Srpska

Кубав ЅожиЉа нас води покаЉаЬу

 ада човЉек препозна величину спасоносне Кубави и непрекидног ЅожиЉег стараЬа о Ьему, у души се постепено почиЬе раРати жеЪа и стремЪеЬе за непрекидним обитаваЬем у заЉедници са Ѕогом. “о Ље потпуно природан процес, Љер создан по образу и подобиЉу ЅожиЉем човЉек осЉеЮа да душевни мир и надземаЪска радост постаЉу доступни само када се он сусреЮе са своЉим “ворцем то Љесте са самим Ѕогом. «аЉедница Ѕога и човЉека Љесте мирна и тиха лука, безопасно пристаниште коЉе у коЉе се стреми свака душа коЉа Ље жеЪна истине и вЉечнога блаженства.

ѕравослана ÷рква своЉим светоотачким исповЉедаЬем свЉедочи да на путу ка вЉечноме животу нема унаприЉед предодреРених и привилегованих, као ни унаприЉед одбачених. —пасеЬе Ље са Љедне стране дар, али са друге и дЉело, коЉе се неможе исказивати Љезиком награде и казне. «бог тога живЉети са Ѕогом, значи подвижнички градити заЉедницу са Ѕогом путем молитве, поста, покаЉаЬа и испуЬаваЬа ’ристових заповЉести, –ечено риЉечима светих отаца то Ље усклаРеност благодати и подвига у богочовЉечанском испуЬеЬу.

—усрет са ЪубавЪу ЅожиЉом Љесте први корак, али и предуслов за прави сусрет са другима и са самим собом. Кубав ЅожиЉа има задатак да пробуди и поведе уморног и обесциЪеног човЉека. “о Ље исцеЪеЬе од безнаРа и подизаЬе из самовоЪне умишЪености у заЉедницу са Ѕогом и са другима.—познавши себе, човЉек спознаЉе своЉу греховну реалност коЉа се ЉавЪа пред Ьим као горостасни бедем коЉи му недозвоЪава да оствари своЉе Љединство са “ворецем. “ек тада се види и осЉеЮа нераскидивост каЉаЬа и праштаЬа, Љер ко незна да опрости неможе ни да се покаЉе. ќсЉетивши присутство Кубави ЅожиЉе наше душевне силе постаЉу способне за искрено покаЉаЬе. –азбоЉник разапети заЉено са ’ристом осЉетивши Мегову Ъубав, не придружуЉе се ономе разбоЉнику коЉи осуРуЉе ’риста, него слободно тражи од Мега оно што Ље наЉважниЉе и говори ,, сЉети ме се у ÷арству “воме,,. » Ѕожанска Кубав се открива у своЉ своЉоЉ пуноЮи ,,«аиста ти кажем данас Юеш бити самном у –аЉу,,. ќваЉ примЉер наЉдубЪег покаЉаЬа у Ъубави Љасно осликава свесилу праштаЉуЮе Ъубави. »з овога примЉера постаЉе нам Љасно да Ље могуЮе да се свако спасе ако се искрено покаЉе. “ражеЬе и налажеЬе царства, а не оптереЮеност своЉим недостатцима. £ер оптереЮеност собом може да нас обеснажи, и чак шта више покрене у противЪеЬе.

ЌапредоваЬе ка Ъубави ЅожиЉоЉ Ље динамички подвиг у активном ÷рквеном животу. ЅавЪеЬе собом, усавршаваЬем себе у врлинскоме живЪеЬу и борби против гриЉеха и искушеЬа путем молитвеног и светотоаинског учествоваЬа. “о нам свЉедочи и велики учитеЪ православне ÷ркве свети ћаксим »сповЉедник коЉи каже ,, потребно Ље у себи осЉетити уздржЪивост, трпЪеЬе, наду, бестрашЮе и Ъубав, како би се у даЪем току покренула побожност коЉа све види и покреЮе друге,,. ѕо мЉери духовнога раста, расту и наше шансе за спознаЉом Ъубави ЅожиЉе. “ек када покажемо своЉу одлучност да се цЉелокупним биЮем посветимо духовноме усавршаваЬу, а затим преРемо на активно васпитаваЬе своЉе личности, отварамо нове, бесконачне хоризонте новога живЪеЬа и битисаЬа. “ада на живот и све у Ьему гледамо новим, духовним очима коЉе даЉу савршено други, али прави смисао и поглед. ќсЉеЮаЉ топлине Ъубави ЅожиЉе стиже нам као награда за духовни труд и подвиг самоодрицаЬа.

“ек када ово оствари човЉек улази у благодатно оствареЬе. ƒругим риЉечима речено постаЉе способан за активно дЉелаЬе у заЉедници са Ѕогом. ќн постаЉе свЉестан реалности присутства ЅожиЉег, коЉи од Ьега очекуЉе да заЉедница буде предмет сталног благодатног усвршаваЬа. “ада на сцену ступа покаЉаЬе, као први и основни корак. ѕокаЉаЬе срца, ума, душевних сила и цЉелокупне личности коЉа тежи да са себе скине све нечисто и прЪаво, због осЉеЮаЉа срам пред Ѕогом коЉи Ље извор бескраЉне чисоте и благости. ќсЉетивши ту безграничну Кубав, човЉек Љедноставо схвата да да Ьегово грешно наслиЉеРе никако не трпи присутство нечега толико свиЉетлог, чистог и савршеног то Љесте самога Ѕога живог. ѕокаЉаЬе тада долази ка лиЉек тешко болесноме, као повратак првобитног достоЉанства, али опет и као дар Ъубави ЅожиЉе коЉа нам даЉе нову шансу за вЉечни живот са Мим.

ѕомилуЉ ме Ѕоже по великоЉ милости своЉоЉ, вапио Ље некада давно праведни ƒавид, увидЉевши сву ништавност и погубност гриЉеха. ѕомилуЉ ме Ѕоже! јли како, по милости своЉоЉ, по чевЉекоЪубЪу своме, по Ъубави своЉоЉ. » ако сам погрЉешио, Ља сам схватио да нема ничег Ъепшег и узвишениЉег од заЉеднице и живЪеЬа са “обом. ∆елим да обновим оно што сам сам своЉим гриЉехом уништио и знам да Ље твоЉа Ъубав бесконачна и да Юеш ме услишти. » таЉ примЉер искреног покаЉаЬа поучава и нас данас да без искреног покаЉЬа нема ни наде за животом вЉечним. Кубав ЅожиЉа и покаЉаЬе човЉека се чудесно спаЉаЉу у оствареЬу заЉеднице, тако да Ље покаЉаЬе брод, Кубав крманош, а заЉедница Ѕожанско пристаниште.

01 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0