Srpska

–адост хришЮанског подвига

—ваки човЉек коЉи долази на свиЉет, раРа се приЉе свега благовоЪеЬем самога “ворца.  ао савршено психофизичко биЮе он носи у себи образ свевишЬега Ѕога, те као такав осЉеЮа природну потребу да непрестано обитава у заЉедници са Мим. “а веза измеРу Ѕога и човЉека постаЉе посебно реална у догаРаЉу свете таЉне крштеЬа захваЪуЉуЮи сили и деЉству благодати —ветога ƒуха, коЉа се изобилно излива на новокрштенога. Ѕлагодат се даЉе као дар, али као награда за искрену вЉеру коЉа новокрштенога уводи у нову савршену заЉедницу са √осподом. ”право тада ствара се и обнавЪа нарушени савез Ц заЉедница, коЉа Ље била изгубЪена прародитеЪским гриЉехом. «бог тога Ље крштеЬе заиста велики и грандиозни догаРаЉ спасеЬа, васеЪенска таЉна човЉекове обнове, када се под видом видЪиве свештене радЬе личност враЮа на оно мЉесто коЉе му изначално припада Ц на мЉесто узаЉамног битисаЬа с Ѕогом. ѕосредством таЉне крштеЬа човЉеку се враЮа првобитно достоЉантво на коЉе Ље он призван ЅожиЉим ѕромислом, као неко ко Ље како каже —вето ѕисмо, створен само мало маЬим од анРела, али славом и чашЮу овЉенчан (£евр. 2.7).  рштеЬем човЉек постиже чланство у ÷ркви, постаЉе члан не неке овоземаЪске организациЉе, веЮ реалан и пуноправан учестник заЉеднице у коЉоЉ Ље глава и руководилац сам ’ристос √оспод. “о чланство постаЉе посебно радостно и важно када се узме у обзир истина да Ље ÷рква Љедина посредница нашег освеЮеЬа и гаранциЉа спасеЬа.

††††

ћеРутим, иако се крштеЬем човЉек враЮа на спасоносни пут коЉи га води у живот вЉечни, то Љош не означава да Ље спасеЬе достигнуто.  рштеЬем ми само улазимо у заЉедницу са Ѕогом, коЉу смо дужни и обавезни непрестано изграРивати и обнавЪати управу кроз ÷ркву посредством тржеЬа свете Ѕлагодати. Ѕлагодат Ље одговор ЅожиЉи на наше усрдно залагаЬе и стараЬе, другим риЉечима речено лиЉек, мелем, награда за подвиг. «бог тога сваки православни хришЮанин треба да има Љасну представу и сазнаЬе, да Ље спасеЬе дуготраЉан процес коЉи се достиже узаЉамном сарадЬом измеРу ЅожиЉе благодати и Ъудскога напора. ј Ъудски напор ниЉе ништа друго него подвиг добри ради уласка у ÷арство Ќебеско и оствареЬа вЉечнога живота са Ѕогом. –адост подвига постаЉе посебно актуална за вриЉема ускршЬега поста, Љер по своЉоЉ суштини васкршЬи пост и ниЉе ништа друго до велики спасоносни подвиг коЉи нас води према потпуноЉ духовноЉ обнови.

” —ветоЉ ÷ркви Ъудима Ље на премудар начин откривена таЉна спасеЬа, указан пут у ÷арство ЅожиЉе, обЉавЪене награде и казне, обЉелодаЬене многе таЉне загробног живота, коЉе се по риЉечима великог подвижника руске земЪе схиархимандрита £ована ћаслова достижу испуЬеЬем ЉеванРелских заповЉести. “о Љесте идуЮи путм уским, трновитим, тешким, путем самога ’риста, али зато путем благодатним и спасоносним коЉи води у живот вЉечни. »дуЮи таквим путем човЉек чврсто и неполебЪиво оЉачава своЉу вЉеру, коЉа га обавезуЉе и упуЮуЉе на правилни хришЮански живот. Ѕити хришЮанин своЉим животом, а не само именом значи непрестано побуРивати себе на оствареЬе ЉеванРелских заповЉести. »спунити не оно што жели моЉа грешна мисао и похота, него дЉелати оно што √оспод очекуЉе од мене. ЌеЮе сваки коЉи ми говори говори √осподе, √осподе уЮи у царство небеско, него онаЉ коЉи твори воЪу ќца моЉега коЉи Ље на небесима (ћт. 7.21). ќве риЉечи —паситеЪеве свЉедоче да никакве духовне користи човЉеку неЮе дониЉети само читаЬе о спасеЬу, него тек онда када почне да се труди, духовно подвизава и бори против свега што му по природи ниЉе своЉствено. ƒуховни свиЉет постиже се духовним дЉелаЬем, а не само разговорима или интересиваЬем о Ьему. Ѕити православним хришЮанином значи примити на себе велико достоЉанство даровано самим Ѕогом. Ўто се човЉек више труди да спозна сву величину и спасоносну вриЉедност тога достоЉанства, то се у Ьему раРа веЮа жеЪа за великим подвизима и духовним напорима да би оправдао повЉереЬе самога Ѕога.

—вети оци нас поучаваЉу да Ље Раво посредством гриЉеха наниЉео неизмЉерЪиву штету Ъудскоме роду. √риЉех Ље створио велики духовни Љаз измеРу човЉечанства и Ѕога, измеРу земЪе и неба. «аиста на Љедан врло подмукао и лукав начин Раво свакодневно посредством гриЉеха помрачуЉе човЉекову душу, удаЪуЉе га од Ѕога, уводи у робство коЉе помрачава ум, срце и воЪу. «бог слабости своЉе природе коЉа Ље повриЉеРена гриЉехом човЉек Ље позван да непрестано бди над собом и своЉим активностима. Ѕити духовно трезвен, будан, спреман на добро и увиЉек спреман супротставити се злу. “акав човЉек се уподобЪава мудрому домаЮину коЉи несебично жртвуЉе себе у жеЪи да увиЉек сачува своЉу породицу у Љединству и здравом живЪеЬу. » хришЮанин у жеЪи да сачува своЉу душу и чистоти и праведности дужан Ље да радостно устаЉе на подвиг поста, молитве, смиреЬа, покаЉаЬа, праштаЬа и сваке друге жртве. »сто тако, врло важно Ље поучаваЉу нас свети оци, да се тЉелесни подвиг прати и духовним трудом, Љер физички напор без духовне стране не доноси плода. ’ришЮански подвиг Ље благодатна хармониЉа душе и тиЉела, коЉа цЉелокупну човЉекову личност и разум и осЉеЮаЬа усмЉерава на угаРаЬе Ѕогу. —амо такав подвиг може да нас приведе духовноме савршенству.

—ам √оспод свЉедочи да Ље таЉна подвига заиста спасоносна и дЉелотворна за свакога коЉи му приступа с надом и вЉером на живот вЉечни. » сваки, коЉи Ље оставио куЮу, или браЮу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дЉецу, или земЪу, имена мога ради, примиЮе сто пута онолико, и наслиЉедиЮе живот вЉечни.(ћ“. 19.29). »з —паситеЪевих риЉечи постаЉе нам потпуно Љасно да сваки напор учиЬен у славу ЅожиЉу бива стоструко награРен. јли оно што доноси наЉвише радости и утЉехе Љесте Ьегово обеЮаЬе о наслЉеРиваЬу вЉечнога живота. “у се открива неизрецива Ъубав и милосрРе ЅожиЉе, даЉе нам се залог и обеЮаЬе о награди, коЉа нас охрабруЉе и чини смЉелиЉим на Љош усрдниЉи подвижнички живот. ќвде свака тешкоЮа и сложност подвига губи на своЉоЉ снази, Љер нема ничега веЮег и узвишениЉег од угаРаЬа самоме Ѕогу, приЬети на Ьегов жртвеник барем Љедну лепту коЉа отвара огромну ризницу ЅожиЉега милосрРа. ¬Љерник треба да се радуЉе и самом чиЬеницом да му Ље уопште дата могуЮност да се кроз подвиг духовнога живЪеЬа приближи Ѕогу.

—вети оци су у своЉим дЉелима до детаЪа обЉаснили сву мудрост и благост духовнога живЪеЬа. ќни нас несебично савЉетуЉу да непрестани рад над собом, ради духовнога свршенства доноси радост небеску. јко будеш радио над самим собом и чистио своЉе срце од страсти, тада Юе све у твоме животу постати ЉасниЉе и разумЪивиЉе, поучаваЉу нас они. —ваки духовни подвиг и свака хришЮанска врлина свЉедоче о нашоЉ Ъубави према Ѕогу и жеЪи да се достигне спасеЬе. «бог свега тога хришЮански подвиг Љесте догаРаЉ радости кроз коЉи човЉек свЉедочи о величини своЉе вЉере и спремности да се искрено служи √осподу. Ўто Ље подвиг веЮи и чистиЉи, то Ље и вЉера наша веЮа, а тим самим веЮа Ље и радост на небу.

30 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0