У манастиру Шудикова служен двогодишњи помен мати Агнији

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог мученика Теодота Анкирског, у суботу 31.маја 2014, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Шудикова.

    

Поводом двогодишњице упокојења монахиње Агније, игуманије ове свете обитељи служне је, у присуству сабраног народа, помен на њеном гробу у порти, поред храма Ваведења Пресвете Богородице.

У светој служби Божјој Епископу будимљанско-никшићком Г. Јоаникију саслуживало је свештенство и свешеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке. Сабраном народу бесједио је Његово Преосвештенство, говорећи о Спасовдану, великом празнику Свете Цркве Божје.

    

'У ове дане које обиљежава празник Спасовдана сјећамо се ријечи Господњих о томе како ће Он отићи Оцу Свом и да је боље за ученике Господње да Он иде Оцу небеском, јер ће им послати другог утјешитеља. Силазак Светог Духа је зависан од тога да се Господ најприје вазнесе ка Оцу Свом небеском, да оде од нас, али то не значи да ће нас тиме напустити, јер је Он истовремено и на небу и на земљи. Када је говорио да ће послати другог утјешитеља, који ће апостоле увести у сву истину о ономе што је говорио, Он је, заправо, говорио о Свом вјечном присуству у Својој Светој Цркви на такав начин што ће Дух Свети Њега оприсутњавати и чинити Га доступним кроз сва времена“.

    

"Нијесу сви апостоли писали о вазнесењу Христовом, највише је написао Свети апостол Лука. Поменуо је Свети Марко и остали, мање или више, али оно што је забиљежио Свети апостол Лука, који је добро испитивао све оно што се догодило, је врло значајно за све нас, тако да се сјећамо одласка Христовог са апостолима на Јелеонску гору изнад Јерусалима. Поучавајући Своје ученике, Он им је говорио да не одлазе никуд из Јерусалима док се не обуку у силу са висине, а то значи, док им не пошаље Свог Светог Духа Који ће их увести у сву истину, охрабрити њихова срца да проповједају Јеванђеље Божје по свему свијету. Док је поучавао Своје ученике Он се почео вазносити на Небо“, казао је Владика Јоаникије.

Онима који су били свједоци славних чудеса Христових, како утишава буру на мору само једном ријечју, како васкрсава мртваце, а нарочито онима који су Га видјели да је на крсту издахнуо, а послије три дана васкрсао из мртвих, јавио се као побједитељ смрти, Његово вазношење на Небо није било нимало чудно.

    

"Он, Који се јавио као побједитељ смрти, појавио се и као побједитељ свих природних стихија и земаљске теже, вазнио се на Небо. Кад кажемо да се вазнио на Небо не значи да се Он само вазнио на ово видљиво небо, него на оно духовно Небо, да се настанио у Царству вјечне славе Свог Оца Небеског, сјео са десне стране Бога и Оца, а то не значи у просторном смислу са десне стране, него да је добио највећу част и славу. Ко је, заправо, добио највећу част и славу, зар Онај Син Божји Који је савјенчан са Својим Оцем, Који од почетка је у слави Свог Оца и сам је извор те славе - то не, јер Он није добио ништа ново што није имао, него је добила људска природа коју је Он вазнио и прославио, она је удостојена части и славе да буде са десне стране Бога и Оца - највеће што човјек може замислити, ако то може и да замисли својим малим умом, а може када Дух Божји просвијетли наша срца, наше мисли“.

    

"Зато у ове дане треба да се молимо да нам Господ ојача вјеру, да учини наше срце спремним да примимо дарове Светог Духа, да што спремнији учествујемо у радости празника Силаска Светог Духа на апостоле, јер Свети Дух није само једном сишао, него вјечито борави у својој Светој Цркви и само од нас зависи у којој мјери смо спремни да га примимо, да се Њиме оснажимо, да се Њиме ободримо, да се Њиме просвијетлимо. Дакле, драга браћо и сестре, прво је било вазнесење на Небо, па онда силазак Светог Духа и то Вазнесење је било толико славно и величанствено да треба правилно разумјети ријечи које је записао Свети јеванђелист Лука кад каже да Га је облак захватио и да се Он вазнио у облаку. То је, заправо, слава Божја која Га је обухватила и која се овдје на такав начин пројавила“, рекао је Владика будимљанско-никшићки, поручујући на крају своје бесједе:

    

"Нека Господ Који је наша нада, Који нам је устројио спасење Својим дјелом, Својим доласком, Својим чудесним дјелима и проповједима, Који нам је устројио спасење у самој Својој личности, нека нас Он све оснажи у вјери и сви они који су ишли за Господом, носећи свој крст. Они су у овом животу поживјели на такав начин да нијесу губили дане, ни времена, ни тренутке него су своје биће, свој живот, све дане које им је Бог дао у овом свијету посвећивали Господу, а то значи да су свој овоземаљски живот испунили добрим дјелима, мислима, расположењима, да су ширили љубав, чинили добра дјела и оставили добар спомен“.

    

"Сабрали смо се данас овдје, драга браћо и сестре, да одслужимо свету службу Божју у име овог празника и да обавимо помен приснопамјатној игуманији ове свете обитељи која се упокојила прије двије године, мати Агнији, да се саберемо, да се помолимо Богу, да посјетимо њен гроб, да се помолимо за њену душу да је Бог награди за све добро што учинила у овом животу, а нарочито за ову свету обитељ“.

    

Ваш коментар
звонко6/4/2014 9:39 pm
нека је вечна памјат мати агнији
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×