако да се прозвала грчка област, и у ЬоЉ градове саздане од руку Ьихових, чиЉа су имена: ƒаЬ град, —ардоника град, ƒривост, –осаф град звани —кадар, град —вач, град ЋциЬ, славни град Ѕар. ј  отор утврди и пренесе своЉ двор у Ь“. » додаЉе свети ѕрвовенчани: „ѕобеди неприЉатеЪе своЉе, неослабно носеЮи пред очима крст ’ристов, и Ьиме односеЮи победу над неприЉатеЪским варварима. » живЪаше у благодареЬу Ѕогу и у молитвама дан и ноЮ“.

 ада Ље ЅожЉом помоЮу све ово било свршено, вели свети ѕрвовенчани краЪ, оваЉ свети господин моЉ, увек имаЉуЮи у срцу свом неисказани страх ЅожЉи, побоЉавши се —паситеЪеве приче, говораше: „ƒа се како не изврши на мени грешном реч из приче √оспода мога коЉу рече: Ќеком богатом човеку прероди Ьива, и помишЪаше у себи говореЮи: разориЮу житницу моЉу и сазидаЮу нову, и сабраЮу жита и сва добра моЉа, и реЮи Юу души моЉоЉ: душо, имаш многа добра за све године, Љеди и пиЉ и весели се! (Ћк. 12, 16-19). », не обраЮаЉуЮи пажЬу на време, постиЮи Юе ме она реч коЉу на краЉу рече: Ѕезумниче, ову ноЮ узеЮу душу твоЉу од тебе, а ово што си спремио чиЉе Юе бити? (Ћк. 12, 30). Ox, тада, браЮо, ко Юе отрпети или поднети оно грдно и страшно судиште Мегово, или неодоЪиви гнев коЉи Юе бити на нама грешнима? »ли ко Юе тада призвати страшног и грдног —удиЉу у помоЮ себи, не учинивши милости и преступивши заповед “ворца свога, као Ља грешни? јли, √осподе, √осподе, поштеди и помилуЉ слугу —вога, Љер су, знам Ља, безакоЬа моЉа ваистину велика, и пред “обом су увек неутаЉена, √осподе! «ато полажем почетак у срцу мом: да трепти и да се боЉи светог имена “вог. ѕо апостолу ѕавлу говорим: ¬и коЉи имате жене да сте као они коЉи немаЉу, чуваЉуЮи се у чистоти и у заповедима √осподЬим (1  ор. 7, 29). «ато ти и Ља грешни даЉем ѕречисту и ѕресвету ћатер “воЉу као Љемца мога тврдог заступништва и чуварку, ради светог имена “вог: √осподе, одваЉам се због “ебе од спреге са женом своЉом, и ставЪам “ебе, √осподе моЉ »сусе ’ристе, за воРу и чувара старости моЉе и наставника пута, коЉим идуЮи и славеЮи име “воЉе, неЮу се спотаЮи. £ош Юу и храм сазидати ѕречистоЉ и —вебеспрекорноЉ ћатери “воЉоЉ, ƒобротворки, и ту Юу испунити “еби обете моЉе коЉе изрекоше усне моЉе“.

» поче зидати храм ѕресветоЉ на »бру, на реци званоЉ —туденици. –адеЮи то, он увек и непрестано слаше молбе ка √осподу и Ѕогу и —пасу нашем »сусу ’ристу, и ка ѕречистоЉ ћатери МеговоЉ. ”cтo он и светим угодницима Меговим шиЪаше дарове: ¬еликоЉ ÷ркви √осподЬоЉ у £ерусалиму и цркви светог £ована ѕретече, цркви светих апостола ѕетра и ѕавла у –иму, цркви светог “еодосиЉа у пустиЬи, цркви светог ЌиколаЉа „удотворца у Ѕариу, цркви —вете ѕриснодЉеве Ѕогородице ≈вергетиде у ÷ариграду, цркви светог јрхистратига ћихаила у —копЪу коЉу он подиже, цркви светог великомученика ƒимитриЉа у —олуну, и цркви светог великомученика ѕантелеЉмона у Ќишу коЉу он сазида. ƒан и ноЮ он непрестано вапиЉаше, овако говореЮи:

„—вети ’ристови претстоЉатеЪи и арханРели, пророци и апостоли, мученици и Љерарси, преподобни оци и пустиЬаци, црнорисци и преподобне деве, излиЉте своЉе молитве пред ¬ладиком свих, √осподом нашим »сусом ’ристом, да ме не осуди на дан —трашнога суда и грознога испитиваЬа, него да ми буде милостив, тих и снисходЪив, и да ми ради молитава ѕречисте ћатере —воЉе и ваших, —вети, да да Ља, пребродивши буру живота, уРем у тихо и истинито и неузбуркано пристаниште и видим незалазну —ветлост моЉу Ц √оспода и —паса и Ѕога мог, цара »суса ’риста, коЉи Ље меРу —ветима хвала »зраиЪева. £ер пророк рече: у “ебе се уздаше оци наши, и не постидеше се; у “ебе се уздаше, и спасоше се (ѕсал. 21, 5-6). «ато, о √осподе, не остави ни мене беднога коЉи се уздам у милост “воЉу; не одбаци, —паситеЪу, и милуЉ грешно створеЬе “воЉе, да, одбацивши красоте овога света, поРе за “обом, хвалеЮи и благодареЮи свето и незлобиво име “воЉе, ќца и —ина и —ветога ƒуха, и сада и свагда и кроза све векове“.

“вореЮи овакве молитве из дубине срца, он се веселе душе подвизаваше око храма ѕресвете, бринуЮи се да скоро буде довршен. £ер када оваЉ моЉ свети господин, вели свети ѕрвовенчани, гледаше подизаЬе храма ѕресветоЉ, веруЉте ми, о господо и браЮо, Ља сам видео како Ље ум своЉ био уперио на небеско, као неки небопарни орао, коЉи Ље држан на земЪи везан узама железним, па се истргао и узлетео у висину да доРе до оног бесмртног и светог извора и да види храм божанственог града, Ќебеског £ерусалима, чиЉи граРанин ваистину постаде.

—“≈‘јЌ Ќ≈ћјМј ќ—“ј¬Кј ѕ–≈—“ќ, » ћќЌјЎ» —≈

 ада се наврши тридесет и седам година владавине богоЪубивог оца нашег, вели —вети —ава, свемилостиви √оспод не превиде Ьегово свесрдно моЪеЬе, него као милосрдни трудопрималац и наградодавалац хоЮе да се сви спасу. £ер када доРе згодно време, оваЉ прозорЪиви муж сву славу и почасти овога света сматраше низашта и красоте овога света изгледаху му као дим, а ’ристова Ъубав растиЉаше у Ьему и распаЪиваше срце Ьегово као дом спремЪен ’ристу и као пречисто обиталиште —ветом ƒуху Меговом. £ер се ’ристос беше некако уселио у Ьегов ум и водио га. » он позва к себи благородну децу своЉу и одабране боЪаре, мале и велике. » стаде им говорити овакву поуку:

††††

„еда моЉа драга, коЉу одгаЉих! —вима Ље вама познато како Ѕог промислом —воЉим постави мене да владам над вама; познато вам Ље и то, како упропашЮену наРох у почетку земЪу нашу, но помоЮу Ѕога и ѕресвете ¬ладичице наше Ѕогородице Ља се, према моЮима своЉим, не лених, нити себи дадох мира, док све не поправих. » ЅожЉом помоЮу увеЮах земЪу вашу и у дужину и у ширину, што Ље свима познато. ≈во досад Ља вас све, као децу своЉу, одгаЉих, и научих да се држите вере православне. ћноги иноплеменици устадоше на ме и нападоше ме као пчеле саЮе, али именом √осподЬим Ља им се противставЪах и одолевах им. «ато и ви, чеда моЉа драга, не заборавЪаЉте учеЬе и правоверни закон, коЉи Ља установих. £ер, држеЮи се Ьега, имаЮете Ѕога за помоЮника себи и ѕресвету Ѕогородицу, и моЉу, иако грешну, молитву. ј сада отпустите мене, владара свога, с миром, да очи моЉе виде спасеЬе, коЉе √оспод уготови пред лицем свиЉу Ъуди, светлост на откривеЬе народима и у славу вама, пастви моЉоЉ. £ер видим како Ље све Ъудско, што не остаЉе после смрти, суЉета; не остаЉе богатство, не остаЉе слава, Љер кад смрт доРе, она све то уништи. «бог тога се узалуд паштимо.  ратак Ље пут коЉим ходимо; живот Ље наш дим, пара, земЪа и прах. «а мало се ЉавЪа, и убрзо нестаЉе. —тога Ље ваистину све таштина. ќваЉ живот Ље сенка и сан, и низашта се пашти сваки земнородни, као што кЬиге рекоше: када и сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су заЉедно цареви и убоги. «ато, чеда моЉа драга, пустите ме брзо да идем видети утехе »зраиЪеве.

“аквим речима их поучаваше добри господин и благи пастир, а они сви много ридаху и говораху му: Ќe оставЪаЉ нас сироте, господине, Љер ти нас освети и ти нас научи и ти нас просвети, пастиру добри, коЉи душу своЉу полажеш за овце, Љер никада у твоЉе дане вук не уграби овцу од Ѕогом преданог ти стада пастве. » за свих тридесет и осам година твоЉе владавине бисмо тобом сачувани и одгаЉени, и другог господина и оца не познасмо осим тебе, господару наш!

» блажени старац, пошто их као отац посаветова премудрим речима да престану са ЉецаЬем и сузама, „светим прозреЬем изабра благоверног сина свог —тефана, и учини га самодржавним господином све своЉе државе“, и рече свима: „ќвога имаЉте уместо мене!  орен добри коЉи Ље изишао из моЉе утробе. Мега поставЪам на престо у држави, ’ристом ми дарованоЉ“. » уставши са престола свога, вели ƒоментиЉан, предаде га Ьему са сваким благословом, и благослови га говореЮи:

„„едо моЉе ЪубЪено, оваЉ престо моЉе државе подарен ми Ље од √оспода, Ќебеског ÷ара; Ља га никаквом силом своЉом нисам узео, него √оспод Ѕог моЉ погледа на моЉу смиреност, збаци силне са овога престола, и мене смиренога подиже на Ь. » Меговом силом владах на овом престолу до сада. ј од младости своЉе желео сам иЮи за √осподом моЉим. јли како се изволи √осподу моме, тако и учини √оспод Ѕог моЉ са мном. Ќо веЮ приспе време √осподЬе коЉе Ље на моЉе спасеЬе. ј ти, сине моЉ мили, буди благословен Ѕогу вишЬему коЉи царуЉе на бесконачне векове. » оваЉ моЉ престо нека Ље благословен од √оспода Ѕога мог и од мене оца твог теби и деци твоЉоЉ, и после деце твоЉе и целом потомству твом до века. » √оспод Ѕог моЉ нека ти помогне на Ьему, ходеЮи и лежуЮи и устаЉуЮи са тобом, сладеЮи и веселеЮи душу и срце твоЉе утешеЬем —ветога ƒуха. » √оспод Ѕог моЉ нека те сачува; и ќн нека ти Ље покровитеЪ твоЉ на сваком месту. » √оспод Ѕог моЉ нека те сачува од сваког зла! » √оспод Ѕог моЉ нека сачува улазак твоЉ и излазак ка противничким неприЉатеЪима твоЉим! » √оспод Ѕог моЉ нека научи руке твоЉе на убоЉни ред и прсте твоЉе на борбу против неприЉатеЪа твоЉих коЉи устаЉу на те! » √оспод Ѕог моЉ нека те светим анРелима —воЉим сачува на свима путевима твоЉим! » свети анРео моЉ, коЉи ме Ље чувао од младости моЉе досада, нека он буде с тобом, и нека богатом милошЮу √оспода Ѕога мог буде воРа пуковима твоЉим, као што Ље био моЉим! ќн нека стане у убоЉни ред са тобом у свима биткама твоЉим! » √оспод Ѕог моЉ и сила моЉа нека научи ноге твоЉе на извршеЬе воЪе ЅожЉе овде на престолу овом и у бесконачне векове, амин!“.

» Љош га поучаваше, каже сам ѕрвовенчани: да се труди о сваком добром делу у држави ЬеговоЉ, да буде добра срца према народу хришЮанском, коЉи му он предаде, Ѕогом пасену паству своЉу, говореЮи му: „„едо моЉе мило, паси оваЉ моЉ »зраиЪ, и стараЉ се о Ьему, водеЮи га као £осиф ЉагЬе“. «аповедаше му: да се брине о црквама и о Ьеним служитеЪима; да са насладом слуша архиЉереЉе и свештенослужитеЪе; да поштуЉе ЉереЉе и бди над монасима, „да би се они молили за тебе, и да ни у чему не будеш зазоран пред Ѕогом и Ъудима“.

»сто тако благослови —тефан ЌемаЬа и другог драгог сина свог, кнеза ¬укана, и постави га за великог кнеза, и одели му довоЪно земЪе, и даде и Ьему заповести дане —тефану. » постави их добри отац обоЉицу преда се, и говораше им: „—инови, не заборавЪаЉте моЉе законе, и срце ваше нека чува речи моЉе, па Юе вам се додати године живота. Ќe оставЪаЉте милостиЬу и веру; привежите их себи о врат, и напишите их на таблицама срца своЉих, и наЮи Юете благодат. ѕомишЪаЉте о оном што Ље добро пред Ѕогом и Ъудима. ”здаЉте се свим срцем у Ѕога, и немоЉте се величати своЉом мудрошЮу. √ледаЉте да путеви ваши коЉима ходите буду прави, па вам се ноге неЮе спотакнути. Ќe мислите високо о себи, него се боЉте √оспода, и клоните се од свакога зла; тада Юе тело ваше имати здравЪе и кости ваше одмор. ѕоштуЉте √оспода од своЉих праведних трудова и даЉте ћу првине од своЉих праведних плодова, да би се житнице ваше напуниле мноштвом пшенице, и точила ваша вином текла. —инови, не очаЉаваЉте кад вас Ѕог кажЬава, нити клоните када вас ќн изобличава. £ер √оспод кара онога кога Ъуби, и биЉе свакога сина кога прима. Ѕлажен Ље човек коЉи Ље нашао премудрост, и онаЉ смртни коЉи Ље видео разум. £ер Ље боЪе куповати мудрост, него ризнице злата и сребра; она Ље скупЪа од драгог камеЬа; ЬоЉ се не противи ништа зло, а слатка Ље свима коЉи ЉоЉ се приближуЉу; свака друга драгоценост недостоЉна Ље Ье, Љер дужина живота и године живота су у десници ЬеноЉ, a у левици ЬеноЉ Ље богатство и слава. »з уста Ьених излази правда, а закон и милост носи на Љезику. ѕутеви су Ьени путеви добри, и све стазе Ьене у миру. ќна Ље дрво живота свима коЉи се држе Ье и ослаЬаЉу на Ьу, као на неразрушиву стену. ј даЉем вам ову заповест: Ъубите Љедан другог, немаЉуЮи никакве злобе меРу собом. “и, ¬укане, покораваЉ се и буди послушан овом брату твом, и од Ѕога и од мене поставЪеном на престолу мом. ј ти, —тефане, владаЉуЮи не вреРаЉ брата свог, него га поштуЉ. £ер ко не Ъуби брата свога, не Ъуби Ѕога. Ѕог Ље Ъубав. «ато ко Ъуби Ѕога нека Ъуби и брата свога. £ер у томе Ље сав закон: Ьему апостоли научише, Ьиме мученици овенчани бише, о Ьему пророци висе. » тако, ако хоЮете и послушате ме, уживаЮете земаЪска блага; ако ли неЮете и не послушате ме, оружЉе Юе вас поЉести. Ќека вам Ље, синови моЉи драги, мир од √оспода Ѕога и —паса нашега »суса ’риста, и ƒух ЅожЉи нека почива на вама, укрепЪуЉуЮи вас и заклаЬаЉуЮи вас од свиЉу видЪивих » невидЪивих неприЉатеЪа и упуЮуЉуЮи вас на пут мира. Ц ћир буди и вама, властело моЉа и боЪари! ћир буди и вама младиЮи, коЉе васпитах од роРеЬа матера ваших. ћир буди свима вама, словесно стадо ’ристово, Ѕогом ми предано; Ља вас пасиЉах и неповреРене сачувах, као пастир добри полажуЮи душу своЉу за вас. «ато вас молим, децо моЉа ЪубЪена: богати и убоги, стари и млади, држите се учеЬа мога, оца вашега. Ѕога се боЉте, владаоца поштуЉте, цркве украшаваЉте, да би и оне вас украсиле; епископе слушаЉте, ЉереЉе поштуЉте, монашки чин уважаваЉте, да би се они молили за вас. ј ви, живеЮи у правди и Ъубави меРу собом, не заборавЪаЉте на милостиЬу. Ѕлагодат √oспoда нашег »суса ’риста и Ъубав Ѕога и ќца и заЉедница —ветога ƒуха нека Ље са свима вама, амин“.

—ви присутни плакаху и ридаху што се растаЉу од таквог владаоца и пастира; плакаху и ридаху, не могуЮи се утешити. £ер заиста сам у недоумици, вели —вети —ава, како да га назовем: да ли добрим господином; да ли учитеЪем правоверЉа; да ли добрим оцем; да ли пастиром коЉи вером напаса поверено му стадо; да ли просветитеЪем цркава и учитеЪем благих обичаЉа, коЉи вазда пребива у молитвама; да ли преизобилним служитеЪем и ЪубитеЪем убогих; да ли наставником правоверЉа и учитеЪем доброверЉа и светилом чистоте васеЪенске; да ли наставником испуЬеним вере, и обрасцем кротости и поста; да ли наставником премудрости и саветодавцем и каратеЪем неразумних; да ли чуварем стада свога и премудрим бранитеЪем свиЉу оних коЉи живе око Ьега? £ер ваистину све ово беше у Ьему: он беше пун премудрости и разума, и благодат ЅожЉа беше на Ьему.

ѕошто благослови своЉ народ, оваЉ премудри и дивни муж остави Ѕогом му даровану владавину и сва своЉа разноврсна и многоброЉна блага, Љер Ље било угодно ’ристу Ѕогу и ѕресветоЉ Ѕогородици да задовоЪе Ьегову неисказану и свету жеЪу. –аздавши све своЉе имаЬе убогима, он остави престо, децу своЉу и супругу своЉу, и учини себе заЉедничарем неисказаног и часног и светоанРелског и апостолског лика, малог и великог, и би му дано име —имеон, на свете Ѕлаговести, 25. марта 1195. године. ” таЉ исти дан и богодана му супруга јна, госпоРа све —рпске земЪе, прими оваЉ свети лик, и би ЉоЉ дано име јнастасиЉа. „∆елеЮи царства небеског, вели животописац ƒоментиЉан, он остави земаЪско царство и оваЉ свет и што Ље у овом свету. » оставивши земаЪско земЪи, и тражеЮи оно што Ље на висинама, он последова ’ристу“.

 ада се све ово сврши, вели —вети —ава, наш господин отац доРе у наш манастир ѕресвете Ѕогородице, —туденицу, коЉи он и сазида, а госпоРа јнастасиЉа оде у манастир ѕресвете Ѕогородице у –ас. » оваЉ предивни и блажени отац наш и ктитор, господин —имеон, пребиваше меРу нама у сваком доброверЉу и чистоти, преуспеваЉуЮи и учеЮи све духовним подвизима. £ер ваистину он испуни написано у ≈ванРеЪу: продаде све што имаРаше, и купи Љедини скупоцени бисер Ц ’риста (ср. ћт. 13, 46), ради кога све ово учини, испунивши —паситеЪеву заповест, дату младиЮу: јко хоЮеш да се спасеш, иди и раздаЉ све своЉе имаЬе убогима, и, узевши крст, поРи за мном (ћт. 19, 21). —ве ово испунивши, блажени старац остаде у —туденици две године, и умножи ’ристово стадо монашкога чина. » живЪаше ту са чесним монасима, по правилу и заповеди светих и богоносних отаца, и никако се не ленеЮи. ќнда зажеле узиЮи на виши духовни степен, имаЉуЮи у виду речи —ветога ѕисма: ”клоните се од места своЉих и од места роРеЬа свога, Љер ни Љедан пророк не бива приман у свом отачаству (ср. ћт. 13, 57-58; Ћк. 4, 24).

” души блаженог оца нашег —имеона упоредо са жеЪом за вишим духовним животом била Ље пламена жеЪа Ьегова да се придружи сину свом, монаху —ави у —ветоЉ √ори, коЉи га Ље од самог почетка позивао из —вете √оре да се одрече престола и пoРe за ’ристом путем монаштва. ∆ивотописац ƒоментиЉан пише о томе ово: —вети и преподобни отац наш —имеон од срца написа пуно Ъубави писмо своме милом чеду у —ветоЉ √ори, новом претечи богоумном кир —ави, наставнику и житеЪу пустиЬе, анРелу у телу, подражаваоцу Ѕестелесних —ила, ревнитеЪу и саподвижнику светих, и небеском граРанину, коЉи постом, бдеЬем и светим молитвама прими небеске дарове. » овако му написа: „—лушаЉ, чедо моЉе ЪубЪено у ’ристу, твоЉе писаЬе испуни √оспод Ѕог наш, и не превиде твоЉе свете молитве за моЉе спасеЬе, и оно што моЪах, и што жеЪах, и што тражах свом душом своЉом и свом снагом своЉом, даде ми милостиви “ворац, не због неке моЉе правде, него по неизмерноЉ милости —воЉоЉ, коЉу уопште има према свима грешницима коЉи Mу ce обраЮаЉу. » мене не одбаци. Ќeгo ме украси светим анРелским ликом подЉеднаком благодаЮу са свима светима; и еванРелски последуЉуЮи Мему, √осподу ’ристу, лубитеЪу нашем, и узевши на раме Мегов свети крст, Ља по нелажноЉ заповеди МеговоЉ сада с радошЮу идем за Мим и за тобом, мило чедо, и журим да стигнем до тебе тамо у —ветоЉ √ори. ƒа, радуЉ се радошЮу и весели се духовним весеЪем због мене, Љер овде оставих многе, и одлучих да се настаним с Ѕогом и с тобом у тоЉ светоЉ пустиЬи, коЉу си ти пре мене од младости твоЉе заволео. » моли за мене ЪубитеЪа нашег ’риста, да се, макар и у Љеданаести час ушавши с тобом, ЪубЪено чедо моЉе, Љавим као делатеЪ винограда ’ристова, и да нас свеблаги √оспод не лиши —воЉе награде, него да нас богатом милошЮу —воЉом обаспе овде, и у бесконачне векове, амин“.

Ѕлажени отац наш —имеон посла писмо, вели о томе свети ѕрвовенчани краЪ, монаху —ави у —вету √ору, говореЮи: „«наЉ, о Ъубимче у ’ристу, што просих и што жеЪах и што тражих из све снаге моЉе и из све душе моЉе, смилова се на ме “ворац моЉ, пe пo моЉим безакоЬима, него по превеликоЉ и неисказаноЉ милости —воЉоЉ и човекоЪубЪу, те ме удостоЉи онога што жеЪах: часног свог анРелског лика. ƒа, радуЉ се и ти због мене, и моли се за мене √осподу своме, што ме недостоЉног, макар и у дванаестом часу, удостоЉи уЮи, да се с тобом Љавим као делатеЪ винограда ’ристова, да примим награду своЉу“.

ƒобивши писмо, богоЪубиви —ава се обрадова духом, и множеЮи умножи молитве своЉе пред √осподом своЉим, и са сузама узневши хвалу √осподу Ѕогу —ведржитеЪу и ѕречистоЉ МеговоЉ ћатери ¬ладичици нашоЉ Ѕогородици, говораше: Ѕлагодарим “и, √осподе Ѕоже моЉ »сусе ’ристе, и пречиста моЉа √оспоРо Ѕогородице, што услишисте молитву моЉу и не превидесте моЪеЬа мога. » молитвама ѕречисте ћатере “воЉе, заступнице рода нашег, “и, √осподе, ниси оставио оне коЉи траже “ебе, и оне коЉи се уздаЉу у “ебе, и коЉи се труде ради имена “вога“. » написа писмо преподобном оцу свом, говореЮи: „ѕисаЬе светиЬе твоЉе примих, и у Ьему наРох неизречену радост и неисказано весеЪе, Љер √оспод, коЉи хоЮе да се сви спасу и доРу у познаЬе истине, изабра и твоЉу светиЬу од таштине варЪивога света и придружи те свима светим преподобницима и праведницима, и предложи ти ангелолики животЕ ƒа, пожури се, господине моЉ, и брзо доРи, и греди, преподобни, Љер ти Ље ЪубитеЪ твоЉ ’ристос кроз мене ЪубЪено чедо твоЉе спремио сваку обитеЪ небеску и земаЪску, Љер се неЮе постидети они коЉи се у Мега уздаЉу. √реди, богоЪупче свети, и уРи у радост √оспода свог, Љер онима коЉи √а Ъубе све сараРуЉе на добро. ƒоЮи, о богоносни, да створимо воЪу ЅожЉу и извршимо истиниту заповест Мегову: да иштемо наЉпре царства небеског, и потом Юе нам се све додати (ћт. 6, 33); и да са собом доведемо ЪубитеЪу нашем ’ристу лик црноризаца и збор светитеЪа и скупове многих, све правоверне, да бисмо ми, када се они угледаЉу на нас и последуЉу нама у овом земаЪском царству, примили двоструку благодат: за себе саме и за оне коЉима будемо углед на светиЬу и на спасеЬе ЅожиЉе Е √реди и доРи, господине моЉ и оче, да чеда своЉа научиш страху ЅожЉем, и покажеш нам добри пут спасеЬа, и предложиш велику смерност нама коЉи хоЮемо да живимо по твоЉоЉ побожности, те да и ми, чеда твоЉа, узвеличамо √оспода с тобом, и да светим молитвама твоЉим √оспод и нас удостоЉи да следуЉемо светим стопама твоЉим; ти си се више трудио на апостолском зидаЬу полажуЮи основе вере ’ристове, ради тога Юеш и примити веЮу награду од ’риста, коЉи раздаЉе дарове свакоме према трудуЕ √реди и доРи, светилниче ЅожЉи, коЉи гориш благодаЮу ЅожЉом, и коЉи се светлиш ƒухом —ветим, Љер ¬ладика твоЉ ’ристос чека те, да Mу принесеш плод добре земЪе Ц непорочне душе твоЉе, коЉу Юеш очистити жестоком уздржЪивошЮу и великом смиреношЮу, и ЪубитеЪу свом ’ристу принети непорочан дар Е √реди и доРи, ЪубитеЪу чеда твога; доРи воРен ƒухом —ветим по божанственом путу и по малоЉ стазици моЉоЉ, и потруди се и потражи пород многоЪубивог срца твог. » греди и доЮи, и помози ми, и спашЮемо се, и добиЮемо блага √осподом обеЮана нама и свима коЉи Ъубе Ѕога и коЉи желе да наследе живот вечниЕ √реди и доРи, премило туго душе моЉе, подобеЮи се боговидцу £акову, Љер Юе из тебе произаЮи други »зраиЪ, да и ти незамисливу радост доживиш због чеда свог, као £аков због £осифа, да се и Ља такоРе насладим свете Ъубави твоЉе, Ља коЉи сам се много година удаЪио од превелике Ъубави чедоЪубивог оца мог. √реди и доРи, господине моЉ и свети оче, да се нагледам светих седина твоЉих и да их с ЪубавЪу помилуЉем, и да целивам твоЉ свети образ коЉи би написан на небесима √осподом Ѕогом Љош пре твога роРеЬаЕ ƒоРи, да док смо у овом пролазном животу, упутимо Љедномислену молитву ка ѕречистоЉ ѕосредници живота нашег, да нам ќна с готовошЮу отвори горе на небесима двери милости своЉе, и ми се настанимо с √осподом нашим у бесконачне векове, амин“.

ќƒЋј«ј  ѕ–≈ѕќƒќЅЌќ√ —»ћ≈ќЌј ” C¬ET” √ќ–” » М≈√ќ¬ ∆»¬ќ“ ” Мќ£

ѕримивши писмо свог христочежЬивог сина —аве, блажени старац —имеон се разгоре духом, и моЪаше се Ѕогу, говореЮи: „÷аре славе, £едини Ѕесмртни, ќче неба и крепости, и коЉи промислом —воЉе доброте неЮеш да ниЉедан човек пропадне, него да се сви спасу, не остави ме да погинем, Љер знам како Ље велика милост “воЉа на мени. » сада “е, √осподе, молим, даЉ ми да скончам ово течеЬе“. » то рекавши, посла по Ѕогом дароване му синове.  ада се они заЉедно са властелом и боЪарима скупише, преподобни —имеон им опет по други пут даде благослов, па отпутова у —вету √ору осмог октобра 1197. године. ѕри одласку он нареди своме сину, владаоцу —тефану, да држи све Ьегове заповести, и да се стара о —туденици и Ьеном напретку. »сто тако, одлазеЮи он постави за игумана у —туденици преподобног мужа, Љеромонаха ƒионисиЉа, и предаде му да се брине и чува стадо ’ристово, коЉе Ље у овом светом месту.

» он, Ѕлажени, вели —вети —ава, допутова у —вету √ору другог новембра 1197. године. Ѕогоносни и преподобни оци, коЉи живЪаху у —ветоЉ √ори, примише га с радошЮу и с великом почашЮу. » прво се настани у манастиру ¬атопеду, Љер ту и наРе жеЪено, заблудело своЉе ЉагЬе, Ц вели —вети —ава за себе; Ц и, целивавши га и узевши га на своЉе раме, као што доликоваше, намени га себи на службу. » ту живЪаху у радости душевноЉ, вели свети ѕрвовенчани, у богослужеЬима и у бдеЬима и у честим молитвама дан и ноЮ. A прот и сва братиЉа светогорска долажаху му у посету, и клаЬаху се Љедан другоме до земЪе, и са сузама бесеРаху с Ьим о душевноЉ користи, а он их распитиваше о животу Ьиховом и о монашким правилима. » дивЪаху се сви, и славЪаху √оспода ’риста коЉи твори славна и величанствена дела, и коЉи Ље учинио те Ље блажени —имеон оставио царство своЉе и славу овога света и дошао у —вету √ору да монахуЉе и да се подвизава. ј оваЉ свети господин моЉ, вели свети ѕрвовенчани, од великих па до наЉмаЬих, сваког од Ьих обдари свакоЉаким даровима по достоЉанству Ьиховом, и у свима ужеже своЉ светилник.

Ќебески Ъуди и земаЪски анРели, вели ƒоментиЉан за блаженог —имеона и богоносног —аву, дошавши до тихог, истинског смиреЬа, и презревши све пропадЪиво овог пролазиог света, бриЬаху се Љедино о спасеЬу своЉе душе. ѕо речи √осподЬоЉ, не бринуЮи се ни о чем земаЪском, него тражеЮи Љедино царства небеског и правде Ьегове (ћт. 6, 33), што и наРоше. ќбоЉица из младости почеше работати √осподу па све до смрти, по истинитоЉ речи √осподЬоЉ:  оЉи претрпи до краЉа, таЉ Юе се спасти (ћк. 13, 13; ћт. 10, 22). ќбоЉица узевши крст ’ристов као силно оружЉе, иРаху са непобедивом силом у борбу против неприЉатеЪа, и своЉим великим трпЪеЬем покидаше многе мреже Ьихове; разгоревши се ЪубавЪу ’ристовом они подвигом светих суза угасише огаЬ зловерЉа, и Љавише се као многосветли светилници ÷ркве ’ристове, послани од Ѕога и Мегове ѕречисте ћатере, зато се овенчаше непропадЪивим венцима и примише подЉеднаку славу са ¬ишЬим —илама.

» пошто проведе извесно време у ¬атопеду, вели —вети —ава, блажени —имеон, као што оправда своЉе цароваЬе у свету, тако и ту зажеле наЮи место спасеЬа свима коЉи долазе одасвуд. » измоли у цара кир-јлексе, приЉатеЪа свог, пусто место ради подизаЬа манастира у —ветоЉ √ори. Ќашавши пусто место, звано ’илендар, вели свети ѕрвовенчани, оваЉ свети преподобни старац са своЉим сином ава-—авом посла писмо своме сину владаоцу —рбиЉе —тефану, да им пошаЪе довоЪно онога што Ље потребно за подизаЬе и обновЪеЬе ’илендара, храма ѕресвете Ѕогородице. ” писму му овако говораше: „ќ ЪубЪено чедо и слуго ’ристов, знаЉ ово, мада су те √оспод Ѕог и ѕресвета изволеЬем —воЉим, и са благословом моЉим, оставили да владаш тамо, пишем ти да наРох пусто место усред √оре —вете, ¬аведеЬе ѕресвете Ѕогородице, звано ’илендар. Ќe леЬи се, него похитаЉ свом снагом своЉом да га подигнеш, да се сазида храм ѕресвете у моЉ спомен у овоЉ земЪи, и опет после мене да буде и твоЉоЉ деци и унуцима, у вашем роду до века. £ер ти си ктитор овоме, као што ти и раниЉе писмено предадох у држави своЉоЉ храм ѕресвете Ѕогородице ƒобротворке у —туденици, ни с ким у заЉедници, само теби и потомству твоме после тебе. ЌапомиЬем ти, чедо, пророчку реч: ѕокори се √осподу и умоли √а, и даЮе ти по прошеЬу срца твог. ќткриЉ пут твоЉ ка √осподу и ќн Юе учинити, и извешЮе као светлост правду твоЉу (ѕсал. 36, 4-6). «ато не касни нити спаваЉ, него се подвизаваЉ, да, испунивши ове моЉе речи, с благословом моЉим извршиш своЉе добро дело“.

—ин Ьегов, свим срцем и великом радошЮу примивши посланство и писмо светог господина —имеона, устаде са престола свог, паде ничице на земЪу и са сузама говораше: „Ѕлагодарим “и, ¬ладико √осподе моЉ, »сусе ’ристе, што си мени, недостоЉном слузи “вом, дао да идем за делима некадашЬег хранитеЪа мог, коЉи се бринуо да отхрани земно тело моЉе, а сада иако се отстранио од мене, увек се непрестано брине за душу моЉу, и упуЮуЉе ме на пут своЉ, да следуЉем делима Ьеговим. £ер ваистину Ље, √осподе, прави и истински слуга “воЉ онаЉ коЉи следуЉе речи “воЉоЉ, и не гнуша се да човекоЪубЪу “воме привуче заблуделе, отпале, блудне и грешне, као и мене недостоЉнога. »ако сам далеко од Ьега, он ме чини заЉедничарем и и ктитором своЉих светих храмова, не по моЉоЉ достоЉности, него по неисказаноЉ своЉоЉ милости. —тога, чиме Юу “и узвратити, √осподе, или шта Юу “и принети од моЉе недостоЉности за добра “воЉа коЉа си учинио и коЉа чиниш мени грешном? £ер ко Юе исказати или изразити величину силе “воЉе, или бездан човекоЪубЪа “вога? »ли опет, ко Юе отрпети неиздржЪиви гнев “воЉ коЉи Ље на нама грешнима? Ќо двоструко си добар, √осподе, и чиниш добра као милосрдан. «ато и ми, дивеЮи се сили “воЉоЉ, кличемо “и: —лава човекоЪубЪу “воме, √осподе, на векове, амин!“

ѕосле тога, по игуману ћетодиЉу владалац —тефан посла своме богоЪубивом родитеЪу довоЪно и преизобилно дарова на основаЬе и довршеЬе храма ѕресвете, и не само Љеданпут, него слаше у све године што Ље потребно светоме господину, док се не доврши црква ѕресвете. Ќe само дарове, него и од своЉе земЪе одвоЉивши даде на потпуно довршеЬе господину светоме и монасима тамошЬим, овако говореЮи: „ѕравеЮи метаниЉа реци господину моме, овако говори слуга твоЉ: све заповести твоЉе бише извршене, и жеЪе срца твога испуЬене. £ер коЉим начином или умом одвраЮен Ља бедни не бих испунио свете заповести твоЉе?  ако да заборавим добро и благо васпитаЬе твоЉе? £ер ’ристос удахну дух у мене, a ти ме васпита и упути и научи. » милошЮу √оспода твога »суса ’риста, изванредним поучеЬем и благословом уста твоЉих и светом молитвом ограРиван, неЮу се уплашити оних коЉи ме одасвуд нападаЉу, нити хуке иноплемених варвара. £ер ѕетар рече √осподу своме при умиваЬу ногу: Ќe само ноге моЉе, √осподе, него и главу (£н. 13, 9). “ако, господине, и Ља, недостоЉан слуга твоЉ, непрестано вапиЉем светиЬи твоЉоЉ: Ќe само ово што ти сада приносим, него и ово земно тело моЉе прилажем, ако Ље од потребе светиЬи твоЉоЉ. Ќо, господине, заповедаЉ и друго, и све Юе бити извршено, Љер неЮу ослабети ни до последЬег даха мог. £ер ово нисам стекао Ља, него ти, господине моЉ, и све Ље твоЉе; и ти све створи помоЮу √оспода твог. £ер оно што Ље било пролало ти поврати и растурено сабра, и Љереси прогна помоЮу ’риста твог; и народ и земЪу државе своЉе, извукавши као из бездана, научи величаЬу Ѕога и славЪеЬу светог имена Меговог. £ер си ти ваистину пастир добри, пошто си душу своЉу положио за овце своЉе, прогнавши од стада свога Љеретичка учеЬа као мислене вукове. A ja шта сам, господине? —амо послушност, коЉа мотри твоЉе подвиге. Ќо моли √оспода за мене да не преступим твоЉе свете заповести, нити да умалим ’ристово доброверЉе коЉе си ти свето поставио, него да допуним и да окончам, као што премудри —оломон допуни и оконча неокончано оца свога ƒавида. £ер сама »стина, ’ристос, сведок Ље премногих подвига твоЉих, и света црква ѕресвете Ѕогородице, коЉу ти украси превеликим богоумЪем твоЉим и изваЉа премудрошЮу и обуче велеЪепиЉем, и узвиси Ље добро на небеску висину. ѕречистим и непрестаним молитвама Меним, и светим молитвама твоЉим и у бесконачне векове, нека нас свеблаги √оспод не лиши небеског царства, Ьегове неисказане славе, будуЮих блага и бесконачног живота, амин“.  ада игуман ћетодиЉе са даровима доРе богоносноЉ двоЉици, —ветом —имеону и —ави, предаде писмо, и исприча како Ље био примЪен с чашЮу, и све шта Ље било, и како Ьегов драги син испуни воЪу срца Ьегова и изврши све заповести Ьегове. ј они узнеше благодарност Ѕогу и ѕречистоЉ ћатери МеговоЉ за све што чуше о ЪубЪеноме.

» помоЮу ЅожЉом, вели животописац ƒоментиЉан, и поспешеЬем —ветога ƒуха и молитвама ѕресвете Ѕогородице и подвигом богомисаоних светилника, преподобнога —имеона и богоноснога кир —аве, би сазидан манастир ’илендар и око Ьега град, и посред Ьега подигоше велики пирг, сличан царском дому, и високе палате такоРе сличне царскима. ѕосле тога ми се уселисмо у ’илендар, вели —вети —ава. » преподобни отац наш проведе са мном у —ветоЉ √ори годину и пет месеци.  о може испричати подвиге и трудове овог Ѕлаженог? £ер сви коЉи живЪаху у околини, истински му се дивЪаху, гледаЉуЮи на Ьему неисказано ЅожЉе снисхоРеЬе, и долажаху му по благослов. —вештени, богобоЉажЪиви и христоЪубиви монаси —вете √оре и сав освеЮени клир не раздваЉаху се од Ьега, дивеЮи се толикоЉ смерности и узору кротости и наставнику поста и следбенику учеЬа светог ≈ванРеЪа:  о хоЮе да буде веЮи, нека буде од свиЉу последЬи и свима слуга (ћк. 9, 35); ако не будете незлобиви као деца, неЮете уЮи у царство небеско (ћт. 18, 3); блажени сиромашни духом, Љер Ље Ьихово царство небеско (ћт. 5, 3); блажени коЉи плачу овде, jеp Юе се тамо смеЉати (Ћк. 6, 21); блажени кротки овде, Љер Юе тамо бити наследници царства небеског; блажени гладни и жедни овде, Љер Юе се тамо наситити: блажени милостиви овде, Љер Юе тамо бити помиловани; блажени чисти срцем, Љер Юе увек Ѕога гледати (ћт. 5, 3-8), итд.

Ѕлажени отац наш и ктитор, господин —имеон, би извршитеЪ свих ових речи √осподЬих, и ни у ком добром обичаЉу не би зазоран, него доби спасеЬе са онима коЉи живе ’риста ради. » скупивши у ’илендару довоЪно монаха, постави им за старешину Љедног преподобног мужа, монаха ћетодиЉа. » пошто уреди манастир како треба, проживе у Ьему осам месеци, вршеЮи подвиге и неисказана духовна прегнуЮа, коЉа ум човечиЉи исказати не може. » не само ту у манастир своЉ, него и у своЉ —ветоЉ √ори и свима манастирима даде преизобилно милостиЬе, на помен себи и свему своме наслеРу.

ЅќЋ≈—“ » ѕ–≈—“ј¬К≈М≈ ѕ–≈ѕќƒќЅЌќ√ —»ћ≈ќЌј

» живЪаше блажени —имеон у молитвеном тиховаЬу са дететом своЉим —авом, вели свети ѕрвовенчани. » молитвено тиховаху у своме манастиру, у храму ѕресвете Ѕогородице, у —ветоЉ √ори, и монаховаху, по сваком правилу монашког устава; дан и ноЮ не престаЉаху са неуЮутним богослужеЬем, идуЮи преуским и тесним путем; и заборавивши сасвим оно што Ље земаЪско, и оставивши оно што Ље трулежно и прашинско, и уперивши ум на небеса, они телом стаЉаху на земЪи, а умом и душом боравЪаху на небесима, доле гледаЉуЮи самога ’риста пред собом, a гope настаЬуЉуЮи се са анРелима. » проводеЮи живЪеЬе своЉе и живот слично древним светим воРама монашког правила, преподобним монасима, и гледаЉуЮи на награде за трудове своЉе, они се даЪе подвизаваху на боЪе, тако да и надмашише остале. » проведоше много времена у своме манастиру, док то би пo воЪи ќноме коЉи Ље саздао тела Ъудска, и коЉи зна таЉне Ъудске, и коме Ље у руци свако живо створеЬе, и коЉи своЉим милосрРем зна свакоме краЉ. » би угодно Мему да преблаженог старца преведе на боЪе: да награди Ьегов труд, Ьегово изнураваЬе тела, Ьегове изобилне сузе, Ьегове разноврсне врлине, и да га призове к таЉноЉ трпези, и да га напоЉи са бесмртнога извора, и да га настани у дворовима своЉим заЉедно са онима коЉи су Mу угодили, и да се непрестано весели са јнРелима Меговим. £ер коЉи Ље то човек, коЉи Юе поживети, a неЮе смрти угледати? » хотеЮи овога обЉавити као небеског човека а земаЪског анРела, ќн пожури —воЉу неизречену милост, и спреми лествице исходу ѕреподобнога, коЉе оваЉ сам себи беше унапред спремио и предао их √осподу своме, да му их у часу исхода Ьегова предостави.

” седми дан месеца фебруара, пише —вети —ава о свом оцу, часна старост Ьегова поче нешто да побоЪева. » блажени старац, господин —имеон, одмах позва мене недостоЉног и ништавног, и стаде ми тихо говорити свете, драгоцене и слатке речи: „„едо моЉе слатко и утехо старости моЉе! пажЪиво слушаЉ речи моЉе, приклони ухо своЉе к речима моЉим, сачуваЉ их у срцу свом, и неЮе пресахнути извори живота твога, Љер су живот свима коЉи их налазе. —врх свега што се чува чуваЉ срце своЉе, Љер су ту извори живота. ”клони од уста твоЉих опорост, и од усана своЉих удаЪи вреРаЬе. ќчи твоЉе нека гледаЉу право, и веРе твоЉе нека мигом указуЉу на оно што Ље праведно. ѕраво ходи ногама своЉим, и путове своЉе исправЪаЉ. Ќe скреЮи ни на десно ни на лево, Љер путеве коЉи су десно зна Ѕог, а они слева су развраЮени. ј ти учи оно што Ље право, и хоРеЬе твоЉе да буде у миру. —ине, пази на моЉу мудрост, пригни ухо своЉе к речима моЉим, да сачуваш моЉу добру мисао; устима ти своЉим казуЉем оно што осеЮам. „уваЉ, сине, закон од оца твога; не одбацуЉ науке матере своЉе. Ќe мешаЉ се са безумнима. “ражи мудрости, да поживиш. ќнаЉ коЉи кори зле навуЮи Юе на се мржЬу; а онаЉ коЉи изобличава нечастивога, пореЮи Юе себе. Ќe изобличаваЉ зле, да те не омрзну. »зобличаваЉ мудра, и заволеЮе те. ”кажи мудроме на кривицу и биЮе мудриЉи, поуку праведноме и продужиЮе да Ље прима. ѕочетак Ље мудрости страх √осподЬи, и знаЬе светих ствари Ље разум. ќваквим владаЬем много Юеш поживети, и придодаЮе ти се године животу“.

» подигавши руке своЉе, Ѕлажени их положи на моЉ грешни врат, и поче тужно плакати, и слатко ме целиваЉуЮи стаде ми говорити: „„едо моЉе мило, светлости очиЉу моЉих, утехо и чувару старости моЉе! ево веЮ приспе време растанка нашег; ево ме веЮ отпушта √оспод с миром, по речи МеговоЉ, да се испуни што Ље речено: «емЪа си, и у земЪу Юеш отиЮи (1 ћоЉс. 3, 19). Ќо ти, чедо, не тугуЉ, гледаЉуЮи моЉ растанак, Љер Ље ова чаша свима заЉедничка. ћи се овде растаЉемо, али Юемо се опет састати тамо где више нема растанка“. » подигавши пречисте руке своЉе и положивши их на моЉу главу, говораше: „ЅлагосиЪаЉуЮи благосиЪам те! √оспод Ѕог благословен нека поспеши спасеЬе твоЉе; и нека ти место земаЪских блага да благодат, милост и царство небеско; и нека исправи пут течеЬа твога, коЉим раниЉе од мене потече, имаЉуЮи нераздвоЉно са собом, овде и тамо, моЉу, иако грешну молитву“.

A ja, наставЪа —вети —ава, павши ничице на пречасне ноге Ьегове, са сузама говорах: „ћногих и великих дарова науживах се од “ебе, блажени господине моЉ Ц —имеоне! јли, бедни и неблагодатни Ља, заборавих све, те се помешах са неразумном стоком, и изЉедначих се с Ьом, Љер сам убог у добрим делима а богат у страстима, испуЬен срама, лишен смелости према Ѕогу, оплакан од анРела, исмеЉан од Равола, изобличаван своЉом савешЮу, посрамЪен злим делима своЉим. ћртав сам и пре смрти, и пре —уда сам себе осуРуЉем, пре бесконачне муке сам себе мучим од очаЉаЬа. —тога, клаЬаЉуЮи се падам к пречасним ногама твоЉим, не бих ли Ља неисправЪени, ради твоЉих пречасних молитава, добио неко мало олакшаЬе при оном страшном доласку √оспода нашег »суса ’риста“.

ј кад настаде осми дан тога месеца, блажени отац ми рече: „„едо моЉе, пошЪи по духовног оца мог и по све часне старце —вете √оре да доРу к мени, Љер се приближуЉе дан исхода мога“. £а испуних Ьегову заповест, и доРе мноштво монаха као мирисни цветови коЉи цветаЉу у тоЉ пустиЬи. » кад доРоше к Ьему, примише Љедан од другога мир и благослов, и не даде им да отиду од Ьега, говореЮи им: „ќстаните код мене, док тело моЉе светим драгоценим молитвама вашим опоЉете и погребете“. » блажени старац од седмога дана па све до смрти своЉе, не окуси хлеба ни воде, само се сваки дан причешЮиваше светим и пречистим “аЉнама “ела и  рви √оспода Ѕога и —паса нашег »суса ’риста.

” дванаести дан тога месеца, наставЪа —вети —ава, Ља видех да се блажени старац спрема за одлазак и рекох му: „ќ, блажени господине —имеоне! ≈во се веЮ приближи твоЉ благи прелазак у вечни покоЉ твоЉ. Ќо иако сам веЮ чуо како си благословио наследнике своЉе, ипак ми сада подаЉ последЬи благослов своЉ“. ј он, подигавши руке, поче са сузама говорити: „“роЉице —вета, Ѕоже наш, славим “е, и благосиЪам “е, и молим “е, и замишЪам “е, ево по треЮи пут даЉем благослов наследству моме. √осподе —ведржитеЪу, Ѕоже отаца наших: јврама, »сака, £акова и праведнога семена! сачуваЉ их и укрепи у држави коЉом сам владао, и помоЮ ѕресвете Ѕогородице, и моЉа, иако грешна, молитва нека Ље са Ьима од сада па до века. ј даЉем им преРашЬу заповед: имаЉте Ъубав меРу собом! јко ли коЉи од Ьих отступи од онога што сам им Ља узаконио, нека гнев ЅожЉи прогута и Ьега и потомство Ьегово“. Ќа све то Ља рекох: „јмин!“

ќнда ми блажени старац рече: „„едо моЉе, принеси ми икону ѕресвете Ѕогородице, Љер сам дао завет да пред Ьом испустим дух своЉ“. £а изврших заповест. ј кад наступи вече, Ѕлажени ми рече: „„едо моЉе, учини ми Ъубав, метни на ме расу коЉа ми Ље за погреб, и спреми ме потпуно на свештени начин, како Юу у гробу лежати. » простри ми рогожу на земЪу, и положи ме на Ьу. » стави ми камен под главу, да ту лежим, док ме не походи √оспод да ме узме одавде“. A ja све изврших што ми он заповеди. «атим ми Ѕлажени рече: „ѕризови ми, чедо, прота и братиЉу сву да виде моЉ исход. £ер ево се веЮ приближуЉу слуге √оспода Ѕога мог и силни воЉници, и уши моЉе чуЉу глас Ьихов и песму Ьихову. ѕохитаЉ, Ъубимче!“

» кад се сви звани сабраше, —вети лежаше на рогожи чекаЉуЮи долазак анРела. ј звани сеРаху тужни око Ьега, и говораху му ЉецаЉуЮи: „Ќе остави нас сироте, ѕреподобни! Ќe лиши нас учеЬа свога! £ер ко Юе нас поучити, и коме Юемо прибеЮи!“ » од велике жалости тужно ридаху. ћеРу Ьима и —ава, вели свети ѕрвовенчани, увек цветаЉуЮи различним цветом своЉе девствености, тужно плачуЮи говораше: „ќ ѕреподобни! видим да се селиш ка √осподу. јли не заборавЪаЉ и нас у молитвама своЉим, и испроси нам милост у ’риста Ѕога. £ер како Юу поживети без светлог лица твог?  акав Юу начин живЪеЬа усвоЉити, не насиЮуЉуЮи се доброг пастира мог?  ако Юу се снаЮи при беседи душевноЉ? ќд кога Юу добити утеху моЉу?  о Юе ми исцелити душевну повреду? ”моли √оспода свога да ме примиш са собом у вечне дворове, Љер не могу поднети растанка, светлости моЉа слатка!“ » сви присутни као Љедним устима рекоше: „ѕомени нас, ѕреподобни, у блаженом покоЉу твом!“

ј кад настаде ноЮ, вели —вети —ава, сви се опростише са Ьим, и добише благослов од Ьега, па се разиРоше по келиЉама да врше правило и да мало отпочину. A ja остадох, и задржах са собом Љеднога ЉереЉа, и остадосмо код Ьега сву ту ноЮ. ” поноЮ се блажени старац утиша, и више ми не проговори. A када настаде време ЉутреЬа и у цркви отпоче служба, намах се просветли лице блаженоме старцу, и устремивши га к небу, рече: „’валите Ѕога ва светих Љего, хвалите Љего и на утврждениЉи сили Љего! (= хвалите Ѕога у светима Меговим, хвалите √а и на утврРеЬу силе Мегове!“) (ѕсал. 150, 2). A ja упитах: „ќче, кога видиш и коме говориш?“ ј он погледавши на мене, рече ми: „’валите Љего и на силах Љего, хвалите Љего и по премногому владичаствиЉу Љего (= хвалите √а према сили МеговоЉ, хвалите √а и према превеликом величанству Меговом!“) (ѕсал. 150, 3). –екавши то, он одмах испусти божанствени дух своЉ, и усну у √осподу. A ja припадох к лицу Ьеговом и дуго време горко плаках; па уставши, захвалих Ѕогу што ме удостоЉи видети такву кончину овог преподобног мужа“.

ј када братиЉа чуше за преставЪеЬе ѕреподобнога, сви стадоше долазити; и дивЪаху се просветЪености лица Ьегова, и говораху: „ќ, блажени —имеоне, коЉи си се удостоЉио да при издисаЉу видиш такво виРеЬе, коЉе ти √оспод благоизволе дати за подвиге трудова твоЉих, те ти при исходу душе твоЉе весело изговори слатке речи: „’валите Ѕога ва светих Љего, хвалите Љего и ва утврждениЉи сили Љего; хвалите Љего и по премногому владичаствиЉу Љего!“ “и Юеш свуда бити блажен, зато си и изговорио блажене речи ове“.

ѕосле тога, наставЪа —вети —ава, узевши Ьегово преподобно тело, ми га с чашЮу постависмо насред цркве, као што Ље обичаЉ. A пo завршетку ЉутреЬа, у присуству безброЉних монаха, почеше поЉати прописане песме над телом ѕреподобнога, и испунише речено: „ќни коЉи се боЉе √оспода, славе √а“ (ѕсал. 14, 4). ƒоРоше и многи монаси других народности да се поклоне ѕреподобноме и да са великом чашЮу отпоЉу задушне песме: поЉали су наЉпре √рци, затим »вери, па –уси, па за Ьима Ѕугари, па опет ми —рби, Ьегово сакупЪено стадо. ј када мину време после литургиЉе, и када се сврши сва уобичаЉена служба, сви целиваше тело ѕреподобнога. ј Ља грешни, испуЬуЉуЮи Ьегово завештаЬе и заповест, обавих блажено тело и положих у нови гроб. —акупЪено пак мноштво монаха не отпустих све до деветога дана, служеЮи за Ьега сваки дан свету службу.

***

ќ прославЪеЬу светог —имеона, и о чудесима Ьегових светих моштиЉу и светих молитава, види под 14 Љануаром у ∆итиЉу преподобног и богоносног оца нашег —аве, ѕрвог архиепископа —рпског. ј овде Юемо се осврнути на похвале —ветом —имеону ћироточивом од Ьегова два животописца: хилендарског Љеромонаха ƒоментиЉана и —ветог —тефана ѕрвовенчаног.

ѕќ’¬јЋ≈ —¬≈“ќћ —»ћ≈ќЌ” ћ»–ќ“ќ„»¬ќћ

ƒа би правилно и достоЉно оценио живот и рад —ветог —имеона ћироточивог, животописац ƒоментиЉан осветЪуЉе Ьегову личност и дело еванРелском светлошЮу. » заиста, тек у тоЉ свепродорноЉ светлости, коЉа од врха до дна и у свима наЉпонорниЉим дубинама осветЪава Ъудско биЮе, може се сагледати сва величина и значаЉ богоносног оца нашег —имеона ћироточивог. ЌаводеЮи речи светог апостола £акова, „да Юе онаЉ коЉи обрати грешника с кривога пута Ьегова спасти душу своЉу од смрти и покрити мноштво грехова“ (£ак. 5, 20), ƒоментиЉан вели: ѕа када Ље толика награда од преблагог Ѕога ономе коЉи обрати Љеднога човека, онда колико спасеЬе стече и колико бремена греховних скиде оваЉ свети отац наш —имеон, обративши од грешнога пута не Љеднога човека, не ни десетину, не ни стотину, него тисуЮе тисуЮа, десетине тисуЮе тисуЮа, тако реЮи сву земЪу отачаства свога? ј Ьему Ље сведок сама »стина, што нам показуЉе и уверава нас —пас ’ристос говореЮи:  оЉи год призна мене пред Ъудима, признаЮу и Ља Ьега пред ќцем своЉим коЉи Ље на небесима (ћт. 10, 32). ƒа, колику Юе славу и част имати преподобни отац наш, коЉи Ље не само веровао у ’риста, него и признао, исповедио „да Ље »сус ’ристос —ин ЅожЉи“ (1 £н. 4, 15). » цело своЉе отачаство он научи, и сведрагоцену веру ’ристову установи, да се Љасно и велегласно слави и обожава трисвета и животворна “роЉица: ќтац и —ин и —вети ƒух. £ер он искорени Љеретичку и многобожачку заблуду по целом отачаству свом, те сви хришЮани служе Љединоме живоме Ѕогу, мали и велики, робови и слободни, млади и стари, богати и убоги, и нико се не наРе да се противи ЬеговоЉ побожноЉ наредби. » тако се благодаЮу ЅожЉом и молитвама преподобног оца нашег сви сабраше у свету саборну апостолску ÷ркву. “ога ради сва земЪа отачаства Ьегова навиче славити ’риста са ќцем и —ветим ƒухом. » ишчезе од нас саблажЬиви мрак идолске заблуде многобоштва, и молитвама преподобног оца нашег Љавише се по целом отачаству Ьеговом зраци доброверЉа; разрушише се идолишта и подигоше се цркве ’ристове; разбише се идоли а Љавише се иконе светих; беси побегоше а свечесни крст ’ристов освети сву земЪу, и стараЬем ѕреподобнога Љавише се епископи и свештеници, попови и Ракони, приносеЮи ’ристу Ѕогу Ѕескрвну ∆ртву; и украси се сав клир свештених, и цркве се ’ристове оденуше у велелепоту; апостолска труба велегласно затруби, и молитвама ѕреподобнога еванРелски гром поучи све отачаство, и тамЉан приношен Ѕогу на сваком месту освети ваздух; подигоше се манастири по целом отачаству ѕреподобнога; мужеви и жене, мали и велики, убоги и богати, цео народ отачаства —вечевог испуни свете цркве ’ристове, поЉуЮи √осподу нову песму, славеЮи и говореЮи: £едан Ље свет, Љедан Ље √оспод »сус ’ристос у славу Ѕога ќца, амин. ’ристос победи, ’ристос надвлада, ’ристос се зацари, ’ристос се прослави! ¬елики си, √осподе, и чудна су дела “воЉа! Ѕоже наш, слава “еби!

ј ми, о ѕреподобни, наставЪа ƒоментиЉан, ми чеда твоЉа, обновЪена ƒухом —ветим и пороРена твоЉим светим молитвама, коЉу Юемо похвалу моЮи принети теби, о богоношче? »ли коЉе Юемо достоЉне песме отпевати у твоЉу похвалу, свечесни оче наш свети? ќ пребогати благодаЮу ’ристовом, и преславни меРу владарима земаЪским и премужаствени ЌемаЬо, светоименовани богозвани —имеоне, како Юемо се надивити доброти твога богомудроваЬа? £ер си пречудан у чудесима, крепак у ратовима, непобедив у сили, преславан Ѕогу, страшан неприЉатеЪима и диван свима.  акву Юемо ти благодарност одати ми, слуге твоЉе, Љер молитвама твоЉим Ѕога познасмо и идолске се обмане избависмо; Љер богоЪубЪем твоЉим навикосмо славити ’риста по целоЉ земЪи отачаства твога? »ли, шта Юемо ти принети, ’ристоЪубче, друже правде, обиталиште разума, гнездо милостиЬе, ревнитеЪу доброверЉа ’ристова?Е јли, иако си се преставио од нас телом, но ƒухом —ветим свагда си с нама: благодаЮу дарованом ти од ’риста ЪубитеЪа твога, обасЉаЉ ƒухом —ветим умове наше и просвети срца наша, да бисмо познали ’риста, истинитог Ѕога нашег. „асни оче наш, ми чеда твоЉа, молимо твоЉе преподобиЉе и велику светиЬу твоЉу, не остави нас слуге твоЉе, Љер ми не можемо без твоЉе свете помоЮиЕ ƒа, оче наш свети, ти си нас родио ƒухом —ветим и ≈ванРеЪем. –еци нам достоЉну благодат, коЉу стече од ’риста, да и ми деца твоЉа, примивши превелику смелост, узвеличамо √оспода с тобом и заЉедно узнесемо име МеговоЕ “и се, свети оче наш, уподоби превеликом смиреЬу ’риста Ѕога твог; ради тога ќн погледа на смиреЬе твоЉе и узнесе име твоЉе изнад свих земнородних, не само овде на земЪи пред Ъудима, него и на небесима пред самим √осподом Ѕогом и пред светим анРелима —воЉим. “ога ради ти си примио свесавршену благодат и вечна блага на небесима у ’ристу »сусу √осподу нашем, коме ти послужи од своЉе младости своЉом светошЮу и правдом, и, оставивши све, стече Мега и Мему се Љедином прилепи, светло просвеЮиван духовном благодаЮу, драги оче наш, богогласниче —имеоне, ’ристов предобри ЪубитеЪу и црквени краситеЪу, небески човече и земаЪски анРеле! ќ, преиспуЬени благодати духовне, ’ристово обиталиште, —ветога ƒуха покоЉиште, красна обитеЪи ѕресвете “роЉице, бодри молитвениче, ЪубитеЪу отачаства, посредниче небеских благаЕ “воЉим светим научеЬем, чеда твоЉа по целоЉ земЪи отачаства твога, коЉа ти породи ƒухом —ветим, сви се Љавише верни ’ристу Ѕогу, и сви се са ЪубавЪу обукоше у свето исповедаЬе вере, и дажд благодати ороси сву паству твоЉу. » чеда твоЉа светле се златозрачним лучама као небеске звезде.

ѕошто Ље наброЉао чудеса, коЉа Ље Ьега ради и народа свога ради учинио Ьегов упокоЉени свети родитеЪ Ц —имеон ћироточиви, —вети —тефан ѕрвовенчани вели: ћилосрРем √оспода и Ѕога и —паса нашега »суса ’риста и милошЮу ѕречисте Ѕогородице и ѕриснодЉеве ћариЉе сва ова страшна и преславна чудеса од светог господина мог —имеона, догодише се на мени бедном и недостоЉном и грешном, роРеном и васпитаном Ьиме, убогом —тефану. £ер, гледаЉуЮи Ьегова дивна и неисказана дела, ужасавам се умом и трептим. £ер ко Юе изброЉати чудеса Ьегова?  оЉи ли Юе Љезик изговорити таЉне твоЉе, изврсни свети старче?  оЉе ли Юе се усне отворити на твоЉу похвалу, ѕреподобни?  оЉи ли Юе разум исказати твоЉа величиЉа, зноЉеве и трудове твоЉе, и копнеЬа тела твог, бдеЬа и сузе твоЉе?  ако да те назовем, о ѕреподобни, Ља непотребни слуга твоЉ? ƒа ли да те назовем апостолом? Ќо ти би више него и апостол, Љер постаде апостол отачаству свом: извуче из дубине неверЉа народ своЉ, и, показавши им ново крштеЬе, обнови Ъуде своЉе силом и делаЬем —ветога ƒуха, те они, избавЪени од Љеретичке обмане, славе у “роЉици Љеднога Ѕога. ƒа ли мучеником? јли ко Юе изброЉати твоЉа безброЉна страдаЬа, коЉа си поднео разгараЉуЮи се ЪубавЪу ’ристовом, боривши се и убивши сасвим мучитеЪа Равола, растргнувши потпуно Ьегове замке и нападаЉе, исушивши тело своЉе уздржаваЬем, обливаЉуЮи се сузама своЉим као крвЪу мученичком, и разагнавши мрак тамних бесова коЉи се боре са нама. ƒа ли да те назовем учитеЪем отачаства свога? јли ти превазиРе Ьих, и учеЬа Ьихова исправи, и оно што они не довршише, ти доврши, и на краЉу обнови им наЉразумниЉе учеЬе, просвеЮуЉуЮи пребогато сву васеЪену. ƒа ли да те, —вети, назовем силним воЉником? £ер ти огради васеЪену крсним оружЉем, даним ти од √оспода твог, и ратовавши одагна сво наше злонаравЪе, и српом вере твоЉе искорени и посече трЬе преваре у свету свом. ƒа ли да те назовем пророком, ѕредивни? Ќо √оспод каже: ЌиЉедан пророк ниЉе примЪен у отачаству свом (Ћк. 4, 24). ј ти се у отачаству Љави велики заступник, преизобилно искипЪуЉуЮи миро из раке твоЉе, исцеЪуЉуЮи свако сатанино свезиваЬе, прогонеЮи демонске маштариЉе, и изливаЉуЮи реке исцеЪеЬа недужнима коЉи притичу к теби. ƒа ли да те назовем житеЪем пустиЬе? Ќо ти и у пустиЬи Љош више процвета, подвизаваЬем расплоди трудове своЉе, и цветове неувенЪиве стече, и постаде светилник свету сиЉаЉуЮи преславним чудесима.

јли, о √осподе моЉ, о ѕресвета Ќаставнице моЉа, у недоумици моЉоЉ срце се моЉе испуЬуЉе ридаЬем, вапаЉем и плачем многим. £ер како Юу почети?  акво Юе поЉаЬе изреЮи бедне усне моЉе похвали твоЉоЉ, ѕреподобни? ќд недостатка разума мог вапиЉем ти, господине моЉ, Љер сам у недоумици, и некористан усуРуЉем се да похвалим твоЉу величину. јли, ипак, твоЉ сам, господине моЉ, и Ља Юу изреЮи похвале теби:

–адуЉ се, господине моЉ, почетку моЉ и краЉу, и свети хранитеЪу моЉ! –адуЉ се, пастиру добри разумних оваца ’ристових, учини ме наЉамником пастви твоЉоЉ, коЉу √оспод стече скупоценом крвЪу —воЉом! –адуЉ се, светлолични цвете, коЉи си се наоружао крсном силом и непобедним оружЉем, да стадо своЉе браниш од вукова, коЉи нападаЉу на Ь у свако време! –адуЉ се, учитеЪу Ќовога «авета, коЉи си, следеЮи ѕавлу, Ьегова учеЬа изврсно усадио у наш разум! –адуЉ се, ѕреподобни, воРо старцима, и заступниче удовицама, и хранитеЪу сиротама! –адуЉ се, васпитаЬе младима, и сило, и наставниче на боЪе! –адуЉ се, помоЮниче у биткама! –адуЉ се, победитеЪу неприЉатеЪских варвара! –адуЉ се, лествице, коЉа узводиш децу и народ своЉ у небеске дворе, и насеЪуЉеш на духовноЉ ливади! –адуЉ се, архиЉереЉима добри украсе и праведни неувенЪиви венче! –адуЉ се, апостолима саседеоче, и саучитеЪу, и сапроповедниче! –адуЉ се, мученицима сапутниче, и састрадалниче, и сапохвалниче! –адуЉ се, монасима будно око, и дивни наставниче, и неисказано правило! –адуЉ се, пустиЬацима утехо, иноцима тишино! –адуЉ се, исправЪеЬе нама коЉи грешимо! –адуЉе се, очиститеЪу саблазни! –адуЉ се, тихо пристаниште онима коЉи плове! –адуЉ се, дрешитеЪу греховних окова! –адуЉ се, путе, коЉи одводиш на небо! –адуЉ се, мосте. коЉи преводиш у живот вечни! –адуЉ се, изворе неисцрпни! –адуЉ ce, pajу вечни, красни и дивни! –адуЉ се, цвете вере небескога врта! –адуЉ се, умни граде отачаства свога! –адуЉ се, лозо доброплодна, коЉа нам точи весеЪе! –адуЉ се, грозде сазрели, коЉи точи слатки сок, а избавЪа од греховног пиЉанства! –адуЉ се, господине моЉ свети, и опет радуЉ се, свагда се веселеЮи код престола √оспода твога!

јли, о ѕреподобни, сети се мене, грешнога слуге твог, —тефана! Ќe заборави мене, убогога твога! Ќe заборави мене коЉи лежим у безакоЬима! Ќe заборави мене коЉи се ваЪам у блату сласти, него пружи пречисту десницу своЉу, коЉом ме и благослови у овом варЪивом животу, и руководеЮи научи да идем стопама твоЉим, иако недостоЉна, иако неурачунЪива, иако непотребна! ”моли √оспода твог за мене, не би ли ме, превидевши безакоЬа моЉа, удостоЉио да се приближим и видим радост, коЉу Ље уготовио онима коЉи √а Ъубе.

***

» ми, богоносни и свети родоначелниче наш, несравЬено грешниЉи од светог сина твог Ц ѕрвовенчаног краЪа српског, сва осеЮаЬа своЉа, све мисли своЉе, све душе своЉе, сва срца своЉа, све савести своЉе, покаЉнички простиремо пред свете ноге твоЉе, и ниневЪански вапиЉемо: молеЮи се, моли се непрестано за нас, да нас светим молитвама твоЉим свеблаги √оспод милостиво изведе из пакла наших самоЪубЪа и безакоЬа и уведе у раЉ —воЉих вечних божанских истина и лучезариих светиЬа. јмин! амин! амин!

26 / 02 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0