Srpska

ƒо спасеЬа стазама светих отаца

††††

Ѕлага истина о свиЉету, човЉеку и Ьеговом спасеЬу била Ље премудро обЉавЪена самим √осподом ’ристом. —воЉом ЉеванРелском проповЉеРу ќн Ље посвЉедочио безграничну Ъубав према човЉеку и показао да Ље наше спасеЬе заиста реалан догаРаЉ коЉи се изобилно нуди свима. ћеРутим сва ЉеванРелска истина Ље своЉе коначно тумачеЬе и обЉашЬеЬе добила у дЉелима свети отаца и учитеЪа наше ÷ркве. ќни су приЉе свега своЉим усрдним начином хришЮанскога живЪеЬа достигли духовно савршенство, показавши тиме да ЉеванРелска проповЉед ниЉе лаж или обмана, него провЉерен пут коЉи води у вЉечност.  ао живи примЉер коЉи свЉедочи о истинитости хришЮанске религиЉе, —вети оци су открили сву радост и Ъепоту хришЮанскога живЪеЬа и спасЬеа кроз ÷ркву. ”право захваЪуЉуЮи Ьима многе таЉне и истине наше вЉере остале су неповрЉеРене и сачуване у своЉоЉ спасоносноЉ форми. Ќа таЉ начин раРало се и богословЪе као чврсти темеЪ на коме стоЉи сама ÷рква, коЉа у своЉ своЉоЉ чистоЮи Љош од апостолских времена чува вЉеру и предаЉе то велико богатство своЉим члановима. ††

£ош од раних хришЮанских времена преко светих апостола, а затима преко Ьихови наслиЉедника ÷рква кроз многовЉеквну историЉу свога постоЉаЬа духовно руководи своЉ вЉерни народ на путу к ÷арству небеском. Ѕогато светоотачко наслиЉеРе виЉековима Ље градило ÷ркву као заЉеднцу Ъуди жеЪних »стине и спасеЬа. Ќи Љедна епоха и временски период ниЉе осЉетио дефицит светоотачког присутства, као што то ниЉе случаЉ ни данас у савременом животу. Ќови подвижници благочешЮа, учитеЪи и пастири васеЪене надахнути ƒухом —ветим свЉедоче и чуваЉу ÷ркву ’ристову као непоколебЪиви стубови ѕравославЪа. Михов живот Ље неодвоЉив од ЅогочовЉека ’риста, Љер главна и основна истина према коЉоЉ се они стреме Љесте богопознаЬе и обожеЬе. «бог тога следоваЬе животу и дЉелу светих отаца Љесте правилни избор свакога православног човЉека.

—ледоваЬе житиЉам светитеЪа и подражаваЬе Ьиховог земаЪскога подвига, воде нас к исправном начину духовнога живЪеЬа. ѕошто Ље сва природа човЉекова повреРена гриЉехом, савршенство хришЮанина у духовном животу немогуЮе Ље без сталног духовног руководства. ћноги Ъуди пришавши ÷ркви, немогу одмах да усвоЉе сву истину ’ришЮанскога живЪеЬа. «бог тога сваки вЉерник осЉеЮа потребу да пред собом има живи образ некога коЉе Ьему потпуно Љеднак, а коЉе опет на дЉелу посвЉедочио да Ље живот по £еванРеЪу заиста могуЮе остварити. » таЉ образ свЉедочанства даЉе нам се несебично у лицима светих отаца коЉи су земаЪски представници небеске ÷ркве. £ер и светитеЪи су били обични Ъуди, као и ми, али су имали Љаку силу духа, коЉу су потпуно усмЉерили стицаЬу савршенства коЉе их Ље одвело у живот вЉечни и заЉедницу са Ѕогом. —воЉим благочестивим и богоугодним начином живЪеЬа они су открили основу и суштину овоземаЪског живота. Ќа таЉ начин ми можемо реЮи да су свети оци у буквалном смислу наши духовни васпитачи, коЉи своЉим примЉером даЉу одговоре на сва питаЬа коЉа се поЉавЪуЉу у нашем духовном животу. ќни нас духовно укрепЪуЉу и храбре на нашем овоземаЪском путу, своЉим молитвеним заступништвом пред √осподом, они нам помажу да савладамо све препреке коЉе нас одвлаче од правилнога хришЮанскога пута. «бог тога Ље читаЬе житиЉа светих, насушна потреба свакога православнога хришЮанина. ѕред нама животи светитеЪа предстаЉу као духовни светионици коЉи освЉетЪаваку пут нашим душама коЉе плове по бурном мору овоземаЪскога живота. ” Ьима се откриваЉу сва она своЉства коЉа треба да красе човЉека на путу ка савршенству.

—воЉ лични подвиг и духовно искуство свети оци су несебично преточили у богато литературно наслиЉРе и предали га вЉернима. ” Ьима су они изложили своЉе мисли, своЉе срце, образ свога живота коЉи води спасеЬу и духовном савршенству. —вета ÷рква Ље увиЉек са великим поштоваЬем Ьеговала светоотачку литературу као веома битан и важан аспект свога мисионарскога дЉелаЬа. —вети »гЬатиЉе ЅроЉчанинов свЉедочи да су светоотачка дЉела написана под утицаЉем —ветога ƒуха и у своЉоЉ основи имаЉу свето £еванРеЪе ’ристово[1]. Михов и извор и краЉ Љесте —вето ѕисмо. —ветоотачка дЉела тумаче нам и откриваЉу суштину светога £еванРеЪа. «бог тога савко ко жели да добиЉе истинско познаЬе –иЉечи ЅожиЉе, дужан Ље изучавати свете оце. »з Ьих ми такоРе сазнаЉемо како треба да усвоЉимо и испунимо ЉеванРелске заповЉести. ƒругим риЉечима речено, потребно Ље научити од светих отаца како се правилно борити против гриЉеха и искушеЬа, те како Ѕогоугодно вршити молитвени подвиг и врлински живот уопште. «бог тога свети »гЬатиЉе са пуним правом упореРуЉе кЬиге светих отаца са богатом ризницом цЉелитеЪних трава, где душа хришЮанина може да наРе лиЉек за сваку своЉу гриЉехом наЬету рану. ’ришЮанин коЉи изучава дЉела светих отаца храни своЉу душу небеском храном, коЉа га побуРуЉе на праведан живот и испуЬаваЬе духовних подвига.

√лавна тема и питаЬе коЉе прожима цЉелокупно светоотачко наслиЉеРе Љесте спасеЬе и оствареЬе живота са Ѕогом. ѕолазеЮи од сазнаЬа да Ље Ъудска природа повриЉеРена гриЉехом, те да гриЉех човЉека отуРуЉе од Ѕога и спасеЬа, они излажу своЉе лично искуство борбе против гриЉеха ради сЉедиЬеЬа са √осподом. ќчистивши своЉу душу од грЉеховне нечистоте, захваЪуЉуЮи усрдним подвизима и испуЬеЬу ЉеванРелски заповЉеди, они су успЉели да остану доследни свога хришЮанскога позива те да добиЉу виЉенац вЉечне славе од √оспода.

“ако свети ћакариЉе ≈гипатски поучава да Ље спасеЬе резултат узаЉамне сарадЬе човЉекове воЪе и ЅожиЉе благодати. ѕут спасеЬа могу проЮи само они коЉи се стално хране благодаЮу —ветога ƒуха, а вараЉу се они коЉи сматраЉу да се могу очистити од гриЉеха своЉом сопственом моЮи[2].

ѕотпуно идентично о спасеЬу говори свети £ефрем —ирин Ц у човЉеку су два закона : закон гриЉеха коЉи га вуче на своЉу страну и закон благодати коЉи га вуче ка небу. «ато спасеЬе бива ЅожиЉом благодаЮу, по мЉери вЉере и Ъубави човЉека[3].

—вети £ован «латоуст говори о могуЮности спасеЬа искЪучиво посредством благодати коЉа Ље у своЉ своЉоЉ пуноЮи дарована ÷ркви кроз —ина ЅожиЉег коЉи Ље Ьена глава. “а благодат ниЉе принуРуЉуЮа, Љер се даруЉе Ѕогом, а човЉек своЉом слободном воЪом и врлинама треба да Ље прими и тако одговори на Ъубав ЅожиЉу. «ато благодат Ц спасеЬе, често одступа од човЉека када он упорно остаЉе у гриЉеху[4].

—вети симеон Ѕогослов поставЪа благодат као циЪ хришЮанскога живота и уопште као циЪ цЉелокупног ЅогочовЉечанског домостроЉа спасеЬа. —ин ЅожиЉи се оваплотио да сви коЉи вЉеруЉу у Мега приме благодат —ветога ƒуха и да се на таЉ начин препороде и обнове. Ќо да би се стекла благодат, основна врлина коЉа коЉу треба наЉприЉе имати Љесте вЉера. ќна Ље сила коЉа очишЮуЉе очи срца Ц ум и разум да би могли видЉети Ѕога онако како Ље то заповЉеРено у £еванРеЪу. ††

» многи други дивни и богомудри мужеви наше свете ÷ркве такви као што су свети јтанасиЉе ¬елики, свети √ригориЉе Ќиски, свети ћаксим »сповЉедник, а такоРе и наши савременици свети ƒимитриЉе –остовски, свети “ихон «адонски, Ќикифор јстрахаЬски, свети »гЬатиЉе ЅроЉчанинов, свети £устин ѕоповиЮ, свети ЌиколаЉ ¬елимировиЮ у своЉим дЉелима премудро откриваЉу таЉне и истине православног богословЪа. ќно што Ље заЉедничко код свих Љесте Љединствени и канонски поглед на цЉелокупно црквено исповЉедаЬе. ѕравославна ÷рква Ље виЉековим чувала чистоЮу своЉе вЉере. »зворно £еванРелско учеЬе ’ристово управо Ље Љедино сачувано у ѕравославноЉ ÷ркви до данашЬих дана захваЪуЉуЮи светим оцима. «бог тога Ље важно да одговоре на сва питаЬа коЉа се тичу правилног хришЮанског живЪеЬа, и спознаЬа истина и догмата наше вЉере тражимо у светоотачкоЉ литератури.

[1] »гумен ћарк Ћозинский. ƒуховна€ жизнь мир€нина и монаха по творени€м и письмам епископа »гн€ти€ Ѕр€нчанинова.ћосква 1977. —тр.33.

[2] јрхимандит £устин ѕоповиЮ. ѕроблем личности и познаЬа по учеЬу св. ћакариЉа ≈гипатског. ѕут ЅогопознаЬа. —тр. 69.

[3] јрхимандит др. £устин ѕоповиЮ. ƒогматика ѕравославне ÷ркве.  Ь. III. —тр.552.

[4] јрхимандит др. £устин ѕоповиЮ. ƒогматика ѕравославне ÷ркве.  Ь. III. —тр 553.

18 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0