Srpska

–адуj се, светитеЪу  римски

»забрани светитеЪу ÷ркве ѕравославне и исповедниче, засиЉавши земЪи нашоЉ у области кримскоЉ, као светозарно светило, добро се потрудивши и за име ’ристово гоЬеЬе претрпевши, прославЪаЉуЮи √оспода  оЉи те прослави,  оЉи нам Ље даровао тебе новог молитвеника и помоЮника, узносимо ти похвално поЉаЬе: ослободи нас од свих болести душевних и телесних и укрепи нас да истински останемо у ѕравославЪу, да ти у умиЪеЬу кличемо: –адуЉ се, светитеЪу  римски исповедниче Ћуко, лекару добри и милостиви (кондак 1).

††††

—ваки педаЪ земЪе кримске освеЮен Ље молитвама —ветог Ћуке, мученика и исповедника, јрхиепископа кримског и симферопоЪског, лекара добро и милостивог.  ао пастир добри лечио Ље душе, а као Љедан од водеЮих светских хирурга лечио Ље тело. » у доба наЉстрашниЉих прогона хришЮанства, код Ьега се у операционоЉ сали налазила икона. ƒанас Ље Ьегова икона у свим православним црквама а у симферопоЪскоЉ —аборноЉ цркви —вете “роЉице почиваЉу Ьегове свете мошти.  ажу да се у тоЉ цркви у ове тешке и немирне дане стално узносе молитве и да су на гробу —ветог Ћуке  римског на симферопоЪском градском гробЪу стално упаЪене свеЮе и да цвеЮе на Ьему чудесно мирише. ∆итеЪи целог  рима знаЉу и срцем осеЮаЉу да их Ьихов добри владика никад у невоЪи ниЉе оставЪао и да и данас бдиЉе над Ьима и √осподу се за Ьих моли.

—вети Ћука  римски (¬оЉно-£асенецки) многе Ље невоЪе преживео у свом овоземном животу. Ѕио Ље то живот пун страдаЬа. јли светитеЪ каже да Ље заволео страдаЬе Љер Ље и у наЉтежим животним ситуациЉама осеЮао да ниЉе сам, него да Ље √оспод уз Ьега и да му помаже да носи своЉ крст. ќ томе Ље писао и у кЬизи насловЪеноЉ Ђ«аволео сам страдаЬеї. ” том бисеру духовне кЬижевности, измеРу осталог, пише: Ђ” маЉу 1946. године владика Ћука био Ље премештен на дужност јрхиепископа симферопоЪског и кримског. ” то време на здравЪе архиепископа Ћуке све више су се одражавале недаЮе кроз коЉе Ље пролазио током свог тешког живота као и последице напорног рада.

–ат Ље  риму нанео страшне ране. √радови су били разрушени, а села у згаришта претворена. Ќа местима многоброЉних кримских цркава биле су рушевине. јрхиепископ Ћука уложио Ље много напора у обнову цркава и обнавЪаЬе богослужеЬа у Ьима. ≈кономска ситуациЉа била Ље веома тешка. ¬ладика Ћука био Ље спреман да свима помогне. √ладне Ље хранио, а стотине болесника са целог  рима хрлиле су ка дому архиЉереЉа на бесплатан лекарски преглед код владике Ћуке.

—итуациЉа у ≈пархиЉи кримскоЉ била Ље веома тешка. Ќа читавом  риму пред рат Ље била отворена Љедна Љедина црква. ѕа иако су цркве почеле полако да се отвараЉу, ниЉе било ни свештеничких одежди, ни богослужбених кЬига, ни тамЉана, ни свеЮа, ни уЪа за кандило.ї

ЌиЉе било цркава, али Ље зато владика Ћука ЪубавЪу, молитвом поукама и личним примером градио нерукотворене храмове у срцима Ъуди. ЌиЉе било уЪа за кандило, али Ље зато у владикином срцу горело неугасиво кандило вере коЉа и данас обасЉава цео  рим.

ѕочео Ље „асни ѕост. ЅогослужеЬа —ветог Ћуке  римског током „асног ѕоста траЉала су и по пет сати. ѕосебну пажЬу посвеЮивао Ље беседама. Мегове смеле беседе и смели поступци узнемиравали су безбожне прогонитеЪе, али су зато привлачили срца многих Ъуди. ” цркву су кришом навраЮали студенти, учитеЪи, библиотекари и инжеЬери. ѕоштовали су га не само верници, него и иноверци, па чак и безбожници.  олико Ље био воЪен владика Ћука  римски сведочи и Љедан необичан пример записан у кЬизи Ђ«аволео сам страдаЬеї.

Ђѕочетком 1951. године архиепископ Ћука био Ље послом у ћоскви и авионом се вратио у —имферопоЪ. ѕолуслепи владика збуЬено Ље стаЉао испред аеродромске зграде не знаЉуЮи како да стигне куЮи. √раРани су га препознали и помогли му да уРе у аутобус.  ад се припремао да сиРе на своЉоЉ станици, догодило се нешто чудесно. Ќа молбу путника возач Ље скренуо с линиЉе, прошао три додатна кварта и зауставио аутобус пред самом капиЉом куЮе у ЅолничкоЉ улици, где Ље владика Ћука живео. ¬ладика Ље изашао из аутобуса уз аплауз оних коЉи Љедва да су и улазили у цркву.ї

ѕочетком 1955. године владика Ћука потпуно Ље ослепео. Ѕез очиЬег вида остао Ље човек коЉи Ље вратио вид хиЪадама Ъуди. £ош док Ље био млад лекар, код Ьега су куЮи долазили ослепели Ъуди тако што би на челу огромне колоне обично био неко коме Ље веЮ вратио вид, а иза Ьега би се протезала километарска колона слепих Ъуди са штаповима у рукама. ќ тим данима с ЪубавЪу Ље писала владикина сестра. ќстало Ље забележено да се након губитка вида владика никад ниЉе жалио.

” децембру 1954. године у —имферопоЪу се одржавало заседаЬе свештенства ≈пархиЉе кримске. јрхиепископ Ћука Ље, измеРу осталог, рекао: Ђ» знаЉте и веруЉте да Ље мало стадо ’ристово непобедиво. Ќико му ништа не може и оно се ничега не боЉи управо зато што зна и заувек чува речи ’ристове: —азидаЮу ÷ркву своЉу, и врата пакла неЮе Ље надвладати (ћт. 16, 18). ƒакле, ако чак ни врата адова неЮе надвладати Мегову ÷ркву, Мегово мало стадо, зашто онда да будемо узнемирени, да бринемо, да се жалостимо?!ї ¬ладика Ћука ниЉе говорио кришом, него отворено, у цркви. ћноге Ље тада умирио, многе у вери учврстио.  ако Ље некад на земЪи чинио и неуморно се молио тако се и данас моли пред ѕрестолом ЅожиЉим за мир на  риму.

04 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0