Srpska

 рим Ље увек био и остао део –усиЉе - Ќј“ќ може да долази у —евастопоЪ нама у госте, а не ми Ьима

ќбраЮаЬе председника –уске ‘едерациЉе ¬ладимира ѕутина нациЉи, 18. марта 2014. године, у √еоргиЉевскоЉ дворани у  ремЪу, коЉем Ље присуствовао комплетан састав —авета ‘едерациЉе и ƒржавне ƒуме, прве личности свих руских федералних Љединица, председник ƒржавног савета  рима ¬ладимир  онстантинов и кримски премиЉер —ергеЉ јксЉонов

„ƒобар дан, уважени чланови —авета ‘едерациЉе, уважени посланици ƒржавне ƒуме! ”важени представници –епублике  рим и —евастопоЪа - они су овде, меРу нама, граРани –усиЉе, становници  рима и —евастопоЪа! (аплауз)

††††

ѕоштовани приЉатеЪи, данас смо се окупили због питаЬа коЉе Ље за нас од животног и историЉског значаЉа. Ќа  риму Ље 16. ћарта одржан референдум коЉи Ље протекао у пуном слкаду са демократским процедурама и меРународно-правним нормама.

” гласаЬу Ље учествовало више од 82 одсто бирача. ¬ише од 96 одсто се изЉаснило за присаЉедиЬеЬе –усиЉи. ќве броЉке су више него убедЪиве.

ƒа би се схватило зашто Ље направЪен управо овакав избор, довоЪно Ље знати историЉу  рима, знати шта Ље –усиЉа значила и шта значи за  рим, а шта  рим за –усиЉу.

Ќа  риму Ље буквално све натопЪено нашом заЉедничком историЉом и поносом. “у Ље древни ’ерсонес у коЉем се крстио свети кнез ¬ладимир. Мегов духовни подвиг - окретаЬе православЪу - предодредио Ље заЉедничку културну, вредносну и цивилизациЉску основу коЉа обЉедиЬава народе –усиЉе, ”краЉине и ЅелорусиЉе.

Ќа  риму су гробови руских воЉника чиЉом храброшЮу Ље  рим 1783. ушао у састав –уске империЉе.

 рим Ље и —евастопоЪ, град-легенда, град велике судбине, град-тврРава и ƒомовина руске црноморске ратне флоте.

 рим су и Ѕалаклава и  ерч, ћалахов курган и —апун-гора. —вако од тих места свето Ље за нас Љер су то симболи руске воЉничке славе и невиРеног Љунаштва.

 рим Ље и Љединствена легура култура и традициЉа разних народа. » тиме Ље налик на велику –усиЉу у коЉоЉ током векова ниЉе нестао нити се растворио ни Љедан етнос. –уси и ”краЉинци и кримски “атари и представници других народа Юивели су и трудили се на кримскоЉ земЪи Љедни поред других, чуваЉуЮи своЉу самобитност, традициЉу, Љезик и веру.

”осталом, од данашЬих 2.200.000 становника кримског полуострва - готово милион и по су –уси, 350.000 Ље ”краЉинаца коЉи претежно говоре руски као своЉ матерЬи Љезик и око 290-300 хиЪада кримских татара чиЉи Ље добар део - како Ље референдум показао - такоРе ориЉетисан прем –усиЉи.

ƒа, био Ље период у коЉем Ље према кримским “атарима, исто као и према неким другим народима ———–, била учиЬена тешка неправда. ќдмах да кажем: од репресиЉа су тада пострадали многи милиони Ъуди разних националности, а наЉвише, наравно, –уса.

 римски “атари су се вратили на своЉу земЪу. —матрам да мораЉу бити донете све потребне политичке и законодавне коЉе Юе завршити процес рехабилитациЉе кримско-татарског народа , одлуке коЉе Юе повратити Ьихова права и потпуно им вратити углед.

ћи се са уважаваЬем односимо према представницима свих нациЉа коЉе живе на  риму. “о Ље Ьихова заЉедничка куЮа, то Ље Ьихов завичаЉ и зато Юе бити правилно да на  риму - знам да  римЪани ово подржаваЉу - буду три равноправна државна Љезика: руски, украЉински и кримско-татарски (аплауз).

ѕоштоване колеге! ” срцима и у свести Ъуди  рим Ље увек био и остао неодвоЉиви део –усиЉе. ”беРеност у то, заснована на истини и правичности, била Ље непоколебЪива, преносила се са колена на колено и пред Ьом бу били немочни и време и драматичне промене коЉе смо преживЪавали, коЉе Ље преживЪавала наша земЪа током целог 20. века.

ЅоЪшевици су после револуциЉе из различих разлога - нека им Ље Ѕог судиЉа - у састав ”краЉинске савезне републике укЪучили велике териториЉе историЉског Љуга –усиЉе. “о Ље било ураРено без узимаЬа у обзир националног састава становништва, а данас Ље савремени Љугоисток ”краЉине.

ѕотом Ље 1954. године уследила одлука о укЪучиваЬу у састав ”краЉине и кримске области. ”спут Ље предат и —евастопоЪ, иако Ље имао савезни сстатус. »нициЉатор свега био Ље лично шеф комунистичке партиЉе —овЉетског —авеза ’рушчов. Ўта Ље био Ьегов мотив за све то - тежЬа да задобиЉе подршку украЉинске номенклатуре или да заглади сопствену кривицу за масовне репресиЉе у ”краЉини током 30-их година - нека разЉашЬаваЉу историчари.

«а нас Ље важниЉе нешто друго: то што Ље та одлука била донета уз несумЬива кршеЬа тадашЬих уставних норми. ѕитаЬе Ље било решено кулоарски, по принципу Ља-теби-ти-мени. ѕриродно, у условима тоталитарне државе - становнике  рима и —евастопоЪа нису ништа ни питали. ѕросто су их довели пред свршен чин.

Куди се се, наравно, и тада питали: због чега се  рим напречац нашао у саставу ”краЉине. —ве у свему: и то се - треба и то реЮи Љер сви то разумемо - доживЪавало као нека формалност Љер су се териториЉе предавале у оквирима Љедне велике земЪе. “ада напросто нико ниЉе могао ни да замисли да –усиЉа и ”краЉина могу не бити заЉедно, да могу бити различите државе. ј управо то се догодило.

“о што се чинило невероватним - постало Ље, на жалост, реалност. ———– се распао. ƒогаРаЉи су се развиЉали тако брзо да Ље мало ко од граРана схватао сав драматизам тадашЬих догаРаЬа и Ьихобих последица.

ћноги Ъуди су се - и у –усиЉи, и у ”краЉини, а и у другим републикама - надали да Юе новонастала «аЉедница Ќезависних ƒржава бити нова форма заЉедничке државности. £ер, били су им обеЮали и заЉедничку валуту, и Љединствени економски простор, и заЉедничке оружане снаге, али Ље све остало на нивоу обеЮаЬа, а велика земЪа Ље нестала.

«ато Ље –усиЉа, када се  рим одЉедном нашао у другоЉ држави, схватила да Ље нису просто покрали, него - да су Ље опЪачкали.

“реба отворено признати да Ље и сама –усиЉа, омогуЮивши параду суверенитета, допринела распаду —овЉетског —авеза, а да Ље приликом оформЪиваЬа распада ———– - заборавила и на  рим и на главну базу ÷рноморске флоте - —евастопоЪ. ћилиони –уса су тада заспали у ЉедноЉ земЪи, а пробудили се у иностранству, поставши преко ноЮи национална маЬина у бившим савезним републикама. –уски народ Ље постао Љедан од наподеЪениЉих, ако не - наЉподеЪениЉи народ у свету.

ƒанас, заправо недавно, имао сам прилику да после много година, чуЉем како  римЪани говоре да су тада - 1991. године - прешли из руку у руке као Яак кромпира. “ешко Ље не сложити се са тим.

††††

Ўта Ље –усиЉа као држава? ƒа, шта Ље –усиЉа?

Ѕила Ље погнула главу и помирила се са учиЬеним, прогутала увреду. Ќаша земЪа Ље тада била у тако тешком стаЬу да напросто ниЉе могла да реално заштити своЉе интересе. јли, наши Ъуди нису могли да се помире са вапиЉуЮом историЉском неправдом.

“оком свих тих година су наши граРани, а и многе Љавне личности, не Љедном покретали ту тему. √оворили су да Ље  рим исконски руска земЪа, а да Ље —евастопоЪ - руски град. ƒа, сви смо ми то добро знали и осеЮали своЉим срцима и душама, али се морало полазити од настале реалности и на новоЉ основи градити добросуседске односе са независном ”краЉином.

ќдноси са ”краЉином и братским украЉинским народом били су за нас, остаЉу и увек Юе бити - наЉважниЉи и кЪучни, без икаквог претериваЬа (аплауз).

ƒанас се може отворено говорити - и желим да вас са Ьима упознам - о подробностима преговора до коЉих Ље дошло почетком 2000-их година.

“ада ме председник ”краЉине  учма замолио да убрзам процес делимитациЉе руско-украЉинске границе. “аЉ процес се до тада ниЉе мрдао са места. –усиЉа Ље као признавала  рим делом ”краЉине, али преговора о делимитациЉи границе ниЉе било. —хватаЉуЮи сву сложеност тог процеса, одмах сам, упркос томе, дао налог нашим надлежним институциЉама да се таЉ посао - оформЪиваЬе границе -активира, а сви су схватали да пристаЉаЬем на делимитациЉу фактички и правно признаЉемо  рим за украЉинску териториЉу, а самим тим и да дефинитивно затварамо то питаЬе.

ћи смо излазили у сусрет ”краЉини не само поводом  рима, него и поводом тако компликоване теме као што Ље разграничеЬе акваториЉе јзовског мора и керченског мореуза. ќд чега смо при том полазили?

ѕолазили смо од тога да су добри односи са ”краЉином за нас главни и да ти односи не треба да буду талац териториЉалних Юорсокак-спорова. јли, при том смо, наравно, рачунали и да Юе ”краЉина бити наш добар сусед, да Юе рускоЉезични граРани ”краЉине, посебно на Ьеном Љугоистоку и на  риму, живети у приЉатеЪскоЉ, демократскоЉ и цивилизованоЉ држави и да Юе Ьихови законити интереси бити обезбеРени у складу са нормама меРународног права. ћеРутим, ствари су се развиЉале другачиЉе.

”следили су вишекратни покушаЉи да се –уси лише историЉске свести, а понекад и матерЬег Љезика, постали су обЉекат принудне асимилациЉе. »стина Ље, –уси су, као и други граРани ”краЉине, патили од перманентних политичких и државних криза коЉе потресаЉу ”краЉину дуже од 20 година.

††††

–азумем зашто су Ъуди у ”краЉини желели промене. «а ово година „самостиЉности”, независности, власт их Ље, што се каже, добро „дохватила” и напросто оЉадила. ћеЬали су се председници, премиЉери, посланици –аде, али се ниЉе меЬао Ьихов однос према своЉоЉ земЪи и своме народу. ќни су „музли” ”краЉину, тукли се измеРу себе за овлашЮеЬа, активе и контролу финансиЉских токова. ѕритом Ље оне коЉи су држали власт мало интересовало како живе обични Ъуди, исто тако Ц зашто милиони граРана ”краЉине не виде за себе перспективу у своЉоЉ ќтаЯбини па су принуРени да одлазе у иностранство да нешто зараде.

’оЮу да укажем да они нису одлазили ни у какву —иликонску долину на масне зараде. ” –усиЉи Ље само прошле године радило готово три милиона граРана ”краЉине. ѕо неким проценама, Ьихова зарада у 2013. години у –усиЉи премашила Ље 20 милиЉарди долара, што Ље приближно Ц 12 одсто друштвеног бруто производа ”краЉине.

ƒа поновим: добро разумем оне коЉи су са мирним паролама изашли на ћаЉдан, коЉи су иступили против корупциЉе, неефикасног управЪаЬа државом и сиромаштва. ѕраво на мирни протест, демократске процедуре и избори за то и постоЉе да би била меЬана власт коЉа Ъуде не задовоЪава. јли, они коЉи су стаЉали иза последЬих догаРаЉа у ”краЉини имали су друге циЪеве: они су спремали нови државни преврат, планирали заузимаЬе власти Ц не зауставЪаЉуЮи се ни пред чиме. «ато су посегнули и за терором, и за убиствима, и за погромима.

√лавни актери преврата постали су националисти, неонацисти, русофоби и антисемити. ”право они данас у многоме диктираЉу живот у ”краЉини.

Ќове такозване „власти” прво су изнеле на усваЉаЬе проЉекат закона коЉи преиспитуЉе Љезичку политику и директно доводи у питаЬе права националних маЬина. »стина, страни спонзори тих данашЬих „политичара”, покровитеЪи данашЬих „власти” у  иЉеву, одмах су ударили по прстима инициЉаторе те замисли. ќни су паметни Ъуди, треба им одати признаЬе, па схватаЉу до чега би довели покушаЉи да се направи етнички чиста украЉинска држава. «ато Ље таЉ нацрт закона одложен, гурнут у страну, али га очито чуваЉу у резерви.

—ама чиЬеница Ьеговог постоЉаЬа сада се преЮуткуЉе, очигледно се рачуна на краткоЮу Ъудског памЮеЬа. —амо, свима Ље веЮ сасвим Љасно шта имаЉу намеру да надаЪе раде украЉински идеЉни наследници Ѕандере Ц ’итлеровог пришипетЪе из времена ƒругог светског рата.

£асно Ље и то да легитимне извршне власти у ”краЉини нема све до сада и да се нема са ким разговарати. ћноге државне органе су узурпирали самозванци коЉи у земЪи ништа не контролишу, а сами се Ц желим да то подвучем Ц често налазе под контролом екстремиста. „ак Ље и за приЉем код неких министара данашЬе владе неопходна дозвола боЉовника са ћаЉдана. ќво ниЉе шала, ово Ље реалност данашЬег живота.

††††

ќнима коЉи су се супротставЪали пучу Ц одмах су почели да прете репресиЉама и казненим операциЉама. ѕрви Ље на реду био, наравно,  рим, рускоЉезични  рим. «бог тога су се становници  рима и —евастопоЪа обратили –усиЉи са апелом да заштити Ьихова права и сам живот, да не допусти оно што се догодило, а и данас се догаРа и у  иЉеву, и у ƒоЬецку, и у ’аркову, као и у неким другим градовима ”каЉине.

–азуме се, ми нисмо могли да се не одазовемо на ту молбу, нисмо могли да оставимо  рим и Ьегове становнике у невоЪи Љер би то било чиста издаЉа.

ѕре свега Ље било потребно помоЮи да створе услове за мирно и слободно исказиваЬе своЉе воЪе Ц да би  римЪани могли сами да одреде своЉу судбину Ц први пут у историЉи. ј шта ми слушамо данас од наших колега из «ападне ≈вропе и из —еверне јмерике?

√оворе нам да кршимо норме меРународног права.  ао прво, добро Ље што су се сетили да постоЉи меРународно право и хвала им на томе Ц боЪе касно него никада.

 ао друго и главно: а шта ми то тобоже кршимо?

»стина Ље, ѕредседник –уске ‘едерациЉе добио Ље од горЬег дома парламента право да употреби оружане снаге у ”краЉини. јли, ми се тим правом, стриктно говореЮи, засад нисмо користили. ќружане снаге –усиЉе нису улазиле на  рим, оне су се тамо и онако налазиле у складу са меРународним споразумом. »стина Ље, поЉачали смо групациЉу наших Љединица, али притом Ц желим да то подвучем, да би сви знали и чули Ц ми чак нисмо премашили ни дозвоЪени укупни броЉ припадника наших ќружаних снага на  риму, таЉ максимум Ље 25 хиЪада Ъуди Ц па за тим напросто ниЉе било никакве потребе.

ƒаЪе. ќбЉавЪуЉуЮи своЉу независност и заказуЉуЮи референдум, ¬рховни совЉет  рима позвао се на ѕовеЪу ќрганизациЉе ”ЉедиЬених ЌациЉа у коЉоЉ се говори о праву нациЉа на самоопредеЪеЬе. ”осталом, и сама ”краЉина се Ц желим да на то подсетим Ц позвала на то исто право кад Ље обЉавила да иступа из ———–. „ак Ље то текстуално готово исто. ” ”краЉини су искористили то право, а  римЪанима га оспораваЉу. «ашто?

ќсим овога, кримске власти су се позвале и на познати косовски преседан, преседан коЉи су направили сами наши западни партнери, што се каже Ц своЉим сопственим рукама, у ситуациЉи коЉа Ље апсолутно аналогна кримскоЉ признали су отцепЪеЬе  осова од —рбиЉе за легитимно. ѕритом су свима доказивали да никаква дозвола централне власти земЪе за Љеднострано обЉавЪиваЬе независности ниЉе потребна. ћеРународни суд ќ”Ќ се на основу тачке 2, члана 1. ѕовеЪе ќ”Ќ сагласио са тиме и своЉом одлуком од 22. Љула 2010. године указао на следеЮе.

Ќаводим дослован цитат: „Ќикаква генерална забрана на Љеднострано проглашеЬе независности не произлази из праксе —авета безебедности” Ц и даЪе: „ћеРународно право не садржи никакву забрану коЉа би се применила на проглашеЬе независности”. ќвде Ље, што се каже, све краЉЬе Љасно.

Ќе волим да се користим цитатима, али ипак не могу да се уздржим да не наведем део Љош Љедног званичног документа, овога пута из ѕисаног меморандума —јƒ од 17. априла 2009. године коЉи Ље био представЪен поменутом ћеРународном суду у време процеса о  осову. ќпет цитирам: „ƒекларациЉе о независности могу, а често се тако и догаРа, кршити унутрашЬе законодавство. ћеРутим, то не значи да Ље дошло и до кршеЬа меРународног права”.  раЉ цитата.

—ами су то писали, трубили о томе по селом свету, натерали све да то признаЉу, а сад негодуЉу. «бог чега? ƒеловаЬе  римЪана потпуно се уклапа у ту, да тако кажем, инструкциЉу. «бог нечега се оно што Ље могуЮе јлбанцима и  осову (а ми се према Ьима односимо с уважаваЬем), забраЬуЉе –усима, ”краЉинцима и кримским татарима на  риму. ќпет се намеЮе питаЬе, зашто?

»з —ЉедиЬених ƒржава и ≈вропе слушамо да Ље  осово тобоже неки посебни случаЉ. ” чему се то, по мишЪеЬу наших колега, састоЉи Ьегова посебност?

††††

»споставЪа се да Ље током конфликта на  осову било много Ъудских жртава. ј шта Ље то Ц правни аргумент, шта ли?

” одлуци ћеРународног суда тим поводом се уопште ништа не говори. «нате, ово чак више нису ни двоструки стандарди. ќво Ље неки зачуРуЉуЮи примитивни и праволиниЉски цинизам.

Ќе сме се тако грубо све користити искЪучиво у свом интересу, па Љедан те исти предмет данас називати белим, а сутра Ц црним. ƒа ли Ље то порука да сваки конфликт треба доводити до Ъудских жртава?

≈во директно да кажем: да локалне снаге самоодбране  рима нису на време преузеле контролу над ситуациЉом Ц тамо Ље такоРе могло да буде жртава. ’вала Ѕогу, до тога ниЉе дошло! Ќа  риму се ниЉе догодио ниЉедан оружани сукоб и ниЉе било Ъудских жртава. Ўта мислите, зашто? ќдговор Ље прост: зато што Ље тешко ратовати против народа и Ьегове воЪе, практично немогуЮе. ” вези са овим, желим да се захвалим украЉинским воЉницима, а то ниЉе мали контигент Ц 22 хиЪаде Ъуди са потпуним наоружаЬем. ∆елим да захвалим оним воЉницима ”краЉине коЉи нису пошли на крвопролиЮе и нису се упрЪали крвЪу.

ЌамеЮу се, наравно, и неке друге мисли. Ќама говоре о некаквоЉ рускоЉ интервенциЉи на  риму, о агресиЉи. „удно Ље то слушати. £ер, не сеЮам се ниЉедног случаЉа из историЉе да Ље интервенциЉа протекла без иЉедног Љединог испаЪеног метка и без Ъудских жртава.

ѕоштоване колеге! ” ситуациЉи око ”краЉине, као у огледалу, одразило се све што се догаРа данас, па и оно што се догаРало током последЬих децениЉа у свету.

ѕосле нестанка биполарног система, на планети нема више стабилности.  Ъучни меРународни институти не ЉачаЉу, него често, нажалост, деградираЉу. Ќаши западни партнери на челу са —јƒ у своЉоЉ практичноЉ политици наЉвише воле да се руководе не меРународним правом, него правом моЮнога.

ќни су поверовали у своЉу изабраност и ексклузивност, у то да им Ље дозвоЪено да одлучуЉу о судбини света, да у праву увек могу бити Љедино они. ќни делуЉу онако како им падне на памет: час овде, час тамо, примеЬуЉу силу против суверених држава, формираЉу коалициЉе по принципу „ко ниЉе с нама, таЉ Ље против нас”. ј да би агресиЉи обезбедили привид законитости Ц прогураваЉу неопходне резолуциЉе кроз меРународне организациЉе, а ако им то из неког разлога не поРе за руком Ц потпуно игноришу и —авет безбедности ”Ќ и ”ЉедиЬене ЌациЉе у целини.

“ако Ље било у £угославиЉи, то добро памтимо, 1999. године. “ешко Ље било у то поверовати, сам своЉим очима нисам веровао, али су краЉем 20. века по ЉедноЉ од европских престоница Ц по Ѕеограду- током неколико недеЪа наношени ракетно-бомбашки удари, а потом Ље уследила права интервенциЉа. Ўта, зар Ље постоЉала –езолуциЉа —авета безбедности ”Ќ о том питаЬу, коЉа Ље дозволила такво деловаЬе? Ќи случаЉно. ј потом су уследили и јвганистан, и »рак, и отворена кршеЬа резолуциЉе —Ѕ ”Ќ о ЋибиЉи Љер су, уместо обезбеРиваЬа такозване зоне забраЬене за летеЬе, такоРе почела бомбардоваЬа.

”следио Ље цео низ диригованих „обоЉених” револуциЉа. £асно, Ъуди у земЪама, у коЉима Ље дошло до таквих догаРаЉа били су уморни од тираниЉе, од сиромаштва, од одсутства перспективе, али су та Ьихова осеЮаЬа била напросто цинично искоришЮена. “им земЪама су наметнути стандарди коЉи никако нису одговарали ни Ьиховом начину живота, ни традициЉама, ни култури тих народа. «ато су уместо демократиЉе и слободе добили Ц хаос, експлозиЉу насиЪа и низ преврата. „јрапско пролеЮе” заменила Ље „арапска зима”.

—личан сценарио био Ље реализован и у ”краЉини. ” ЬоЉ су 2004. године, да би прогурали кандидата на председничким изборима коЉи им Ље био потребан, а измислили треЮи круг гласаЬа коЉи ниЉе био предвиРен законом. “о Ље био чисти апсурд и изругиваЬе уставу. ј сада су убацили у игру унапред припремЪену, и добро опремЪену армиЉу боЉовника.

††††

ћи схватамо шта се догаРа, схватамо да Ље такво деловаЬе било уперено и против ”краЉине, и против –усиЉе, и против интеграциЉе на евроазиЉском простору. “о се догодило у време када Ље сама –усиЉа искрено тежила диЉалогу са своЉим колегама на «ападу. ћи им стално предлажемо сарадЬу по свим кЪучним питаЬима, желимо да учврстимо ниво меРусобног повереЬа, желимо да наши односи буду без колебаЬа, отворени и поштени. јли, не видимо сусретне кораке.

Ќапротив, нас су више пута обмаЬивали и доносили одлуке иза наших леРа, ставЪали нас пред свршен чин. “ако Ље било са ширеЬем Ќј“ќ на исток, са примицаЬем воЉне инфраструктуре нашим границама. ј све време су нам тврдили Љедно те исто: „јли, вас се то не тиче”. Ћако Ље реЮи „не тиче”.

“ако Ље било и са инсталираЬем система противракетне одбране. ”пркос свим наших страховаЬима, та машина иде напред. “ако Ље било и са бескраЉним одуговлачеЬем преговора о визама, са обеЮаЬима поштене конкуренциЉе и слободног приступа глобалним тржиштима.

Ќама данас прете санкциЉама, али ми и онако живимо у условима целог низа ограничеЬа, чак веома битних за нас, за нашу економиЉу, за нашу земЪу. Ќа пример, Љош у периоду „хладног рата” Ц —јƒ, а за Ьима и друге земЪе, забраниле су продаЉу ———–-у великог списка технологиЉа и опреме, то су били такозвани  ќ ќћ-овскиЉе спискови. ƒанас су они формално укинути, али само формално Љер су многе забране и даЪе на снази.

—ве у свему, имамо све разлоге да сматрамо да се фамозна политика обуздаваЬа –усиЉе, коЉа се спроводила и у 18, и у 19, и у 20. веку, наставЪа и данас. Ќас непрекидно покушаваЉу да сатераЉу у неки угао због тога што имамо своЉу независну позициЉу, за то што Ље бранимо, за то што говоримо бобу боб и не бавимо се лицемерЉем. јли, све то има своЉе границе. » у случаЉу са ”краЉином, наши западни партнери су прешли линиЉу, понели су се грубо, неодговорно и непрофесионално.

ќни су одлично знали да и у ”краЉини и на  риму живе милиони –уса. ” коЉоЉ мери Ље потребно изгубити политички осеЮаЉ и осеЮаЬе мере да не би могао да предвидиш све последице своЉих потеза? –усиЉа се нашла на ивици преко коЉе више ниЉе могла да се повлачи. јли, ако до краЉа притискаш опругу Ц она Юе се кад тад вратити у првобитни положаЉ. “о се мора увек имати на уму.

ƒанас Ље неопходно зауставити хистериЉу, одустати од реторике „хладног рата” и признати очигледну ствар: –усиЉа Ље самостални, активни учесник меРународног живота, она, као и друге земЪе, има своЉе националне интересе коЉи се мораЉу узимати у обзир и поштовати.

ћи се са захвалношЮу односимо према свима коЉи су са разумеваЬем приступили нашим корацима на  риму, дугуЉемо признаЬе народу  ине чиЉе Ље руководство сагледавало и сагледа ситуациЉу око ”краЉине и  рима у своЉ ЬеноЉ историЉскоЉ и политичкоЉ целовитости, високо ценимо и суздржаност и обЉективност »ндиЉе.

ƒанас желим да се обратим и народу —ЉедиЬених јмеричких ƒржава, Ъудима коЉи се Љош од времена осниваЬа те државе, од доношеЬа ƒекларациЉе независности, поносе тиме што Ље слобода за Ьих изнад свега. «ар тежЬа становника  рима да слободно изаберу своЉу судбину ниЉе иста таква вредност? —хватите нас.

¬еруЉем да Юе ме схватити и ≈вропЪани, а пре свега Ќемци. ѕодсеЮам да у време политичких консултациЉа о обЉедиЬаваЬу —авезне –епублике Ќемачке и Ќемачке ƒемократске –епублике на, наЉблаже речено, експертском, али веома високом нивоу, идеЉу обЉедиЬеЬа Ќемачке нису подржали ни из далека представници свих земаЪа коЉе су биле и тада и данас су савезници Ќемачке. ј наша земЪа, насупрот томе, безрезервно Ље подржала искрену, незадрживу тежЬу Ќемаца ка националном Љединству. ”верен сам да ви то нисте заборавили и рачунам да Юе граРани Ќемачке такоРе подржати тежЬу руског света, историЉске –усиЉе да успостави своЉе Љединство.

ќбраЮам се и народу ”краЉине. »скрено желим да нас разумете: ми ни у ком случаЉу не желимо да вам нанесемо штету, да повредимо ваша национална осеЮаЬа. ћи смо увек поштовали териториЉалну целовитост украЉинске државе, за разлику од оних коЉи Љединство ”краЉине жртвуЉу своЉим политичким амбициЉама. ќни машу паролама о великоЉ ”краЉини, а управо су они учинили све да доведу до раскола у земЪи. ƒанашЬа граРанска конфронтациЉа у целини Ље на ЬиховоЉ савести.

∆елим, драги приЉатеЪи, да ме чуЉете. Ќе веруЉте онима коЉи вас плаше –усиЉом, коЉи галаме да Юе за  римом поЮи и други региони. ћи не желимо поделу ”краЉине. Ќама то ниЉе потребно. Ўто се тиче  рима, он Ље био, и остаЮе Ц и руским, и украЉинским, и кримско-татарским.

ѕонавЪам, он Юе бити, као што Ље то било вековима, родна куЮа за представнике свих народа коЉи на Ьему живе. јли, он никада неЮе бити бандеровски!

 рим Ље наше заЉедничко благо и наЉважниЉи фактор стабилности у региону. “а стратешка териториЉа мора бити под снажним, стабилним суверенитетом, а то при садашЬем стаЬу ствари може бити данас само суверенитет –усиЉе. ” супротном, драги приЉатеЪи (обраЮам се и ”краЉини и –усиЉи), ми и Љедни и други Ц и –уси, и ”краЉинци Ц можемо изгубити  рим и то у не тако далекоЉ историЉскоЉ перспективи. –азмислите, молим вас, над овим моЉим речима.

ЌапомиЬем такоРе да су се из  иЉева веЮ чуле изЉаве о скором ступаЬу ”краЉине у Ќј“ќ. Ўта би значила та перспектива за  рим и —евастопоЪ?

«начила би да би се у граду руске воЉничке славе поЉавила Ќатовска ратна флота, да би се поЉавила претЬа целом £угу –усиЉе Ц не нека еферемна, веЮ апсолутно конкретна. —ве то што би се реално могло догодити Ц све би се то и догодило да  римЪани нису направили своЉ избор. ’вала им за то.

ћи нисмо против сарадЬе са Ќј“ќ, уопште не. ћи смо само против тога да Љедна воЉна алиЉанса, а Ќј“ќ при свим своЉим унутрашЬим процесима остаЉе воЉна организациЉа, газдуЉе око наше ограде, непосредно испред наших куЮа или на нашим историЉском териториЉама. ¬и знате, а Ља напросто не могу то себи да представим, да ми сутра путуЉемо у —евастопоЪ у госте натовским морнарима. ќни су , узгред речено, у веЮини одлични момци, али нека они нама долазе у госте у —евастопоЪ, а не ми Ьима.

∆елим директно да кажем да нас боли душа за све што се сада догаРа у ”краЉини, за то што страдаЉу Ъуди, што не знаЉу како Юе живети данас и шта Юе бити сутра. Ќаша забринутост Ље разумЪива Љер ми нисмо просто блиски суседи, ми смо фактички, како сам више пута говорио, Љедан народ.  иЉев Ље Ц маЉка руских градова. ƒревна –ус Ц то Ље наше заЉедничко извориште, зато ми не можемо Љедни без других.

’оЮу да кажем Љош нешто. ” ”краЉини живе и живеЮе и даЪе милиони –уса, рускоЉезичних граРана, а –усиЉа Юе увек штитити Ьихове интересе политичким, дипломатским и правним средствима. ћеРутим, пре свега сама ”краЉина мора бити заинтересована за то да права и интереси тих Ъуди буду гарантовани. ” томе Ље залог стабилности украЉинске државности и териториЉалне целовитости земЪе.

ћи желимо приЉатеЪство са ”краЉином, желимо да она буде снажна, суверена и самодовоЪна држава. ”краЉина Ље за нас Љедан од водеЮих партнера, са Ьом имамо мноштво заЉедничких проЉеката и Ља, упркос свему, веруЉем у Ьихов успех. ј главно: ми желимо да се на земЪу ”краЉине врате мир и сагласЉе и спремни смо да заЉедно са другим земЪама томе на све начине помогнемо. јли, понавЪам: Љедино сами граРани ”краЉине могу завести ред у сопственоЉ куЮи.

”важени житеЪи  рима и града —евастопоЪа! ÷ела –усиЉа Ље усхиЮена вашим Љунаштвом, достоЉанством и смелошЮу Љер сте управо ви решили судбину  рима. ќвих дана ми смо били блиски као никада, подржавали смо Љедни друге. “о су била искрена осеЮаЬа солидарности. ”право у оваквим преломним историЉским моментима проверава се зрелост и снага духа нациЉе. Ќарод –усиЉе Ље показао такву зрелост и такву снагу, своЉом слогом Ље подржао сународнике.

„врстина споЪнополитичких позициЉа –усиЉе ослонила се на воЪу милиона Ъуди, на општенационалну обЉедиЬеност, на подршку водеЮих политичких и друштвених снага. —вима се захваЪуЉем на том патриотском узлету. —вима без изузетка. —амо, важно Ље да и надаЪе сачувамо такву консолидациЉу Ц да би смо решавали задатке коЉи стоЉе пред –усиЉом.

ћи смо се очито сударили са споЪним контрадеЉством, али смо дужни да за себе одлучимо Ц да ли смо спремни да доследно бранимо своЉе националне интересе или Юемо их вечито издавати и одступати незнано куда.

Ќеки западни политичари нас веЮ плаше не само санкциЉама него и перспективом заоштраваЬа унутрашЬих проблема. ¬олео бих да знам шта имаЉу на уму: деловаЬе неке пете колоне Ц разних „национал-издаЉника” Ц или рачунаЉу да могу погоршати социЉално-економско стаЬе –усиЉе и тим самим испровоцирати незадовоЪство Ъуди?

Ќа такве изЉаве гледам као на неодговорне и очито агресивне, и на Ьих Юемо на одговараЉуЮи начин реаговати. ѕритом ми никада неЮемо тежити конфронтациЉи са своЉим партнерима ни на »стоку, ни на «ападу, сасвим обрнуто Ц чиниЮемо све што Ље неопходно да градимо цивилизоване добросуседске односе, како то и треба чинити у савременом свету.

”важене колеге!

–азумем  римЪане коЉи су на референдум изнели краЉЬе директно и Љасно питаЬе: треба ли да  рим буде са ”краЉином или са –усиЉом. —а увереношЮу могу да кажем да су се руководства  рима и —евастопоЪа Ц посланици у Ьиховим законодавним органима власти Ц приликом формулисаЬа референдумским питаЬа издигли изнад групних и политичких интереса и да су се руководили искЪучиво интересима Ъуди, ставЪаЉуЮи их у први план.

—вака друга вариЉанта плебисцита, колико год привлачна била на први поглед, због историЉских, демографских, политичких и економских особености те териториЉе Ц била би привремена и несигурна и неизбежно би довела до даЪе заоштраваЬа ситуациЉе окио  рима и на наЉпогубниЉи начин би се одразила на животе Ъуди.

 римЪани су питаЬе поставили тврдо, бескомпромисно, без икаквих полутонова. –еферендум Ље одржан отворено и поштено, а Ъуди на  риму су Љасно, убедЪиво изразили своЉу воЪу: они желе да живе са –усиЉом.

ѕред –усиЉом Ље доношеЬе тешке одлуке, с обзиром на целокупност и унутрашЬих и споЪних фактора.

 акво Ље данас мишЪеЬе Ъуди у –усиЉи?

 од нас, као и у сваком демократском друштву, постоЉе разне тачке гледишта, али Ље позициЉа апсолутне Ц желим то да подвучем Ц апсолутне веЮине граРана такоРе очевидна.

—ви знате за последЬе социолошке анкете обавЪене у –усиЉи буквално ових дана: приближно 95 одсто граРана сматра да Ље –усиЉа дужна да заштити интересе –уса и припадника других националности коЉи живе на  риму. ƒакле: 95 процената. ј више од 83 одсто сматра да Ље –усиЉа дужна да то чини чак и ако таква позициЉа искомпликуЉе наше односе са неким државама. £ош Ље 86 одсто граРана наше земЪе убеРено да Ље  рим све до данас руска териториЉа, руска земЪа. ј таЉ проценат Ље Ц што Ље веома важно Ц у апсолутноЉ корелациЉи са оним што Ље показао референдум на  риму: готово 92 процента Ље за приступаЬе  рима –усиЉи.

 ао што се види, апсолутна веЮина становника  рима и апсолутна веЮина граРана –уске ‘едерациЉе подржава присаЉедиЬеЬе –епублике  рим и града —евастопоЪа –ускоЉ ‘едерациЉи.

ќво значи да Ље сада политичка одлука на самоЉ –усиЉи. ј она може бити заснована само на воЪи народа, зато што Ље само народ извор сваке власти.

”важени чланови —авета ‘едерациЉе” ”важени посланици ƒржавне ƒуме! √раРани –усиЉе, становници  рима и —евастопоЪа! ƒанас, ослаЬаЉуЮи се на резултате референдума одржаног на  риму, ослаЬаЉуЮи се на воЪу народа, износим пред ‘едералну —купштину и молим да се размотри ”ставни закон о приЉему у састав –усиЉе дваЉу нових субЉеката ‘едерациЉе: –епублике  рим и града —евастопоЪа. ћолим такоРе да се ратификуЉе —поразум о уласку –епублике  рим и града —евастопоЪа у –уску ‘едерациЉу.

Ќе сумЬам у вашу подршку!

Ќова —рпска политичка мисао

20 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0