Srpska

 ако остварити вЉечност?

ѕравославна ÷рква сагласно своме светоотачком ѕредаЬу свЉедочи да Ље човЉек узвишено биЮе створено по образу и подобиЉу ЅожиЉем. ј то значи да Ље сваки човЉек боголико биЮе, коЉе у себи носи искру или честицу самога Ѕога. ћеРутим и ако велик и подобан самоме Ѕогу, на жалост данас човЉек долази на свиЉет са грешним наслиЉеРем и склоношЮу према гриЉеху. ѕрисутство гриЉеха у ЪудскоЉ природи чини нас слабима, повриЉеРенима и тим самим недовоЪно савршеним. «бог тога неЮемо погриЉешити ако кажемо да Ље гриЉех као негативна и неприродна поЉава коЉа се уселила у човЉека, главни и основни узрок коЉи стоЉи на путу ка вЉечности.

—амо апсолутно савршенство уводи човЉека у вЉечност и заЉедницу са √осподом. ќ томе нам свЉедочи и сам √оспод коЉи каже своЉим апостолима „будите савршени као што Ље савршен ќтац моЉ небески“. —ам √оспод позива своЉе ученике, а преко Ьих и све нас на савршенство Љер Ље оно предуслов вЉечнога живота. ќва чиЬеница обЉашЬава се сазнаЬем да Ље и сам наш √оспод апсолутно савршенство, коЉе у своЉу заЉедницу прима искЪучиво савршена биЮа, ослобоРена од гриЉеховне трулежи и нечистоте. £ер немогуЮе Ље чак ни замислити заЉедницу измеРу чистог и прЪавог, вЉечног и пропадЪивог, сЉаЉног и тамног, праведног и грешног. ƒок Ѕог са Љедне стране жели да приведе човЉека у савршенство и као таквога уведе га у вЉечни живот, са друге стране гриЉех удаЪуЉе, отуРуЉе и лишава човЉека вЉечности. √риЉех по своЉоЉ природи и карактеру Ље потпуно неприродно и страна поЉава за свакога човЉека. Ћичност човЉека Ље приЉе свега симбол духовне чистоте и надприродности, биЮе коЉе треба да красе вЉечне и непропадЪиве вриЉедности. «бог те чиЬенице гриЉех Ље потребно третирати не само као нарушаваЬе заповЉести ЅожиЉих, коЉа може да наруши однос према Ѕогу. “о Ље поЉава коЉа Ље у сваком своме облику противна, контрапродуктивна и супротна ЪудскоЉ природи. √риЉех Ље катастрофа коЉа као краЉЬи резултат доводи човЉека до Ьегове потпуне пропасти! «бог тога можемо реЮи да се вЉечност остваруЉе искЪучиво ослобаРаЬем од гриЉеха и стицаЬем сопствене духовне и Ѕогу приЉатне савршености, коЉа нас води у вЉечну заЉедницу са Мим.

Ќаравно да се одмах намеЮе питаЬе а каква Ље та савршеност коЉу √оспод очекуЉе од нас и каквим начинима се она постиже? јпсолутно савршенство, коЉе Ље подразумЉевало, активну заЉедницу са самим Ѕогом и тим самим и вЉечни живот имали су први Ъуди јдам и ≈ва. ќни су заиста били у потпуности савршени Ъуди, а Ьихова савршеност била Ље приЉе свега свЉедочена Ьиховом безгрешношЮу, то Љесте животом коЉи се одликовао одсутством гриЉеха. —творени по подобиЉу ЅожиЉем, они су као савршена Ъудска биЮа, потпуно чиста и безгрешна живЉели у наЉтЉесниЉем општеЬу са Ѕогом, наслаРуЉуЮи се вЉечним и неизрецивим даровима раЉскога живота. Михово савршенство давало им Ље могуЮност да директно гледаЉу неизрециву свЉетлост лица ЅожиЉега. «бог тога бити савршеним значи уподобити се прародитеЪима јдаму и ≈ви до Ьиховога пада, односно уподобити се самоме Ѕогу. —тицаЬе савршенства Ље несумЬиво дуг и мукотрпан пут, али исто тако безусловно и спасоносан. ћи данас живимо у несавршеном и гриЉехом поврЉеРеноме свиЉету коЉи своЉим правилима и поредцима ствара врло тешке услове за свакога коЉи жели да живи савршено, односно безгрешно. √рЉешни свиЉет савршенство третира као достоЉанство прошлости коЉе Ље веЮ одавно изгубило своЉу вриЉедност и актуалност. » то Ље потпуно и разумЪиво, Љер Ље свиЉет умЉесто вЉечних вриЉедности измислио потпуно нове, грЉешне, лажне и за човЉека погубне поЉаве. «бог тога за нас вЉернике хришЮанско схватаЬе савршенства, ниЉе само стаЬе коЉе нас чини боЪим, приЉатниЉим, ЪубазниЉим. «а нас Ље то Љедини исправни и спасоносни пут коЉи потпуно обнавЪа цЉелокупнога човЉека, ослобаРа га од гриЉеха и уводи га у нову савршену реалност вЉечнога живЪеЬа са Ѕогом. “о Ље врлински живот искренога подвига, коЉи се дешава у ÷ркви као ЅожанскоЉ установи.

ќнога момента када су јдам и ≈ва преступили ЅожиЉу заповЉест, изгубили су и привилегиЉу да буду савршени и на таЉ начин нарушили своЉ савршени и благодатни однос са Ѕогом. —воЉим гриЉехом они су се удаЪили и отуРили не само од Ѕога, него и од свога сопственога спасеЬа. ƒок су живЉели у заЉедници са Ѕогом, спасеЬе Ље било реалност. ќнога момента када су осЉетили жалац гриЉеха, спасеЬе Ље постало Ьихова жеЪа. јли наЉнегативниЉа послЉедица гриЉаха било Ље то што Ље Ьихов гриЉех Ље постао не само Ьихова сопствена трагедиЉа него и трагедиЉа цЉелокупнога човЉечанства. «бог Ьиховога гриЉеха, и сви ми као потпомци прародитеЪа подвргли смо се негативном утицаЉу гриЉеха. √риЉех Ље генерално поврЉедио Ъудску природу и на таЉ начин лишио нас тога изворнога савршенства дарованога човЉеку самим Ѕогом. ”право из овога разлога гриЉех Ље оставио вЉечне негативне последице на све нас и исто тако доприЬео томе да Ље гриЉешно наслеРе пренесено на цЉелокупни Ъудски род.

» ако су послЉедице гриЉеха биле катастрофалне по човЉечанство, човЉек ниЉе био лишен могуЮности поновнога сЉедиЬеЬа са Ѕогом, оствареЬа савршенства и вЉечнога живота. √риЉех Ље заиста учинио велики раздор измеРу неба и земЪе, измеРу Ѕога и човЉека. „овЉек се сада нашао у много тежем и унижениЉем положаЉу, Љер му Ље послиЉе пада било потребно да савршенство достиже своЉим сопственим напорима. «а разлику од прародитеЪа коЉи су изначално били створени савршени и своЉе савршенство примили као дар самога √оспода, ми Ьихови потомци сада смо приморани да живот са Ѕогом градимо кроз борбу против гриЉеха и вршеЬе врлинскога живота коЉе нас враЮа на спасоносни пут достизаЬа савршенства. Кубав ЅожиЉа коЉа жели да се сви ми спасемо и доРемо до познаЬа истине, ниЉе оставила гриЉехом повреРенога човЉека. ѕо своме неизрецивом човЉекоЪубЪу Ѕог Ље даровао нову могуЮност спасеЬа свакоме ко зажели да се поново обогати савршенством и врати себи првобитно достоЉанство и чистоту коЉа Ље била предодреРена човЉеку. “а нова могуЮност данас нам се изобилно даруЉе у ÷ркви ’ристовоЉ посредством активнога учествоваЬа у црквеном животу. —ве што нам Ље потребно да би поново постали савршени и вратили се у заЉедницу са Ѕогом, ’ристос нам Ље оставио у ÷ркви своЉоЉ. «бог тога Ље ÷рква наЉвеЮи израз Мегове Ъубави према паломе и грешноме човЉечанству, коЉа жели да се сви ми поново обновимо и уРемо у вЉечну заЉедницу са Мим. —авршенство као предуслов вЉечности и непролазности обавезуЉе нас да се много озбиЪниЉе посветимо ѕравославноЉ вЉери коЉа нам вЉековима сведочи о истинитости и исправности свога исповЉедаЬа.

18 / 06 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0