Srpska

£еванРеЪе о Ѕогу меРу разбоЉницима

’ристос на √олготи! —паситеЪ на  рсту! ѕраведник у мукама! „овекоЪубац убиЉен од Ъуди!  о има савести, нека се стиди!  о има срца, нека плаче!  о има разума, нека разуме!

††††

— чиме да се сравни оваЉ догаРаЉ, као бездан таЉанствен, као земЪа тежак, као пакао Љезовит? ќд милиона просведневних биваЬа у пространоЉ васиони, коЉе очи наше гледаЉу и уши наше слушаЉу, с коЉим биваЬем да се упореди оваЉ безимени злочин на √олготи? ƒа ли с ЉагЬетом усред гладних вукова? »ли са невиним младенцем у жвалама змиЉског цара? »ли са маЉком, окруженом сумасшедшим синовима и кЮерима? »ли са вештаком, упалом у машину, коЉу Ље он сам саздао, и мрцвареном на смрт точковима те машине? ƒа ли са јвеЪом, кога брат уби? Ќо то веЮи грешник уби маЬег грешника, а овде Ље злочин над безгрешним. ƒа ли са £осифом, кога браЮа продадоше у ≈гипат? Ќо то Ље грех према брату али не и према добротвору, а овде Ље грех према ƒобротвору. ƒа ли са праведним £овом, чиЉе тело претвори —атана у гноЉ, и смрад, и ручак црви? Ќо то се зли —атана подиже против створеЬа ЅожЉег, а овде се створеЬе подиже против —творитеЪа? ƒа ли са дивним ƒавидом, против кога диже буну син му јвесалом? Ќо ово Ље мала казна ЅожЉа за велики грех ƒавидов, а овде Ље ѕраведник, ѕраведник, наЉвеЮи ѕраведник под наЉвеЮим, наЉвеЮим страдаЬем!

ћилостиви —амарЉанин, коЉи Ље спасавао човечанство од разбоЉничких повреда, сам Ље пао у руке разбоЉника. —едам врсти разбоЉника окружили су √а. ѕрвог разбоЉника представЪа —атана, другог старешине и воРе народа ЉевреЉског, треЮег £уда, четвртог ѕилат, петог ¬арава, шестог непокаЉани злочинац на крсту, и седмог покаЉани злочинац на крсту. «астанимо за час и расмотримо ову разбоЉничку дружину, усред коЉе виси распет —ин ЅожиЉи, у крви и ранама. Ќа прво место долази —атана, наЉвеЮи пакосник рода Ъудског. ќн Ље отац лажи и разбоЉник над разбоЉницима. ƒвоЉака су Ьегова кушаЬа, коЉима он куша род Ъудски, да би га упропастио: он куша слашЮу и куша муком. Ќа почетку он Ље кушао √оспода на √ори »скушеЬа слашЮу, влашЮу и богатством, сада пак на краЉу, он √а куша муком.  ада Ље био побеРен и посрамЪен при првом кушаЬу, он Ље оставио √оспода и побегао до Мега. Ќо ниЉе √а оставио сасвим него само за неко време, “ако стоЉи написано у £еванРеЪу: отиде од Мега за неко време (Ћк. 4, 13). ќво неко време Ље истекло, и, ево, он се поново ЉавЪа. —ада му ниЉе било нужно, да се ЉавЪа откривено и видЪиво; сада Ље он деловао кроз Ъуде, кроз синове таме, коЉи су од велике светлости ’ристове ослепили, и у слепилу своме предали се у руке —атани и послужили као Ьегово оруРе против ’риста √оспода. Ќо он Ље ту, близу сваког Љезика, коЉи хули на ’риста, на сваким устима, коЉа пЪуЉу пречисто лице Мегово, при свакоЉ руци, коЉа √а шиба и трновим венцем боде, у сваком срцу, коЉе гори огЬем зависти или мржЬе према Мему.

ƒруги разбоЉник то су воРе и старешине народа ЉевреЉског, политичке, верске и интелектуалне воРе тога народа. “о су кЬижевници, фарисеЉи, садукеЉи и свештеници. Ќа челу свиЉу стоЉи цар »род. Ќа разбоЉништво против √оспода Ьих Ље покренула завист и страх, завист према моЮниЉем, умниЉем и боЪем од себе, и страх за своЉ положаЉ, власт, част и богатство у случаЉу, да сав народ стане уз ’риста. Ќишта не помаже, гле, свет иде за Ьим (£ов. 12, 19), ваЉкали су се они у своЉоЉ немоЮи, зависти и страху. ” чему Ље пак Ьихово разбоЉништво према √осподу? ” томе што су √а без законског саслушаЬа и суРеЬа ухватили и убили. ” £еванРеЪу пише, да се главари свештенички и кЬижевници и старешине народне у двору  аЉафином саветоваше како би »суса из преваре ухватили и убили (ћат. 26, 34). ќни се, дакле, нису саветовали, како да √а туже суду и како да Мегове тобожЬе кривице изнесу пред суд, па да ћу суд суди, него како Юе √а ухватити и убити, и то преваром!  ада Ље правдоЪубиви Ќикодим предлагао, да се √оспод наЉпре од стране суда саслуша, те да се дозна шта чини, они су с негодоваЬем и подсмехом одбацили таЉ предлог (£ов. 7, 50-52).

“реЮи разбоЉник Ље £уда, ваЉни и жалосни апостол. —атана Ље ушао у крв ’ристову из богомржЬе и човекомржЬе; старешине и воРе народне ушле су у крв праведничку из зависти и страха; £уда се пак придружио —атани и народним старешинама из среброЪубЪа. Мегов злочин састоЉао се у томе, што Ље за прЪавих тридесет сребрника издао свога ”читеЪа и ƒобротвора. —воЉ злочин он Ље сам признао пред тим истим старешинама, коЉи су га и наЉмили за дело издаЉе. £а сагреших, вели, што издадох крв праву. » бацивши сребрнике у цркви изиРе, и отиде те се обеси. (ћат. 27, 4-5). ј и сама Ьегова одвратна смрт сведочи против Ьега, Љер стоЉи за Ьега написано овако: и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба Ьегова (ƒела јп. 1, 18).

„етврти разбоЉник Ље ѕилат, Юесарски намесник у £ерусалиму, и у таЉанственом смислу представник паганског, незнабожачког света у осуди Ѕогочовека.  олико Ље он презирао £евреЉе, толико и £евреЉи Ьега. ” почетку он се никако ниЉе хтео мешати у суРеЬе ’ристу. ”змите га ви и по закону своЉему судите му (£ов. 18, 31). “ако Ље рекао тужитеЪима ’ристовим. ѕотом Ље стао на страну ’ристову, и после извесног саслушаЬа обЉавио £евреЉима: Ља никакве кривице не налазим на Ьему (18, 38). ЌаЉзад, устрашен од претЬе: ако овога пустиш ниси приЉатеЪ Юесару, ѕилат пресуди да буде као што они ишту (£ов. 19, 12; Ћк. 23, 24), и нареди да ’риста шибаЉу и разапну. «лочин ѕилатов састоЉи се у томе, што Ље могао а ниЉе хтео заштитити праведника. √ле, сам Ље он рекао √осподу: власт имам распети те, и власт имам пустити те (£ов. 19, 10). ќвим признаЬем ѕилат Ље за увек натоварио на себе одговорност за убиство ’риста. Ўта Ље навело ѕилата на оваЉ злочин, и шта га Ље гурнуло у дружину осталих разбоЉника? —лабодушност и страх, слабодушност у одбрани правде, и страх за своЉ положаЉ и за милост Юесареву.

ѕети разбоЉник био Ље ¬арава. ќн Ље у то време лежао у тамници за буну и за крв (Ћк. 23, 19). «бог таквих недела он Ље и по ЉевреЉском и по римском закону заслуживао смрт. Ћично и свесно он се ниЉе ништа огрешио о ’риста. ќгрешили су се они, коЉи су Ьега претпоставили ’ристу. ѕомоЮу ¬араве разбоЉника ѕилат Ље мислио спасти ’риста од смрти; £евреЉи су пак помоЮу невинога ’риста спасли ¬араву. Ќаиме: ѕилат Ље ставио £евреЉима на гласаЬе и слободан извор. ’риста или ¬араву; и слични су изабрали себи сличног. Ѕога или разбоЉника? » разбоЉници су гласали за разбоЉника!

Ўести и седми разбоЉник били су они злочинци, коЉи су на √олготи висили свак на своме крсту, Љедан с десне а други с леве стране ’ристу, као што Ље видовити »саиЉа пророчански провидео и предсказао: и би метнут меРу злочинце (53, 12). £едан од тих разбоЉника и у смртним мукама изговарао Ље устима своЉим хуле а други молитве. ≈во два човека у истоветном положаЉу: обоЉица приковани на крст, обоЉица при растанку са овим светом не очекуЉуЮи ништа више од овога света! ѕа како различни ипак! ≈во утука свима онима, коЉи вичу: ставите Ъуде у исти материЉалан положаЉ, даЉте им свима исту част и имаЬе, па Юе сви и духом бити исти! £едан разбоЉник издишуЮи руга се —ину ЅожЉем: ако си ти ’ристос, помози себи и нама! ј други се моли √осподу: опомени ме се, √осподе, кад доРеш у царство своЉе (Ћк. 23, 39-42)!  рсне муке Љедноме су убиле и тело и душу, а другоме су убиле тело и спасле душу.  рст ’ристов био Ље Љедноме на саблазан а другоме на спасеЬе.

“акви су били разбоЉници око ’риста. Ќо о благодати ЅожиЉа! помози нам да пре него што осудимо оне разбоЉнике, коЉи √оспода Ъубави приковаше на крст, расмотримо своЉ сопствени живот и испитамо, да ли и ми не припадамо тоЉ истоЉ разбоЉничкоЉ дружини. ќ кад би ми били бар као онаЉ седми разбоЉник, коЉи се на крсту покаЉао, и у муци телесноЉ потражио и нашао спасеЬа своЉоЉ грешноЉ души!

јко неко дише мржЬом према Ѕогу и Ъудима, таЉ Ље наЉближи друг —атани и наЉоштриЉе оруРе Ьегово.

јко Ље неко испуЬен завишЮу према богоугодним Ъудима и слугама ’ристовим, таЉ Ље разбоЉник и богоубица исто онако као »род, јна и  аЉафа, и остале воРе и старешине народа ЉевреЉског.

јко Ље неко среброЪубив, таЉ ниЉе далеко од богоиздаЉства, и Ьегов наЉближи друг у разбоЉничкоЉ дружини овога света Љесте £уда.

јко Ље неко слабодушан у одбрани праведника и толико боЉажЪив за своЉ положаЉ и своЉу угодност, да се чак сагласи и на убиство праведника, разбоЉник Ље он исто онако као и ѕилат.

ѕрави ли неко буне и пролива ли Ъудску крв, па неко други пострада место Ьега, било по каквоЉ омашци суда или по неваЪалству Ъуди, он Ље разбоЉник онако исто као и ¬арава.

’ули ли неко на Ѕога целога свог живота, било делима било речима, и стоЉи ли богохулство на Љезику Ьеговом чак и на самртном часу - ваистину, таквоме Ље духовни брат онаЉ богохулни разбоЉник на крсту.

Ѕлагословен пак нека Ље онаЉ, коЉи допавши мука због своЉих грехова не хули ни на кога и не осуРуЉе никога, него се сеЮа греха своЉих и вапиЉе Ѕогу за опроштаЉ и спасеЬе! Ѕлагословен нека Ље онаЉ седми разбоЉник, коЉи разумеде муке своЉе на крсту као заслужене муке за своЉе грехе, и разумеде муке невиног —паситеЪа као незаслужне муке, за грехе других Ъуди, те се покаЉа, испроси милост ЅожиЉу, и обре се први у –аЉу вечног живота заЉедно са —паситеЪем! “ри откровеЬа доРоше нам кроз Ьега: спасоносност покаЉаЬа, ма и на самртном часу, спасоносност молитве к Ѕогу, и брзина ЅожЉег милосрРа. ƒиван пример остави он свима нама, коЉи се ма каквим грехом упрЪасмо, од Ѕога одвоЉисмо и у злочинце уброЉасмо. —ваки Ље грех злочин према Ѕогу, и сваки ко ма и Љедан Љедини грех учини, убраЉа се у разбоЉнике, то Љест у слуге —атане. Ќека нико, дакле, у муци не ропЮе, да му мука не би била на погибао место на спасеЬе. Ќего нека мрак муке осветЪава размишЪаЬем о своЉим гресима, каЉаЬем и молитвом. “ако му само мука неЮе бити на погибао него на спасеЬе.

ј сада када смо видели све разбоЉнике око ’риста √оспода, застанимо за час и пред самим √осподом, и посмотримо какав изгледа ќн меРу разбоЉницима. ѕре свега обазримо се за час на врт √етсимански, где уморни ученици спаваЉу а √оспод клечи на молитви и у борби - оче моЉ, ако Ље могуЮе да ме мимоиРе чаша ова; али опет не како Ља хоЮу него како ти. - «ноЉ пак Ьегов биЉаше као капЪе крви коЉе капаху на земЪу. ЌераздвоЉно Ље божанство ’ристово од Меговог човечанства, но пред нашим очима час се проЉавЪуЉе више Љедно час више друго. ѕосматраЉуЮи √а као слабачка младенца у пеЮини, ми видимо човека. ѕосматраЉуЮи √а у бекству за ≈гипат, или у дугогодишЬем ЮутЪивом раду у Ќазарету, опет ми видимо човека. ¬идеЮи √а жедна, и гладна, и уморна од путоваЬа, ми гледамо човека. Ќо када √а посматрамо, како мртве васкрсава, хлеб умножава, бесомучне и прокажене исцеЪуЉе, буру утишава, ветрове зауставЪа, по води ходи као по суху - тада заиста не видимо пред собом човека него Ѕога. ” врту √етсиманском ми √а видимо и као Ѕога и као човека.  ао Ѕога - Љер док три наЉбоЪа човека у свету, три прва апостола Мегова, од умора спаваЉу, дотле ќн неуморно бди на молитви клечеЮи.  ао Ѕога - Љер ко Ље икад могао и смео ословити Ѕога са речима: ќче моЉ, осим Мега £единога, коЉи Ље као —ин сазнавао —воЉу Љеднобитност са Ѕогом ќцем? као Ѕога - Љер ко би се од смртних Ъуди усудио реЮи, да Юе се на Ьегову реч слетети око Ьега дванест легиона ангела?  ао „овека - Љер, гле, као човек ќн клечи у прашини земноЉ; као човек зноЉи се од муке; као човек води борбу сам са собом; као човек ужасава се страдаЬа и смрти; као човек моли, да √а мимоиРе горка чаша бола.

 о може описати и измерити бол ’ристов оне страшне ноЮи уочи –аспеЮа? Ѕол душе и тела! јко Ље на  рсту био веЮи бол телесни, овде Ље био веЮи бол душевни. £ер се каже, да ќн беше у бореЬу. “о Ље унутрашЬе, душевно бореЬе; то Ље обЉашЬаваЬе са ќцем; то Ље таЉанствено саветоваЬе „овека са беспределном Ѕожанском “роЉицом о нечем, од чега зависи сав створени свет од почетка до краЉа. Ќа ЉедноЉ страни преужасни бол човека, од кога се лиЉе крвав зноЉ у хладноЉ ноЮи, а на другоЉ страни ЅожиЉи план Ъудског спасеЬа. ќво двоЉе стаЉало Ље у борби. ќво двоЉе требало Ље да се измири. „овек Ље викао: ако Ље могуЮе да ме мимоиРе чаша ова! Ѕогочовек (ѕослушни —ин) Ље додавао: али опет не како Ља хоЮу него како ти. ј Ѕог Ље опредеЪивао, да се чаша мора испити. » кад се „овек измирио са опредеЪеЬем Ѕога, мир се поновно повратио души МеговоЉ, онаЉ никад невиРени мир на земЪи, кога више ниЉе могло поколебати ни издаЉство, ни пЪуваЬе, ни подсмеваЬе, ни шамараЬе, ни трнов венац, ни лаж, ни клевета, ни неблагодарност, ни сав безумни урнебес унаоколо, па чак ни мука на  рсту. √оспод »сус однео Ље главну победу над —атаном у врту √етсиманском, и то однео Љу Ље послушношЮу према Ѕогу ќцу. ЌепослушношЮу према Ѕогу јдам Ље побеРен од —атане; послушношЮу према Ѕогу ’ристос Ље победио —атану, и спасао јдама и Ьегов род. ” врту –аЉском —атана Ље победио човека, у врту √етсиманском „овек Ље победио —атану. “о Ље и било оно бореЬе, коЉе ЉеванРелист спомиЬе. “ребао Ље баш човек да победи, човек а не Ѕог, да би тако сви Ъуди имали пред собом пример борбе и победе, пример човечански, коме се може подражавати. «ато Ље Ѕог и пустио „овека »суса, да се бори са —атаном и свеколиком силом Ьеговом. ќтуда и преужасни бол „овека; отуда и узвик: да ме мимоиРе чаша ова! ќтуда и зноЉ као капЪе крви са лица „овековог. Ќо ако Ље тело слабо, дух Ље срчан. » дух Ље однео победу наЉпре над телом а потом и над —атаном. ћожда —атана ниЉе могао докучити, да Ље он потпуно побеРен у врту √етсиманском, те Ље продужио ликовати гледаЉуЮи √оспода поругана, распета и умртвЪена. Ќо када се √оспод, кроз смрт и гроб, спустио као гром у царство —атанино, тада Ље сатана сазнао, да Ље Ьегова тобожЬа победа на √олготи само свршетак Ьеговог пораза у врту √етсиманском.

 ао што Ље √оспод »сус гладовао и жеРовао као човек; као што се замарао као човек; као што Ље као човек Љео и спавао, ходио и говорио, плакао и радовао се, тако Ље ќн као човек и страдао. ƒа нико од нас, дакле, не каже: лако Ље било Мему страдати - ќн Ље био Ѕог! али како Юу Ља да поднесем страдаЬе? “акав говор Ље само изговор, коЉи потиче од незнаЬа и од лености духа. ”ствари, ниЉе лако било ’ристу страдати, Љер ќн ниЉе страдао као Ѕог него као човек. » Љош, теже Ље било страдати Мему, Ќевиноме и Ѕезгрешноме, него нама, кривим и грешним. Ќе заборавимо никад, да кад ми страдамо, страдамо за своЉе грехе. √оспод »сус пак ниЉе страдао због —ебе и за —ебе, него због Ъуди и за Ъуде, због многих Ъуди и за све грехе Ъудске. ј кад Љедан грех донесе јдаму смрт, кад Љедан грех удари на  аиново чело вечни жиг стида; кад због два три греха ƒавид онолико пострада; кад због многих греха £ерусалим би разорен и »зраиЪ одведен у ропство - можете мислити, какво Ље страдаЬе морао поднети ќнаЉ, на  ога су се натовариле планине свих грехова Ъудских из свих столеЮа и свих поколеЬа! “у су страшни греси, од коЉих се земЪа цепала и гутала Ъуде и стоку; ту су греси, од коЉих су пропадали градови и народи; ту су греси, од коЉих Ље долазио потоп, и глад, и суша, и помор, и скакавац, и гусеница; ту су греси, коЉи су производили ратове меРу Ъудима, пустош и разор; па греси, коЉи су отварали капиЉе душе Ъудске и насеЪавали Ъуде безумним духовима; па греси, од коЉих се сунце помрачивало и море колебало и реке пресушивале. Ўта да набраЉамо? ћоже ли се изброЉати песак у мору и трава у поЪу? —ви ти греси, од коЉих Ље сваки поЉедини смртоносан као отров од наЉЪуЮе змиЉе - Љер Ље плата за грех смрт (–им. 6, 23) - сви до Љеднога свалили су се на невиног „овека »суса. ќн грехе наше узе.  акво чудо онда, што са Меговог чела пада зноЉ као капЪе крви!  акво чудо, ако ќн вапиЉе: да ме мимоиРе чаша ова! √ле, Љедва ко умре за праведника, а ’ристос умре за безбожнике (–им. 5, 6-7)! «амисли себе, да си изведен на губилиште за Љеднога праведника, па Юеш видети како Ље то тешко. ј замисли себе на губилишту за разбоЉника, и то за разбоЉника коЉи Ље према теби вршио разбоЉништво - замисли, да си изведен на смрт ради Ьеговог спасеЬа! ќд саме помисли зноЉ Юе те облити. “ада Юеш донекле поЉмити крвав зноЉ ’ристов. » тада Юеш, устрашен, задивЪен, избезумЪен, узвикнути: ево „овека, коЉи Ље Ѕог!

≈во човека! узвикнуо Ље ѕилат пред руЪом ЉевреЉском показуЉуЮи ’риста под трновим венцем и у скерлетноЉ хаЪини. «ашто Ље то узвикнуо ѕилат? ƒа ли из дивЪеЬа достоЉанствености, мирноЮи и ЮутЪивости ’ристовоЉ, или с намером да изазове сажалеЬе код £евреЉа? ћожда и Љедно и друго. ”звикнимо и ми с дивЪеЬем: ево „овека? ≈во правог, истинског, прекрасног „овека, каквога Ље Ѕог мислио онда кад Ље стварао јдама. ≈во „овека кротког, смерног и послушног воЪи ЅожиЉоЉ, какав Ље јдам био у –аЉу пре греха и изгнаЬа. ≈во „овека без мржЬе и злобе, са неколебЪивим миром посред буре мржЬе и злобе Ъудске и демонске! Мегова борба свршена Ље у врту √етсиманском. ќнда када Ље треЮи и последЬи пут узвикнуо ка ќцу: нека буде воЪа твоЉа! настао Ље мир у души МеговоЉ. “аЉ мир давао ћу Ље достоЉанство, коЉе Ље дражило £евреЉе и изазивало дивЪеЬе код ѕилата. ќн Ље предао тело —воЉе воЪи ќца —вога, као што Ље мало после предао у руке Мегове дух —воЉ. —воЉу човечанску воЪу ќн Ље потпуно покорио божанскоЉ воЪи ќца небесног. Ќе желеЮи никоме зла Ќезлобиво £агЬе клецало Ље под тешким  рстом ка √олготи. ЌиЉе толико тежило на Мему дрво од  рста колико греси рода Ъудског, греси, коЉи су заЉедно са Меговим телом имали да буду приковани на то дрво.

Ќо шта говоримо, да ’ристос у тим страшним часовима никоме ниЉе зла желео? “име Ље само половина речена. ќн Ље свима и свакоме само добро желео. Ќо и тиме ниЉе све речено. ќн ниЉе само желео добро него Ље до —вог издисаЉа радио на добру Ъуди. „ак и са самога  рста ќн Ље радио за добро Ъуди, за добро оних коЉи су √а на дрво ексерима заковали. —ве што Ље могао учинити за Ьих у крсним мукама ќн Ље учинио, наиме: опростио им Ље грех Ьихов.

ќче, опрости им, Љер не знаду шта чине. ќво ниЉе само добра жеЪа, ово Ље добро дело. ЌаЉвеЮе добро дело, коЉе грешни Ъуди могу потребовати од Ѕога. —а  рста, испод руке смрти, сав савиЉен од бола, √оспод Ље испуЬен бригом за спасеЬе Ъуди. ќн извиЬава Ъуде Ьиховим незнаЬем. ќн се моли за разбоЉнике, коЉи √а гвожРем закиваЉу и копЪем пробадаЉу. ќн и распет испуЬава —воЉе велике заповести, дате Ъудима: заповест о непрестаноЉ молитви, заповест о милосрРу, заповест о опраштаЬу, заповест о Ъубави.  о Ље икад павши у руке разбоЉника молио се за добро разбоЉника, молио се за Ьихово спасеЬе, бринуо о Ьима, извиЬавао Ьихово недело? » наЉбоЪи Ъуди кад су падали у руке разбоЉника молили су се Ѕогу само за своЉе спасеЬе, мислили о своме добру, бринули се за себе, и оправдавали себе. » наЉправедниЉи Ъуди пре ’риста нису се могли уздиЮи до молитве за злотворе своЉе. —вак Ље призивао и Ѕога и Ъуде на освету према своЉим злотворима. ј √оспод, ево, извиЬава —воЉе злотворе, брине о Ьима, опрашта им, и моли се за Ьих.  акве ситнице ми злопамтимо! «а какве ситнице се гневимо и светимо! » то ми, коЉи сваки дан изазивамо гнев ЅожиЉи преступаЉуЮи Мегове свете заповести било нечистим мислима, било нечистим жеЪама, било неправедним делима! Ќико од нас не може се назвати човеком, ако ниЉе човекоЪубив. „овекоЪубЪе само може нас учинити човеком, правим и истинитим човеком. ”залуд гледамо у √оспода на  рсту, узалуд слушамо Мегову последЬу молитву за грешнике - ако човекоЪубЪа немамо, и ми спадамо у ону разбоЉничку дружину, коЉа Ље Мега неправедно осудила и убила. Ќека нас, дакле, не испуЬава само дивЪеЬе према √осподу „овекоЪупцу, него уз дивЪеЬе и стид, уколико се она молитва са  рста и на нас односи.

„Ўто веЮа Ъубав то веЮе и страдаЬе“ - каже свети “еодор —тудит. јко не умемо Љош да измеримо колика Ље Ъубав √оспода »суса према нама, постараЉмо се да измеримо страдаЬе Мегово за нас. ј страдаЬе Мегово за нас толико Ље велико и страшно било, да га Ље и земЪа осетила и затресла се; осетило га Ље и сунце и помрчало; и камеЬе - распало се; и завеса - и расцепила се; и гробови отворили се; и мртви подигли се и капетан под  рстом - и признао —ина ЅожиЉега; и разбоЉник на крсту - и покаЉао се. Ќека, дакле, наше срце не буде слепЪе од земЪе, тврРе од камена, неосетЪивиЉе од гроба, и мртвиЉе од мртваца. Ќего покаЉмо се као разбоЉник на крсту, и поклонимо се —ину ЅожиЉем као капетан ѕилатов под  рстом. ƒа би и ми тако, са многом светом браЮом и сестрама, били за увек искупЪени од смрти страдаЬем ’ристовим, очишЮени пречистом крвЪу Меговом, загрЪени раширеним рукама Меговим светим, и удостоЉени бесмртнога царства Меговог. £ер ко то пренебрегне, таЉ Юе остати у овоме животу у антихристовоЉ разбоЉничкоЉ дружини, а у животу оном имати удео са непокаЉаним разбоЉницима, далеко, далеко, предалеко од лица ЅожиЉа. £ер ако Ље Ѕог Љедном био са разбоЉницима на земЪи, неЮе никад бити с Ьима на небу.

ѕоклонимо се, дакле, страдаЬима √оспода, распетога за нас грешне. »споведимо и прославимо Мегово свето име. —лава ћу и хвала као истинитом „овеку и истинитом Ѕогу, заЉедно са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и у сву вечност.

јмин.

—вети владика ЌиколаЉ ¬елимировиЮ

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

18 / 04 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0