Srpska

–елигиозна гениЉалност

††††

ќгромна пространства не значе само малу густину становништва по квадратном километру и опасност од лоших путева. ќгромна пространства значе Љош и сигурно постоЉаЬе великог броЉа суседа с коЉима велико државно тело долази у додир. –усиЉа се граничи с мноштвом земаЪа коЉе спадаЉу у различите, често потпуно различите цивилизациЉе. ƒанашЬа ситуациЉа у свету обеЮава дугорочну перспективу опстанка, а тим пре развоЉа, земЪама коЉе су носиоци цивилизациЉских модела. —ве што на политичкоЉ карти света постоЉи у парадигми ЂпроизводЬа Ц потрошЬаї и на томе се завршава, осуРено Ље на тавореЬе у сенци држава и заЉедница коЉе су носиоци смисла. ј смисао се не раРа на берзи, веЮ под окриЪем религиЉе. — ове тачке гледишта и сама берза представЪа извесно оваплоЮеЬе религиозне стварности.

Ќаша велика држава и Ц како каже химна Ц наша велика земЪа Ље носилац културно-цивилизациЉског кода чиЉе Ље Љезгро ѕравославЪе. »стовремено, она се граничи с мноштвом религиозно-цивилизациЉских светова. ” суштини Ц са свима коЉи постоЉе. ќвакав комшилук представЪа опасност од настанка проблема, али обеЮава и извесно богатство нематериЉалног карактера, односно, од непроцеЬиве вредности. ѕореРеЬа ради: —јƒ се граничи само с  анадом и ћексиком, односно с бившим неприЉатеЪем, а данас сиромашним роРаком Ц на Љугу, и с флегматичним братом од тетке Ц на северу. » то Ље све. √еографиЉа, односно, одвоЉеност од главних жаришта у коЉима се куваЉу и претапаЉу смислови у многоме одреРуЉе Ьихову политичку бахатост. £ош Ље у Ђ”топиЉиї “.ћора блажена земЪа описана као држава коЉа Ље са свих страна заштиЮена морима или океанима, као држава коЉа се у све меша и ни са ким не граничи.

— ове тачке гледишта (суседства и зависности, опасности и користи коЉе се од Ьега раРаЉу) заинтересована страна треба да посматра историЉу поЉединих земаЪа. »ли свих земаЪа уопште.  аша се путером не може покварити. ≈во, рецимо, „ешка Ље са свих страна окружена ≈вропом, тако да Ље то чак и досадно. «ато су се ≈нглези и £апанци сместили измеРу вода, што првима омогуЮава да теже ка томе да командуЉу (из даЪине и кришом) целом свету, а другима да се од свих одвоЉе, не само географски, веЮ и ментално. ј –усиЉа Ц она нас занима Ц своЉим и великим, час мишиЮавим, час трошним местима, телом дотиче скоро целу васеЪену. » ово обилато дотицаЬе не може остати без различитих последица.

£една од нужних последица на коЉу –усиЉу приморава судбина, односно, смеса историЉе и географиЉе, Љесте религиозна гениЉалност. ћеРусобно богаЮеЬе, с Љедне стране, и таЉно унутрашЬе супарништво Ц с друге, представЪаЉу последицу суседства култура или цивилизациЉа. —уседство с исламом, на пример, не доноси само опасност од рата, као што може да изгледа Ъудима васпитаним на CNN. ” историЉскоЉ ретроспективи то може бити упознаваЬе ≈вропе с јристотелом, компасом и астрономиЉом. ƒанас, живеЮи, на пример, близу муслимана, можемо поново да осмислмо и оценимо читав низ питаЬа везаних за породицу, за односе меРу генерациЉама и др. ћожемо озбиЪно да се отрезнимо и да престанемо да псуЉемо маЉку. ќдносно, можемо морално да се развиЉамо и да се богатимо. —ваки озбиЪан систем погледа на свет Ље праЮен своЉом Љединственом етиком у производним односима, породичном етиком и системом односа измеРу полова, генерациЉа и социЉалних слоЉева. Ѕлиско упознаваЬе с овим поЉавама богати човека исто као и добро познаваЬе Љош Љедног страног Љезика.

ЌаброЉаЮемо овлаш духовне светове коЉе Ље –усиЉи дато да има у суседству. »дуЮи на Љуг из правца хладних вода коЉима Ље чамцем често пловио митрополит »нокентиЉе (¬ениЉаминов) приближавамо се границама «емЪе излазеЮег сунца. ƒаЪе Юемо кренути дуж границе на Љуг, а затим на запад, наилазеЮи успут на таЉ начин и на зен, и на шинтоизам, и на конфуциЉанство и на ламаизам. (ќчигледно, –усиЉа Љедноставно не може без добрих ориЉенталиста.) «атим улазимо у густи исламски поЉас (непознаваЬе ислама Ље за нас Љедноставно недопустиво) и изрониЮемо на  авказу како бисмо удахнули хришЮански ваздух у √рузиЉи и £ермениЉи. ќнда нас чека западни свет, односно, свет коЉи представЪа компликовану смесу католицизма и ѕравославЪа, униЉатства и наЉразличитиЉих облика протестантизма, савременог атеизма, свакодневног безбожништва и неопаганства. —ве ово последЬе наведено такоРе треба знати и описивати у кЬигама као што се описуЉе историЉа болести. «ападни регион се завршава негде тамо где Ље  ант увече гледао звездано небо. ≈то нам слике, извесне овлашне скице оловком, коЉа значи да треба да нам буде ЂЉасно све: и оштри галски разум и мрачни немачки гениЉеї. ћоже се парафразирати и допунити: Ђ—уфиЉски оштри разум и мрачни конфуциЉански гениЉеї. —ветова, као што Ље речено, има много, и сама географиЉа нас приморава да се ближе упознамо с Ьима.

«амислите сеЪачиЮа коЉи ниЉе завршио никакве посебне богословске школе, али Ље упознат с исламом свакодневице и источЬачком философиЉом, а такоРе схвата мису на латинском, просто зато што Ље с муслиманима служио воЉску, с  инезима Ље пловио трговачким бродом, с католицима се добро упознао радеЮи у »талиЉи. «ар то неЮе бити занимЪив човек? ќваквих познавалаца таЉни Ље раниЉе код нас било много меРу морнарима коЉи су сва мора опловили и све Љезике чули. ” ≈вропи су своЉ живот почели или од ћарка ѕола или од крсташких похода. ƒанас никуда нарочито не треба пловити, ни иЮи. —ве Ље надомк руке, све Ље близу границе. —амо треба прониЮи и спознати искуство суседа. ≈то, такав треба да буде руски народ, полазеЮи од свог географског положаЉа и историЉског суседства, - занимЪив и искусан, коЉег Ље занимЪиво и чути и с коЉим ниЉе страшно иЮи у испитиваЬе терена.

¬еЮина народа Ље лишена овакве цивилизациЉске раскоши. ¬еЮина народа има Љедног или два историЉска суседа (а они су и неприЉатеЪи), с коЉима се повезуЉе поЉам неприЉатеЪске различитости. £едноставниЉе говореЮи, с Ьима се асоцира смисаоно Љезгро речи ЂтуРиї. “ако, бодуЮи се вековима, у неприЉатеЪству, ратуЉуЮи, трудеЮи се да прогутаЉу неприЉатеЪа или да избегну асимилациЉу с Ьим, народи на краЉу краЉева стичу своЉе лице и карактер. √овореЮи о борби немам у виду само борбу на боЉним поЪима, веЮ и културно супарништво. ј циЪ ових наших редова Ље да се означи пут на коЉи указуЉу ѕромисао и географиЉа. ѕо ѕровиРеЬу, –усиЉа и у погледу географиЉе има онаЉ “ЉутчевЪев Ђпосебан удеої. ќна има своЉ пут коЉи носи назив Ц васеЪенска религиозна писменост. ќва писменост раРа искуство и осетЪивост за трагедиЉу Ъудског постоЉаЬа. ќна Ље залог добросуседских односа. ќна Ље ресурс за смисаоно богаЮе. ќна Ље начин за избавЪеЬе од непотребних конфликата коЉи се раРаЉу због дрског занемариваЬа туРе културне традициЉе. ќд ове последЬе болести «апад пати Ђиз све снагеї, час вежбаЉуЮи бескичмеЬачки мултикултурализам, час спаЪуЉуЮи  оран и обЉавЪуЉуЮи карикатуре ћухамеда. –усиЉа мора бити Љача, паметниЉа и пажЪивиЉа. ”право религиозно образован човек Ље Љак и паметан, а он Ље и пажЪив (ако Ље добро образован).

ƒакле, погледаЉте, воЪени, карту своЉе домовине. ”питаЉте се: Ђ оЉи од пограничних религиозних светова ми Ље потпуно непознат?ї  ад добиЉете одговор можете почети да тражите путеве да надокнадите оно што недостаЉе. —амо, немоЉте заборавити да идете у храм недеЪом!

06 / 06 / 2014

     оментари:

    2014-06-13
    10:37
    £аца ¬ј:
    £ош Љедно огромно "Ѕ–ј¬ќ". Ѕог ¬ас благословио, оче јндреЉ!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0