Srpska

Ќико од ћѕ÷ не захтиЉева да постане —рпска или √рчка црква, веЮ да се из раскола врати у канонско стаЬе

ѕравославна ÷рква —рпска потпуно отворена за истински братски диЉалог канонског рЉешеЬа статуса ÷ркве у ћакедониЉи, али без насиЪа и било какве политичке принуде. ќчекуЉемо од државних органа ћакедониЉе да то покажу и на дЉелу Ц престанком прогона и што хитниЉим ослобаРаЬем јрхиепископа охридског £ована, утамниченог због вЉерности Љединству ѕравославне ÷ркве,каже владика јмфилохиЉе у екслузивном интервЉуу за дневни лист „—лободен печат“.

††††

¬ладика јмфилохиЉе, архиепископ цетиЬски, митрополит црногорско-приморски —рпске православне цркве, Ље други по рангу меРу епископима у хиЉерархиЉи —ѕ÷, одмах након патриЉарха српског. Мегова кариЉера Ље импресивна. Ѕави се и теологиЉом, есеЉистиком и преводилаштвом. Мегови политички ставови годинама изазиваЉу контроверзе у Љавности. »змеРу осталог, замЉера му се тврди клерикализам и великорспки национализам. — друге стране, он Ље предсЉедник комисиЉе задужене за преговоре са ћакедонском православном црквом.

ќваЉ интервЉу договорили смо посредством заЉедничког приЉатеЪа. “о нас, наравно, не чини приЉатеЪима, али нас обавезуЉе да о односима измеРу двиЉе цркве разговарамо отворено и без предрасуда. ÷иЪ нам Ље боЪе разумиЉети позициЉу и аргументе —ѕ÷ у овом, како неки кажу, преломном тренутку, због инициЉативе поглавара –уске православне цркве, за коЉу се, бар у —копЪу, вЉеруЉе да може окончати оваЉ дугогодишЬи спор.

- ѕоштовани владико, не тако давно узбуркали сте Љавност жестоким противЪенем ствараЬу црногорске православне цркве, али и независности ÷рне √оре. «нам да Ље неупутно упореРивати стаЬе у ÷рноЉ √ори и у ћакедониЉи, али ¬аш „досиЉе“ изазива нелагодност код Ъуди коЉи процеЬуЉу каква Ље особа коЉа Юе у следеЮим годинама пресудно утицати на преговоре измегЉу —ѕ÷ и ћѕ÷. «ато морам на почетку поставити кЪучно питаЬе Ц да ли српска црква и ¬и лично прихватате чиЬеницу да су ћакедонци посебан народ, коЉи жели да има своЉу цркву, као што Ље имаЉу српски, бугарски, руски и остали народи у православном свету?

- ”лога ’ристове ÷ркве, од Ьеног осниваЬа до данас, и до краЉа свиЉета и виЉека, ниЉе да ствара нациЉе Ц народе, него да од свих народа (нациЉа) земаЪских ствара Љедан народ ЅожЉи ”род изабрани, народ свети, народ задобиЉен да обЉави врлине ќнога (=’риста) коЉи нас дозва из таме на чудесну свЉетлост своЉу” (1ѕетр. 2, 9). Ѕог Ље”створио од Љедне крви сваки народ човЉечанства да стануЉе по свему лицу земаЪскомеЕ да траже √осподаЕ” (ƒјп. 17, 26-27).

ћеРу тим народима, данас постоЉи и народ коЉи себе сматра и назива македонским. “о Ље чиЬеница коЉу ѕравославна ÷рква —рпска, а и Ља лично, прихвата и признаЉе, као што ÷рква признаЉе и поштуЉе све друге земаЪске народе. ѕри томе, улога ÷ркве никад ниЉе била да обоготвори или се поистовЉети са било коЉим народом (па ни са оним првим изабраним ЉевреЉским народом), него да ”иде и научи све народе крстеЮи их у име ќца и —ина и —ветога ƒуха” (ћт. 28, 19), преображаваЉуЮи и обЉедиЬуЉуЮи Ъуде и народе. «ато, национална припадност никад ниЉе била своЉство ÷ркве, па отуда ми православни не вЉеруЉемо у грчку, руску, српску, бугарску, македонску или неку другу ÷ркву коЉа добиЉа такве називе по веЮини своЉих вЉерника, припадника Љедне нациЉе, или по географском простору, него вЉеруЉемо: ”у Љедну, —вету, —аборну и јпостолску ÷ркву” ’ристову. “о Ље и био разлог што су све древне ÷ркве носиле име и назив, не по нациЉи, него по граду или мЉесту гдЉе Ље било главно сЉедиште ≈пископа (јрхиепископа, ћитрополита) Љедне помЉесне (аутокефалне, аутономне) ÷ркве: £ерусалимска, јнтиохиЉска,  онстантинопоЪска, ќхридска, ѕеЮка,  иЉевска, ћосковска итд. “ек у новиЉе вриЉеме, првЉенствено код словенских народа, у временима буРеЬа поЉединих нациЉа и ствараЬа Ьихових држава, неке ÷ркве су почеле да се зову по нациЉама. —ве дотле док таЉ назив непостане своЉство ÷ркве, него означава веЮински народ коЉи ЉоЉ припада, или географски назив, по држави, историЉском имену простора и сл., он може бити и Љесте прихватЪив. ћеРутим, из поистовЉеЮеЬа нациЉе са ÷рквом, нарочито у 19. виЉеку, створила се и родила у ѕравославЪу опасност духовне болести ”етнофилетизма” (1872) назване, с правом, ЉересЉу, ”опасним змиЉинским отровом”.

- ЌиЉе ли тим, како кажете, „змиЉским отровом“, отровано и православЪе у 20. веку? ƒали сте спремни прихватити истину да православни ћакедонци не виде ваЪаних разлога да опет крену у српску, грчку или у бугарску цркву, као што су то чинили у прошлости?

- ƒа нациЉа и држава, и поред тих и таквих опасности, ипак нису за ѕравославЪе постали битни фактор и коначни предуслов за ствараЬе аутокефалних ÷ркава свЉедочи чиЬеница да, на примЉер, Љедан народ Ц грчки, има четири аутокефалне ÷ркве (÷ариградска, £ерусалимска, јлександриЉска, јтинска), а Љедна помЉесна ÷рква, на примЉер –уска Ц има петнаест нациЉа коЉе ЉоЉ припадаЉу са разним државама. ѕри томе, и друге помЉесне ÷ркве (—рпска и др.), без обзира на Ьихов национални назив, имаЉу у себи и друге народности, коЉима поштуЉу народност и раширене су по многим државама. ÷рква коЉа Ље призвана да буде фактор Љединства свих народа, смиЉе ли постати Љабука раздора и мржЬе меРу народима? —миЉе ли ÷рква бити прЮиЉа и слушкиЬа било коЉе нациЉе или државе, поготово у нашем времену кад нациЉе постаЉу све маЬе хришЮанске, а државе све секуларизованиЉе?

ќтуда, питам и себе и друге: —а свим поштоваЬем према македонском народу и независноЉ македонскоЉ држави, да ли наша ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа, у времену када и сама преиспитуЉе канонску оправданост свог новиЉег назива (назив —ѕ÷ Ље добила 1931.г. доношеЬем тадашЬег ”става), може и смиЉе прихватити, тако лако, без сагласности осталих ѕравославних ÷ркава, независност, аутокефалност Љедног свог канонског диЉела, поистовЉеЮуЉуЮи славну ќхридску јрхиепископиЉу, коЉа никад ниЉе била омеРена границама Љедне нациЉе или Љедне државе (бивала Ље и византиЉско-грчка и бугарска и српска, а и сада на Ьеном простору македонски Ље само веЮински народ, али не и Љедини), са Љедном нациЉом и државом под наЉновиЉим називом ћакедонска ѕравославна ÷рква? » то под називом коЉи Ље, свима Ље то познато, управо Љабука раздора, како меРу државама, тако и меРу сусЉедним народима!

ѕознато Ље свима да Ље —рпска ÷рква и поред тих и других проблема дала аутономиЉу ћѕ÷ (1959); рукоположила ЉоЉ, што Ље суштинско за признаЬе Љедне ÷ркве, епископат; чак се и ѕатриЉарх √ерман потписивао ”српски и македонски”, до самовоЪног проглашеЬа ”аутокефалности” (1967). “ако, од епископа ћѕ÷ нико не тражи да се врате у српску, грчку, бугарску ÷ркву Ц него само да се врате из раскола у канонско стаЬе, да би онда ÷рква могла да предложи канонски пут за пуну независност ћѕ÷.

 ќ£ј £≈ ÷– ¬ј “ћј£ ј”, ј  ќ£ј “О≈– ј“?

-  ако сте и сами рекли, ћѕ÷ Ље 1959. године добила аутономни статус од стране —ѕ÷, па су митрополит ƒоситеЉ и епископ Ќаум били рукоположени од стране српског патриЉарха. Ѕила Ље то политичка, а не канонска одлука —ѕ÷ Ц колико Ље мени познато, томос о томе не постоЉи. ќсам година касниЉе, опет стицаЉем политичких околности, црква у ћакедониЉи се одриче српског патриЉарха и проглашава аутокефалност. „ак и под претпоставком да Ље ћѕ÷ тада стварно учинила канонски преступ, не схватам упорност коЉом пуне четири децениЉе —ѕ÷ инсистира на „окаЉаЬе“ тог „греха“ и на враЮаЬе македонске у окриЪу српске цркве, те понавЪаЬе поступка изнова. «ар Ље то стварно неопходно? Ўта то спречава —ѕ÷ да Љедноставно прихвати стаЬе какво сада Љесте и позове ћѕ÷ у канонско Љединство?

- “омос о аутономиЉи из 1959. године, заиста не постоЉи Љер Ље у то вриЉеме Љош увиЉек “омосе и за аутономиЉу и за аутокефалиЉу издавала ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа. ЌаЉновиЉим свеправославним одлукама у ЎамбезиЉу, томос аутономиЉе издаЉе ”маЉка ÷рква” (у овом случаЉу ѕеЮка Ц Ѕеоградска ѕатриЉаршиЉа), обавЉештаваЉуЮи о томе ÷ариград и све остале ѕравославне ÷ркве. јутономни статус ћѕ÷ из 1959. Љесте био остварен под притиском ондашЬе безбожне македонске и Љугословенске власти, али Ље он био и канонски, одлуком —ветог архиЉереЉског сабора и рукоположеЬем ≈пископâ, и тиме омогуЮеЬем да се ÷рква у ћакедониЉи канонски и законски организуЉе. ќно што Ље од Ье тражено ових скоро 50 година Љесте повратак из раскола у канонско стаЬе да би онда наша ÷рква могла предузети мЉере за добиЉаЬе аутокефалиЉе, прихваЮене од свих ѕравославних ÷ркава на челу са ÷ариградском ѕатриЉаршиЉом.

Ќадам се да Юе Љедном постати свима у ћакедониЉи Љасно: ѕравославна ÷рква —рпска не даЉе и не може дати аутокефалиЉу; она Љедино може предложити ÷ариграду и свим ѕравославним ÷рквама коначно добиЉаЬе аутокефалности, али тек онда када се ћѕ÷ врати у канонски положаЉ. јрхиепископ —тефан и сви епископи ћѕ÷ то добро знаЉу, о томе смо не Љедном са Ьима разговарали. “о су им потврдили у разговорима, како ÷ариградски, тако и ћосковски ѕатриЉарх (оваЉ последЬи и при недавном разговору са г. »вановим, предсЉедником –епублике ћакедониЉе). “о Ље, уосталом, била и основа Ќишког споразума. ЌамЉесто да крену тим Љединим канонским путем, они се, нажалост, упорно држе свог самопроглашеног статуса ”аутокефалности”, остаЉуЮи у расколу, ван пуноЮе ѕравославне ÷ркве, сагласно ономе што им каза ✝—ава, епископ шумадиЉски, при сусрету у манастиру —в. Ќаума: ”≈во ти ништа, држи га чврсто.”

- ћени се, поштовани владико, као лаику, чини да —ѕ÷ пренаглашава питаЬе „стариЉег“, односно то да у раздобЪу осамостаЪиваЬа ћѕ÷, српска црква има статус „цркве маЉке“. —ве важниЉе православне цркве су постале аутокефалне тек у XX веку. Ўта су те разлике у пореРеЬу са сазнаЬем да се на простору данашЬе ћакедониЉе црковни живот одвиЉа столеЮима? »ма ли, рецимо, смисла градити велику причу, како што то раде неки код нас, на темеЪу историЉске чиЬенице да Ље ќхридска архипископиЉа стариЉа од ѕеЮке патриЉаршиЉе?

- ” праву сте, ќхридска јрхиепископиЉа Ље стариЉа од ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе. ќна води пориЉекло од £устиниЉане ѕриме (6. виЉек); Ьен канонски простор Ље све до 1219.г. покривао и епархиЉе тада основане ∆ичке јрхиепископиЉе, односно ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе. ќхридска јрхиепископиЉа Ље поново преузела епископиЉе ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе Ьеним првим неканонским и насилним укидаЬем (1459) све до прве обнове ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе (1557). “ада су под ЉурисдикциЉу ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе потпале не само Ьене, него и броЉне епархиЉе, како данашЬе ќхридске јрхиепископиЉе (ћѕ÷), тако и некадашЬе “рновске ѕатриЉаршиЉе (данашЬе Ѕѕ÷). ”кинуте су обЉе, скоро заЉедно (1776/7) да би ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа била обновЪена ѕатриЉарашким “омосом (1920/22), укЪучуЉуЮи и епархиЉе ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе у данашЬоЉ –епублици ћакедониЉи, као и данашЬе епархиЉе рашко-призренску и дабробосанску и др.

 о Ље ту ”маЉка”, а ко ”Юерка”? ќбЉе су бивале и Љедно и друго. ”ствари, ако веЮ таЉ Љезик (одавно превазиРени) употребЪавамо: обЉе су ”Юерке” ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе! ќно што Ље овдЉе битно, ниЉе уствари то, него од свих признати канонски поредак и простор сваке од Ьих двиЉе у одреРеним временским интервалима: сагласно том канонском свеправославно признатом поретку и устроЉству ево веЮ скоро 100 година епархиЉе диЉела историЉске ќхридске јрхиепископиЉе у областима данашЬе –епублике ћакедониЉе припадаЉу поново ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи, односно ѕравославноЉ ÷ркви —рпскоЉ. —ве те историЉске миЉене и промЉене ЉурисдикциЉе и Љедне и друге потврРуЉу при томе нешто што Ље изузетно важно: национални и државни фактор постао Ље први пут у историЉи ове ÷ркве одлучуЉуЮи у захтЉеву формираЬа и обнавЪаЬа ќхридске јрхиепископиЉе под именом ћѕ÷ (тек 1959). £ер национално (па и државно) она Ље покривала кроз виЉекове иданашЬе√рке и Ѕугаре и —рбе и ¬лахе и јрбанасе (као и ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа), као, наравно и данашЬе ћакедонце. «ато ниЉе случаЉан и Ьен канонски и еклисиолошки наЉисправниЉи назив: ѕравославна ќхридска јрхиепископиЉа.

ј”“»«јћ » —јћќƒќ¬ќК—“¬ќ –ј— ќЋј

- „увеним Ќишким договором из 2002 године, коЉег су се, истини за воЪу, македонски потписници касниЉе практично одрекли, било Ље договорено да —ѕ÷ „призна“ македонску цркву под називом „ќхридска архиепископиЉа“ али да она задржи своЉе име ћѕ÷ за, ако се тако може реЮи, „унутрашЬу употребу“. Ќедавно Ље руски патриЉарх  ирил поновио таЉ исти предлог, коЉи Ље у високим круговима у ћѕ÷, на свеопшто изненаРеЬе, дочекан са еуфоричним одобраваЬем. ЌиЉе ли то, заправо, оно на што инсистира српска црква Ц ћѕ÷ се враЮа у окриЪе —ѕ÷, тиме „окаЉава“ своЉ „грех“, а српска црква онда издаЉе ќхридскоЉ архиепископиЉи томос о аутокефалности? »ли ниЉе све баш тако Љедноставно?

- ƒа Ље —инод ћѕ÷ остао при свом прихватаЬу Ќишког споразума (Ьиме Ље практично ќхридска јрхиепископиЉа Ц ћѕ÷ добила ”самосвоЉност”) не би дошло до осниваЬа ѕравославне ќхридске јрхиепископиЉе на челу са сада утамниченим јрхиепископом £ованом, дотадашЬим чланом тог истог —инода, прихватившем —поразум и Љединство са ѕеЮком ѕатриЉаршиЉом. ”з то, сигурно Ље, тиме би дала могуЮност ѕравославноЉ ÷ркви —рпскоЉ да испуни своЉе обеЮаЬе и покрене питаЬе, преко ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе, стицаЬа аутокефалности ќхридске јрхиепископиЉе сагласношЮу свих помЉесних ÷ркава, искЪучиво мериторних за таЉ чин, путем на коЉи указуЉе и сам ћосковски ѕатриЉарх  ирило. ЌамЉесто тога, —инод ћѕ÷ Ље подлегао политичком притиску и партиЉско-идеолошком изборном набоЉу у ћакедониЉи оног тренутка, покренуо и подржао прогон јрхиепископа £ована, ≈пископâ, свештенства и монаштва ѕравославне ќхридске јрхиепископиЉе, Љедине канонски и свеправославно признате у ћакедониЉиЕ “име Ље стаЬе ÷ркве у ћакедониЉи постало Љош сложениЉе и безизлазниЉе.

∆ао ми Ље, али сам дужан да то кажем: садашЬа виша ЉерархиЉа ћѕ÷ показуЉе се недораслом да се одговорно и самостално суочи са овим црквеним проблемом; и даЪе препушта, као и Ьени претходници, да ЉоЉ политичари и идеолози намеЮу своЉа рЉешеЬа, доводеЮи Ље у Юорсокак. ѕри томе, она за све оптужуЉе —рпску ÷ркву, аутистички затворена у самодовоЪност свога раскола, одбиЉаЉуЮи да прихвати испружену братску руку и позив на Љедини могуЮи, вЉековним искуством провЉерени канонски пут оствариваЬа Љединства ÷ркве и црквеног самосталног достоЉанства древне ќхридске јрхиепископиЉе, кроз Ьено органско укЪучиваЬе у пуноЮу православне васеЪене.

- »ма мишлеЬа да се за ћѕ÷ уопште не исплати преговарати, Љер —ѕ÷ ни под коЉим условом ниЉе спремна македонскоЉ цркви „поклонити“ аутоекафалност, веЮ само аутономиЉу. ƒа ли Ље то тачно? ƒа ли —ѕ÷ има амбициЉе да бира епископе македонске цркве и да дугорочно диктира црковни живот у ћакедониЉи?

- »з горе реченог, потпуно Ље Љасно да Ље ѕравославна ÷рква —рпска потпуно отворена за истински братски диЉалог канонског рЉешеЬа статуса ÷ркве у ћакедониЉи, али без насиЪа и било какве политичке принуде. Ќа диЉалог меРу ÷рквама, као Љедини прави пут, без миЉешаЬа политике и политичара, управо што ме Ље подсЉетио Љедан од наЉумниЉих садашЬих првака македонског политичког живота: човЉек коЉи вЉеруЉе и коЉи зна шта Ље ÷рква и колико Ље поразно било какво миЉешаЬе споЪних фактора, посебно политичко-идеолошких, у Ьен поредак и живот. ќчекуЉемо од државних органа ћакедониЉе да то покажу и на дЉелу Ц престанком прогона и што хитниЉим ослобаРаЬем јрхиепископа охридског £ована, утамниченог због вЉерности Љединству ѕравославне ÷ркве.

—ћ»£≈ Ћ» »ћ≈ Ѕ»“» £јЅ” ј –ј«ƒќ–ј?

- ќпшти Ље утисак да у подтексту спора измеРу —ѕ÷ и ћѕ÷ стоЉи питаЬе имена македонске цркве и македонске нациЉе, наиме питаЬе коЉе намеЮу грчка држава и √рчка православна црква. ЌиЉе ли ово ипак више политички неголи канонски конфликт?

- Ўто се тиче назива ÷ркве, и сами сте примЉетили у Ќишком споразуму Ц то Ље било свакоме Љасно од самог почетка (1959) Ц да нашоЉ ѕатриЉаршиЉи, иако са безброЉ разлога настоЉи на васпоставЪаЬу древног назива ќхридске јрхиепископиЉе, не смета и употреба назива ћѕ÷. ћеРутим, имаЉуЮи у виду оствареЬе жеЪеног циЪа Ц пуне самосталности ÷ркве у ћакедониЉи, кроз Ьено признаЬе од свих ѕравославних ÷ркава, враЮамо се веЮ поставЪеном питаЬу: ÷рква коЉа Ље призвана да буде фактор Љединства свих народа, смиЉе ли бити Љабука раздора и мржЬе меРу народима, макар то било и именом?! «а човЉека коме Ље ÷рква и оствареЬе Ьене мисиЉе у сваком народу поЉединачно и у свим народима заЉедно од прворазредног значаЉа Ц одговор Ље Љасан.

- ѕод претпоставком да —ѕ÷ и ћѕ÷ договоре канонско окончаЬе спора, остаЉе питаЬе статуса ѕравославне охридске архиепископиЉе владике £ована, коЉу македонске власти не признаЉу и прогоне. ѕознато Ље да —ѕ÷ захтева хитно пуштаЬе владике £ована из затвора и Ља, наравно, сматрам да Ље таЉ захтев сасвим оправдан и разуман. јли, проблем остаЉе Ц може ли се десити да ћакедониЉа заправо добиЉе две цркве, обе „охридске“, или Юе српска црква ипак инсистирати да се обе уЉедине?

- —вима Ље познато да Ље до обнове диЉалога и истинског рЉешеЬа црквеног питаЬа у ћакедониЉи немогуЮе доЮи без ослобаРаЬа из затвора јрхиепископа охридског £ована. »наче, канонска ќхридска јрхиепископиЉа ниЉе створена да буде паралелна ÷рква и ЉерархиЉа у ћакедониЉи, некаква ”српска” архиепископиЉа, Љош маЬе да буде сметЬа за оствареЬе Љединства, веЮ мост узаЉамног помиреЬа и канонског постизаЬа пуне самосталности ќхридске јрхиепископиЉе Ц ћѕ÷. ƒа Ље уЉедиЬеЬе православне ЉерархиЉе у ћакедониЉи вапиЉуЮа потреба и могуЮност потврРуЉе не тако давно превазилажеЬе раскола и уЉедиЬеЬе ЉерархиЉе у ѕравославноЉ ÷ркви ЅугарскоЉ., васпоставЪаЬе Љединства ћосковске ѕатриЉаршиЉе и –уске «аграничне ÷ркве, превазилажеЬе америчког раскола у ѕравославноЉ ÷ркви —рпскоЉ итд.

- ” неким медиЉима у ћакедониЉи главна тема протеклих дана био Ље наводни сукоб измеРу –уске православне цркве и ÷ариградске патриЉаршиЉе, коЉи, како кажу, слаби позициЉу —ѕ÷ у односу на ћѕ÷. Ўта Ље од свега тога истина?

- ÷ариградска и ћосковска ѕатриЉаршиЉа, као и остале ѕравославне ÷ркве, одговорно се припремаЉу за ¬елики —абор ѕравославне ÷ркве. ” том циЪу одржава се почетком марта сабраЬе свих првоЉерараха аутокефалних ѕравославних ÷ркава, на коме учествуЉе и ѕатриЉарх »ринеЉ са своЉим сарадницима.

- —асвим на краЉу овог разговора, поштовани владико, реците нам шта Ље следеЮе на релациЉи Ѕеоград Ц —копЪе? ƒо када Юе преговори бити замрзнути?  о Ље сада на потезу?

- ”вЉерен сам да би што хитниЉе ослобаРаЬе јрхиепископа £ована било свесрдно поздравЪено у ÷ариграду од ѕатриЉараха и представника свих ѕравославних ÷ркава и да би то помогло ствараЬу позитивне климе на овоЉ конференциЉи у односу на ћѕ÷ и тиме постало предуслов истинског и правог братског диЉалога.

Ѕранко √ероски

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

03 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0