Srpska

јвва јрсениЉе ¬елики

ќ“ј„Ќ»  - школа духовног узрастаЬа по светим старцима

—вети »гЬатиЉе ЅрЉанчанинов: ќ“ј„Ќ»  Ц школа духовног узрастаЬа по светим старцима (додатак: мали речник православног подвижништва); ќ„≈¬ ƒќћ, 2013. год, стр. 520, тврд повез —вети »гЬатиЉе ЅрЉанчанинов: ќ“ј„Ќ»  Ц школа духовног узрастаЬа по светим старцима (додатак: мали речник православног подвижништва); ќ„≈¬ ƒќћ, 2013. год, стр. 520, тврд повез

ѕажЪиво читаЬе ових изрека и повести доноси до читаоца Ц као из раЉа Ц миомирис свете простоте и истинског служеЬа Ѕогу из првих векова хришЮанства, обилно осеЬених благодаЮу ЅожиЉом. ќно може да усмери делатност монаха на истински пут богоугаРаЬа пружаЉуЮи тоЉ делатности наЉтачниЉе погледе, оно може да донесе утеху у различитим патЬама коЉе се, долазеЮи споЪа, поЉаве у души монаха. Миме се може хранити и одржавати спокоЉно и молитвено расположеЬе монаха, као што уЪе храни и одржава пламен светиЪке. ќнаЉ ко усвоЉи овде изложено учеЬе отаца, стеЮи Юе, и ако Ље окружен Ъудима, безмолвиЉе срца. ќнаЉ пак коме ово учеЬе остане страно, и у наЉусамЪениЉоЉ пустиЬи, и у потпуном затворништву, биЮе узнемираван наклапаЬима помисли и живописним маштаЬима, и живеЮе животом света. —рце се доводи у стаЬе безмолвиЉа душевним делаЬем сЉедиЬеним са тугом [по Ѕогу] или плачем срца.[i] ѕотрудимо се да доведемо срце у безмолвиЉе: у томе Ље Ц суштина монашког подвига. ќд безмолвиЉа срца раРа се истинско смиреЬе, а истинско смиреЬе чини човека обитавалиштем Ѕога.[ii] Ќа такав подвиг подстичу изреке отаца и примери тачног извршаваЬа ЉеванРелских заповести коЉе представЪа карактеристичну црту Ьихове делатности. »зреке су кратке и Љедноставне; делатност отаца Ље делатност младенаца у √осподу; али и Ьихове изреке и Ьихова делатност имаЉу дубоки смисао и дубоко значеЬе. ќни су драгоцени као плодови светог опита, као тачан и беспрекоран израз воЪе ЅожиЉе. Ќеким изрекама и повестима придодата су обЉашЬеЬа: Љер смиреЬе отаца, Ьихова морална правила и учеЬа нису увек Љасни онима коЉи не познаЉу монашки духовни живот.[iii] ЅраЮо, читаЉте и ишчитаваЉте учеЬе коЉе Ље овде изложено! Ѕрзо Юете приметити Ьегову дивну особину: оно Ље испуЬено животом и силом; оно Ље Ц увек ново: сваки пут се чита као први пут, изливаЉуЮи у душу читаоца обилне потоке духовног познаЬа и благодатних осеЮаЬа.

[i] Patrologia Graeca, t. XL, p. 963-964.

[ii] Ibid. p. 973.

[iii] Ibid.

***

јвва јрсениЉе ¬елики

јвва јрсениЉе ¬елики јвва јрсениЉе ¬елики
††††

1. јвва јрсениЉе ¬елики, до монашког живота стигао Ље чудесним путевима ЅожиЉим. Ѕио Ље наставник јркадиЉа и ’онориЉа, синова византиЉског цара “еодосиЉа ¬еликог, и називан Ље Ьиховим оцем [духовним руковоРом]. «бог таквог значаЉа коЉи Ље имао, због личног угледа и своЉе учености, јрсениЉе Ље уживао нарочито поштоваЬе на двору. ѕо своме положаЉу у свету био Ље сенатор, а уЉедно Ље припадао и црквеном клиру са чином Ракона. »з Ьегових изрека коЉе су доспеле до нас, и на основу догаРаЉа из Ьеговог живота, може се уочити необична искреност и отвореност своЉствена јрсениЉевом карактеру. ƒеловао Ље у складу са своЉим циЪем, са своЉом одлучном добронамерношЮу, клонеЮи се повода коЉи би могли да га одвоЉе од таквог деловаЬа. £едном приликом сматрао Ље за потребно да казни јркадиЉа због неке младалачке страсти, и то тако строго, да Ьегов ученик такву страст себи више никада не дозволи. јркадиЉа Ље обузела мржЬа. –ешио Ље да убиЉе јрсениЉа. Ќо, царевиЮева намера била Ље откривена јрсениЉу. —кинувши се себе дворску одеЮу и обукавши се као сиромах, јрсениЉе Ље ноЮу напустио двор, укрцао се на брод и отпловио из  онстантинопоЪа за јлександриЉу. ” околини јлександриЉе налазила се дивЪа пустиЬа, —кит, у коЉоЉ су хиЪаде монаха живеле наЉузвишениЉим животом: јрсениЉе се упутио тамо. ѕридружио се многоброЉном збору светих подвижника и убрзо Ље, под руководством преподобног £ована  олова, веома духовно узнапредовао.[i]

2. ” карактеру јрсениЉа ¬еликог писци житиЉа приметили су Љош Љедну особену црту. ƒок се налазио на царском двору, нико се од дворана ниЉе носио тако отмено као јрсениЉе, а у —киту нико тако строго ниЉе пазио на монашко сиромаштво и нико ниЉе носио тако дроЬаву одеЮу као јрсениЉе; обиЪе миомирисних помада он Ље заменио смрдЪивом водом у коЉоЉ Ље квасио палмине гране користеЮи их за рукодеЪе, и никада ту воду ниЉе меЬао, само Љу Ље доливао, а стално Ље стаЉала у ЬеговоЉ келиЉи.[ii] £ош на двору јрсениЉе Ље, блистаЉуЮи од споЪашЬе раскоши, (ипак) живео као подвижник и стално помишЪао на монашки живот, стремеЮи му свим жеЪама свога срца.

—лична црта примеЮена Ље и у карактеру ¬асилиЉа ¬еликог, архиепископа  есариЉе  ападокиЉске. ќваЉ светитеЪ, строги подвижник, у потпуности Ље одбацивао стицаЬе материЉалних добара, до те мере да Ље живео у краЉЬем сиромаштву. Ќо, за време богослужеЬа окруживали су га необичан поредак и раскош. Ўта Ље тиме показано? √ордост и суЉета, према обичаЉима и у духу овог света? Ќе! “о Ље била проЉава некористоЪубивог, узвишеног осеЮаЉа за лепоту. »з тог разлога богатство Ље стаЉало покраЉ нестицаЬа, а сЉаЉ Ље прикривао строго подвижништво. » преподобни јрсениЉе Ље лако оставио сенку и привид лепоте, Љер се Ьегово срце ниЉе везало за Ьих, па се у потпуности устремио ка суштинскоЉ лепоти. ј Љедина истинска лепота Ље Ц Ѕог.

3.  ада Ље сазнао за јркадиЉеву намеру, док се Љош налазио на царском двору, јрсениЉе се овако молио Ѕогу: √осподе! Ќаучи ме како да се спасем? » чуо Ље глас: јрсениЉе! Ѕежи од Ъуди и спасиЮеш се.[iii]

4. ” скиту јрсениЉе се опет молио Ѕогу говореЮи: √осподе! Ќаучи ме како да се спасем? » чуо Ље глас коЉи му Ље говорио: јрсениЉе! Ѕежи од Ъуди, Юути, молитвено тихуЉ: то су корени непорочности.[iv]

“ако Ље срцезналац Ѕог призвао —воЉ изабрани сасуд на отшелнички живот, знаЉуЮи Ьегову способност за то.

5. ƒошавши у —кит, свети јрсениЉе Ље своЉу намеру да прими монаштво саопштио презвитерима. ќни су га одвели код старца испуЬеног ƒухом —ветим, £ована  олова. —тарац Ље хтео да стави јрсениЉа на пробу.  ада су сели за трпезу да Љеду хлеб, старац га ниЉе позвао, него га Ље оставио да стоЉи. ќн Ље стаЉао погледа усмереног ка земЪи, помишЪаЉуЮи да стоЉи у присуству Ѕога, пред јнРелима Меговим.  ада су почели да Љеду, старац Ље узео двопек и климнуо јрсениЉу главом. ¬идеЮи ово, јрсениЉе Ље на следеЮи начин размишЪао о старчевом поступку: старац, сличан јнРелу ЅожиЉем, спознао Ље да сам Ља налик каквом псу, чак и гори од пса, стога ми даЉе хлеб као што се даЉе псу Ц поЉешЮу хлеб онако како га Љеду пси. ѕосле таквог размишЪаЬа, јрсениЉе се спустио на руке и ноге, и у том положаЉу, четвероношке, пришао Ље по двопек, узео га устима, однео у угао, и тамо поЉео. ¬идевши Ьегово велико смиреЬе старац Ље рекао презвитерима: ќд Ьега Юе бити одличан монах. ѕосле неког времена £ован му Ље дао келиЉу близу себе и научио га како да се подвизава за своЉе спасеЬе.[v]

6. ѕитао Љеданпут авва јрсениЉе неког од египатских стараца о своЉим помислима. ќво виде Љедан брат па га упита: јвво јрсениЉе! «ашто ти, коЉи си толико упуЮен у ученост √рчке и –има, питаш о своЉим помислима овога коме Ље страна свака ученост? јрсениЉе одговори: науке √рчке и –има знам, али Љош нисам упознао алфабет коЉи предаЉу ови што ништа не знаЉу о светскоЉ учености.

«наЬа коЉа Ље преносио оваЉ старац из ≈гипта, била су му дата кроз испуЬаваЬе ЉеванРелских заповести. “а се знаЬа задобиЉаЉу у самоЉ души, и у ЬоЉ имаЉу своЉ опитан, неспоран доказ; она представЪаЉу поражаваЉуЮу новост за онога ко Ље учен по стихиЉама света и све своЉе знаЬе Ље добио споЪа, лишен правилног самопосматраЬа коЉе се открива искЪучиво у светлости ’ристовог учеЬа. Ѕлажени авва јрсениЉе, поштуЉуЮи како доликуЉе ѕремудрост коЉа Ље човеку стигла свише, понизио Ље пред Ьом мудрост пониклу из Ъудског пада. јли многи, заиста многи, другоЉ су дали предност над првом, погубивши и себе и своЉе следбенике; удаЪивши од себе светлост ’ристову, они су остали са своЉом сопственом светлошЮу.

7. £едном Ље авва ≈вагриЉе рекао авви јрсениЉу: «ашто ми, уз сву нашу ученост и усавршаваЬе, немамо ништа, а ови неотесани ≈гипЮани имаЉу тако узвишено духовно делаЬе? јвва јрсениЉе одговори: ћи из светске учености не можемо да извучемо ништа за духовни живот, а они су своЉ духовни живот стицали подвизима.[vi]

’ришЮанско напредоваЬе постиже се испуЬаваЬем ЉеванРелских заповести уз самоодрицаЬе: очигледно Ље да земаЪска ученост, коЉа проистиче из Ъудског пада, никако не може да учествуЉе у »скупитеЪевом делу обнавЪаЬа Ъудске природе. «емаЪска ученост постаЉе велика препрека у том делу, уколико не буде одлучно потчиЬена ѕремудрости ЅожиЉоЉ, и ако у дело Ъудског спасеЬа, као у дело ЅожиЉе, будемо уносили своЉ принцип непостоЉаности, своЉ дух гордости и неприЉатеЪства према Ѕогу.

8. Ѕрат Ље упитао авву јрсениЉа да му да поуку. —тарац Ље рекао: ѕодвизаваЉ се свим силама, како би твоЉим унутрашЬим делаЬем по Ѕогу било побеРено све споЪашЬе.[vii]

”нутрашЬе делаЬе Ље душевно делаЬе. ќно се састоЉи: из пажЪиве молитве, усне и умне, плача срца, сеЮаЬа на смрт, самоукореваЬа, свести о своЉоЉ грешности и Ьеног исповедаЬа, и из томе сличних дела коЉа подвижник обавЪа унутар своЉе душе, у самоме себи.

9. јвва јрсениЉе Ље рекао: јко будемо тражили Ѕога, ќн Юе нам се Љавити, а ако √а будемо задржавали у себи Ц ќн Юе остати са нама.

ќва Ље изрека проистекла из наЉузвишениЉег монашког подвига! ќна значи да благодат ЅожиЉа треба да се привуче к себи истинским подвигом и, кад се задобиЉе, треба истинским подвигом да се задржи у себи. ќни коЉи су се након задобиЉаЬа благодати предали леЬости и немару, изгубили су Ље.

10. Ќеки монах Ље рекао авви јрсениЉу: узнемираваЉу ме помисли коЉе говоре: “и не можеш да издржиш ни пост, ни подвиге; макар посеЮуЉ болесне, Љер то Ље Ц дело Ъубави. —тарац му Ље, схвативши да су ове помисли посеЉали демони, казао: »ди Љеди, пиЉ, ништа не ради Ц само не оставЪаЉ молитвено тиховаЬе у келиЉи. —тарац Ље ово рекао знаЉуЮи да Юе безмолвиЉе у келиЉи довести монаха до живота какав Ље потребан, уколико буде трпеЪиво остаЉао у безмолвиЉу.

11. ќ неком брату коЉи Ље долазио у —кит са циЪем да види авву јрсениЉа причали су следеЮе: “аЉ брат Ље дошао у скитску цркву и убедЪиво замолио свештенослужитеЪе да му омогуЮе да види старца. ќни су му рекли: ќстани овде неко време па Юеш га видети. Ѕрат одговори: ЌеЮу Љести никакве хране док га не будем видео. “ад свештенослужитеЪи послаше Љеднога од скитске браЮе да одведе овог боготражитеЪа до старчеве келиЉе коЉа се налазила врло далеко од скитске цркве.  ад су стигли до келиЉе покуцаше на врата и уРоше унутра. ѕошто су поздравили старца, сели су и дуго тако Юутке седели. Ќа краЉу брат из —кита рече: £а одлазим, помолите се за мене. Ѕрат путник се ниЉе усуРивао да започне разговор са старцем, па рече скитском брату: »дем и Ља са тобом. «аЉедно су изашли, и путник замоли скитског брата: ќдведи ме код авве ћоЉсиЉа, коЉи Ље из разбоЉничке дружине дошао у монаштво.  ада су стигли код авве, он их прими врло срдачно, даде им мудру и свету поуку, па их отпусти са великом ЪубавЪу. “ад скитски брат рече боготражитеЪу: ≈то! ¬одио сам те код странца и код ≈гипЮанина Ц коЉи ти се од Ьих двоЉице више свидео? ќваЉ одговори: »пак Ље ≈гипЮанин ближи моме срцу. £едан од отаца, када Ље то чуо, помолио се Ѕогу говореЮи: √осподе! ќткриЉ ми таЉну ове ствари Ц Љедан бежи од свих ради имена “вога, а други прима све ради имена “вога.  ад гле: ” виРеЬу му се Љавише два велика брода на широкоЉ пучини. ” Љедноме он виде авву јрсениЉа како плови у молитвеном тиховаЬу, и ƒуха ЅожиЉег с Ьим, а у другом авву ћоЉсиЉа, како плови у друштву јнРела коЉи су га хранили медом истеклим из саЮа.

“акво Ље било сведочанство ЅожиЉе о монаху коЉи истински молитвено тихуЉе.

12. –ече авва ћарко авви јрсениЉу:  оЉи Ље разлог што избегаваш наше друштво и беседу са нама? јрсениЉе одговори: Ѕог зна да вас волим, али не могу да будем заЉедно и са Ѕогом и са Ъудима. Ќа небесима хиЪаде и хиЪаде хиЪада имаЉу Љедну воЪу, а код Ъуди Ље воЪа веома разнолика: зато не могу да оставим Ѕога и да будем са Ъудима.[viii]

 ада монах усвоЉи одговараЉуЮе делаЬе и оно му постане суштински неопходно, онда он не може да преРе на друго делаЬе, чак и ако то друго делаЬе такоРе има своЉу духовну вредност. Мему Ље оставЪаЬе усвоЉеног духовног делаЬа као Ц оставЪаЬе живота.

13. £еданпут неки оци доРоше из јлександриЉе код авве јрсениЉа да би се видели с Ьим. £едан од Ьих био Ље стриц стариЉег “имотеЉа, архиепископа јлександриЉског, коЉи Ље прозван ЌестЉажатеЪ.[ix] јвва јрсениЉе Ље тада био болестан па Ље одбио сусрет, плашеЮи се да и други не почну да долазе и да га узнемираваЉу; у то време он се налазио на каменитоЉ “роЉскоЉ гори. ќци су се вратили разочарани. ѕотом Ље уследио напад варвара; старац Ље напустио гору и прешао да живи у ƒоЬи ≈гипат. „увши то, оци су опет дошли да се сретну с Ьим. —тарац их Ље Ъубазно примио. —а оцима Ље био и брат коЉи Ље авви јрсениЉу рекао: ƒа ли ти Ље познато, авво, да смо долазили код тебе да те посетимо на “роЉску гору? —тарац му одговори: ¬и сте после, након што вас нисам примио, Љели хлеб и пили воду, а Ља, веруЉ ми сине, нисам окусио ни хлеба ни воде, чак ни сео нисам, него сам пребивао у молитвеном подвигу за вас, све док ми ниЉе било откривено да сте се среЮно вратили. “ако сам поступио зато што сте се ви потрудили због мене. ”осталом Ц опростите ми. ѕосетиоци су отишли од Ьега утешени.[x]

ƒа би исцелио телесно размишЪаЬе о поступку духовног човека, о поступку коЉи Ље споЪа могао да изгледа као грубо нарушаваЬе заповести ЅожиЉе о Ъубави према ближЬем, свети јрсениЉе Ље открио таЉну у вези са своЉим понашаЬем према посетиоцима коЉе ниЉе примио, и са Ѕожанским откривеЬем коЉе Ље о Ьима имао, из чега се Љасно види сила Ьегове молитве и испуЬаваЬе заповести за коЉе су способни само духоносни Ъуди.

14. Ѕрат Ље дошао до колибе авве јрсениЉа Ц то се догодило у —киту Ц и кроз отвор на вратима видео старца као да Ље сав огЬен. Ѕрат Ље био достоЉан виРеЬа. ѕокуцао Ље на врата. —тарац Ље изашао и, приметивши промену на братовЪевом лицу, упитао га да ли Ље одавно ту и да ниЉе нешто видео? Ѕрат Ље рекао да ништа ниЉе видео. —тарац Ље поразговарао с Ьим и отпустио га Ље.[xi]

15. —тарац јрсениЉе Ље приповедао о неком скиЮанину коЉи Ље био велик по подвижништву и славан по вери, али Ље из незнаЬа грешио у ЬоЉ на следеЮи начин: говорио Ље да у светом причешЮу ми не примамо “ело ’ристово, него образ “ела ’ристовог у виду хлеба. “о су чула два старца. «наЉуЮи да Ље онаЉ коЉи Ље то рекао велик по животу, схватили су да то не говори из зле намере, него због незнаЬа и простоте. ƒошли су код Ьега и рекли су му: ќче! „ули смо за неког брата како Ље изнео мишЪеЬе коЉе ниЉе у сладу са учеЬем праве вере, тачниЉе Ц да у светом причешЮу не примамо “ело ’ристово, него образ “ела ’ристовог у виду хлеба. —тарац узврати: “о сам Ља говорио. ќни стадоше да га убеРуЉу: ЌемоЉ тако да мислиш оче, него исповедаЉ по предаЬу свете, саборне и апостолске ÷ркве. ћи веруЉемо да Ље хлеб само “ело ’ристово, и да Ље у чаши сама  рв ’ристова, а никако не Ц образи. »ако Ље недокучиво на коЉи начин хлеб може да буде “ело, знаЉуЮи да Ље √оспод за хлеб рекао: ќво Ље тело ћоЉе, ми веруЉемо да Ље хлеб истинско “ело ’ристово. —тарац Ље на то одговорио: јко се у то не будем уверио из искуства, остаЮу сумЬичав. “ад му они предложише: ћолиЮемо се Ѕогу током читаве следеЮе недеЪе да нам ќн обЉасни —вету “аЉну и веруЉемо да Юе нам Ѕог открити. —тарац Ље с радошЮу прихватио предлог; он Ље молио Ѕога овако: √осподе! “и знаш да Ља нисам злонамерно тврдоглав, па да зато не веруЉем. √осподе »сусе ’ристе! ќткриЉ ми о тоЉ таЉни, да не бих због невероваЬа остаЉао у заблуди. “ако су и старци, када су се вратили у своЉе колибе, током читаве недеЪе молили Ѕога за ту таЉну и говорили: √осподе »сусе ’ристе! ќткриЉ старцу ту таЉну, да не би остаЉао у невероваЬу и да му труд не пропадне. » Ѕог их Ље послушао.  ад Ље недеЪа истекла, они су дошли у цркву; сва троЉица су сели на Љедну простирку од рогозине и очи су им се отвориле.  ада Ље на светоЉ трпези био предложен хлеб, само су они, та три старца, видели младенца уместо хлеба. ј када Ље Љеромонах пружио руку да би преломио хлеб на —ветоЉ “рпези, са неба Ље сишао јнРео √осподЬи с ножем у руци и заклао младенца; крв из Ьега излио Ље у чашу. ƒок Ље Љеромонах ломио хлеб јнРео Ље резао младенца на мале делове.  ад су приступили да приме —вете “аЉне старцу коЉи ниЉе имао вере било Ље дато крваво месо. ¬идевши то он се препао и повикао Ље: √осподе! ¬еруЉем да Ље хлеб “ело “воЉе! » месо на ЬеговоЉ руци одмах се показало као хлеб, како Ље уобичаЉено у —ветоЉ “аЉни. ќн се причестио прославЪаЉуЮи Ѕога. —тарци су му рекли: Ѕог зна да Ъуди не могу да Љеду сирово месо, зато Ље —воЉе “ело прикрио под видом хлеба, а  рв под видом вина. ƒвоЉица стараца су заблагодарили Ѕогу  оЉи ниЉе допустио да подвиг треЮег старца остане узалудан.[xii]

16.  ада Ље дошло време да се авва јрсениЉе упокоЉи, браЮа коЉа су била са Ьим видела су га да плаче. –екоше му: ќче! «ар се и ти плашиш? ј он одговори: ѕлашим се! —трах коЉи осеЮам у овом тренутку био Ље код мене присутан све од часа када сам постао монах.

17. ѕричали су о авви јрсениЉу да Ље стално имао марамицу на коленима за време док Ље седео и бавио се рукодеЪем, због суза коЉе су падале из Ьегових очиЉу.

18. Ѕлажена успомена архиепископ “еофил, пре но што Юе умрети, рекао Ље: Ѕлажен си авво јрсениЉе! “и си пред своЉим очима увек имао оваЉ час.[xiii]

________________________________________________________

[i] ∆итиЉе преподобног јрсениЉа ¬еликог. ∆итиЉа светих, 8. маЉ.

[ii] ƒостопам€тные сказани€, гл. 4, 18 и 20.

[iii] јлфавитный ѕатерик и ƒостопам€тные сказани€.

[iv] »сто.

[v] јлфавитный ѕатерик.

[vi] »сто.

[vii] »сто.

[viii] »сто.

[ix] ЌестЉажатеЪ Ц буквално "нестицатеЪ", "добровоЪни сиромах", онаЉ ко не жели да стиче и поседуЉе материЉална добра... ÷рквенословенска реч "нестЉажаниЉе" (нЇстѧжан≥Ї, нЇсътѧжаннѥ) превод Ље грчке речи ἀκτημοσύνη (лат. paupertas) и означава, измеРу осталог Ц добровоЪно сиромаштво, убоштво. ќна Ље изведена од речи "стѧжан≥Ї" коЉа означава имаЬе, иметак, посед (грч. κτῆσις и κτῆμα), доходак или добит (грч. ἐργασία). –уско "нест€жатель" (енгл. "non-possessor") долази од речи "ст€жание" Ц стицаЬе, зараРиваЬе, грамзивост, похлепа, тЉ. "ст€жатель" Ц грамзивац, похлепан човек, онаЉ ко Ље оптереЮен зараРиваЬем новца или стицаЬем богатства. ” –усиЉи се у XV веку поЉавио читав покрет "нестЉажатеЪа", коЉи Ље испрва предводио преп. Ќил —орски, а коЉи се противио томе да ÷рква треба да "стиче" земЪу и другу имовину. ѕокрет Ље на краЉу био осуРен на црквеном сабору 1531. године. "ЌестЉажатеЪност" или "нестицаЬе" или "добровоЪно сиромаштво" Љедан Ље од три главна монашка завета, уз послушност и безбрачност Ц прим. прев.

[x] јлфавитный ѕатерик.

[xi] »сто.

[xii] јлфавитный ѕатерик. Ц ƒимитриЉе јлександрович ЎепеЪев, чиЉе Ље тело сахраЬено у црви ѕреподобног —ергиЉа у —ергиЉевоЉ пустиЬи близу —анкт-ѕетербурга, испричао Ље о себи настоЉатеЪу те пустиЬе, архимандриту »гЬатиЉу I, следеЮе: он се школовао у ѕажевском корпусу. £едном приликом, током ¬еликог поста, док су пажеви постили, молили се и веЮ приступали —ветим “аЉнама, ЎепеЪев Ље другу коЉи Ље стаЉао поред Ьега изразио своЉе одлучно невероваЬе у то да се у чаши налазе “ело и  рв ’ристова. » када Ље примио —вете “аЉне, у устима Ље осетио Ц месо. ћладиЮа Ље обузео ужас: стаЉао Ље изван себе, немаЉуЮи снаге да прогута честицу. —вештеник Ље приметио да се нешто догаРа и позвао га Ље у олтар. ЎепеЪев Ље тамо, држеЮи честицу у устима и исповедивши своЉе прегрешеЬе, дошао к себи, и употребио Ље —вете “аЉне коЉе Ље примио.

[xiii] Patrologia Graeca, t. XL, p. 861, c. 5.

***

ќдломак преузет, са дозволом издавача, из кЬиге

—вети »гЬатиЉе ЅрЉанчанинов: ќ“ј„Ќ»  Ц школа духовног узрастаЬа по светим старцима (додатак: мали речник православног подвижништва); ќ„≈¬ ƒќћ, 2013. год, стр. 520, тврд повез

дистрибуциЉа: 069 1328003 и 063 328003

18 / 06 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0