Srpska

¬аскрс пред голготу

ЌаЉвеЮи хришЮански празник престолонаследник јлександар провео Ље у ѕризрену, √рачаници, а обишао Ље и албанску границу, АевРелиЉу..

††††

„” цароставноЉ √рачаници на  осову, у средини ослобоРенога народа примио Ље престолонаследник јлександар свето причешЮе. ѕре годину дана пукови српске победне воЉске на слободном  осову примили су исто такво причешЮе. јли, колико Ље Љош далеко тадашЬи дан од био од данашЬега...” ќваЉ чланак, обЉавЪен на првоЉ страни „ѕолитике”, пре тачно сто година уверЪиво говори о расположеЬу коЉе Ље у —рбиЉи владало о ”скрсу, 1914. године.

ЌаЉвеЮи хришЮански празник и тада Ље, као и ове године обележен 20. априла (6. по старом календару), али су га ондашЬе генерациЉе —рба дочекале у другачиЉем расположеЬу од данашЬих. £ер, измеРу два празника догодиле су се важне ствари Ц Ѕалкански ратови су завршени, новоприпоЉени краЉеви (–ашка област,  осово и веЮи део ћакедониЉе) постали су део —рбиЉе, а нови рат коЉи Юе, са своЉим страхотама избити за само три месеца тада се Љош чинио далеким...

«ато Ље, 1914. године ¬аскрс дочекан са осеЮаЬем поноса и националног Љединства коЉе се тешко могло прикрити: „» данас се, од –адовишта до “риглава, од ќхридског Љезера до ¬ршачких планина, под –оманиЉом исто као и под ¬елебитом, око “рескавица, као и у бараЬским дубравама слави ¬аскрс са радошЮу и спокоЉством, као и у наЉсветлиЉе дане старе српске царевине. ƒанас се цела та српска земЪа осеЮа као велика душа, коЉу ништа више не може да угужи и чиЉе Љединство нико не може да разбиЉе”, стоЉи у „ѕолитикином” тексту са прве стране.

—агласно са симболиком ¬аскрса правЪена су, тих дана и друга, слична пореРеЬа. “ако Ље у чланку „Ќа ¬елики петак”, обЉавЪеном дан раниЉе, 4. априла ’ристово распеЮе и васкрсеЬе упореРено са судбином српског народа: „» наше Ље васкрснуЮе отпочело драга браЮо! » наш Юе ”скрс морати ускоро доЮи. Ќово, животворно семе наше нациЉе коЉе су своЉим лешевима по “ракиЉи, ћаЮедониЉи и јлбаниЉи посеЉала брaЮа наша учиниЮе да скоро, можда и врло скоро и ми славимо потпун национални ¬аскрс наш.”

” складу са тим осеЮаЬима и очекиваЬима треба разумети и одлуку престолонаследника јлександра, да празнике проведе на  осову. ќн Ље тамо отпутовао неколико дана раниЉе, специЉалним возом, а посетио Ље, у два наврата и ћакедониЉу: „ѕрестолонаследник Ље провео Љедан дан у —копЪу, затим два дана на  осову, одакле Ље на ¬елику суботу направио излет до ѕризрена и албанске границе. Ќа први дан ”скрса присуствовао Ље служби у √рачаници и том се приликом причестио, а цркви подарио златни путир са свим сасудима за свето причешЮе. ƒругог дана ”скрса посетио Ље АевРелиЉу и ƒорЉан”, пренела Ље 8. априла „ѕолитика”.

ќва посета била Ље, меРутим, више од симболике. ќна Ље, по свему судеЮи имала и своЉ „споЪнополитички” карактер и поруку. £ер, баш у време васкршЬих празника поЉачани су оружани покрети јлбанаца на  осову и другим деловима Ѕалкана и уочавано све агресивниЉе понашаЬе јустроугарске, у чему Ље постоЉала очигледна корелациЉа. “ако Ље, тих дана у јбациЉи одржан састанак државних делегациЉа »талиЉе и јустроугарске, на коЉоЉ Ље било речи и о Ѕалканском полуострву. јустриЉски лист „Noe presse” извештаваЉуЮи са тог састанка, измеРу осталог Ље приметио: „” италиЉанским политичким круговима дошло се до увереЬа да постоЉаЬе великосрпске идеЉе може у будуЮности представЪати опасност и да ЉоЉ због тога Љош за времена треба поставити границуЕ”

ќве две силе донеле су и одлуку о заЉедничкоЉ воЉноЉ интервенциЉи у јлбаниЉи „ако се тамо ствари отргну контроли”, а јустроугарска Ље радо пружала заштиту и уточиште свима коЉи су се, на  осову и другим деловима  раЪевине —рбиЉе борили против српских власти. £едан од таквих био Ље и »са ЅоЪетинац, коЉи се повукао у околину —кадра одакле се припремао, да на лето подигне велики устанак на  осову. ќн Ље аустроугарским листовима, коЉи су му давали велики публицитет том приликом, измеРу осталог изЉавио: „ осово се мора припоЉити јлбаниЉи, Љер јлбаниЉа без  осова ниЉе јлбаниЉа.  осово и јлбаниЉа су Љедно. ƒаваЬе  осова —рбиЉи Ље наЉвеЮа неправда коЉу Ље ≈вропа икада учинила, неправда коЉа се и самоЉ ≈вропи може горко осветити. ƒа се  осово ослободи од —рба неЮе иЮи лако, али ми се неЮемо смирити док то не постигнемо”, пренела Ље „ѕолитика” у чланку помало саркастичног наслова Ц „»са фон ЅоЪетин”.

јли, без обзира на ову и многе друге, узнемируЉуЮе вести васкршЬи празници прошли су у лепоЉ и опуштеноЉ атмосфери. Ќико тада Љош ниЉе очекивао да Юе, за само три месеца почети наЉвеЮи рат коЉи Ље свет до тада видео, рат у коЉем Юе —рбиЉа изгубити више од четвртине становника. £ош маЬе да Юе неки од проблема са коЉим су се суочавале тадашЬе генерациЉе и кроз Љедног века бити актуелни...

* * *

„Ћоптачке” утакмице и „туристи” из —копЪа

ѕрестоница —рбиЉе Ѕеоград, иако много маЬа него данас (пред ѕрви светски рат имао Ље око 90.000 становника) брзо Ље, тих година меЬала изглед и примала разне „ЉевропеЉске” новотариЉе. “о се осеЮало и током празника, па су за ¬аскрс у Ѕеограду организоване „лоптачке” (фудбалске) утакмице коЉе ниЉе покварила ни киша, а сва позоришта радила су пуном паром. ЅеограРани су, тих дана из „ѕолитике” сазнали и да Юе на “еразиЉама, ускоро бити поставЪена фонтана, рад »вана ћештровиЮа, коЉа Юе претходно бити приказана на престижноЉ, уметничкоЉ изложби у ¬енециЉи. „ѕолитика” Ље Љавила да Ље Ѕеоград, на други дан ¬аскрса посетила веЮа група излетника из —копЪа: „Ќа други дан ”скрса специЉалним возом стиже три стотине излетника из —копЪа. »злетници Юе се бавити у Ѕеограду другог и треЮег дана ”скрса, ради разгледаЬа престолнице и Ьених знаменитости.”

£ован √аЉиЮ

ѕолитика

19 / 04 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0