Srpska

Ѕеседа 1. на Ѕлаговести

Ќи ЅожиЮ, ни ”скрс, ни ЅогоЉавЪеЬе, ни ѕреображеЬе нису названи Ѕлаговест. ј ето, данашЬи ѕразник назива се Ѕлаговест. –ади чега?

 аква Ље то Ѕлага ¬ест сишла на земЪу? Ўта се то збило у нашем горком животу Ъудском. «ар Ље могуЮа Ѕлага вест у свету у коме постоЉи смрт? «ар Ље могуЮа права радост у свету где се све претвара у грч страха, пред страшном немани коЉа се зове смрт? ƒанас и збива се заиста наЉвеЮа Ѕлаговест. Ўта се дешава? ƒанас —вети јрхистратиг √аврил долази —ветоЉ ƒЉеви, и обЉавЪуЉе ту Ѕлагу ¬ест: да Юе родити —ина, да Юе му наденути име »сус-—паситеЪ, и да Меговом ÷арству неЮе бити краЉа[1]. » сам —вети јрхистрати као да се загрцнуо од ове велике и превелике таЉне.  ако се то несместиви √оспод и Ѕог раРа од девоЉке?  ако се ќн смести у телу ѕресвете ƒЉеве. “аЉна Ље то велика, светаЉна.

«ато се и у данашЬим црквеним молитвама и песмама непрекидно наглашава да се данас обЉавЪуЉе велика таЉна, предвечна таЉна ЅожЉа, предвечна. ѕре него што Ље било јнгела и јрхангела и целог овог света и свих видЪивих и невидЪивих биЮа, √оспод Ље, предвиРаЉуЮи пад Ъудски у грех, одлучио да постане човек и спасе човека, спасе га од греха. √реха иза кога увек стоЉи Раво, а иза Равола увек пакао. » ето, на данашЬи дан збива се то величанствено и наЉогромниЉе чудо у свима нашим Ъудским световима. ƒанас се зачиЬе у утроби ѕресвете ƒЉеве Ѕог ѕредвечни, Ѕог Ѕезгранични и Ѕесконачни. ƒанас, како се вели у ЉедноЉ дивноЉ песми, све што Ље земаЪско постаде Ќебо. «емЪа постаде Ќебо, Љер Ѕог постаде „овек[2].  ад Ље Ѕог Ѕлаги постао човек, онда са Мим су све Ѕлаге вести Ќеба, све радости Ќеба, све истине Ќеба постале наше Ъудске, човечанске, земаЪске.  ад Ље √оспод ’ристос сишао у оваЉ свет, ето Ѕлаговести, ето —веблаговести.

£ер шта √оспод доноси —обом и ко Ље √оспод ’ристос? ќн, £едини »стинити Ѕог, спустио се у наш земаЪски свет пун лажних богова и показао и доказао да Ље заиста »стинити Ѕог, £едини Ѕог у свима световима,  оме Ље достоЉно клаЬати се увек. » кад ќн у овоме свету стоЉи, онда Ље лако свакоме од нас да се ослободи лажних богова. Ќе само онда, када Ље √оспод пре две хиЪада година постао човек и сишао на земЪу, да Ље било лажних богова. » данас Ље пуно лажних богова на свету, пуно самозваних богова, Ъуди, коЉи собом хоЮе да замене £единог »стинитог Ѕога. ѕуна их Ље ≈вропа и јзиЉа и јмерика и јфрика. ѕуна Ље лажних христоса, пуна Ље лажних пророка, пуна Ље лажних богова. » кад се ти, збуЬен у свету пуном лажних богова, обратиш £едином »стинитом Ѕогу, √осподу ’ристу, онда из душе беже све таме, све таме и заблуде коЉе исцеЪуЉу лажни богови. ќнда ти припадаш £едином »стинитом Ѕогу, и осеЮаш како цело Ќебо улази у твоЉу душу, како спокоЉство и мир, јнРели сви царуЉу у теби.

√оспод ’ристос у овоме свету са —воЉом ¬ечном Ѕожанском »стином! ≈то, ќн Ље са огромном ЅлаговешЮу, Љер ¬ечна Ѕожанска »стина Љесте Ѕлаговест коЉу Ље √оспод ’ристос створио и донео свету, први донео свету. Ќе само говорио о истини, него показао да Ље ќн »стина[3], ¬ечна Ѕожанска »стина. Ћако Ље Ъудима говорити о истини, него покажи ми истину, даЉ ми ¬ечну »стину. √оспод Ље за —ебе зато и рекао: £а сам »стина[4], изнад свих лажи овога света. Ћажи коЉе Раво ствара кроз грехе и страсти, кроз помрачене умове, кроз помрачене савести. ќд свих тих лажи стоЉи Љедна одбрана, стоЉи ¬ечна Ѕожанска »стина - √оспод ’ристос. ƒок Ље Мега у свету, лако Ље човеку одбранити се од сваке лажи у овоме свету. ј свака лаж Ље, вели —паситеЪ, од Равола[5]. ј истина, сва »стина Љесте од »стинитог Ѕога. «ато нико у овоме свету ниЉе се усудио да рекне за себе: "£а сам »стина" - осим √оспода ’риста. «ато што ќн и Љесте »стина. ѕоказао Ље целим биЮем, свим —воЉим животом и радом, показао и кроз —вету ÷ркву —воЉу.

ќнда нова Ѕлаговест: ¬ечна Ѕожанска ѕравда. “о Ље богатство, то Ље небеско благо коЉе Ље √оспод донео сишавши у наш земаЪски свет. ƒа Ъуди не умиру без ѕравде ЅожЉе у овом свету, да их не хране лажним Ъудским правдицама и правицама као живим песком.

ј онда, зар ниЉе чудесна Ѕлаговест то што Ље √оспод ’ристос даровао нама Ъудима ∆ивот ¬ечни? ќн - божански ∆ивот ¬ечни, и нама даруЉе то кроз —воЉе ¬аскрсеЬе, кроз победу над смрЮу. »ма ли веЮе Ѕлаге вести од тога за човека? »ма ли веЮе Ѕлаге вести од тога за човека! »ма ли веЮе Ѕлаге вести од тога да Ље смрт побеРена и замеЬена ¬ечним ∆ивотом, коЉи √оспод ’ристос даЉе свакоме коЉи веруЉе у Мега.

«ато, у овоме свету нико нам никада не може заменити √оспода ’риста. Ќико од Ъуди, нико ни од наЉвеЮих научника, ни мудраца, ни философа, и царева и краЪева и воЉсковоРа, не може дати ∆ивот ¬ечни и победу над смрЮу. “о само ќн даруЉе, „удесни √оспод ’ристос. «ато Мегово »ме и Љесте Ѕлаговест за сваког човека, за свако Ъудско биЮе. ћи Ъуди у овоме свету греха и смрти и Равола пуни смо таме, пуни помрачине. √оспод Ље обЉавио себе: £а сам —ветлост света"[6]. » заиста, показао се као —ветлост света. ќбасЉао све путеве коЉи воде из земЪе у небо, све путеве мени и тебе, све вечне путеве. ќбасЉао —ветлошЮу —воЉом душе наше и показао шта све у нама има, каква све небеска блага. јли када Ље душа нечиста, какав све мрак, какве све страхоте? » опет у овоме свету ниЉе било Ъудског биЮа коЉе се усудило да рекне за себе: £а сам —ветлост света.  о иде за мном неЮе ходити по тами"[7]. «аиста ко иде за √осподом ’ристом, не ходи по тами. »де за Ьим, за ¬ечном —ветлошЮу, ¬ечним ∆ивотом.

Ќе идеш ли за Мим, брате, о па ти мораш да улетиш у помрчину смрти, у помрчину греха, у помрчину пакла. » онда не знаш куда идеш. јли сигурно знаЉ да сваки грех и да сви греси воде у царство греха, пакао. ЌемоЉ никада себе изЉедначити са грехом, гледаЉ на грех као на свог наЉвеЮег неприЉатеЪа, гледаЉ на грех као на свог убицу.  ада чиниш грех, знаЉ ти убиЉаш себе, ти одваЉаш себе од Ѕога и сам суновраЮуЉеш себе у царство греха и смрти.

 о Юе све наброЉати Ѕлаге вести коЉе нам Ље √оспод ’ристос донео у оваЉ свет. Ўта да кажемо о Меговом светом учеЬу, о Ьеговом —ветом ≈ванРеЪу? √ле, то Ље вечна ЅожЉа Ќаука непролазна, Ќаука коЉа нам казуЉе све таЉне нашег Ъудског живота и у овом и у оном свету.  азуЉе нам сву судбину човекову кад Ље с Ѕогом и уз Ѕога, али и сву тешку и страшну судбину човекову кад Ље уз Равола кроз грех, непокаЉани грех. ≈ванРеЪе √оспода ’риста заиста Ѕлаговест невиРена у овоме свету, Ѕлаговест за свако Ъудско биЮе у свима световима. » све што Ље ’ристово, браЮо, све Ље то уствари Ѕлаговест до Ѕлаговести, сваки Мегов поглед, свако Мегово чудо, свако Мегово деЉство: Ѕлаговест до Ѕлаговести! » зато Ље од Меговог доласка у оваЉ свет земЪа постала Ќебо, као што се вели у данашЬим црквеним молитвама.  ад Ље земЪа постала ЅожЉе обиталиште онда заиста Ље √оспод с нама.

„ули сте речи из данашЬег ≈ванРеЪа —ветог јрхистратига Ѕогородици, ѕрве речи: –адуЉ се, Ѕлагодатна, √оспод Ље с тобом![8] ј дотле, ми знамо да Ље жена увела у оваЉ свет Равола, ≈ва,[9] и да √оспод ниЉе био са родом Ъудским. »змеРу нас и Мега стаЉао Ље грех, стаЉала Ље смрт, стаЉао Ље пакао. » сада, на данашЬи велики празник Ѕлаговести, нова истина, Ќебеска »стина улази у оваЉ свет: √оспод Ље с ѕресветом Ѕогородицом, с Мом наЉпре, а преко Ме са родом Ъудским.

«ато Ље данашЬи дан уствари ѕразник ѕречисте Ѕогородице. Ѕлаговести ѕресвете Ѕогородице. £ер ќна, ќна Ље испунила све ≈ванРеЪе √оспода ’риста. ќна, у паклу нашег земаЪског живота, живела Ље тако безгрешно, тако свето да се удостоЉила родити Ѕога и постати Ѕогородицом. ћи Ъуди не можемо замислити веЮу славу и веЮу част од те, да Ъудско биЮе постане Ѕогородицом, ЅожЉом ћаЉком.  аква слава, каква част, какво величанство! “о припада МоЉ, ЉединоЉ ЅезгрешноЉ, поред Ѕога ЌаЉсавршениЉоЉ у роду Ъудскоме, ѕресветоЉ ЅогомаЉци. ќна сва Ље оваплаЮеЬе свих Ѕлагих вести ’ристових. ƒа ниЉе Ме, не би √оспода ’риста било у овоме свету. ƒа ниЉе Ме, не би ’ришЮанства било у овоме свету. ƒа ниЉе Ме, не би било »стинитог Ѕога у овоме свету. ƒа ниЉе Ме, не би било »стине ¬ечне у овоме свету, Ѕожанске (»стине). ƒа ниЉе Ме, не би било ¬ечне Кубави ЅожЉе у овоме свету. ƒа ниЉе Ме, не би било ≈ванРеЪа ’ристовог. «ато Ље ќна несравЬено славниЉа од ’ерувима и —ерафима.

ЅраЮо, велика Ље таЉна данас обЉавЪена свету, таЉна коЉоЉ се и јнРели диве[10], таЉна да Ље Ъудско биЮе уздигнуто изнад ’ерувима и —ерафима кроз ѕресвету ЅогомаЉку. “о показуЉе да Ље √оспод створио човека за веЮу част од анРелске, за узвишениЉи живот од анРелског и арханРелског. £ер √оспод се ’ристос после ¬аскрсеЬа узнео на Ќебо са телом, и тело Ъудско Ље удостоЉено те части да Ље узнесено изнад свих ’ерувима и —ерафима. ј за Мим, за „удесним √осподом ’ристом, прво Ъудско тело свето и безгрешно, тело ѕресвете ЅогомаЉке. ќна Ље узнесена изнад свих ’ерувима и —ерафима и живи у тим надхерувимским божанским сферама. ≈то ради чега Ље човек створен.

„овек Ље створен да помоЮу √оспода ’риста и ѕресвете ЅогомаЉке постане надхерувимско биЮе, наданРелско биЮе, да живи у вечним божанским »стинама, –адостима и Ѕлаженствима. —ве то, браЮо моЉа и сестре, доноси нам данашЬи велики и свети ѕразник Ѕлаговести, Ѕлаговести ѕресвете Ѕогородице.

«ато на оваЉ велики свети ѕразник ми се клаЬамо и молимо ѕресветоЉ ЅогомаЉци, тоЉ —верадости нашоЉ, да се непрекидно моли —латчаЉшем —ину —вом, £едином »стинитом Ѕогу и √осподу ’ристу, за род Ъудски, за свако Ъудско биЮе, за свако створеЬе на свету, за сваку птицу, за сваку животиЬу, за сваку травчицу, за сваку звезду, Љер све то до Ме и без Ме потонуло Ље било у смрт и у грех и у таму, а од Ме и са Мом све се то диже изнад смрти, изнад греха, и хрли и лети ка Ќебеским световима. Ќека нас ќна, Љедина „иста и ѕреблагословена Ѕогородица, —вемилостива ћаЉка свих Ъудских биЮа, води непрекидно и руководи кроз наш свакодневни живот, кроз сваки дан и кроз сваку ноЮ, еда бисмо ми целим своЉим животом служили √осподу, £единоме »стинитоме Ѕогу, »сусу ’ристу, у свима световима и тако спасли себе од греха, од смрти, од Равола, од пакла, и вечно служили „удесном √осподу »сусу.

”век, увек, увек на коленима у молитви ѕресветоЉ ЅогомаЉци, тоЉ –адости над радостима рода Ъудског, тоЉ —ветиЬи надарханРелскоЉ и наданРелскоЉ. Ќека нам ќна буде увек «аштитница и ¬оР и руковоР кроз сав живот и у овом и у оном свету, да би наш сав живот био хвала и слава £едином »стинитом Ѕогу, √осподу »сусу ’ристу, —ину ѕресвете ЅогомаЉке, Љедине »стините Ѕогородице. МоЉ част и слава и хвала и све молитве наше, а преко Ме Меном „удесном —ину, √осподу ’ристу,  оЉи нека прими молитве наше и уздахе наше ради ѕресвете ЅогомаЉке —воЉе и спасе све и сва. јмин.

Ќјѕќћ≈Ќ≈:

Ћк. 1,31-33
»з песама —лужбе на Ѕлаговести. - ѕрим. уредн.
Jн. 14,6; 1,17
£н. 14,6
Jн. 8,44
£н. 8,10
£н. 8,12
Ћк. 1,28
1 Mojc. 3,6-13; 1 “им. 2,14
1 ѕетр. 1,12, и ÷рквене песме. - ѕрим. уредн.

1965. године у манастиру ОелиЉе

07 / 04 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0