Srpska

ќ крстоносноЉ, страдалноЉ историЉи ћитрополиЉе црногорско-приморске

 Ьига "»сториЉа ћитрополиЉе црногорско-приморске 1918Ц2009.“ проф. др јлександра —таматовиЮа представЪена Ље пред никшиЮком публиком у петак 14. марта 2014, у ÷рквено-народном дому —ветог ¬асилиЉа ќстрошког.

ѕоменуто дЉело, коЉе Ље из штампе изишло у издаЬу "”нирекса“ почетком године, петнаеста Ље по реду кЬига проф. др јлександра —таматовиЮа. Моме аутор обраРуЉе посЪедЬи и наЉбурниЉи период у историЉи ћитрополиЉе црногорско-приморске, током коЉег су се десила Ьена наЉвеЮа страдаЬа као институциЉе, а кроз то и Ьеног монаштва и свештенства.

” представЪаЬу "»сториЉе ћитрополиЉе црногорско-приморске 1918Ц2009." учествовали су Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе, протоЉереЉ-ставрофор √оЉко ѕеровиЮ, ректор ЅогословиЉе —ветог ѕетра на ÷етиЬу и историчар др ¬ладимир £овиЮевиЮ.

††††

ѕригодном риЉечЉу броЉноЉ публици на краЉу вечери обратио се и сам аутор.
ќвом приликом преносимо обраЮаЬе ѕреосвеЮеног ≈пископа √. £оаникиЉа током промоциЉе наЉновиЉе —таматовиЮеве кЬиге у ЌикшиЮу.

"ќво Ље само дио онога што Ље професор —таматовиЮ веЮ урадио, Љер како сам чуо, завршио Ље комплетну историЉу ћитрополиЉе црногорско-приморске од Ьеног настанка до новиЉег времена, а ова кЬига Ље само завршна. јко Ѕог да, чекамо Љош Љедну опширну кЬигу историЉе ћитрополиЉе црногорске од Ьеног осниваЬа до 1918. ” очекиваЬу изласка и друге кЬиге др —таматовиЮа имамо прилику да читамо савремену историЉу ћитрополиЉе, да кажемо наЉновиЉу, посЪедЬих стотиЬак година. “о нам Ље, донекле, у сЉеЮаЬу макар поЉедини подаци, а овдЉе Юете наЮи много тога што до сада нисте знали или што Юе проширити ваше видике на ову тему. ”казао бих на неке важне карактеристике ове теме“.

"—уштинска ствар у историЉи ћитрополиЉе Ље Ьен непрекинути и непоремеЮени континуитет од осниваЬа 1219. године до дана данашЬег. Мен оснивач Ље —вети —ава, она Ље послиЉе ∆ичке Љедна од водеЮих ≈пископиЉа —рпске ÷ркве од самог осниваЬа. Мен значаЉ Ље био наглашен веЮ од самог осниваЬа, Ьена културна дЉелатност, ако узмемо у обзир писменост коЉа се развиЉала на подручЉу ћитрополиЉе, а довоЪно Ље да поменемо »ловичку крмчиЉу, √орички зборник, ÷рноЉевиЮа штампариЉу, штампара Ѕожидара ¬уковиЮа и наравно Ьену новиЉу културну историЉу, кад све то имамо у виду, Ьен идентитет Ље толико Љасан да ако Ље нешто Љасно у нашоЉ историЉи, што се тиче идентитета и континуитета, заслугом црногорских митрополита, свештенства и народа, овдЉе све врло Љасно, Ьен светосавски идентитет, Ьена светосавска култура, просвета, писменост Юирилична“.

††††

"ћеРутим, желио бих да истакнем Љош нешто. Ќаиме, веЮ 1752. ѕеЮки ѕатриЉарх јрсениЉе II додЉеЪуЉе ћитрополиту црногорском ¬асилиЉу титулу егзарха светог ѕеЮког трона. Ќаравно, може се дати више тумачеЬа тог зваЬа и у смислу чувара, а егзарх може бити и изасланик, односно опуномоЮеник ѕатриЉархов за поЉедине послове у оквиру ÷ркве. “о Ље био ћитрополит ¬асилиЉе у кризним временима приЉе укидаЬа ѕеЮке патриЉаршиЉе када се поЉавило толико нерешивих проблема за —рпску ÷ркву, а и намЉера ѕорте и ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе Ље била да се —рпска ÷рква укине“.

"“а ближа веза измеРу ћитрополита црногорских и ѕеЮких патриЉараха ниЉе била само од ћитрополита ¬асилиЉа ѕетровиЮа, него и много раниЉе, од ћитрополита ƒанила ѕетровиЮа, па и раниЉе. —ве се то може пратити, али некако ѕетровиЮи су наЉистакнутиЉи.  ада Ље требало да се хиротонише ћитрополит ƒанило на ѕеЮком трону тада Ље био поставЪен патриЉарх √рк, Љер Ље то било послиЉе оне прве велике сеобе, када се —рпска ÷рква и српски народ замЉерио “урскоЉ и ѕорта Ље инсталирала личност, на ѕеЮком трону био Ље јрхиЉереЉ и ѕатриЉарх, признати патриЉарх коЉи ниЉе лоше радио у то вриЉеме, али ћитрополит ƒанило Ље хтио да се рукоположи, не код тог ѕатриЉарха у ѕеЮи коЉи Ље био наметнут од стране ѕорте, него код избЉеглог ѕатриЉарха јрсениЉа, Љер Ље он таЉ коЉи носи континуитет —рпске ÷ркве. » ишао Ље у —ечуЉ да прими епископску хиротониЉу, да не говоримо о томе колика Ље била борба ћитрополита ¬асилиЉа за очуваЬе ѕеЮког трона“.

††††

"” нашоЉ историографиЉи поЉедини кажу како су црногорски ћитрополити долазили у сукоб са пеЮким ѕатриЉарсима. » Љесу, али са онима коЉи су били наметнути од стране ѕорте и ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе.  ада Ље ћитрополит ¬асилиЉе ѕетровиЮ био на трону цетиЬских ћитрополита он пише Љедном приЉатеЪу у –усиЉи коЉи Ље био у рускоЉ царскоЉ служби и жали се на ѕеЮког ѕатриЉарха √аврила коЉи Ље био √рк, наметнути ѕатриЉарх, Љер су веЮ до те мЉере били велики проблеми у ѕатриЉаршиЉи да се она Љедва одржавала, понекад су на Ьеном престолу били √рци коЉе наш народ, наши архиЉереЉи ниЉесу прихватали. ћитрополит ¬асилиЉе се жали на тог ѕатриЉарха √аврила √рка коЉи се боЉи за то да доРе на ѕеЮки престо —рбин ѕатриЉарх и каже: ќн прогони српске архиЉереЉе и клевета их код ѕорте да су веЮи каури од ÷рногораца. ј веЮ су се ÷рногорци били добро замЉерили ѕорти“.

"≈то какав Ље био однос црногорских ћитрополита према ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи Љош приЉе укидаЬа, а кад Ље, нажалост, дошло до укидаЬа ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе то Ље изведено од стране ѕорте, али уз пристанак и уз сарадЬу ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе. Ўта да радимо, то Ље историЉа. ћи волимо ÷ариградску ѕатриЉаршиЉу, то Ље нама маЉка ÷рква, волимо браЮу √рке, али историЉа доноси разне сукобе и то морамо гледати непристрасно. ƒакле, ѕатриЉаршиЉа Ље укинута на таЉ начин да се у документима каже да се она више никада не помиЬе, као да Ље ниЉе ни било. —ви епископи испод —аве и ƒунава на подручЉу “урске су морали то да прихвате и веЮина су се повукли. ƒуго времена би нам требало да испричамо како Ље било тешко одржавати наше епископиЉе, морали су да се плаЮаЉу порези, морало Ље све да се плаЮа. Ќарод Ље осиромашио, све Ље опет морало по народу и наш народ се борио док Ље могао, а веЮ су поЉедине епископске катедре почели да преузимаЉу √рци и то су тада наизглед лако извршили“.

††††

ћитрополиЉа црногорска сачувала свиЉест о континуитету —рпске ÷ркве.

"’ерцеговачки ћитрополит се побунио и ниЉе признао укидаЬе ѕатриЉаршиЉе, али ништа, на жалост, ниЉе могао да учини.  о ниЉе признао и ко Ље нешто учинио Ц црногорски митрополити. Ќису признали укидаЬе ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе и борили су се да се она обнови и правилно су проциЉенили наши Ъуди из доба краЪа Ќиколе када се говорило о улози ћитрополиЉе да Ље ћитрополиЉа црногорска сачувала свиЉест о континуитету —рпске ÷ркве и она Ље таЉ континуитет и наставила. Ѕез обзира на ове приче о аутокефалиЉи, Ъуди коЉи немаЉу поЉма о историЉи баве се тим темама, дакле логично Ље било када су се створили услови да се воЪом ÷ркве изврши обнавЪаЬе ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе и ту Ље велику улогу, лавовску улогу имао стари митрополит ћитрофан Ѕан и, морамо да кажемо, никшиЮки ≈пископ  ирило ћитровиЮ, а можда понаЉвеЮу ћитрополит пеЮки тада √аврило ƒожиЮ, потоЬи ѕатриЉарх српски“.

"—ве Ље то на понос ћитрополиЉе црногорске и приморске, а овдЉе желим, нарочито, да истакнем велику и значаЉну улогу Љедног духовног горостаса ћитрополита √аврила ƒожиЮа. ЅоЉим се да смо га мало запоставили“.

"ƒа се осврнем мало на садржаЉ ове кЬиге о страдаЬу ћитрополиЉе у току рата, а и послиЉе рата. ¬еЮ сте доста чули о страдаЬу свештенства, нешто Ље писано у току рата, а и послиЉе рата. ћитрополит £оаникиЉе Ље убиЉен послиЉе рата, по завршетку ƒругог свЉетског рата и то без суда и пресуде. √роба му се не зна, не знамо гдЉе су Ьегове свете кости, спомен му Ље затуцан, ниЉе се смЉело Ьегово име поменути у ÷рноЉ √ори дуго времена. ѕослиЉе Ьега долази такоРе Љедан велики горостас, како Ље говорио прота ћилан —авовиЮ из  уча: ћитрополиЉа има ЅожЉи благослов да на Ьено чело долазе свети Ъуди. ЌиЉесу сви свети, али он Ље то тако доживио, Љер Ље познавао ћитрополита јрсениЉа, а како Ље тек он мученик прошао“.

"—амо зато што Ље био антикомуниста у души и што ниЉе могао прихватити толико насиЪе над ÷рквом, гоЬеЬе ÷ркве, ниЉе се са тим могао сагласити, он Ље оклеветан, оптужен, неправедно осуРен, утамничен. » не само то, него му Ље било забраЬено да се икад више врати у ÷рну √ору. ќн Ље исповЉедник новиЉег времена историЉе ћитрополиЉе црногорско-приморске. ¬елика личност, свети човЉек“.

††††

"ќва кЬига Ље, добрим диЉелом, свЉедочанство о историЉи новиЉег страдаЬа ћитрополиЉе црногорско-приморске. „итава Ьена историЉа, од почетка до краЉа, Ље крстоносна страдална историЉа, али тиме се она и посвЉедочила и потврдила и у томе Ље Ьен велики духовни, историЉски културни и сваки други значаЉ“.

ќрганизатор промоциЉе била Ље ÷рквена општина ЌикшиЮ у чиЉе име Ље сабраЬе поздравио ЉереЉ ћиодраг “одоровиЮ, старЉешина никшиЮког —аборног храма —ветог ¬асилиЉа ќстрошког.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

19 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0