Srpska

—лужба √осподу у параклису ѕокрова ѕресвете Ѕогородице у ¬оЉноЉ академиЉи

††††

¬оЉска –епублике —рбиЉе: Ќесебична служба човека и хришЮанина да помогне другоме и да положи живот за другога

”сваЉаЬем «акона о ¬оЉсци —рбиЉе децембра 2007. створени су услови да се у српским оружаним снагама организуЉе верска служба, а ту намеру подржале су све традиционалне ÷ркве и верске заЉеднице. ¬лада —рбиЉе Ље 24. марта 2011. усвоЉила ”редбу о вршеЬу верске службе у оружаним снагама, а потом Ље ћинистарство одбране потписало споразуме са представницима седам традиционалних ÷ркава и верских заЉедница.

††††

” ¬оЉсци —рбиЉе, после више од седам децениЉа, поново су распореРени воЉни свештеници Ц осам православних свештеника и по Љедан имам и католички капелан. ¬оЉска —рбиЉе данас има верску службу, остваруЉуЮи тако уставно право припадника наших одбрамбених снага на слободу вероисповести.

Мегова —ветост ѕатриЉарх српски »ринеЉ освештао Ље 26. Љануара 2014. нови богослужбени простор, параклис ѕокрова ѕресвете Ѕогородице у ¬оЉноЉ академиЉи. ќва нова, само наизглед необична мала црква, данас живи своЉ литургиЉски живот у све празничне и недеЪне дане када се служи служба √осподу. —а леве стране су на иконама српски владари, а са десне стране свети ратници: √еоргиЉе, ƒимитриЉе, арханРел ћихаил... »конописао их Ље £ован јтанасковиЮ коЉи Ље био на одслужеЬу воЉног рока у ¬оЉноЉ академиЉи и коЉи Ље донирао Љош неколико икона као своЉ прилог новооснованом параклису.

ѕостом и молитвом, приступаЬем светим таЉнама причешЮа и исповести, кадеткиЬ円 и кадети ¬оЉне академиЉе учествуЉу у литургиЉском сабраЬу и утврРуЉу се у верским истинама наше свете ÷ркве.

” првоЉ недеЪи „асног поста, ЌедеЪи ѕравославЪа, призив —ветога ƒуха у олтару обавЪа капетан и свештеник - отац ЌемаЬа ѕетровиЮ. Мегов помоЮник Ље изабран из кора подофицир ¬оЉске —рбиЉе, некадашЬи воЉни полицаЉац у √арди, стариЉи водник ∆арко ћорачанин. «а певницом су кадеткиЬе и кадети, као и пуковник Ѕорислав √роздиЮ, професор воЉне етике на овоЉ високошколскоЉ образовноЉ установи.

††††

ЌедеЪна ЋитургиЉа почиЬе у 9 сати, а суботом у току „асног поста служи се света ЋитургиЉа са почетком у 8 часова. ѕосле заамновне молитве суботом се служи парастос за упокоЉене припаднике ¬оЉне академиЉе, √арде....

ƒанас у нашоЉ воЉсци има осам православних свештеника, коЉи су испунили строге критериЉуме да могу обавЪати ову свету дужност. Ќеопходно Ље високо образоваЬе, претходно искуство у пословима у вези вере, одлично здравЪе, одслужени воЉни рок... ќтац ЌемаЬа ѕетровиЮ, из прве генерациЉе воЉних свештеника, почев од 1. августа 2013. налази се у оружаним снагама наше отаЯбине. Ќакон свете ЋитургиЉе казуЉе нам о овоЉ посебноЉ служби у воЉсци:

„ѕоновно увоРеЬе свештенства у воЉску Ље изузетно значаЉан догаРаЉ. ¬оЉска увек живи са своЉим народом; кад год Ље потребно, воЉска Ље спремна да притекне у помоЮ, чак и када то ниЉе Ьена обавеза. ѕодсетимо се само наЉновиЉих догаРаЉа у вези проблема са водом у ”жицу - воЉска Ље моментано притекла у помоЮ становништву. ¬оЉска Ље ту и у случаЉевима елементарних непогода, као што су поплаве, пожари... ¬оЉник срцем и душом помаже човеку у невоЪи, и у том заЉедничком садеЉству воЉске и локалне заЉеднице воЉска улива повереЬе и пружа подршку у критичким ситуациЉама. “о Ље у чврстоЉ вези са воЉничким моралом коЉи осликава личност припадника воЉске, коЉи функционишу по утврРеним максимама, од коЉих Ље Љедна од наЉважних - „аст Ље наша имовина, коЉа стоЉи на табли код улаза у комлекс ¬оЉне академиЉе.

††††

ѕрипадници воЉске су присутни како у злу, тако и у добру - приликом прославЪаЬа великих државних и верских празника, када се промовише нова класа официра...

—лужба воЉног свештеника Ље по много чему изузетна. ” воЉсци нема сувишних питаЬа и нема питаЬа зашто и како - Љедноставно оно што треба да се уради биЮе ураРено. —ве се ради по нареРеЬу или по благослову, како бисмо рекли у ÷ркви. ќвакво устроЉство и дисциплина (послушност) требало би да буде образац у и нашем свакодневном животу; сигурно Ље да бисмо постизали боЪе резултате на свим поЪима и као поЉединци и као друштво.

“оком ¬аскршЬег поста молитве су поЉачане Ц наставЪа воЉни свешгтеник ЌемаЬа. —лужи се суботом и недеЪом, као и празницима. “оком недеЪе радим у ¬оЉноЉ академиЉи и старам се о свему што Ље потребно да се црквени живот развиЉа у много другачиЉим околностима од оних на коЉе су навикли свештеници на парохиЉи. ЌепроцеЬива Ље подршка и сарадЬа коЉу овде имам од запослених за обавЪаЬе верске службе. —ем богослужеЬа овде у ¬оЉноЉ академиЉи, предаЉем и веронауку у ¬оЉноЉ гимназиЉи од почетка другог полугодишта ове школске године. –ад са полазницима такве школе Ље надахнуЮе за мене као свештеника и вероучитеЪа. –ад са младима Ље од посебног значаЉа за свако друштво коЉе жели да иде напред, али коЉи се, нажалост, не вреднуЉе на прави начин.

ƒуховно стараЬе о овим Ъудима коЉи су спремни да своЉ живот даЉу за другога Љесте велика одговорност. ћлади Ъуди коЉи се овде школуЉу разликуЉу се од других по великоЉ несебичности и спремности да се жртвуЉу за другога, Љер су они спремни да током своЉе службе даЉу оно наЉдрагоцениЉе за другог - своЉ живот.

 адеткиЬе и кадети коЉи се овде школуЉу, након завршеног школоваЬа упуЮуЉу се у градове широм —рбиЉе, а одскора веЮи броЉ припадника ¬оЉске —рбиЉе и ћинистарства одбране упуЮен Ље у мировне мисиЉе у стране земЪе, далеко од свог огЬишта и своЉе отаЯбине, тако да они мораЉу бити зрелиЉи и одговорниЉи од своЉих вршЬака.

ƒевоЉкама Ље исто омогуЮено да се школуЉу, тако да у овом дому живе и кадети и кадеткиЬе. Куди често мисле да постоЉи она подела на мушке и женске послове, али мислим да Ље то ствар умешности обавЪаЬа посла.“

ѕосле —вете ЋитургиЉе капетан отац ЌемаЬа ѕетровиЮ договара се са воЉном братиЉом у свештеничкоЉ канцелариЉи о потребама службе и ÷ркве.

¬оЉна служба и свештенички позив су споЉиви и у заЉедничком садеЉству

ќтац ЌемаЬа ѕетровиЮ нам казуЉе о потреби за променом нас самих и о воЉном свештенству данас:

„—агледаваЉуЮи из угла воЉног свештеника шта нам Ље потребно за промену стаЬа коЉе изазива незадовоЪство у нама, реЮу Юу да нам Ље свакако неопходно више реда и дисциплине, нешто попут дисциплине у воЉсци. “о Ље сигуран пут да изаРемо из стаЬа незадовоЪства. јко се сваки дан трудимо да будемо боЪи у месту и на задатку коЉи смо добили од √оспода, захваЪуЉуЮи преумЪеЬу, веруЉем да нас очекуЉе боЪи и испуЬениЉи живот, коЉи нас води ка вечном спасеЬу.

“ребало би да даЉемо више од себе, више него што можемо - такав труд се награРуЉе. “ако и воЉна организациЉа тражи од човека да уложи своЉ максимум.

Куди често сматраЉу да су воЉна служба и свештенички позив неспоЉиви, меРутим, то ниЉе тако. ѕримери многих светих ратника говоре томе у прилог - то су посебни Ъуди, хришЮани и воЉници - ’ристови воЉници. ¬оЉник Ље спреман да у сваком тренутку да своЉ максимум за част своЉе отаЯбине и на славу ЅожЉу."

ѕараклис ѕокрова ѕресвете Ѕогородице наставЪа своЉ богослужбени живот. ѕотребе за живом ÷рквом у ¬оЉсци —рбиЉе и ћинистарству одбране велике су и изражене. ” нашем параклису живимо по послушаЬу наше ÷ркве, под Ьеним окриЪем и благодаЮу Ьеном.

¬оЉно свештенство као институциЉа

¬оЉне свештенике и обавЪаЬе верске службе у воЉним Љединицама предвиРaла су два законска акта у  нежевини —рбиЉи, оба из 1839. године. ѕрви Ље ”строЉениЉе гарнизоне воЉске (од 31. маЉа), а други «акон воЉени (од 31. октобра). —вештеници су у Љединицама обавЪали верске обреде и своЉим примером сведочили хришЮанске вредности. ѕоложаЉ воЉске, а тиме и Ьене верске службе прописивали су закони: «акон о устроЉству стаЉаЮе воЉске (1860) и «акон о устроЉству народне воЉске (1861), али наЉвише о воЉном свештенству казуЉе законски акт донет 24. фебруара 1876, уочи рата са “урцима Ц ”строЉство целокупне воЉске. ¬оЉни свештеници су додеЪени ¬рховноЉ команди, командама дивизиЉа и бригада. Ѕило Ље прописано да при ¬рховноЉ команди буде воЉни владика коЉи би био одговоран за целокупно воЉно свештенство.

«а време ратних деЉстава место воЉног свештеника Ље одреРивао начелник Ўтаба ¬рховне команде, а дужности су му биле да се стара да сви свештеници буду на прописаним местима ради молитве, да бодре воЉнике и тако им ЉачаЉу борбену готовост и да деле —вето ѕричешЮе онима коЉи су на самрти. ƒоцниЉи закон о ”строЉству воЉске од 3. Љануара 1883. воЉне свештенике при гарнизонима поставЪао Ље на ниво помоЮне струке, односно хонорарне делатности. ¬оЉни капелани су били локални парохиЉски свештеници. ќни су воЉницима држали часове веронауке, вршили обреде заклетве, освеЮеЬе заставе, служили свету ЋитургиЉу на велике празнике, пуковске славе и црквено-државне светковине.

¬оЉничке инсигниЉе усвоЉили су елементе из православне иконографиЉе. Ќа првим заставама у  араРорРевом устанку био Ље крст у неколико форми и речи „— Ѕогом за крст и отечество“. ќд прве  араРорРеве заставе, на платну су се налазиле и иконичне представе светих предака Ц царева и краЪева. ќбнавЪао се стари обичаЉ да на заставама буде неки лик из династиЉе —ветих ЌемаЬиЮа.

—редином XIX века постаЉе устаЪени обичаЉ да се на заставама регуларних воЉних Љединица приказуЉу светитеЪи, углавном из реда светих ратника или небеских сила: —вети √еоргиЉе, —вети архангел ћихаил, —вети ƒимитриЉе, али и —вети јндреЉ ѕрвозвани и —вети јлимпиЉе.

—рпска ѕравославна ÷рква Ље увек живела и делила судбину са благочестивим српским народом; наша ÷рква Ље водиЪа, светионик, путоказ коЉим треба да идемо, у тешким временима подносила Ље страдаЬе српског народа и сама била изложена тортурама, мучеЬима и убиЉаЬима своЉих припадника.

ѕравославЪе Ље званично у  раЪевини —рбиЉи до 1918. године била државна вероисповест и вероисповедаЬе веЮине Ьених становника. »пак, занимЪиво Ље и важно реЮи са становишта наше теме да Ље верску службу у српскоЉ воЉсци обавЪало и свештенство ЉевреЉске и исламске заЉеднице, коЉи су били воЉни рабини и имами. ”  раЪевини —’— (£угославиЉи) верску службу су обавЪали и римокатолички свештеници.

—рпско православно свештенство Ље у ѕрвом светском рату скупо платило цену националног уЉедиЬеЬа и ослобоРеЬа. ” ƒругом светском рату поновило се страдаЬе свештенства, монаштва, а након рата, у комунистичком периоду Ѕог Ље био истеран из домова и на сваки начин се све чинило да се истера и из душе многонапаЮеног народа.

”пркос свим страдаЬима и великим губитком епископа, свештенства, монаштва, кроз дугу историЉу, данас —рпска ѕравославна ÷рква у служби √осподу и роду српском на сваки начин у свим областима и у ¬оЉсци –епублике —рбиЉе настоЉи да делотворно спроводи речи св. апостола £акова: ¬ера без дела Ље мртва, и да делуЉе у свакодневном животу на ползу свих.

«орица «ец

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

27 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0