Srpska

≈колошке и здравствене последице Ќј“ќ бомбардоваЬа 1999, с акцентом на осиромашени ураниЉум

”скоро се навршава 15 година од Ќј“ќ бомбардоваЬа. «ваничници у —рбиЉи од 2001. године до данас су на разне начине избегавали да покрену питаЬе страховитих последица овог бомбардоваЬа и на животну средину и на здравЪе Ъуди. √рупа наших стручЬака и научника уз помоЮ колега из расеЉаЬа су управо због тога у септембру 2001. године организовала ћеРународну конференциЉу о еколошком опоравку тадашЬе —– £угославиЉе (ENRY2001) на коЉоЉ Ље било представЪено 142 рада од 320 аутора из 21 земЪе, и обраРене теме су укЪучивале: утицаЉ ратних деЉстава на животну околину, еколошке последице уништаваЬа индустриЉских построЉеЬа, загаРеЬе вода, ваздуха и земЪишта токсичним хемикалиЉама и тешким металима, као и биомедицински ефекти и психосоматске и социЉалне последице бомбардоваЬа.

Ўтампан Ље и извареднан зборник радова са ове конференциЉе од близу 1000 страна и то на енглеском Љезику [1]. ” закЪучцима ове конференциЉе Ље изнето да Ље у току Ќј“ќ бомбардоваЬа уништено 78 индустриЉских построЉеЬа, да Ље 45 енергетских построЉеЬа било уништено или оштеЮено, и да Ље као последица тога испуштено на хиЪаде тона канцерогених, мутагених и токсичних хемикалиЉа, укЪучуЉуЮи бар десетак токсичних хемикалиЉа коЉе су одавно ставЪене на листу забраЬених хемикалиЉа према ЎтокхолмскоЉ конвенциЉи. ”з то Ље око 150 хиЪада тона нафте и нафтних деривата и око 367 хиЪада тона керозина било запаЪено, више од 20 хиЪада цивилних зграда Ље уништено, и испаЪено Ље наЉмаЬе 31 хиЪада проЉектила са осиромашеним ураниЉумом.

Ѕитно Ље да се истакне да су на овоЉ конференциЉи одржане чак 4 сесиЉе о мереЬима присуства осиромашеног ураниЉума на териториЉе —– £угославиЉе и последицама Ьеговог коришЮеЬа на околину и здравЪе Ъуди. ”купно Ље било 19 радова на ову тему из 9 земаЪа, и први пут Ље 11 еминентних светских стручЬака из 8 лабораториЉа у свету представило резултате своЉих независних мераЬе узорака из Ѕи’, са  осмета и уже —рбиЉе. “у Ље први пут приказано и да су узорци проЉектила са осиромашеним ураниЉумом коЉи су прикупЪени на нашоЉ териториЉи такоРе садржали и мале количине плутониЉума (коЉи не постоЉи у природи), као и изотопа ураниЉума (UЦ236), коЉих такоРе нема у природном ураниЉуму [2]. ѕрисуство ових изотопа указуЉе да се ту ниЉе само радило о осиромашеном ураниЉуму (нао нуспроизводу обогаЮиваЬа ураниЉума), веЮ о могуЮоЉ мешавини са прераРеним реакторским горивом. ћинистарство за енергетику —јƒ Ље дало обЉашЬеЬе да Ље до мешаЬа са прераРеним реакторским горивом наЉвероватниЉе дошло у Ьиховом построЉеЬу ѕадука (Paducah) за обогаЮиваЬе ураниЉума [10].

ѕрема свим информациЉама до коЉих смо могли да доРемо [3Ц7], у току бомбардоваЬа 1999. године проЉектили са осиромашеним ураниЉумом нису коришЮени северно од ¬раЬа. ¬еЮина ових извештаЉа коЉи су припремЪени у оквиру ѕрограма заштите животне средине ”ЉедиЬених ЌациЉа (UNEP) се могу наЮи на саЉту: UN Environmental Programme (UNEP), Post Conflict and Disaster Management Branch (http://postconflict.unep.ch/)

ќвакви проЉектили су први пут коришЮени у ѕрвом заливском рату (1991), затим у Ѕосни и ’ерцеговини (1994Ц95), у —рбиЉи и ÷рноЉ √ори (1999) и у ƒругом заливском рату (2003). ѕрема подацима коЉе Ље Ќј“ќ дао ”ЉедиЬеним нациЉама, на  осмет, нарочито према граници са јлбаниЉом, испаЪено Ље око 30 хиЪада приЉектила са осиромашеним ураниЉумом, 2500 у ужоЉ —рбиЉи и око 300 проЉектила у ÷рноЉ √ори (–т јрза). ” –епублици —рпскоЉ Ље гаРано 11 локациЉа.

”ѕенетратор” Ље око 30 mm дугачак и састоЉи се од око 300 g осиромашеног ураниЉума унутар алуминиЉумске ”кошуЬице” [8]. “о значи да Ље на на  осмет бачено око 9000 килограма осиромашеног ураниЉума а на Љуг —рбиЉе око 1000 килограма. “имови из »нститута ¬инча су пронашли и уклонили око 200 пенетратора са Љуга —рбиЉе, што представЪа само 10% од бачених проЉектила. ќни нису имали приступ бомбардованим областима на  осмету (—лика 1) тако да наЉвероватниЉе нико ниЉе вршио уклаЬаЬе тих 30 хиЪада проЉектила.

—лика 1. ћеста на  осмету где Ље коришЮена мунициЉа са осиромашеним ураниЉумом —лика 1. ћеста на  осмету где Ље коришЮена мунициЉа са осиромашеним ураниЉумом
††††

”раниЉум Ље метал сребрнкасто сиве боЉе, веома велике густине (19 g/cm3). ѕриродни ураниЉум се може наЮи свуда у малим количинама Ц у разним стенама (гранит), у земЪи, у води, у биЪкама и животиЬама па и у Ъудском телу. —астоЉи се од три изотопа Ц 238U (99.27%), 235U (0.72%) и 234U (0.0054%). —лабо Ље радиоактиван, те не представЪа проблем као споЪашЬи озрачивач, али веома озбиЪни здравствени проблеми настаЉу ако се унесе у организам удисаЬем ураниЉумске прашине, или преко хране односно воде за пиЮе. ”раниЉум Ље хемиЉски токсичан, и зависно од количине унете у организам (на пример, преко пиЉаЮе воде) може врло брзо да доведе до троваЬа. ќсиромашени ураниЉум има исте хемиЉске особине као природни ураниЉум, али има знатно маЬе изотопа 235U (0.2%) и представЪа отпадни производ при обогаЮиваЬу ураниЉума тим истим изотопом. ”раниЉум обогаЮен изотопом 235 обично до 5% се користи као гориво у нуклеарним електранама.

††††

ќсиромашени ураниЉум се користи у проЉектилима због изузетно велике густине, тако да се ови проЉектили користе за пробиЉаЬе оклопа текнова и других боЉних кола, као и бункера. ѕри удару, проЉектил се распрскава и уколико температура преРе 600 C, прах ураниЉума се може запалити, што такоРе доприноси додатном уништаваЬу и контаминациЉи. —ви, воЉинци или цивили, коЉи се у моменту расприскаваЬа налазе у близини, могу да буду изложени овим ситним честицама ураниЉума. ”колико их удахну у веЮим количинама, ураниЉумска прашина им се наталожи у плуЮима где базично остаЉе у току целог живота. ”раниЉум се распада углавном емисиЉом алфа честица у низ такоРе веома радиоактивних хемиЉских елемената, као што су: 230Th, 226Ra, 222Rn и 210Po,односно изотопи ториЉума, радиЉума, радона и полониЉума. ƒовоЪно Ље напоменути да Ље полониЉум коришЮен да би се отровао јлександар Ћитвиненко. ¬ероватноЮа канцерогених обоЪеЬа се веома повеЮава удисаЬем ураниЉумске прашине. Ќа —лици 2. Ље приказан део ланца радиоактивног распада 238U са великим броЉем високо радиоактивних "Юерки”. —ви ови високорадиоактивни продукти распада остаЉу у плуЮима доживотно, уколико се удахне ураниЉумска прашина или удисаЬем радона коЉи Ље у гасовитом стаЬу.

—лика 2. Ћанац радиоактивног распада ФЮеркиФ ураниЉума 238 —лика 2. Ћанац радиоактивног распада ФЮеркиФ ураниЉума 238
††††

ѕенетратори од осиромашеног ураниЉума, уколико се не распрсну при удару о тврду подлогу, забиЉаЉу се у меку земЪу и до дубине од метар до три метра [7]. “ада их Ље Љако тешко открити. Ќажалост, ако остану на површини или се забиЉу у земЪу, пенетратори брзо кородираЉу (видети —лику 3 [5]), ураниЉум оксидише и настаЉу оксиди коЉи су растворЪиви у води. Ќа таЉ начин осиромашени ураниЉум може да доспе до подземних вода, а преко Ьих и до пиЉаЮих вода. јко се различита ЉедиЬеЬа ураниЉума унесу у организам путем воде или хране, Љедан део остаЉе у организму и таложи се у костима, Љетри, бубрезима те долази до разних обоЪеЬа. ”раниЉум, спада у групу тешких метала коЉи су хемиЉски веома токсични и уношеЬе релативно веЮих количина ураниЉума у организам изазиваЉу реакциЉе сличне другим хемиЉским троваЬима у току пар сати после уношеЬа.

Ќемамо податке да ли ико у —рбиЉи редовно проверава квалитет пиЉаЮих вода на териториЉама где Ље бомбардовано проЉектилима коЉи су садржали осиромашени ураниЉум и да ли се прати здравствено стаЬе воЉника и цивила коЉи су били изложени утицаЉу осиромашеног ураниЉума у току бомбардоваЬа 1999. године.

—лика 3. ѕенетратори са осиромашеним ураниЉумом (лево). ѕенетратор коЉи Ље кородирао и коЉи Ље пронаРен у ’ан ѕиЉеску (десно). [9] —лика 3. ѕенетратори са осиромашеним ураниЉумом (лево). ѕенетратор коЉи Ље кородирао и коЉи Ље пронаРен у ’ан ѕиЉеску (десно). [9]
††††

—лика 4. ѕриказан Ље пенетратор наРен на локациЉи ѕЪачковица 2001. године, коЉи Ље кородирао за само две године. [5] —лика 4. ѕриказан Ље пенетратор наРен на локациЉи ѕЪачковица 2001. године, коЉи Ље кородирао за само две године. [5]
††††

” извештаЉу —ветске здравствене организациЉе о осиромашеном ураниЉуму на  осмету [7] се тврди да Ље потребно око 500 година да би пенетратор од 300 г осиромашеног ураниЉума кородирао, што Ље супротно ономе што може да се види на овим сликама. Ќасупрот томе, у извештаЉу UNEP из 2001. године [4] се наводи да приликом удара проЉектила о тврдо тло или стене долази до фрагментациЉе или пукотина коЉе онда проузрокуЉу веома брзу корозиЉу, претвараЬе у прашину (што се види на —лици 4), убрзано разношеЬе и загаРиваЬе шире околине и ваздуха, укЪучуЉуЮи и подземне воде и воду за пиЮе.

††††

»нтересанто Ље да су тимови ”ЉедиЬених нациЉа (UNEP) долазили три пута да прикупЪаЉу узорке и утврде чиЬенично стаЬе: у новембру 2000. године посетили су 11 локациЉа, урадили више стотина мереЬа и сакупили вуше од 300 узорака за анализу [4]; од 27. октобра до 5. новембра 2001. године посетили су —рбиЉу и ÷рну √ору и прикупили 161 узорака биЪака, земЪишта, ваздуха и воде, и пронашли неколико пенетратора [5]; и од 12. до 24. октобра 2002. године су посетили 14 локациЉа у Ѕосни и ’ерцеговини и прикупили 132 узорка [6]. ћада се пре ових посета тврдило да после удара и сагореваЬа пенетратора ураниЉумска прашина врло кратко остаЉе у ваздуху, као и да треба Љако дуго да пенетратори кородираЉу, односно да осиромашени ураниЉум доспе до пиЉаЮих вода, у овим извештаЉим Ље изнето:

(1) ƒа Ље утврРена веома распростраЬено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом на локациЉама коЉе су обишли, и за коЉе се знало да Ље ту коришЮена мунициЉа са осиромашеним ураниЉумом. «агаРеЬе земЪишта Ље пронаРено и до 20 метара од места удара.

(2) ƒа веЮина пенетратора ниЉе уклоЬена и да Ље остала под земЪом. ѕенетратори коЉи су пронаРени близу површине у току 7 година од бомбардоваЬа (у Ѕи’) су због корозиЉе веЮ били изгубили око 25% масе. ” касарни у ’ан ѕиЉеску после 7 година од бомбардоваЬа пронаРени су пенетратори коЉи су лежали на површини кородирани. «агаРеЬе Ље било велико и у ’аЯиЮима.

(3) ƒа Ље први пут пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом у пиЉаЮоЉ води (вода у бунару у ’аЯиЮима).

(4) ƒа Ље ураниЉумска прашина пронаРена у ваздуху и то не само две године после бомбардоваЬа, веЮ и седам година после бомбардоваЬа (и у Ѕи’ и на –ту јрза).

(5) ƒа Ље утврРено да Ље и неколико година после бомбардоваЬа могуЮе утврдити присуство честица осиромашеног ураниЉума у узорцима земЪишта и биЪака (као што Ље маховина, лишаЉ, или кора од дрвета).

(6) ƒа су пронашли и потврдили коришЮеЬе мунициЉе са осиромашеним ураниЉумом на бар 6 места коЉа нису била означена у подацима о локациЉама добиЉених од Ќј“ќ.

Ќа следеЮим сликама су показана места загаРена осиромашеним ураниЉумом на локациЉама коЉе су тимови посетили (ѕЪачковица, Ѕратоселце, –т јрза, ’ан ѕиЉесак, ’аЯиЮи).

—лика 5. ѕутачом су означена места на коЉима су пронаРени пенератори а звездицама места на коЉима Ље пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом (ѕЪачковица, 2001.) [5] —лика 5. ѕутачом су означена места на коЉима су пронаРени пенератори а звездицама места на коЉима Ље пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом (ѕЪачковица, 2001.) [5]
††††

—лика 6. ѕутачом су означена места на коЉима су пронаРени пенератори а звездицама места на коЉима Ље пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом (Ѕратоселце, 2001) [5] —лика 6. ѕутачом су означена места на коЉима су пронаРени пенератори а звездицама места на коЉима Ље пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом (Ѕратоселце, 2001) [5]
††††

—лика 7. ѕутачом су означена места на коЉима су пронаРени пенератори а звездицама места на коЉима Ље пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом (–т јрза, ÷рна √ора, 2001) [5] —лика 7. ѕутачом су означена места на коЉима су пронаРени пенератори а звездицама места на коЉима Ље пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом (–т јрза, ÷рна √ора, 2001) [5]
††††

—лика 8. ѕутачом су означена места на коЉима су пронаРени пенератори а звездицама места на коЉима Ље пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом (’ан ѕиЉесак, Ѕи’, 2002) [6] —лика 8. ѕутачом су означена места на коЉима су пронаРени пенератори а звездицама места на коЉима Ље пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом (’ан ѕиЉесак, Ѕи’, 2002) [6]
††††

—лика 9. ѕутачом су означена места на коЉима су пронаРени пенератори а звездицама места на коЉима Ље пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом (’аЯиЮи, Ѕи’, 2002.) [6] —лика 9. ѕутачом су означена места на коЉима су пронаРени пенератори а звездицама места на коЉима Ље пронаРено загаРеЬе осиромашеним ураниЉумом (’аЯиЮи, Ѕи’, 2002.) [6]
††††

Ќа —лици 10 [5] налази се наш колега из »нститута за нуклеарне науке ¬инча, магистар –адоЉко ѕавловиЮ, коЉи Ље без предаха радио на чишЮеЬу контаминираних области. ќн у рукама држи пенетратор са осиромашеним ураниЉумом, пронаРен на локациЉи Ѕратоселце, на коме се исто Љасно види да Ље кородирао. Ќажалост, ни на слици нити у овом извештаЉу ниЉе поменуто Ьегово име. Ќаш колега –адоЉко ѕавловиЮ, Љедан од незнаних хероЉа у бици да се —рбиЉа очисти од мунициЉе са осиромашеним ураниЉумом, умро Ље од канцерогеног обоЪеЬа плуЮа 2003. године. »мао Ље само 49 година.

—лика 10. –адоЉко ѕавловиЮ Ље био део тима »нститута ¬инча коЉи Ље учествовао у уклаЬаЬу пенетратора са осиромашеним ураном. Ќа овоЉ слици држи кородирани пенетратор пронаРен на локациЉи Ѕратоселце. [5] —лика 10. –адоЉко ѕавловиЮ Ље био део тима »нститута ¬инча коЉи Ље учествовао у уклаЬаЬу пенетратора са осиромашеним ураном. Ќа овоЉ слици држи кородирани пенетратор пронаРен на локациЉи Ѕратоселце. [5]
††††

—лика 11. Ље преузета из документа —ветске здравствене организациЉе [8]. “реба нагласити да Ље вероватно таЉ тенк био уништен проЉектилима коЉи су садржали осиромашени ураниЉум, тако да Ље прашина са честицама осиромашеног ураниЉума сигурна била присутна на тенку и око тенка. ќчигледно Ље да нико ниЉе упозорио ову децу да не прилазе тенку.

—лика 11. јлбанска деца на  осмету се играЉу на тенку коЉи уништио Ќј“ќ. “енк Ље вероватно био контаминиран осиромашеним ураниЉумом. [8] —лика 11. јлбанска деца на  осмету се играЉу на тенку коЉи уништио Ќј“ќ. “енк Ље вероватно био контаминиран осиромашеним ураниЉумом. [8]
††††

ћада се у наведеним извештаЉима детаЪно описуЉу локациЉе, прикупЪаЬе узорака, мереЬа и анализе коЉима нема шта да се замери, интересантно Ље да се у закЪучцима ових извештаЉа увек умаЬуЉе могуЮа опасност по животну околину и здравЪе Ъуди. »пак, у овим извештаЉима се наводе неопходне мере заштите, од наставЪаЬа уклаЬаЬа пенетратора, до Љасног обележаваЬа контаминираних локациЉа, праЮеЬа квалитета вода за пиЮе и здравЪа Ъуди коЉи живе у близини назначених локациЉа.

Ќажалост, надлежне структуре у —рбиЉи веЮ више од 10 година избегаваЉу да изнесу тачне податке о броЉу контаминираних места, о томе да Ље уклоЬено само око 10% проЉектила са осиромашеним ураниЉумом, о томе да ли се и где врши тестираЬе подземних вода и вода за пиЮе, о томе да ли се врше систематски прегледи воЉних лица и цивила коЉи су били изложени деЉству мунициЉе са осиромашеним ураниЉумом, као и да ли су ишта урадили на меРународном плану да се тражи арбитража поводом загаРиваЬа животне средине и угрожаваЬа здравЪа становништва. ¬оЉници и цивили коЉи су били у областима коЉе су гаРане проЉектилими са осиромашеним ураниЉумом, као што Ље граница према јлбаниЉи, мораЉу да буду под сталном контролом. ¬рло Ље тешко доЮи до прецизних података о броЉу и врсти канцерогених обоЪеЬа. ” општем Ље интересу да се овакви подаци прикупЪаЉу, анализираЉу и обЉаве.

Ќа десетогодишЬицу бомбардоваЬан, 2009. године, обЉавЪена Ље Љедан веома важна кЬига, коЉа нажалост ниЉе добила заслужено место у српскоЉ Љавности. –ади се о кЬизи ѕоследице рата на животну средину коЉа Ље обЉавио SPRINGER [11] , где су поред еколошких последица ратних деЉстава у «аливском рату, укЪучене и последице Ќј“ќ бомбардоваЬа —– £угославиЉе. ” ову кЬигу су ушли и следеЮи радови: ѕроцена утицаЉа примене мунициЉе коЉа садржи трансуранске елементе на здравЪе и животну средину, од «оре ∆униЮ и Ќаде ћиЪевиЮ из »нститута за нуклеарне науке „¬инча“, као и јтмосферски транспорт и депозициЉа перзистентнихорганских††полутаната у условима ратног стаЬа, од «орке ¬укмировиЮ, ћирослава ”нкашевиЮа, и »ване “ошиЮ из »нститут за физику, Ѕеоград, »нститут за метеорологиЉу, ”ниверзитет у Ѕеограду.

ѕораст канцерогених обоЪеЬа у —рбиЉи после 1999. године Ље алармантан, али до Љавности стиже врло мало релеватних података и анализа. ƒр «орка ¬укмировиЮ Ље 2013. године на промоциЉи кЬиге ≈кологиЉа и рат, коЉу Ље приредио проф. др ¬укашин ѕавловиЮ [12], приказала табелу (—лика 12) у коЉоЉ Ље сумаризован броЉ новоЦоткривених канцерогених обоЪеЬа у —рбиЉи од 1990. до 2011., као и броЉ умрлих од канцерогених обоЪеЬа у истом периоду. ќва табела Ље припремЪена према доступним подацима »нститута за Љавно здравЪе [12].

—лика 12. “абела Ље припремЪена према доступним подацима »нститут за Љавно здравЪе [12] —лика 12. “абела Ље припремЪена према доступним подацима »нститут за Љавно здравЪе [12]
††††

ƒок броЉ оболелих од канцерогених обоЪеЬа 1990. године био 9.899, 2000. године оваЉ броЉ Ље скочио на 22.123, године 2010. на 26.152, да би 2011. године прешао 33 хиЪаде! Ўто Ље Љош страшниЉе, броЉ умрлих сваке године Ље измеРу 55 и 60% од броЉа нових канцерогених обоЪеЬа те године. ” —јƒ, оваЉ проценат Ље 34% за жене и 36% за мушкарце [13].

ќсиромашени ураниЉум Ље траЉно загадио неке терене —рбиЉе и –епублике —рпске и било би исправно да се ти терени ставе под траЉни надзор, а становништво заштити од могуЮих ширеЬа контаминациЉе. ЌаЉвеЮи део терена засутих осиромашеним ураниЉумом се налази на териториЉи  осова и ћетохиЉе и тешко Ље очекивати да Юе меРународна заЉедница ишта чинити у смислу заштите угроженог становништва. «абриЬаваЉуЮа Ље чиЬеница да су далеко веЮи делови териториЉе —рбиЉе засипани броЉним отровима приликом бомбардоваЬа и оштеЮеЬа индустриЉских построЉеЬа. ƒеЉство тих хемиЉских загаРивача, у спрези са стресом и општим погоршаЬем здравствене превентиве узимаЉу веЮ 15 година скуп данак.

јко многа испитиваЬа ширеЬа загаРивача и Ьегово уклаЬаЬе захтеваЉу велике инвестициЉе и трошкове, барем би евиденциЉа последица, коЉе се очигледно манифестуЉу у облику приметног повеЮаЬа малигних обоЪеЬа, могла да буде лако изводЪива. –езултати те евиденциЉе би морали бити обЉавЪени и предочени светскоЉ стручноЉ Љавности и надлежним меРународним организациЉама.

” свакоЉ држави, па чак и у —рбиЉи, постоЉе државне институциЉе коЉима Ље то дужност. «ато Ље несхватЪиво да ни после 15 година од Ќј“ќ бомбардоваЬа ниЉедна досадашЬа власт ниЉе покренула наплату ратне и еколошке штете против оних земаЪа коЉе су учествовале у ратним деЉствима на териториЉи —–£.

Ћитература

[1] D. P. Antic and J. Lj. Vujic, Editors, “Environmental Recovery of Yugoslavia,” Monograph published by Vinca Institute of Nuclear Sciences, ISBN 86-7306-054-0, 2002.††

[2] J.P. Mc Laughlin, L.L. Vintró, K.J.Smith... Plutonium in Depleted Uranium Penetrators, Archive of Oncology No. 9 (2001) 219-223

[3] The Kosovo Conflict: Consequences for the Environment and Human Settlements, UNEP and UNCHS Report, ISBN 92-807-1801-1, 1999.

[4] Depleted Uranium in Kosovo: Post-Conflict Environmental Assessment, UNEP Report, 2001.

[5] Depleted Uranium in Serbia and Montenegro: Post-Conflict Environmental Assessment, UNEP Report, ISBN 92-807-2146-1, 2002.

[6] Depleted Uranium in Bosnia and Herzegovina: Post-Conflict Environmental Assessment, UNEP Report, ISBN 92-1-158619-4, 2003.

[7] Report of the World Health Organization Depleted Uranium Mission to Kosovo, Undertaken at the request of the Special Representative of the Secretary-General and Head of the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo (UNMIK), 22 to 31 January 2001.

[8] Depleted Uranium: Sources, Exposure and Health Effects, Department of Protection of the Human Environment, World Health Organization, Geneva, WHO/SDE/PHE/01.1, 2001

[9] Depleted Uranium Awareness, UNEP/Post-Conflict Assessment Unit,

http://postconflict.unep.ch/

[10] http://en.wikipedia.org/wiki/Paducah_Gaseous_Diffusion_Plant

[11] “Environmental Consequences of War and Aftermath”, SPRINGER Berlin/Heidelberg, 2009.

[12] ”≈кологиЉа и рат”, »звештаЉ независних експерата о Ќј“ќ бомбардоваЬу —–£, припредио проф. др ¬укашин ѕавловиЮ, —лужбени гласник и «авод за уЯбенике, 2012.

[13] http://cepor.fpn.bg.ac.rs/publikacije/ekologija-i-rat.html

[14] American Cancer Society,

£асмина ¬уЉиЮ, ƒрагоЪуб јнтиЮ

Ќова —рпска политичка мисао

23 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0