Srpska

ѕреподобни јрсениjе ¬елики

ѕреподобни јрсениЉе роди се у –иму од благочестивих родитеЪа - хришЮана, и би васпитан у страху ЅожЉем и добро отшколован како у светским наукама и философиЉи тако и у духовноЉ мудрости. ƒобро Ље знао латински и грчки Љезик. Ќо оставивши сву суЉету светску и пренебрегавши Љелинску философиЉу, он се предаде ÷ркви на службу Ѕогу, иштуЮи мудрост духовну, коЉу свети апостол £аков хвали као чисту, мирну, кротку, покорну, пуну милости и добрих плодова (£ак. 3, 17). » поставши Ракон велике цркве у –иму, јрсениЉе провоРаше живот у чистоти целомудрено, стараЉуЮи се да начини од себе достоЉан храм —ветог и свеосвеЮуЉуЮег ƒуха.

” то време у источном делу римске царевине цароваше “еодосиЉе ¬елики[3], а у западном √рациЉан[4]. »маЉуЮи два сина, јркадиЉа и ’онориЉа, “еодосиЉе им тражаше таквога учитеЪа, коЉи би их научио не само ЪудскоЉ веЮ и божанскоЉ философиЉи, како би деца Ьегова била обучена и у световноЉ философиЉи ЉелинскоЉ и у врлинскоЉ мудрости хришЮанскоЉ коЉа упуЮуЉе на богоугаРаЬе. » “еодосиЉе стаде тражити таквог човека по целоЉ царевини, али не могаше пронаЮи, Љер Ьегови изасланици налажаху много паметних и учених Ъуди но коЉи провоРаху небогоугодни живот, или пак налажаху Ъуде богоугодног живота но необучене у световним наукама. “о натера цара те писа о томе западном цару √рациЉану, молеЮи га да му пронаРе таквог човека и пошаЪе Ьему за учитеЪа ЬеговоЉ деци. √рациЉан се посаветова о томе са свЉатЉеЉшим папом ƒамасом[5], и рече папи: ЅиЮе срамота за нашу царевину, ако у ЬоЉ не наРемо врлинског и мудрог човека, каквог тражи цар “еодосиЉе, човека коЉи би синове Ьегове могао и философиЉи научити, и на страх ЅожЉи упутити речЉу и примером свога богоугодног живота.

ѕошто су по целом –иму брижЪиво тражили, они не могоше наЮи мудриЉег и врлинскиЉег човека од Ракона јрсениЉа, коЉи живЪаше по Ѕогу и коЉи многе превазилажаше речЉу и делом, мудрошЮу и животом, и веЮ не беше млад. “ада га они позваше к себи, казаше му за молбу источног цара, и наредише јрсениЉу да иде к Ьему. Ќо јрсениЉе на све могуЮе начине то одбиЉаше, говореЮи да Ље он одавно оставио световне науке, пошто Ље решио да као клирик служи Ѕогу; а веЮ Ље позаборавЪао и речи ретора и не може да их се сети, пошто жели да у чину свом безмолвно служи ÷ркви и олтару. Ќо уколико јрсениЉе одбиЉаше, утолико цар и папа наваЪиваху на Ьега, саветуЉуЮи му да их послуша у ствари корисноЉ по хришЮански свет и по сву ÷ркву ЅожЉу: да научи цареву децу не само кЬижноЉ мудрости веЮ и хришЮанскоЉ побожности, како она не би веровала у незнабожачке басне, и умела потом штитити и ширити свету веру хришЮанску.

Ќапослетку јрсениЉе се и против своЉе воЪе покори царевоЉ и папиноЉ жеЪи, и они га послаше цару “еодосиЉу у ÷ариград с великим чашЮу.  ада блажени јрсениЉе приспе у ÷ариград, цар “еодосиЉе га прими врло Ъубазно, Љер чим га угледа, цар по Ьеговом изгледу и погледу познаде да Ље то ЅожЉи човек, пун мудрости и богоЪубЪа, и веома се обрадова Ьеговом доласку. ”зневши благодарност Ѕогу, “еодосиЉе приведе к јрсениЉу своЉу децу, јркадиЉа и ’онориЉа, и предаде му их рекавши: “и им сада више буди отац него Ља, Љер Ље веЮа ствар васпитати их него родити их. £а их поверавам теби и твоЉоЉ великоЉ благоразумности; предаЉем ти их пред Ѕогом коЉи гледа на нас; васпитаваЉ их онако како Ља желим: научи их врлини - добродетеЪи и мудрости, као духовни отац Ьихов, да би избегавали разне саблазни младиЮске. ј за то Юеш добити вечну награду од Ѕога, о чесни јрсениЉе!  ако би се Ља радовао и благодарио Ѕога, када би их ти одгаЉио у побожности и врлинском животу! —ве ти ово говорим и ставЪам на душу у присуству моЉих синова, да би они сами све то чули и упамтили. Ќе гледаЉ на то што су они царски синови, него их на сваки начин научи покорности и послушности према теби, Љер Ља хоЮу да се они теби као правом оцу и учитеЪу у свему покораваЉу и буду послушни као твоЉа деца и ученици.

ѕредавши на такав начин своЉе синове јрсениЉу, “еодосиЉе нареди да Ьихова школа буде близу дворца, да би он сам могао често долазити к Ьима, и распитивати и пазити како се Ьегова деца уче и живе. ј блаженом јрсениЉу цар указа велику част, Љер му даде место меРу своЉим сенаторима, и нареди да га називаЉу оцем не само Ьегове деце него и Ьега самог, те тако сви називаху јрсениЉа оцем царевим и Ьегове деце. ќсим тога постоЉи записано казиваЬе о томе да Ље блажени јрсениЉе био кум на светом крштеЬу царевих синова, јркадиЉа и ’онориЉа, пошто су обоЉица били крштени не као деца веЮ као дечаци.

”зевши под своЉе руководство цареве синове, јрсениЉе се ревносно старао о Ьиховом васпитаЬу и образоваЬу; изучавао Ље с Ьима грчке и латинске кЬиге и сву философиЉу, и обЉашЬаваЉуЮи им —вето ѕисмо упуЮивао их на побожан живот и на сваки прав и богоугодан пут. Ќарочито их Ље поучавао томе, како се имаЉу држати када Ѕог буде благоволео дати им управу над царевином. √оворио им Ље да они треба да украшаваЉу себе не толико царском круном колико побожношЮу, добрим делима милосрРа и смерношЮу хришЮанском; Љер царевима су бивали и рРави, безбожни Ъуди, као раниЉи незнабожачки цареви, но хришЮански цареви треба да буду врлински Ъуди, да угаРаЉу Ѕогу и да Ъудима чине добра толико да спомен Ьихов буде славЪен кроз поколеЬа.

“ако поучаваЉуЮи јркадиЉа и ’онориЉа, премудри јрсениЉе им Ље уЉедно указивао свако поштоваЬе као царевим синовима; стога им Ље обично предлагао да они седе на престолима, док Ље он стаЉао пред Ьима држеЮи им предаваЬа и поуке. Ќо Љедном се догоди да цар изненада наиРе код Ьих, па видевши где синови Ьегови седе а учитеЪ Ьихов јрсениЉе стоЉи, ожалости се веома и рече јрсениЉу: «ар сам Ља тако наредио? Ќисам ли ти рекао да моЉе синове сматраш као своЉе ученике и послушнике, и као децу своЉу, а не као цареву децу? ј блажени јрсениЉе му смирено одговори: ÷аре, све има свога реда: младости Ље потребно учеЬе, а царском угледу треба одавати поштоваЬе.

ќве речи Љош више увредише цара, и он одврати јрсениЉу: «начи ти их сматраш за цареве? - –екавши то, “еодосиЉе скину са своЉих синова знаке царског достоЉанства, примора јрсениЉа да седне на престо, а синовима нареди да стоЉе пред Ьим, па рече: јко се они покажу рРави и недостоЉни, онда Ље боЪе за Ьих да не ступаЉу на престо, нити да царуЉу безумно. ј Ља молим Ѕога, боЪе да их у младим годинама узме са земЪе, него да допусти да они буду рРави, и порасту на погибао своЉе душе и душа других Ъуди. - –екавши то, цар се удаЪи, а јрсениЉе у души своЉоЉ похвали за то цара. » од тада стаде поступати по царевом нареРеЬу: поучавао Ље цареве синове седеЮи, док су они стаЉали пред Ьим."

”живаЉуЮи велики углед и славу, јрсениЉе Ље веома патио и туговао срцем, Љер су му мрски били и слава и богатство и врева овога света, а силно Ље желео да служи Ѕогу у молитвеном тиховаЬу, сиромаштву и смиреЬу монашком. «ато Ље усрдно молио Ѕога да га ослободи живЪеЬа у царским палатама и удостоЉи усамЪеничког живота пустиЬачког.

£едном приликом јркадиЉе учини неку погрешку. јрсениЉе се расрди на Ьега, и тако га силно изби прутом, да се јркадиЉе све до своЉе смрти сеЮао те казне, пошто му на телу беху остали трагови од тога. ј то се догоди по ЅожЉем промислу, да би се тиме јрсениЉе ослободио света и повукао се у пустиЬачки живот за коЉим Ље чезнуо. јркадиЉе пак, зато што Ље тако биЉен, заче у срцу свом велику злобу на учитеЪа свог, и кад постаде пунолетан стаде смишЪати како да убиЉе јрсениЉа. “у своЉу намеру он повери Љедном оданом маченосцу свом, и моЪаше га да на неки начин потаЉно убиЉе јрсениЉа. јли оваЉ маченосац, боЉеЮи се Ѕога и цара “еодосиЉа и не желеЮи учинити такво зло, усто и волеЮи и поштуЉуЮи јрсениЉа због многих врлина Ьегових, каза кришом јрсениЉу насамо злу намеру јркадиЉеву, и саветоваше му да чува своЉ живот како зна. –астужен и уплашен, јрсениЉе се стаде са сузама молити Ѕогу, да га ќн упути на пут спасеЬа. » ноЮу када се моЪаше, би к јрсениЉу глас с неба коЉи говораше: јрсениЉе, бегаЉ од Ъуди и спашЮеш се!

„увши то, јрсениЉе се преобуче у просЉачко одело, изаРе кришом из царског дворца, оде на морско пристаниште, где, по промислу ЅожЉем, наРе лаРу коЉа плови за јлександриЉу[6]. ќн уРе у Ьу и крену на пут, полажуЮи сву наду своЉу на Ѕога.  ад лаРа пристаде у јлександриЉи, јрсениЉе се одмах упути у пустиЬски —кит[7]. » дошавши к цркви, он стаде молити презвитере да га пострижу за монаха и наставе на пут спасеЬа, ј они, видеЮи по Ьеговом лицу, изгледу и говору да Ље честит човек, питаху га:  о си и откуда си? ќн им одговори: £а сам човек странац и убог.

ѕошто се презвитери посаветоваше меРу собом коме да дошЪака повере на руковоРеЬе у подвижничком животу монашком, они га одведоше к ави £овану  олову[8], и испричаше му о јрсениЉу. —атворивши молитву, старац £ован рече: Ќека буде воЪа √осподЬа! - «атим старац предложи трпезу, Љер беше четири сата после подне. ѕрезвитери и старац седоше за трпезу, само јрсениЉе остаде стоЉеЮи, пошто га нико не позва да седне. » кад они ЉеРаху, јрсениЉе стаЉаше гледаЉуЮи земЪу и сматраЉуЮи да стоЉи пред Ѕогом и светим анРелима Ьеговим. ј старац £ован узе Љедан двопек са трпезе, баци га пред јрсениЉа, говореЮи: јко хоЮеш, Љеди! - “о учини старац кушаЉуЮи Ьегово смиреЬе и желеЮи да сазна, да ли Ље он заиста дошао да се одрече себе. ћеРутим јрсениЉе размишЪаше у себи овако: ќваЉ старац Ље анРео ЅожЉи и прозорЪивац, Љер, познавши да сам Ља гори од пса, он ми као псу баци кору хлеба, зато и треба да Ље поЉедем као пас. - » сагнувши се, он поРе четвороношке по земЪи, као нека четвороножна животиЬа, дохвати устима кору хлеба, одбауЪа у Љедан угао, и тамо Ље поЉеде лежеЮи на земЪи. ј преподобни £ован  олов, видевши толико смиреЬе јрсениЉево, рече презвитерима: ќво Юе бити искусан монах! - » старац £ован веома заволе јрсениЉа због Ьеговог смиреЬа, и одмах га обуче у иночки чин, и упути га на подвижнички живот. «атим му ускоро даде келиЉу у своЉоЉ близини, наредивши му да као савршен монах живи сам.

ћеРутим, по јрсениЉевом одласку из царевог дворца, цар “еодосиЉе много трагаше за Ьим, Љер много туговаше за Ьим. » посла на све стране да га траже, али га не могаде пронаЮи, пошто Ѕог скриваше место боравка слуге свог све док Мему не би угодно да угодника свог обЉави свету на корист многима. ј јрсениЉе, живеЮи у келиЉи коЉу му старац даде, подвизаваше се у посту, молитви и трудовима, и сваком врлином угаРаше Ѕогу тако да своЉим подвизима ускоро превазиРе многе оце. £едном, када се он моЪаше Ѕогу и говораше: √осподе, научи ме како да се спасем! опет би глас с неба коЉи му говораше: јрсениЉе, бежи од Ъуди и проводи живот у ЮутаЬу, Љер Ље то корен безгрешности.

ѕослушавши оваЉ глас, јрсениЉе устаде и оде дубЪе у пустиЬу, направи себи малу келиЉу, и живЪаше сам у ЬоЉ, стараЉуЮи се на све могуЮе начине да практикуЉе ЮутаЬе. ” том циЪу он избегаваше сваки разговор. ”стремивши сав ум своЉ к небеском, он телом боравЪаше на земЪи а духом друговаше са небеским силама. —ваке недеЪе и празника он Ље долазио у цркву; по свршетку богослужеЬа одмах се ЮутеЮи враЮао у своЉу келиЉу; при томе ништа ни с ким ниЉе разговарао, осим ако би га некад упитао неко поводом неке врло важне ствари; и тада би одговорио кратко, и журио одмах у своЉе безмоловиЉе, у своЉе молитвено тиховаЬе. » сви оци коЉи живЪаху у —киту дивЪаху се врлинском животу преподобног јрсениЉа.

£едном га ава ћарк упита: ќче, зашто бегаш од нас? јрсениЉе му одговори: Ѕог зна да вас Ља Ъубим, али не могу да будем Љедновремено и са Ѕогом и са Ъудима, Љер на небу, иако има хиЪаде хиЪада и милиони милиона вишЬих —ила, ипак сви имаЉу Љедну воЪу и Љеднодушно славе Ѕога, а на земЪи много Ље Ъудских воЪа и разних мисли, Љер сваки човек има своЉу воЪу и своЉу мисао, и зато Ља не могу, оставивши Ѕога, живети с Ъудима. (¬идети о томе у ќтечнику).

“ако блажени јрсениЉе, приближуЉуЮи се Ѕогу удаЪавао се од Ъуди, и ниЉе желео да га ико види или зна за Ьега. јли, слично светилнику, он се ниЉе могао сакрити под суд, пошто слава о Ьеговим подвизима прохоРаше свуда, па доРе и до ÷ариграда.

ѕосле смрти благочастивог цара “еодосиЉа зацари се Ьегов син јркадиЉе[9]. —азнавши за преподобног јрсениЉа где се налази и какав живот води, јркадиЉе му написа писмо у коме га смирено моЪаше да му опрости грех младости Ьегове, и да се помоли Ѕогу за Ьега и за Ьеговог брата ’онориЉа, коЉи владаше западном половином –имске царевине[10], да цароваЬе Ьихово буде благословено Ѕогом. —ем тога јркадиЉе посла писмено овлашЮеЬе преподобном јрсениЉу да по своме нахоРеЬу располаже целокупним царским данком коЉи се у ≈гипту скупЪа, раздаЉуЮи га црквама, манастирима и невоЪнима. ѕреподобни јрсениЉе не хтеде да одговори цару писмено веЮ му по изасланику посла овакав усмени одговор: –еци онима коЉи су те послали: овако говори смирени јрсениЉе: Ѕог нека вам прости, децо, и нека благослови ваше цароваЬе, и нека вас научи да вршите воЪу Ьегову. Ўто ми пак писасте о данку, то јрсениЉу не треба, Љер Ље он веЮ умро за свет, и нека нико не сматра да Ље он меРу живима. - —а таквим одговором преподобни испрати царевог изасланика, а сам боравЪаше у пустиЬи у своЉоЉ усамЪеноЉ келиЉи, проводеЮи живот у ЮутаЬу и непрестано разговараЉуЮи с Ѕогом молитвом. ѕонекад и друге поучаваше безмолвном житиЉу.

£едном приликом преподобни јрсениЉе доРе на Љедно место где Ље расло много трски. “у затече братиЉу иноке где седе. ѕошто су трске од ветра стварале велики шум, то он упита братиЉу:  акав Ље ово шум? ќни му одговорише: ќче, то трске шуме од ветра. “ада им преподобни рече: «ашто онда ви седите овде и слушате шум трски?  о истински воли ЮутаЬе, таЉ не може подносити ни поЉаЬе птица, Љер и то нарушава душевни мир, а камоли оволики шум трски.

£еданпут преподобном јрсениЉу доРе у посету архиепископ александриЉски “еофил[11] са Љедним великашем, у жеЪи да чуЉу од Ьега неку поуку. ј старац, поЮутавши мало, рече им: ’оЮете ли испунити оно што вам будем рекао? ќни му обеЮаше да Юе испунити. ќнда им старац рече: ЌемоЉте долазити тамо где чуЉете да се налази јрсениЉе. - ќни се удивише оваквоЉ речи преподобнога, извукоше из тога поуку, и отидоше.

ѕосле извесног времена архиепископ зажеле да поново види преподобног јрсениЉа, па му посла човека са питаЬем, хоЮе ли му отворити келиЉу, када буде дошао к Ьему. ѕреподобни му одговори преко изасланика: јко будеш дошао, отвориЮу ти; но отворим ли келиЉу теби, онда Юу Ље морати отварати свима; у таквом случаЉу Ља Юу морати отиЮи одавде. - „увши овакав одговор, архиепископ не оде к преподобноме, боЉеЮи се да старац не напусти Ьихов краЉ и преРе у неко друго место.

£едном приликом неки страни монах доРе келиЉи преподобног јрсениЉа са жеЪом да га види, и закуца на врата. ћислеЮи да Ље то послушник коЉи му прислужуЉе, старац одмах отвори врата. Ќо кад угледа страног инока, он паде ничице, да посетилац не види Ьегово лице. »нок пак моЪаше старца да се дигне са земЪе. Ќо јрсениЉе не хте нипошто да устане, и одговори иноку: ЌеЮу устати док ти не отидеш одавде. - » стварно, он дуго не устаде, иако га Ље инок много молио, али га ниЉе могао умолити. ЌаЉзад инок отиде.

ƒругом приликом опет неки инок доРе издалека у скит, желеЮи да види преподобног јрсениЉа. » моЪаше братиЉу да га одведу до келиЉе преподобнога, рекавши: ∆елим да поразговарам са оцем јрсениЉем. ј братиЉа му одговорише: ѕричекаЉ, брате, до недеЪе, па Юеш га видети када доРе цркви. Ќо инок им на то одврати: ЌеЮу ни Љести ни пити док не видим преподобнога. ќнда братиЉа послаше са Ьим Љеднога монаха да га одведе до старчеве келиЉе, удаЪене од скита тридесет стадиЉа.  ада доРоше до келиЉе, они закуцаше. —тарац им отвори врата, пусти их у келиЉу, па седе ЮутеЮи и гледаЉуЮи у земЪу. ќнда седоше и они, и Юутаху, и ниЉедан од Ьих не проговори ни реч. ѕошто су тако дуго седели и Юутали, скитски монах наЉзад рече: £а идем натраг, Љер имам посла у цркви. - » он устаде и хтеде да поРе. ”то и далечни инок, немаЉуЮи храбрости да остане са старцем, рече: »дем и Ља с тобом. » уставши, он се поклони старцу и изаРе из келиЉе, не чувши ниЉедну реч из уста преподобнога.

ѕосле тога оваЉ далечни инок моли скитског инока да га одведе к ћоЉсиЉу, коЉи од разбоЉника покаЉаЬем постаде монах. ќваЉ пристаде и одведе га преподобном ћоЉсиЉу. Ѕлажени ћоЉсиЉе прими их с радошЮу, одмори их, угости их и, указавши им велику Ъубав, отпусти их. ѕутем скитски инок упита посетиоца: ≈то, видео си и оца јрсениЉа и оца ћоЉсиЉа.  о ти од Ьих двоЉице изгледа боЪи? ќваЉ одговори: ЅоЪи Ље онаЉ коЉи нас с ЪубавЪу прими.

„увши за то, Љедан од отаца се помоли Ѕогу, говореЮи: √осподе, кажи ми ко Ље од ове двоЉице савршениЉи и достоЉниЉи веЮе благодати твоЉе: да ли онаЉ коЉи бега од Ъуди ради “ебе или онаЉ коЉи прима Ъуде ради “ебе? - » оваЉ отац као одговор на своЉу молитву имаде овакво виРеЬе: виде он две лаРе коЉе пловЪаху Љедном великом реком; у ЉедноЉ се налажаше преподобни јрсениЉе, и ƒух ЅожЉи управЪаше Ьеговом лаРом у великоЉ тишини; у другоЉ беше преподобни ћоЉсиЉе и с Ьим анРели ЅожЉи, коЉи управЪаху лаРом и ставЪаху мед у уста ћоЉсиЉу. - ќво своЉе виРеЬе оваЉ отац исприча осталим искусним оцима подвижницима, и пошто расудише, они се сложише да Ље јрсениЉе, коЉи проводи живот у ЮутаЬу, савршениЉи од ћоЉсиЉа, коЉи прима посетиоце, Љер са јрсениЉем борави сам Ѕог, а са ћоЉсиЉем анРели ЅожиЉи.

”клаЬаЉуЮи се на све могуЮе начине од сусрета и разговора са Ъудима, преподобни јрсениЉе Ље много строжиЉе чувао себе од сусрета и разговора са женама, што се може видети из следеЮег случаЉа. £една богата боЉарка, благочестива, целомудрена, веома богобоЉажЪива и света по животу чу за преподобног јрсениЉа, и зажеле да га види. —а том намером она допутова из –има у јлександриЉу к “еофилу архиепископу и моли га да наговори светог јрсениЉа да Ље прими. јрхиепископ Ље прими с великом чешЮу, пошто Ље била из Љедне од наЉугледниЉих сенаторских куЮа, и стараше се на све могуЮе начине да издеЉствуЉе да Ље свети старац прими и да ЉоЉ своЉ благослов, Љер Ље толики пут превалила ради тога. јли сав архиепископов труд би без успеха, Љер свети старац не само ниЉе желео да Ље прими, него ниЉе хтео ни да чуЉе за жену.

—азнавши то, боЉарка нареди своЉим слугама да се спреме за пут, рекавши: Ќадам се у Ѕога мог, да Юе ме удостоЉити да видим јрсениЉа, Љер сам дошла да видим не човека, - пошто у нашем граду има много Ъуди, - веЮ пророка. –ади тога сам и предузела тако далек пут.

» боЉарка крену у пустиЬу код светог старца.  ада се приближи ЬеговоЉ келиЉи, догоди се, по промислу ЅожЉем, да старац беше ван келиЉе. » она, пришавши му неочекивано, припаде к ногама Ьеговим. ќн ЉоЉ нареди да устане, па гледаЉуЮи Ље право у лице с гневом ЉоЉ рече: јко си хтела да видиш моЉе лице, ево ти - гледаЉ! Ќо она не могаше од стида ни да га погледа. “ада ЉоЉ старац рече: јко си чула за нека моЉа добра дела, требало Ље да Ьих гледаш и да се на Ьих угледаш. ј да видиш лице моЉе, шта ти то треба? » како си се усудила да кренеш на толики пут? Ќе знаш ли да си жена и да никуда из куЮе не треба да излазиш? «ар си ради тога дошла овамо, да би се, кад се вратиш у –им, стала хвалити другим женама како си видела јрсениЉа? јко то будеш учинила, ти Юеш отворити пут римским женама ка мени. - ј она одговори: јко √оспод да да се вратим, Ља никоме неЮу допустити да доРе код тебе, да те не би ометали у подвизима твоЉим. Ќо молим те: помоли се сада за мене Ѕогу, и увек ме спомиЬи у светим молитвама своЉим. Ќа то ЉоЉ старац рече: ћолим Ѕога да изглади у срцу моме сеЮаЬе на тебе.

„увши то, боЉарка оде од старца смуЮена. » када допутова у јлександриЉу, она се од туге разболе. ќбавештен о ЬеноЉ болести, архиепископ ЉоЉ оде у посету, и распитиваше Ље за узрок Ьене болести. ЅоЉарка му одговори: ЅоЪе би било за мене да нисам ни долазила овамо. £ер Ља молих старца да ме спомиЬе у молитвама своЉим, а он ми на то рече: ћолим Ѕога да изглади у срцу моме сеЮаЬе на тебе. » ето због тога умирем од туге. јрхиепископ ЉоЉ тада рече: Ќе тугуЉ због тога, кЮери. —тарац Ље то рекао не без разлога, Љер си ти жена, а преко жена Раво чини многе пакости светим Ъудима. —тарац ти Ље дакле рекао те речи, строго чуваЉуЮи себе од Раволских искушеЬа; а за душу твоЉу он се моли и молиЮе се стално. - ЅоЉарка се утеши од ових речи, и с радошЮу отпутова у своЉу постоЉбину.

ЅоравеЮи у своме безмолвиЉу, преподобни јрсениЉе се сав умом удубЪиваше у богомислиЉу пламтеЮи серафимском ЪубавЪу према Ѕогу тако да Ље од пламености богомислиЉа сав био као огаЬ. £еданпут неки брат из скита доРе послом к старчевоЉ келиЉи и, погледавши кроз прозорчиЮ, виде старца где стоЉи на молитви сав као огаЬ, и препаде се. ѕошто беше достоЉан овог виРеЬа, брат постоЉа мало па закуца на врата. —тарац изаРе из келиЉе и, видевши брата престравЪеног, упита га: £еси ли одавно овде? Ќе виде ли ти нешто нарочито? Ѕрат одговори: £а ништа не видех. - «атим поговоривши с Ьим пословно, старац отпусти брата.

ѕричаху о овом преподобном старцу и то да, када Ље живео на царском двору, ни Љедан дворЉанин ниЉе носио лепше хаЪине од Ьега; а када се одрекао света, нико меРу монасима ниЉе носио горе хаЪине од Ьега. Ќо из живота у свету у Ьега беше остала Љедна мала навика: понекад Ље седео пребацивши ногу преко ноге. Ќеки од братиЉе виРали су то, али се нико не усуРиваше да му стави примедбу поводом тога, пошто га сви веома уважаваху. Ќо само Љедан од Ьих, ава ѕимен, предложи братиЉи: ’аЉдмо код аве јрсениЉа, и Ља Юу у Ьеговом присуству сести онако као што он има обичаЉ да седи, па ми ви онда приметите како не седим лепо. £а Юу на то молити за опроштаЉ, и ми Юемо на таЉ начин исправити старца. - » братиЉа одоше, и тако урадише. ј преподобни јрсениЉе, сазнавши да не доликуЉе монаху да тако седи, напусти од тада своЉу навику.

Ѕлажени јрсениЉе беЉаше толико смирен, да Ље и од простих монаха тражио корисне поуке. “ако, разговараЉуЮи Љедном са неким старцем, ≈гипЮанином, он га моЪаше да га научи како да одгони од себе небогоугодне помисли. “о сазнаде други брат, коЉи потом упита јрсениЉа: «ашто ти, оче, коЉи си толико учен, и знаш грчки и латински Љезик, молиш простака да те научи како се одгоне греховне помисли? ѕреподобни му одговори: √рчку и латинску световну науку знам, али Љош нисам могао да научим азбуку врлинског живота коЉу таЉ простак зна. - ќво свети јрсениЉе рече, да покаже да Ље смиреЬе темеЪ свих врлина, као што Ље азбука темеЪ свих наука; и ако неко изучи све световне науке а нема истинског смиреноумЪа, таЉ не може наЮи пут спасеЬа ЅожЉег.

ќсим смиреЬа преподобни јрсениЉе поседоваше и велико умилеЬе. ” току целог живота, кад год Ље седео и радио рукодеЪе, он Ље држао на крилу мараму, на коЉу су из очиЉу Ьегових падале сузе коЉе Ље он непрекидно ронио. “елом он беше врло бодар; по цео дан Ље радио, по сву ноЮ се Ѕогу молио, по мало кад Ље спавао. ј кад га Ље сан савлаРивао, он Ље говорио сну: ’аЉд' овамо, зли слуго, али се не задржаваЉ код мене! - » онда би одремао мало седеЮи, па би затим убрзо протрЪао очи, устао и стао се молити Ѕогу. ј ученицима своЉим говораше: ћонаху Ље доста Љедан сат спаваЬа. ”очи пак сваке недеЪе, он Ље од увече па све до изласка сунца проводио стоЉеЮи на молитви са рукама подигнутим горе.

–укодеЪе преподобног старца састоЉало се у плетеЬу котарица и ужа од палмовог лишЮа. ¬оду пак у коЉоЉ Ље квасио палмово лишЮе ниЉе меЬао по читаву годину дана, само Ље понекад доливао у Ьу помало воде. «бог тога га неки од братиЉе питаху: «ашто, оче, не меЬаш воду у коЉоЉ квасиш палмово лишЮе? ј светитеЪ им одговараше: ”место тамЉана и миомирних мириса коЉих сам се намирисао живеЮи у свету, треба сада да миришем оваЉ смрад, да би ме у дан —трашнога суда √оспод избавио од неподношЪивог смрада пакловог.

ѕонекад су овоме оцу демони досаРивали преко искушеЬа. Ѕрат коЉи Ље служио Ьему, приближивши се келиЉи, чуо би у таквим случаЉевима старца где вапиЉе к Ѕогу: Ќе остави ме, √осподе! »ако ништа добро не учиних пред “обом, но даЉ ми, по благодати твоЉоЉ, да бар сада поставим добар почетак!

£едном се догоди те се преподобни јрсениЉе разболе. ќнда доРоше скитски монаси код преподобнога, узеше га и однесоше у болницу поред цркве, да га тамо подворе. ќни га положише у меку постеЪу, и под главу му метнуше мек Љастук. ј брат неки доРе у посету болеснику, па видевши преподобног на мекоЉ постеЪи са меким узглавЪем саблазни се и рече: £е ли то отац јрсениЉе? » зар он лежи на тако мекоЉ постеЪи? - “о чу Љедан презвитер, позва овога брата, па му насамо рече: Ѕрате, док си био у свету шта си био, и какав си живот водио? ќн одговори: Ѕио сам чобанин, и дане сам проводио у великим трудовима и невоЪама. ѕрезвитер га поново упита: ј сада како живиш? ќн одговори: —ада живим спокоЉно, имам све што ми треба, и немам никакве невоЪе. ќнда му презвитер рече: ј оваЉ отац јрсениЉе, кога ти видиш, док беше у свету, беше отац царевима, и двораху га хиЪаде слугу у сЉаЉним хаЪинама и са златним поЉасима и огрлицама; постеЪа Ьегова беше скупоцена, и богатство Ьегово неисцрпно. ј ти си стоку чувао и био сиромах, и ниси имао такво спокоЉство у свету какво сада имаш у монаштву; ти се дакле сада одмараш од световних послова, а отац јрсениЉе се сада труди и злопати у сиромаштву после одмараЬа и изобиЪа у свету. - “ронут речима презвитера, брат се поклони презвитеру и, просеЮи од Ьега опроштаЉ, рече: «аиста Ље, оче, тако: Ља сам овамо дошао на одмор од труда, а отац јрсениЉе Ље овамо дошао на труд од одмора. - ƒобивши тако душекорисну поуку, брат таЉ оде.

£едне године би наЉезда варвара на таЉ краЉ, и сви иноци побегоше из скита у градове и насеЪа, само преподобни јрсениЉе не хте да иде из пустиЬе у град, и говораше: јко ме Ѕог не чува, зашто бих онда и живео на земЪи? - ¬арвари опустошише скит, али преподобног јрсениЉа не могоше наЮи, пошто Ѕог заклаЬаше слугу свог. «атим, размисливши у себи, он, да га оци не би хвалили и да се у Ьега не би увукло неко славоЪубЪе, крену путем куда и оци побегоше. ј због опустошеЬа скита он много плакаше, говореЮи: —вет Ље погубио –им, а иноци погубише скит.

 ада варвари напустише скит, оци се вратише на своЉе место, обновише скит, и стадоше живети као и раниЉе. — Ьима се и преподобни јрсениЉе врати у своЉу келиЉу.

£едном приликом преподобном јрсениЉу донеше из –има завештаЬе неког боЉара, сродника Ьеговог, коЉи пред смрт остави јрсениЉу сва своЉа огромна богатства, да их употреби како хоЮе. ѕреподобни узе завештаЬе, и хтеде да га поцепа; али изасланик паде пред ноге Ьегове говореЮи: ћолим те, оче, не цепаЉ то завештаЬе, Љер Юе га од мене тражити они коЉи ме послаше. - ѕреподобни му врати завештаЬе читаво, рекавши: £а сам пре Ьега умро; и како он, коЉи Ље недавно умро, проглашава своЉим завештаЬем за наследника своЉе имовине мене, мртваца? - » врати натраг изасланика са завештаЬем.

ѕреподобни се ниЉе стално подвизавао на Љедном и истом месту, веЮ се понекад пресеЪавао из скитске пустиЬе на друга Љош усамЪениЉа места, да би избегао посете и сусрете са Ъудима, пошто су му нарушавали душевни мир. » тако се преподобни неко време подвизавао у “рогину, око ¬авилона према граду ћемфису, затим у  анопи јлександриЉскоЉ, и у неким другим пустиЬским местима. ѕотом се поново враЮао у скит, и тако нико ниЉе могао знати начин Ьеговог живЪеЬа.

£едном, кад преподобни живЪаше у Љужним пределима ≈гипта, у Ьему се Љави жеЪа да остави своЉу келиЉу и преРе на друго место, пошто га многи посетиоци узнемираваху и безмолвиЉе му нарушаваху. » не узевши са собом ништа он крену на пут, рекавши двоЉици своЉих ученика, јлександру и «оилу: “и, јлександре, остани овде, а ти, «оиле, хаЉде са мном до реке и потражи за мене лаРу коЉа плови за јлександриЉу, па се онда врати к своме брату јлександру. - ќве старчеве рече веома смутише Ьегове ученике, али се они не усуРиваху да га питаЉу, зашто одлази од Ьих. » отплови старац у јлександриЉски краЉ, и тамо се тешко разболе, и болова не мало времена. ј ученици Ьегови, јлександар и «оил, оставши у старчевоЉ келиЉи, стадоше се питати меРу собом, не увреди ли неко од Ьих преподобног старца неким непослушаЬем. » не налазеЮи у себи кривицу, они туговаху за старцем. ј када преподобни оздрави, рече сам себи: »дем сада к ученицима своЉим. - » уставши поРе. ѕриближивши се реци путем коЉим иРаше много света, одеЮе преподобнога дотаче се нека жена ≈гипЮанка. “о увреди старца и он Ље прекори што се она, жена, усудила дотаЮи се одеЮе монахове. ј жена му рече: јко си монах, онда иди у пусту гору! - ќве речи тронуше старца, и он Ље често говорио себи, понавЪаЉуЮи речи те жене: јрсениЉе, ако си монах, онда иди у гору, и скитаЉ по пустиЬи. ЌаЉзад преподобни стиже у место, звано  амен, где живЪаху ученици Ьегови, јлександар «оил. »зишавши му у сусрет, они падоше пред ноге Ьегове и плакаху од радости. ѕлакаше и старац, загрливши их. «атим ученици рекоше старцу: “воЉ одлазак одавде, оче, велику нам Ље тугу задао, Љер неки монаси говораху да ава јрсениЉе не би напустио своЉу келиЉу, да га ученици нису огорчили своЉом непослушношЮу и непокорношЮу. —тарац им на то рече: ƒецо, и Ља сам то исто помислио, да Юе монаси тако обЉашЬавати моЉ одлазак одавде; зато сам се и вратио к вама. —ада монаси могу реЮи за мене: √олуб коЉи излете из ковчега ЌоЉева, не нашавши чврсто тле где би стао ногом своЉом, врати се опет к ЌоЉу у ковчег. “аквим речима светитеЪевим ученици се утешише, и од тога времена живЪаху сви заЉедно све до кончине светитеЪеве.

£едном, када се преподобни јрсениЉе налазио у своЉоЉ келиЉи, би му овакво откривеЬе од Ѕога. ќн чу глас коЉи му говораше: »заРи из келиЉе, и Ља Юу ти показати дела Ъудска. - —тарац изаРе из келиЉе, и би као у усхиЮеЬу, и виде анРела ЅожЉа коЉи га узе за руку и поведе на Љедно место. “у му показа црног човека коЉи Ље секао дрва, и веЮ био насекао велики товар; и покушаваше таЉ човек да та дрва натовари себи на леРа и понесе, али ниЉе могао, пошто товар беше тежак. » уместо да уклони неколико дрвета из тешког товара и тиме га олакша, таЉ човек продужи и даЪе сеЮи дрва, и поново покуша да товар подигне, али ниЉе могао; ипак он и даЪе сециЉаше дрва, и све више увеличаваше товар. «атим анРео √осподЬи одведе одатле блаженог јрсениЉа, и показа му другог човека коЉи Ље стаЉао на бунару, вадио воду из бунара и сипао Ље у избушен и рупав суд; вода Ље истицала из суда и поново се враЮала у бунар, но човек се и даЪе узалуд трудио вадеЮи воду. Ќапослетку анРео показа преподобноме ново виРеЬе: јрсениЉе угледа цркву са отвореним вратима и два коЬаника, сваки са мотком попречно ношеном у рукама; коЬаници су хтели да проЉашу кроз црквена врата, али нису могли, пошто греде држаху попречно, и Љедан другоме сметаху; уместо да Љедан пропусти другога, они су покушавали да Љедновремено проРу кроз врата, зато су се све време ломили око врата и никако нису могли да уРу у цркву.

—тарац онда упита анРела коЉи га Ље водио: Ўта значи ово виРеЬе? - » анРео му обЉасни овако: ƒва човека коЉи у рукама носе по греду, то Ље слика Ъуди врлинских но гордих, коЉи не желе да се смире Љедан пред другим; они неЮе уЮи у царство небеско веЮ остаЉу ван Ьега, због гордости своЉе коЉом погубЪуЉу све врлине своЉе. „овек пак коЉи вади воду и сипа Ље у рупав суд, означава човека коЉи има нека добра дела али коЉи и грехе не напушта; он се узалуд труди, пошто гресима своЉим онемогуЮуЉе ону награду коЉу би могао добити од Ѕога. ј црни човек коЉи сече дрва и све више отежава своЉ товар, слика Ље човека коЉи живи у многим гресима, и место да се каЉе он гомила безакоЬе на безакоЬе. - ќво виРеЬе преподобни јрсениЉе казиваше ученицима своЉим за поуку, али, по смирености своЉоЉ, он га казиваше не као своЉе веЮ као виРеЬе неког другог старца.

ќсим тога, свети јрсениЉе казиваше ученицима своЉим и о другом страшном откривеЬу о Ѕожанственим “аЉнама ’ристовим, коЉе су имали други оци пустиЬаци. ЅеЉаше, казивао Ље јрсениЉе, у скиту Љедан старац велики по животу, и славан меРу монасима због своЉих врлина. ѕрост и неук, необучен у —ветом ѕисму, он се саблажЬаваше неверЉем односно ѕречистих “аЉни, и говораше: ’леб коЉи примамо из светог олтара, и чаша коЉом се причешЮуЉемо, нису истинито тело и крв ’ристова, веЮ само слика тела и крви ’ристове. - „уше то два искусна старца и, знаЉуЮи да он то говори не из злобе веЮ из простоте и незнаЬа, договорише се да га исправе у томе. —а том намером они одоше к Ьему. ѕошто поразговараше о неким другим душекорисним стварима, они додадоше и ово: „усмо, оче, за Љедног брата како неправилно учи, говореЮи: да хлеб коЉи примамо и чаша коЉу пиЉемо из светог олтара - нису истинито тело и крв ’ристова, веЮ само Ьихово изображеЬе. ј старац им одговори: £а сам коЉи Ље говорио то. ќни га, онда стадоше молити, говореЮи: ЌемоЉ мислити тако, оче, веЮ веруЉ онако како нам предаде света —аборна ÷рква. £ер ми веруЉемо и исповедамо, да Ље хлеб - истинито “ело ’ристово, и вино у чаши - истинита  рв ’ристова, а не изображеЬе тела и крви. - » за доказ тога они приведоше многа сведочанства из —ветог ѕисма и из дела светих ќтаца, стараЉуЮи се да убеде старца да он погрешно учи. јли он у простоти своЉоЉ говораше: јко се на очигледан начин не убедим, неЮу поверовати. “ада му старци предложише: ’аЉде, оче, да се сви троЉе помолимо Ѕогу за ово, постеЮи сву седмицу, да нам откриЉе ову таЉну. ћи веруЉемо да Юе нам ќн открити ту таЉну, пошто не жели да пропадне дугогодишЬи труд твоЉ.

—тарац с радошЮу пристаде на Ьихов предлог. » сви се затворише, сваки у своЉоЉ келиЉи, на целу недеЪу, проводеЮи време у посту и молитви. » у молитви своЉоЉ старац онаЉ говораше Ѕогу: √осподе, ти знаш да Ља тако мислим не из злобе, веЮ што простим умом своЉим не могу да разумем и постигнем ту таЉну. —тога ми, по доброти своЉоЉ, откриЉ истину, да не блудим у неверЉу. - “ако исто и она два старца молеЮи се говораху: √осподе, откриЉ брату нашем ову велику таЉну твоЉу, да не остане у неверЉу и не упропасти своЉ труд и врлине.

Ѕог услиши Ьихове молитве, и откри им страшну таЉну ону на оваЉ начин.  ада се наврши седмица Ьиховог поста и молитве и освану недеЪа, сва три старца одоше у цркву на божанствену литургиЉу, и стаЉаху заЉедно на Љедном месту. » √оспод им отвори очи:  ада би положен хлеб на светоЉ трпези, они место хлеба угледаше мало детенце. ” тренутку пак када свештеник пружи руку да преломи хлеб, они угледаше анРела √осподЬа где сиРе с неба са ножем у руци; и заклавши детенце, анРео нали крв у чашу; и када свештеник ломЪаше хлеб, анРео разломи тело на частице. » када настаде време за причешЮиваЬе, заЉедно са осталом братиЉом приступи да се причести и брат коЉи ниЉе веровао: и прими у руке месо сирово и крваво,[12] и исто тако виде у чаши крв, и препавши се старац у ужасу повика: ¬еруЉем, √осподе, да Ље хлеб оваЉ - “ело твоЉе, и вино ово -  рв твоЉа, - » тог тренутка месо постаде хлеб, и крв - вино; и старац се причести са великим страхом и умилеЬем. ј она друга два старца рекоше му: ’ристос Ѕог зна да човек не може Љести сирово месо и пити крв; зато и даЉе пречисто “ело своЉе под видом хлеба, и животворну  рв своЉу под видом вина, да би причасници примали то с вером. - «атим старци узнеше благодарност ’ристу Ѕогу за ово откривеЬе, и што не допусти да врлински старац пропадне због неверЉа.

£едном брат неки упита аву јрсениЉа о томе шта Ље корисно за душу. ѕреподобни му одговори: —тараЉ се на све могуЮе начине да све што мислиш у уму свом буде угодно Ѕогу, па Юеш лако победити споЪашЬе грехе. - ќво светитеЪ рече, да покаже како се сви греси и страсти раРаЉу из рРавих мисли ума, коЉе срце прима и са насладом их задржава; а ко исправЪа ум своЉ пред Ѕогом и одгони рРаве помисли чим се поЉаве, таЉ отсеца страсти и побеРуЉе греховне жеЪе.

ƒругом приликом старац рече: јко ми истински будемо тражили Ѕога, ќн Юе сам доЮи к нама, и ми Юемо √а видети; и ако √а чистим животом задржимо код себе, ќн Юе остати с нама.

£едан старац упита аву јрсениЉа: ќче, шта да радим? ѕомисли ми веле: стар си, те не можеш да се постиш и трудиш због старости; иди дакле, посеЮуЉ болеснике, Љер Ље то знак Ъубави. - ј преподобни, схвативши да Ље та помисао искушеЬе Раволско, рече старцу: £еди, пиЉ, спаваЉ, не ради ништа, само не излази из своЉе келиЉе. - “ако рече преподобни отац наш јрсениЉе, Љер Ље знао да иноку, коЉи излази из своЉе келиЉе и приближуЉе се световним насеЪима, враг поставЪа многе замке саблазни и искушеЬа. ”опште, без Љаког разлога не треба да излази из своЉе келиЉе и манастира онаЉ коЉи Ље умро за свет, као што и мртвац не излази из свога гроба. ћонах коЉи по своЉоЉ воЪи излази из манастира, уистини Ље мртав, Љер Ље умро душом.

£ош говораше светитеЪ: »ма много Ъуди коЉи се стараЉу да сачуваЉу телесну чистоту, и ради тога умртвЪуЉу тело своЉе постом, бдеЬем и многим трудовима; али Ље мало оних коЉи чуваЉу душу своЉу од греха славоЪубЪа, частоЪубЪа, среброЪубЪа, зависти, братомржЬе, гнева, злопамЮеЬа, осуРиваЬа, гордости. “акви су споЪа чисти телом, а душом су веома прЪави, те су слични окреченим гробовима, коЉи су унутра пуни смрдЪивих костиЉу. Ѕлажен Ље ко се стара да сачува од сваке прЪавштине како тело тако и душу, Љер блажени су чисти срцем, Љер Юе Ѕога видети (ћт. 5, 8).

Ќеки брат рече преподобноме: —вети оче, изучио сам многе кЬиге и псалме, и трудим се да их приЪежно читам, али немам умилеЬа при читаЬу, пошто не разумем силу —ветог ѕисма; због тога веома тугуЉем. ѕреподобни му одговори: „едо, ти треба да се непрестано поучаваш у читаЬу речи √осподЬих, макар и не разумевао силу Ьихову и немао умилеЬа. —лушао сам, казивао Ље ава ѕимен и други свети оци, да омаРиЉачи змиЉа сами не разумеЉу оне речи коЉе изговараЉу, али змиЉе, слушаЉуЮи Ьихове речи, укроЮуЉу се и даЉу им се у руке, као да разумеЉу Ьихове речи. “ако и ми можемо радити, макар и не разумевали силу —ветог ѕисма. £ер када ми непрестано имамо у устима своЉим речи —ветог ѕисма, тада демони, слушаЉуЮи их, спопада их страх и они беже од нас, не подносеЮи речи —ветога ƒуха коЉи Ље говорио кроз слуге своЉе, пророке и апостоле.

ј када се приближи време преставЪеЬа преподобног јрсениЉа к Ѕогу, он рече ученицима своЉим:  ада умрем, немоЉте давати даЮу за мене и позивати братиЉу на Љело и пиЮе, него се само постараЉте да се приноси Ѕожанска ∆ртва за грешну душу моЉу. - „увши то, ученици се узнемирише и почеше плакати. Ќо преподобни им рече: Ќе плачите, децо! £ош ниЉе настао час моЉе кончине, мада Ље близу. “ада га ученици запиташе:  ако Юемо те сахранити, оче? ќн им одговори: ¬ежите ми ноге конопцима, па ме одвуците у гору. - ј пред преставЪеЬе, он се уплаши и стаде плакати. ¬идевши га где плаче, ученици га упиташе: «ар се и ти боЉиш смрти, оче? ќн им одговори: —тварно, Ља сам увек осеЮао страх од смрти у све дане монаштва мога, почиЬуЮи са даном у коЉи примих монаштво. - » усну блаженим сном смрти преподобни отац наш јрсениЉе, предавши своЉу свету душу у руке √оспода свог, коме усрдно послужи. ”сну 448. године.

 ада ава ѕимен чу да се ава јрсениЉе преставио, заплака и рече: Ѕлажен си, оче јрсениЉе, што си плакао у све дане живота свог; због тога Юеш се вечито веселити. £ер ко овде не плаче добровоЪно, плакаЮе тамо после смрти у мукама невоЪно, али од тога неЮе бити користи.

ѕрича се за преподобног јрсениЉа да Ље често говорио себи ове речи: јрсениЉе, зашто си дошао овамо? ƒошао си не ради одмора него ради труда, не ради ленствоваЬа него ради подвига. —тога, подвизаваЉ се! труди се! не леЬи се! - £ош Ље светитеЪ често говорио и ово: ћного пута сам се каЉао за речи коЉе сам изговарао, а за ЮутаЬе - никада.

јва ƒанило казуЉе за преподобног јрсениЉа, да никада никоме ниЉе хтео говорити о питаЬима из кЬига, мада Ље могао, Љер Ље добро знао —вето ѕисмо. ќн Ље тако радио, да се не би показао мудар и учен. ќн никада никоме ниЉе писао писма, сматраЉуЮи себе простаком и незналицом ’риста ради. ќн никада ниЉе улазио у олтар, мада Ље имао право на то пошто Ље био Ракон, него Ље увек заЉедно са простим монасима приступао Ѕожанским “аЉнама. —ве Ље то радио из великог смиреЬа свог. ј када Ље долазио у цркву на богослужеЬе, он Ље стаЉао иза стуба, да не би он видео ничиЉе лице и да не би нико видео Ьегово лице.

ѕо споЪашЬем изгледу преподобни јрсениЉе био Ље као анРео; сав сед, чист телом, сув од великог уздржаЬа, имао Ље браду до поЉаса; трепавице су му биле отпале од непрестаног плача; био Ље висок растом; али погрбЪен од старости. —вети јрсениЉе скончао Ље блаженом кончином, пошто Ље провео педесет и пет година у монашким трудовима и подвизима, постом и молитвама угаРаЉуЮи Ѕогу; у скиту Ље провео четрдесет година; десет година провео Ље у месту, званом “рогин, у околини ћемфиса; затим Ље проживео три године у  анопи, близу јлександриЉе; одатле се поново вратио у “рогин, ту провео две године, ту и уснуо у √осподу. —вега поживео сто година и нешто више. Ѕио Ље то муж добар, пун ƒуха —ветога и вере. Меговим светим молитвама нека се и ми удостоЉимо добити опроштаЉ грехова и живот вечни у ’риста, √оспода нашег, коме слава са ќцем и —ветим ƒухом вавек, амин.

—ветосавЪе.орг

21 / 05 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0