Srpska

—тарице и птице чувари српске светиЬе у Ааковици

††††

Ќаш народ вели да вера држи куле и градове, Ъубав покреЮе свет, нада нам помаже да живимо и веруЉемо у светлу будуЮност и никад не умире, а софиЉа Ц мудрост, учи примерима како се треба изборити са свакодневним искушеЬима. „етири врлине обЉедиЬуЉу четири жене, последЬе српске старице и монахиЬе у манастиру ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице у Ааковици. ћати “еоктиста, игуманиЉа, мала растом, старица, коЉа често лице сакрива од светлости и свакодневих овосветских брига, опстала Ље у Ааковици веруЉуЮи да Ѕог увек има задЬу реч. Кубав према Ѕогу, Ъудима и АаковачкоЉ светиЬи, показала Ље своЉим делима током свих ових година мука, прогона, рушеЬа, вреРаЬа Ъудског достоЉанства. —воЉом мудрошЮу и надом код себе Ље примила старице Ќаду и ¬асиЪку, и монахиЬу £оаникиЉу. —ве четири заЉедно, две монахиЬе и две старице чуваЉу последЬе парче свете, српске земЪе у, данас, обесрбЪеноЉ Ааковици. ћати “еоктиста ниЉе губила Ќаду, ни оне страшне 1999. године када су —рби били протерани из своЉих домова у Ааковици, ни када Ље у —рпскоЉ мали, око цркве утихнуо српски глас, ни када су пред очима  ‘ќ–-ових воЉника шиптарски екстремисти срушили Ѕогородичину цркву у Ааковици, уточиште Ьено и осталих жена коЉе су остале ту с Ьом. Мене вера и нада су биле Љаке и црква се из рушевина поново уздигла веЮа и лепша. ј у порти краЉ зида поново су засеЉани чокоти тамЉанике, коЉа Ље прошле Љесени веЮ донела прве плодове и Ьеним слатким гроздовима монахиЬе су нудиле несвакидашЬе госте, коЉи би им дошли у посету доРу.

††††

” Ааковици —рба више нема, а у порти у коЉоЉ Ље до рушеЬа цркве било 16 стабала ораха, данас их Ље само два. —а дудом испред самог конака стоЉе ту као симболи опстаЉаЬа. Ќа лепо уреРеноЉ травнатоЉ површини играЉу се мачиЮи, о коЉима се стараЉу баке. ” недостатку Ъуди, приЉатеЪа, друштво храбрим и мудрим женама често праве птице. —воЉим поЉаЬем и цвркутом нарушаваЉу, често Љезиву тишину.

» оне се са нама моле Ѕогу- каже мати “еоктиста. Ќегде сам у црквеним кЬигама прочитала да се птице од три сати уЉутро до десет сати пре подне моле Ѕогу, а после иду да траже храну за себе и своЉе птиЮе. ѕрошлог лета су нам често долазиле ласте. ƒолазиле су празницима и на своЉ начин цвркутом славословиле Ѕога. „итаво поподне уочи наше славе ”спеЬа Ѕогородичиног, стаЉала сам овде пред куЮом и посматрала их. —пуштале се у лету до цркве и конака и цвркутале Љедногласно као добро увежбани хор. ј кад су завршиле ту своЉеврсну игру и песму Љош мало су се задржале на крову звонаре и одлетеле некуд.

” цркви са новим иконостасом монахиЬа £оаникиЉа чита вечерЬе и ЉутарЬе молитве и акатисте светитеЪима. ћати “еоктиста и баке Ќада и ¬асиЪка слушаЉу, пале свеЮе и често се осеЬуЉу крсним знаком. ќсеЮа се неки посебан духовни мир. » веза, Љака, измеРу последЬих српских душа у Ааковици и светитеЪа на иконостасу. ” недеЪи православЪа, Раковачке старице су добиле Љош Љедну светиЬу на дар од руског народа - икону ѕресвете Ѕогородице ,,ƒержавнаЉе“. ќна Ље добила место на посебно за Ьу ураРеном трону и сестре се ЬоЉ моле за спас православнога народа свуда у свету. ѕред Ьом узнесе молитву и по неки од ретких —рба из околине коЉи доРе у посету у ову метохиЉску оазу српства. ” данима по ¬аскрсу, Раковачку светиЬу и Ьене становнике посетило Ље десетак верника из ќраховца. —а Ьима младиЮи £ован и ћилош, коЉе мати £оаникиЉа замоли да отпеваЉу у цркви неку песму —ветог владике ЌиколаЉа. —крушено су стаЉале старице и слушале, док се звон гласова уздизао до куполе и спуштао до свих делова цркве. ѕесме су се низале Љедна за другом, и тропари светитеЪима. ј онда запеваше и ону Ааковачку,,  нез Ћазину песму“. ѕевала се она ту вековима, а тек после рата Ље записаше и стихове сакупише расеЉане тамо где су се и Ааковачки —рби раселили. ј песма и пророчка о походу турског цара на  осово, о паЪеЬу домова и манастира часних, рушеЬу крстова на црквама, одвоРеЬу многе браЮе у робове. ЌеприЉатеЪи су се у историЉи смеЬивали, али су се зулуми над —рбима понавЪали. » зато песма има и оне стихове са вечно актуелним питаЬем ,, «ато мила браЮо, да се упитамо, ако Юемо се предат, онда сви да знамо!“

††††

ƒок песму ћилош и £ован, после ко зна колико времена певаЉу у овом храму где се очувала, старице слушаЉу, и само, покадкад, видиш како мати “еоктиста из дугог рукава своЉе монашке ризе помаЪа стару смежурану руку, и дланом брише сузу са образа.  роз ту сузу се излива бол коЉи косне срце, бол због праведног страдаЬа коЉи се вековима понавЪа, због неправде и прогона... Ќо суза се обриса, а мати подиже главу ка ÷арици ЌебескоЉ Ѕогородици, ÷арици “ишине и благи осмех на Ьеном лицу посведочи посетиоцима Ьену веру и Ьену наду. » опет пуна Ъубави наставЪа да живи. ƒок звона са звонаре шире своЉ звон —рпском малом до ≈реника, ове жене стамено бране своЉе парче неба. ј на испраЮаЉу своЉих посетиоца, мати, док су чекали да  ѕ— полицаЉац отвори дворишну капиЉу на растанку рече:

††††

-ƒоРите нам опет! ќво Ље и наш и ваш дом, и остаЮе у векове векова, ма колико то данас изгледало немогуЮе!

12 / 05 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0